PALUBA
March 29, 2024, 03:02:29 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 [5] 6 7   Go Down
  Print  
Author Topic: Војвода Пеко Павловић Николић  (Read 88606 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Governor
mornar
*
Offline Offline

Posts: 35


« Reply #60 on: September 02, 2014, 02:37:07 pm »

Koja je godina ove "tajne vecere"?

Pozdrav!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #61 on: September 04, 2014, 08:45:53 am »

(1. децембар) 1880. година.
У Београду се последњих дана 1880. није дешавало ништа значајно, ако се изузме представа Народног позоришта Црногорци или  Бој на Грахову(јуначка игра у три чина с певањем), која је с великим успехом премијерно изведена и имала неколико реприза у новембру и децембру у увек препуној сали. Није искључено да су Пеко и Јоле присуствовали извођењу, или помагали редитељу Т. Јовановићу као стручни консултанти приликом реализације представе. Прегледао сам у Новинама Српским списак дошавших путника у то време, које су власници београдских механа и ханова били обавезни да доставе Управи вароши, али имена наших јунака нисам успео да пронађем. Да ли су одсели у конаку кнеза Милана или Турском хану, који су били резервисани за високе госте за које није важила наредба Управе (или код пријатеља), остаје да нагађамо. У сваком случају Пеко Павловић и Јоле Пилетић били су добродошли у Београду.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Бој на Грахову.jpg (37.76 KB, 392x302 - viewed 124 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #62 on: October 09, 2014, 08:44:23 am »

Кад је Марко 1878. у Даниловом граду боловао, рањен од издајничке руке попа Илије, посетише га двојица књижевника из Србије и пошто се заметну реч о вештини војевања рећи ће Марко:
-Ја мним да разумијем у ту работу и да би се окупиле све војводе, ја бих им кажева: пите каву и распалите чибук а ја ћу ту ђавољу муку учинит сам –  и војводе би ме пуштиле, а кад би доша Пека па река: муч Марко и ви војводе, пуштите мене да ја виђу ту ђавољу работу – ја би река: дела Пеко, јер ти то боље разумијеш и од мене и од свију војвода.

Чувени аустријски генерал, барон Гаврило Родић, из Вргинмоста на Кордуну, овако је оценио Пеку:
-У целом свету није бољега војводе за брдско војевање но што је Пеко Павловић.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Побратими Пеко и Марко - цртеж К. Клича


* Пеко и Марко .jpg (666.06 KB, 1472x962 - viewed 140 times.)
Logged
Governor
mornar
*
Offline Offline

Posts: 35


« Reply #63 on: October 13, 2014, 09:59:45 am »

Феноменално! Војвода и пјесник Марко Миљанов и Пеко су били пријатељи и истомишљеници до последњег дана! Ове фотографије су уједно и њихове најпоyнатије које се најцесце могу наци у литератури која се тице и помиње неког од њих. Ко о чему ја о изворима о овом разговору Марка и књижевника из Србије??
Logged
Governor
mornar
*
Offline Offline

Posts: 35


« Reply #64 on: October 13, 2014, 03:10:42 pm »

Унук војводе Пека Павловића

РАТКО ПАВЛОВИЋ

Потомак славног Чевљанина и војводе, син Петране и Вељка, Ратомир Ратко Павловић, одличан ђак и "поетска душа" - аутор збирке пјесама "Окови и без окова" (Лесковац, 1933) и серије запажених репортажа у "Гласу".
С јесени 1936. почео да студира економију у Прагу, гдје је – по сјећању Зоре Гаврић – био "најуваженији међу студентима, добар говорник, оштар дискутант, смео и досљедан". Један од организатора одласка "Прашког вода" у Шпанију. Пријатељ и саборац Ернеста Хемингвеја.
Ступио у батаљон "Димитров". У борбама на Харами, рањен већ послије 14 дана ратовања: "зрно је прошло кроз слабину, крај самих виталних органа у стомаку". По оздрављењу завршио Официрску школу и, у чину поручника, њен је политички комесар и водећи предавач, "важећи за даровитог говорника, одличног зналца економије и историје". Уз то, "полиглота и храбар борац..."
У логорима на југу Француске организатор је културног живота.
Домогао се родне Топлице и, наоружан пушком, кренуо у устанак. На челу топличких и јабланичких партизана, подједнако је успјешан као командант или комесар. За живота опјеван и слављен. А погинуо априла 1943. као командант одреда Јужномораваца. Народни херој.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #65 on: October 13, 2014, 05:49:18 pm »

