PALUBA
December 02, 2020, 07:35:49 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 38 39 40 41 42 [43]   Go Down
  Print  
Author Topic: Odnosi na relaciji Kina-SAD-e  (Read 68454 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 40 890



« Reply #630 on: November 17, 2020, 10:46:24 am »

Kina se nada
IZVOR: TANJUG UTORAK, 17.11.2020.

Peking -- Kineski bezbednosni krugovi nadaju se da će Peking i Vašington poboljšati odnose kada administracija Džo Bajdena preuzme dužnosti u Beloj kući.

Tokom Trampovog predsedničkog mandata kinesko-američki odnosi dospeli su na najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija zbog niza spornih pitanja koja zadiru u brojne oblasti - od trgovine i tehnologije do Hongkonga i koronavirusa, podseća se u izveštaju Rojtersa. Zvanični Peking je izrazio očekivanje da će se Bajdenova administracija približiti kineskoj na pola puta, da će se aktivno baviti medjusobnim razmimoilaženjima i razlikama i nastojati da unapredi kinesko-američke odnose.

"Iskreno se nadam da će naši odnosi nakon četiri godine Bajdenove administracije u Vašingtonu, biti značajno bolji", rekao je potpredsednik kineske komisije za bezbednosnu regulativu Fang Ćinghai.

Izvor: www.b92.net
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 40 890



« Reply #631 on: November 18, 2020, 09:24:35 am »

Kisindžerovo upozorenje Bajdenu: "Ako ovo ne uradi svet čeka katastrofa uporediva sa Prvim svetskim ratom"
Tanjug 18.11.2020.

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer upozorio je budućeg predsednika SAD Džoa Bajdena da bi njegova administracija trebalo brzo da počne obnavljanje komunikacije sa Kinom ili rizikuje da kriza preraste u vojni sukob.

- Ako ne bude neke osnove za neku zajedničku akciju, svet će zapasti u katastrofu uporedivu sa Prvim svetskim ratom. Amerika i Kina sada sve više naginju konfrontaciji i svoju diplomatiju provode na konfrontacijski način. Postoji opasnost da će se dogoditi neka kriza koja će iz retorike preći u stvarni vojni sukob - rekao je Kisindžer.

Američko-kineski odnosi su na najnižem nivou u poslednjih nekoliko decenija, a nakon izbijanja pandemije korona virusa, koja je počela u kineskom gradu Vuhan, predsednik SAD Donald Tramp optužio je Kinu za širenje virusa.

Izvor: www.blic.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 39 466



« Reply #632 on: November 18, 2020, 04:38:57 pm »



Procurio dokument: Amerika smislila plan da obuzda Kinu i ostane na čelu svetskog poretka


Američki Stejt department nada se da će politika u stilu Kenana pomoći podrivanju kineske ekonomske snage i održavanju svetskog poretka predvođenog Vašingtonom, otkrio je dokument koji je nedavno procurio.

Dokument od 70 stranica pod nazivom „Elementi kineskog izazova“ pripremila je Kancelarija za planiranje politike Stejt departmenta, a objavio je Aksios. Plan je napravljen po uzoru na „Dugi telegram“, spoljnopolitički nacrt iz 40-ih godina prošlog veka, čiji je autor tadašnji američki ambasador u Sovjetskom Savezu Džordž Kenan, koji je opisao zemlju kao „veoma osetljivu na logiku sile“, za čije se zadržavanje zalagao.

Spis „Elementi kineskog izazova“ je prepun konzervativnih tonova i promoviše američku izuzetnost, ali ne zalazi u potpunosti u sferu „sukoba civilizacija“. Taj manir primećen je kod bivše šefice Kancelarije za planiranje politike Kiron Skiner, koja je u početku i vodila tim koji je kreirao plan. Ona je prošle godine uporedila rivalstvo Amerike sa SSSR-om sa rivalstvom sa Kinom, rekavši da je prvo bila „borba u zapadnoj porodici“, dok je drugo „frapantno“ u smislu da je „ovo prvi put da imamo velikog konkurenta koji nije kavkaski“.


Kineska pretnja

U novim papirima Stejt departmenta navodi se da je vreme da se razbije optimizam u vezi sa Kinom koji je preoblikovao američku politiku prema njoj dugi niz godina. Vašington bi Kinu trebalo da smatra „pretnjom po uspostavljeni svetski poredak, vođenu neobičnom mešavinom marksizma i lenjinizma i ekstremnom verzijom kineskog nacionalizma vladajuće Komunističke partije“.