Ратко Павловић Ћићко, погинуо у борби са бугарским јединицама код села Стрезимировци априла 1943.године, као командант Другог јужноморавског партизанског одреда.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #66 on: October 17, 2014, 11:11:49 am »

Ратко Павловић, високи интелектуалац, човек лепог  понашања и опхођења, увек спреман да се заложи за другога, био је омиљен  и поштован у читавом крају. Кад су окупаторске власти, после априлског рата, покушале да га ухапсе, јер су га као шпанског борца сматрале опасним комунистом, жандарми су кришом поручили његовој мајци Петрани да јави сину да бежи у шуму.
Почетком авг. 1941. Ратко је подигао устанак у Топлици. Одличан говорник, способан да утиче на друге, привукао је симпатије свега устаничког света. Био је против братоубилачке борбе и за сарадњу са ЈВуО, али не и за сарадњу са Пећанчевим четницима, који нису били за оружани отпор против Немаца.
Мој отац га је лично познавао а ја сам ишао у школу која носи његово име. Још тада сам чуо приче да није погинуо у сукобу са Бугарима, већ да су га мучки, с леђа, убили  наши.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ево шта о погибији Ратка Павловића пишу И. Ивановић и М. Младеновић:

Нова Алтера
Иван Ивановић: Библиографске белешке 6 и 7 (одломак)

У историографији је познато да је грађански рат српског народа у окупираној Југославији 1941/45. године започет у Топлици већ у септембру 1941. године. Ортужани сукоб између партизана и четника Косте Пећанца одиграо се у селу Сварчу 16. септембра 1941. године. Пре тога су партизани, под командом Ратка Павловића Ћићка, напали неке жандармеријске станице, као ону у Великој Плани, на Велику госпојину 28. августа. Партизани су спаљивали општинску архиву и црквене књиге, ваљда да би показали да у њиховој комунистичкиј држави неће остати ништа од старог система. Иначе, четнички војвода Коста Пећанац се одметнуо на Соколовицу већ крајем априла, а партизани су постројили свој одред  у порти манастира Ајдановац 3. августа 1941. године. Историографи се не слажу ко је кога напао у Сварчу. Комунистички историчари тврде да су четници блачког војводе Попа Мике напали партизане док су држали митинг у Сварчу, четнички да су партизани поставили заседу четницима и десетковали их.
После тога је дошло до великих сукоба између ове две формације, који су кулминирали у борбама на Пасјачи од 12. до 14. октобра. Грађански рат у Топлици више није могао да се заустави. За то време су у Западној Србији партизани и четници, они под командом Драже Михаиловића, сарађивали и заједнички стварали слободну територију.

Истакнути револуционар и борац од 1941. године Љубомир Цветановић Брка из Сурдулице изјавио је да Ратко Павловић Ћићко није погинуо у борби, како тврди комунистичка историографија, већ да је ликвидиран од стране комуниста због сукоба са Партијом, који се вукао још из Шпаније. По Цветановићу, налог за ликвидацију партизанског команданта дао је лично Јосип Броз Тито. Кад је Тито 1941. године сазнао где се налази Ратко Павловић, хтео је по сваку цену да га уклони, јер ако би дошло до сусрета њих двојице очи у очи, Ратко би открио да то није онај Тито с којим је он био у Шпанији, него да се ради о личности подметнутој од стране Руса. Налог за ликвидацију је донео Светозар Вукмановић Темпо, члан Врховног штаба, а егзекутори су били комунисти са терена. Да би био лакше ликвидиран и да би му се пољуљао углед међу борцима, Ратко Павловић је проглашен троцкистом и премештен из Топличког одреда у реон Црне Траве. Цветановић чак наводи име Ћићкобог убице: то је био његов саборац са Пасјаче, Петко Вуковић. Све ово је Љубомир Цветановић Брка изјавио 1990. године најпре на седници Општинског одбора СУБНОР-а у Сурдулици, а потом на страницама многобројних новина. Иначе, интересантан је податак да је Брка радио у војној обавештајној служби, па није искључиво да је изнео неке податке о Ћићковој смрти који су недоступни јавности.

KAZIVANJA UČESNIKA RATOVA U VLASOTINACKOM KRAJU
(Iz rukopisa lokalnog etnologa i istoričara Miroslava Mladenovića, nastavnika matematike u OŠ “Braća Milenković” selo Šišava opština Vlasotince, 30.jun 2009. godine)

Potičem iz partizanske porodice, ali još 1975. godine sam se počeo interesovati za sve likvidacije(bilо partizana bilo četnika) koji su STRELJNI ZBOG SVOGA UVERENJA, PA SAM TAKO I ZBOG LIKVIDACIJE PARTIZANSKOG KOMANDANTA I ŠPANSKOG BORCA RATKA PAVLOVIĆA ĆIĆKA 1943 godine po nalogu Tita-ostao bez posla šest godina, proganjan, doživeo nervni slom I zloupotrebom psihijatrije i sudova i položaja-bio prognanik I jedva ostao živ, sa velikim posledicama po zdravlje i život svoje porodice.

U istoriskim dokumentima ima  dve istine jedna da je poginuo od zalutalog zrna a druga u neposrednoj borbi sa bugarima.
Istina je bila drugačija. Negde kada je bilo postavljanje sekretara KPJ –u inostranstvu je tada Ćićko postavio samo pitanje: A ko je taj Tito? Ćićko je bio u španskom građanskom ratu i od 1941. godine u partizanima, da bi po kazni bio prebačen u crnotravski kraj.

U zimu februara 1943. godine po nalogu Tita dolazi Tempo Svetozar Vukmanović tada član vrhovnog štaba partizanskog pokreta da podigne ustanak na jugu prema Makedoniji i svraća po nalogu Tita u crnotravsko-vlasotinački kraj u selo Ravna Gora u Vlasotince. Tu je Tempo dao  nalog Tita-NAREDBU o likvidaciji Ćićka, KOJA IZVREŠNA U APRILU 1943 GODINE, TAČNIJE 26. APRILA  BEZ BORBE je Ćićko pogođen od zalutalog metka koga je isplaio ne BUGARIN-nego po NALOGU TITA Dušan Puđa (bio je tada partiski sekretar u Crnoj Travi) i umro je u Nišu.



* Ратко Павловић.jpg (1000.46 KB, 1704x2272 - viewed 165 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #67 on: October 17, 2014, 06:31:25 pm »

Примећујем да два сведока наводе име различитих лица која су наводно ликвидирала Ратка Павловића.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #68 on: October 18, 2014, 11:09:21 am »

Постоји још много различитих верзија о погибији Ратка Павловића, које су вероватно настале као последица првобитног несувислог  покушаја обмане његових сабораца - причом о залуталом метку. Но, оно што је неоспорно је да је Ратко био стварни предводник топличке револуције 1941. године. Ранији неспоразуми са Партијом су се наставили и у Револуцији, па је прекомандован из Топлице у Црнотравски крај, где је већ у првој борби с Бугарима погинуо под неразјашњеним околностима. Политичке прилике у послератној Југославији нису дозвољавале да се сазна пуна истина о Ратку, и вероватно се никада неће ни сазнати. Писаних доказа нема а мртва уста не говоре.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #69 on: December 05, 2014, 03:07:28 pm »

Једна ратна прича (Руски Мир, 28. феб. 1875.)