Navodi se da Kina po svojoj prirodi ima slabosti, uključujući ograničenost inovacija, poteškoće u stvaranju saveza, demografsku neravnotežu, degradaciju životne sredine, trajnu korupciju i troškove održavanja reda ili, kako to dokument opisuje, „praćenje, cenzura i indoktriniranje 1,4 milijarde ljudi u Kini“.

Spominju se i „bolest, smrt i socijalna i ekonomska devastacija koju je širom sveta izazvala pandemija virusa korona, koji je potekao iz Vuhana“, što je, prema tvrdnji Stejt departmenta, dovelo do međunarodnog besa prema Pekingu zbog nebrige za ljudski život, ravnodušnosti prema blagostanju drugih nacija i zanemarivanju međunarodnih normi i obaveza.

U dokumentu se naglašava da Vašington krivi kineski politički vrh, a ne kinesku kulturu.

„Sloboda i demokratija mogu da procvetaju i u Kini kao što to čine na Tajvanu, Hongkongu i u Južnoj Koreji“, dodaje se.


Stvaranje svetskog poretka predvođenog SAD

Za suočavanje sa „kineskim izazovom“ biće potreban višestrani pristup koji će omogućiti Sjedinjenim Državama da održe slobodu u svojoj državi i ostatku sveta.

Stejt department navodi deset tačaka delovanja neophodnih za obuzdavanje Kine.

Vašington najpre mora da očuva ustavni poredak, neguje rastuću ekonomiju zasnovanu na slobodnom tržištu i neguje građansko društvo u svojoj državi.

Potrebno je da održi najmoćniju, agilnu i tehnološki najsavremeniju vojsku na svetu kako bi zaštitila američke ekonomske interese.

Takođe, potrebna je intenzivna edukacija stanovništva, kako bi ostvarili konkurentsku prednost u nauci i tehnologiji, ali i kako bi obrazovali kadar za kineske studije. Američke diplomate, vojni stratezi, ekonomisti, tehnolozi i politički teoretičari moraju da budu dobro upućeni u jezik, kulturu i istoriju zemlje, dodaje se u dokumentu, što ukazuje na nedostatak američkih stručnjaka za Kinu.

Amerikance takođe treba podučavati o kineskoj pretnji, jer samo se od informisanog stanovništva može očekivati da podrže složenu političku kombinacija koja će Sjedinjenim Državama omogućiti slobodu, piše u dokumentu.

Na međunarodnom nivou, dokument „Elementi kineskog izazova“ predviđa da SAD treba da preispitaju svoj saveznički sistem i međunarodne organizacije. Saveznici će morati da se prijave za efikasniju podelu odgovornosti, a međunarodne organizacije moraće da se reformišu tamo gde je to moguće i da odstupe tamo gde je to potrebno.

SAD će i dalje morati da sarađuju sa Kinom samo zbog njene ekonomske snage, ali jedan od njihovih primarnih ciljeva je eliminisanje zavisnosti od Kine kada je reč o neophodnim materijalima i robi, prenosi RT.


Veliko takmičenje u moći

Otkriveni dokument poklapa se sa logikom „velikog takmičenja u moći“, koja je postala fokus spoljne politike Trampove administracije, ali se može pratiti do „štaba za Aziju“ njegovog prethodnika Baraka Obame. Potreba za percepcijom Amerike kao sile predodređene da upravlja svetom uživa dvostranački konsenzus u Vašingtonu.

Amerika Kinu i, u manjoj meri, Rusiju vidi kao revizionističke nacije koje pokušavaju da razore unipolarnost posthladnoratovoskog sveta. Vašington ih optužuje za autoritarnost i različita nedela.

Obe države se zapravo zalažu za multilateralizam i pravo suverenih nacija da usvoje političke sisteme za koje smatraju da odgovaraju njihovim kulturama i potrebama. Ističu da je kritika samo deo američkih napora da održe korak sa konkurencijom koristeći politički uticaj nakon što je gubi na ekonomnskom planu.

izvor
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 40 890



« Reply #633 on: November 22, 2020, 08:25:45 am »

Si je nekada Bajdena zvao prijateljem, a sada od njega strepi: Sve se promenilo kada je rekao da je kineski lider "siledžija"
M.I.M. 21.11.2020.

Novoizabrani američki predsednik Džozef Bajden suočen je sa ružnom, potencijalno spornom tranzicijom vlasti, usled odbijanja Donalda Trampa da prizna poraz na izborima, i spoljna politika mu je možda poslednja stvar na umu, ali strani lideri širom sveta već traže njegovu pažnju, u nadi da će “resetovati” odnose i povratiti norme koje je izmenio njegov prethodnik.