…Ми дуго чекасмо на Крстцу док дознасмо, да су Турци прошли у Горанско. Пеко Павловић и Сочица брзо крену се са 1500 људи, и стигну Турке, који се враћаху натраг, код Муратовице, пет јаких баталијона, свега 2500 људи, без топова. После боја, који је по часа трајао, Турци окрену леђа. Потера продужи се до Тирстина, где стајаше друго одељење са два топа. Бежећи распростру мртви страх и у том последњем одељењу. Све се смешало. Топови заузети су напуњени, тобџије убијени на топовима. Топови су завода Бродвел 1872. године. Даље потера продужи се до реке. Много је Турака, који су били скучени, утонуло кад су прелазили преко реке. Спасло се у Липнику до два табора. Погинуо је кајмакам Горанска, три штабна официра и 14 виших официра. Заробљене су две жене кајмакамове. Заплењено је много аустријских сабаља. Број погинулих и пропалих без трага, још је неизвесан, 800 мртвих остало је на месту. Устаници задобише 670 пушака, 40 коња и 32 мазге. По извештајима на Гацко врнуло се свега 700 људи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #70 on: December 09, 2014, 10:01:36 am »

Једна послератна прича

Пеко Павловић, стари ајдук и јунак на гласу. Пеко је повиша узраста, дуга пружена носа, испод кога се помаљају црни и густи, не баш дуги брци. Главу носи обично сагнуту као човек, који дубоке мисли премишља. Изглед Пеков више је обичан. Израз лица није му ајдучки, али му је лице свагда озбиљно. У читавој појави његовој изражена је више сталност и сигурност, него енергија и иницијатива. Данас је могао прејурити доба од 50 година.
Што је Пеко, тај соко над соколом, у г. 1878. допао у присенак, то не мрачи славу његову, већ пада на оне, који су свој положај употребили на то да опадну и оцрне Пека у витешког кнеза, не били како тиме затрпали своје погрешке. Но историја која суди неумитно ни по бабу ни по стричевима него по делима – одаће правду свакоме по заслузи. Јунаци као што је Пеко стајаће пред судом историје чисти и светли – а опадачи ма били они на како високом месту примиће срамни жиг на чело своје (1878).
Logged
Governor
mornar
*
Offline Offline

Posts: 35


« Reply #71 on: December 12, 2014, 04:33:14 pm »

Руски мир??

Пеко Павловић и Књаз Никола 1901.

- Е, мој Пеко! Какав бјеше сури орао на Граховцу, Вучјем долу, на Муратовици и на касаби невесињској!
- Од тога орла, Господаре, више нема ни трага ни помена, јер доста си, Господаре, перја од крила тог орла и
ти очупа!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #72 on: December 15, 2014, 11:30:11 am »

Руски мир??
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Лист Русский мир (Руски свет) популарисао је свесловенске идеје. Издавач и главни уредник био је генерал Михаил Георгијевич Черњајев. Имао је дописника у Дубровнику који је редовно и оширно извештавао телеграфски о устанку у Херцеговини. Тих  година (1875), на руском језику, из Русиjе у Србију бесплатно су стизали Руски мир, Петербургские ведомости, Новое времjа, Гражданин и др. дневне новине. Србске Новине, Глас Црногораца, Застава и др. листови често су их користили као извор информација.
(Черњајев је 1875. са неколико хиљада добровољаца, дошао у Србију и био командант Моравске војске.)


* Руски мир .jpg (22.18 KB, 585x122 - viewed 139 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #73 on: December 27, 2014, 11:55:35 am »

Ластва је некада била катуниште (бачија) Чевљана. Стадима (2500 – 3000 оваца) су се издизали војвода Петар Вукотић и војвода Пеко Павловић Николић. 
Наводно, и данас постоје озидине у Доњој Ластви које се народ назива Пекове торине.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Доња Ластва.jpg (110.83 KB, 800x600 - viewed 142 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #74 on: January 06, 2015, 03:04:07 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* rebus.jpg (223.06 KB, 688x803 - viewed 142 times.)
Logged
Pages:  1 2 3 4 [5] 6 7   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.105 seconds with 23 queries.