A nigde neće biti veće prilike za promenu od odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, koji su tokom Trampovog mandata pali na najniži nivo u istoriji, piše CNN. Protekle četiri godine dve sile su ratovale trgovinskim tarifama, ograničavale pristup tehnološkim kompanijama, novinarima i diplomatama, zatvarale konzulate i sporile se oko plovidbe Južnokineskim morem. Analitičari obe zemlje i dalje raspravljaju da li će Bajden prihvatiti Trampovu kaznenu politiku spram Kine ili će postaviti odnose između Vašingtona i Pekinga na nove osnove. Čak i u kineskim državnim medijima postoje naznake da vladajuća Komunistička partija suzdržava dah, nesigurna u kom će pravcu krenuti nova administracija.

“Kina ne treba da gaji iluzije da će Bajdenov izbor olakšati ili preokrenuti američko-kineske odnose, niti treba oslabiti svoje verovanje u poboljšanje bilateralnih odnosa. Američko takmičenje s Kinom i njen gard protiv Kine samo će se pojačati”, piše državni kineski tabloid “Global tajms”. Iz Bajdenovog tranzicionog tima još nije objavljeno zvanično saopštenje što se tiče odnosa sa Kinom, ali odmah se može reći da se novi američki predsednik tokom pet decenija bavljenja nacionalnom politikom više puta suprotstavljao Kini. Kao senator, imao je ulogu u kineskom članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji 2001.

STARI PRIJATELJ I SILEDŽIJA

Tokom administracije Baraka Obame, kad je Bajden bio potpredsednik od 2009-2017, odnosi sa Pekingom su dobili na važnosti nakon što je Kina postala druga najveća svetska ekonomija. Iako je Kina jačala i vojsku a ne samo ekonomiju, diplomatija se vodila u pravcu saradnje, a ne sukoba. Veliki sporovi su uglavnom bili fokusirani na bezbednosna pitanja, poput militarizacije ostrva u Južnom kineskom moru i sajber špijunaže. Obama je smatrao da će odnosi dve sile oblikovati 21. vek i da su stoga stabilni odnosi ključni ne samo za SAD već čitav svet. Bajden je više puta išao u Peking kako bi dobio podršku za Obamine ključne politike, uključujući pokušaje da se ograniče nuklearne ambicije Severne Koreje. Kineski predsednik Si Đinping rekao je 2013. da je Bajden “stari prijatelj Kine”. Tada su razgovarali u privatnosti dva sata, iako su planirali 45 minuta. Bajden je javno iznosio optimizam po pitanju odnosa dve zemlje.

- Ako ovaj odnos shvatimo ispravno sa novim modelom, mogućnosti su neograničene – rekao je on. Ali, u februaru je tokom izborne kampanje nazvao Sija “siledžijom”, dodajući da Peking mora da “igra po pravilima”, a u junu je optužio Trampa da ga je Kina “izigrala”, Obnovljeni fokus na Kinu evidentan je u dokumentu platforme Demokratske partije, objavljenom u avgustu. Tokom poslednje predsedničke kampanje 2016. taj dokument je imao sedam stavki u vezi Kine, a ovogodišnja verzija ih ima preko 22.

TRGOVINA

Jedna od glavnih osnova Trampove spoljnopolitičke platforme bio je trgovinski rat s Kinom. U januaru je došlo do sporazuma, ali se mnoge tačke neslaganja nisu ni dotakle. Nedavni Bajdenovi komentari ukazuju da će on nastaviti da preduzima mere protiv ekonomske politike Pekinga. Ipak, on je u avgustu rekao da smatra da su tarife loše i za SAD i za Kinu, navodeći da su proizvodnja i poljoprivreda izgubile milijarde dolara i da “idemo protiv Kine pogrešnim putem”. Deluje da Bajden favorizuje globalnu koaliciju kako bi primorao Kinu da liberalizuje svoju ekonomiju.

- Ja ću naterati Kinu da igra po međunarodnim pravilima, a ne kao što je on (Tramp) to radio – rekao je Bajden na drugoj predsedničkoj debati u oktobru. Međutim postoje i znakovi da će on ipak prihvatiti neke aspekte Trampovog tehnološkog rata protiv Kine. Trampova administracija je pokušala da natera svoje partnere da odbiju kinesku 5G tehnologiju, a Bajden je u septembru rekao da je zabrinuto zbog naširokog korišćenja kineske aplikacije “TikTok”, koja je bila na Trampovoj meti.

- Mislim da je zaista ozbiljno to što “TikTok” ima pristup preko 100 miliona mladih ljudi posebno u SAD - rekao je Bajden u septembru. Na demokratskoj platformi ističe se da će njegova administracija nastaviti Trampove pokušaje da spreči saveznike da koriste “Huavejevu” 5G tehnologiju.

“Radićemo sa našim saveznicima i partnerima da razvijemo bezbednu 5G mrežu i obračunamo sa pretnjama u sajber prostoru”, navodi se.

JUŽNO KINESKO MORE

I Obamina i Trampova administracija išle su protiv kineskih teritorijalnih pretenzija u Južnokineskom moru. Tokom Obamine administracije Kina je počela da militarizuje veštačka ostrvca u regionu, a onda su SAD krenule da vrše svoje pravo slobodne plovidbe. Pod Trampom su se stvari zaoštrile i SAD su javno objavile da su “većina” kineskih pretenzija u tom regionu ilegalne. Bajden se nije nešto izjašnjavao oko Južnokineskog mora, ali nema naznaka da će preokrenuti Trampovu politiku u regionu, naprotiv, možda će je ojačati.

Demokratska platforma je 2016. govorila o slobodi plovidbe, ali četiri godine kasnije eksplicitno upozorava na “kinesko vojno zastrašivanje” u regionu. Bajden je više puta tokom kampanje pričao kako je pre sedam godina rekao Siju da će američki avioni nastaviti da preletaju sporno područje.

- Rekao je da to ne možemo. Ja sam mu rekao da ćemo preletati tuda. Nećemo obratiti pažnju na to – rekao je on u oktobru.

CNN ukazuje da je Bajden u prošli četvrtak, u razgovoru sa japanskim premijerom Sugom Jošihidom, izrazio posvećnost odbrani spornih Senkaku ostrva u Južnokineskom moru, na koje pravo polažu i Kina i Japan.

TAJVAN

Pod Trampom su SAD ojačale zvanične veze sa Tajvanom, posebno tokom protekle godine. Bajden je dugo favorizovao američku podršku nezavisnosti Tajvana i njegovoj demokratskoj vladi. Kina tvrdi da je Tajvan deo njene teritorije, a Si je obećao da će “ponovo ujediniti” ostrvo s kopnenom Kinom, ako treba silom. Bajden je unazad naširoko pričao o Tajvanu, ali nema znakova da će odstupiti od Trampove politike. Bajden je čestitao reizbor tajvanskoj predsednici Caj Ing Ven u januaru, a ona je čestitala njemu na izbornoj pobedi u novembru. Demokratska partija je ove godine sklonila svaki pomen na politiku “jedne Kine” sa svoje platforme, kojom SAD priznaju da postoji samo jedna Kina i da je Tajvan njen deo. Demokrate se sada posvećuju nastavku “mirnog razrešenja sporova u skladu sa željama i interesima tajvanskog naroda”.

SINKJANG I HONG KONG

Otkako je Tramp došao na vlast 2017, počeli su da se pojavljuju izveštaji o kršenju ljudskih prava u kineskom regionu Sinkjang. Američki Stejt department procenjuje da je oko dva miliona pripadnika muslimanske manjine Ujgur zatvoreno u “obrazovne centre”, a oni koji su bili u njima tvrde da su bili zlostavljani. Tramp je uveo sankcije zvaničnicima kineske KP i zabranu prodaje robe koju je možda prinudno proizvela ujgurska manjina. Više Ujgura je uoči američkih izbora reklo CNN-u da su zabrinuti da Bajden nije dovoljno oštar da se suprotstavi Pekingu i dovede do stvarnih rezultata za njih u Sinkjangu. Ali, Bajdenova saopštenja govore da nema mnogo tolerancije za navodno loš odnos kineskih vlasti prema Ujgurima i postoje znakovi da će njegova administracija preduzeti dalje akcije.

Bajdenova kampanja je označila kineske mere u Sinkjangu kao “genocid”, a ako njegova administracija usvoji isti jezik SAD će se naći daleko ispred svih drugih nacija u kritikama Pekinga. Tu su i Hong Kong i sporni kineski Zakon o bezbednosti kojeg SAD smatraju krajem demokratskih sloboda u gradu. Tramp je ukinuo povlašćeni status Hong Konga, gde se mnogi aktivisti plaše da Bajden neće biti dovoljno jak da se suprotstavi Kini. Ali, u maju je Bajdenova kampanja okrivila Trampa što se Kina obrušila na Hong Kong i obećala da će “što se tiče Kine, biti jasna snažna i istrajna u vrednostima”.

Izvor: www.blic.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 39 466



« Reply #634 on: November 27, 2020, 09:11:16 am »



Quote
Kontekst: SAD i rastući utjecaj Kine



Logged
Pages:  1 ... 38 39 40 41 42 [43]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.019 seconds with 25 queries.