PALUBA
July 05, 2020, 09:15:06 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije unesite ispravnu e-mail adresu jer na toj adresi dobijate mail za aktivaciju Vašeg naloga. Proverite obavezno i neželjenu poštu...
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 29 30 31 32 33 [34]   Go Down
  Print  
Author Topic: Odnosi na relaciji Kina-SAD-e  (Read 48155 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
BrankoBananko
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 206



« Reply #495 on: June 16, 2020, 01:19:38 pm »

Imao sam priliku da dva puta da posetim Tajvan. Jako tezak prostor za tenkove. Pogotovo ovi od 70 tona. Autoputevi su okruzeni posumljenim brdima, ispresecani malim uvalama i recicama. Okolo Taipei mnostvo nadvoznjaka i mostova. Sume su kao dzungle tesko peske da prodjes. Veoma uzak prostor za bilo kakav manevar. Idealan teren za skrivanje i odbranu.
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 33 778



« Reply #496 on: June 18, 2020, 07:57:41 am »



Tramp: Sankcije Kini zbog represije nad Ujgurima


Američki predsednik Donald Tramp potpisao je zakonski predlog za uvođenje sankcija Kini zbog navodne represije Pekinga nad kineskom manjinom Ujgurima.

Istovremeno, u kontroverznoj knjizi bivšeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, koja je podigla prašinu u Vašingtonu, objavljena su svedočenja o tome kako je Tramp navodno ohrabrivao Kinu da ne zatvara prinudne logore za manjinske grupe.


izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 33 778



« Reply #497 on: June 20, 2020, 06:15:07 am »



Tramp ponovo preti: Srušiti sve mostove sa Kinom


Američki predsednik Donald Trump zapretio je u četvrtak prekidom veza s Kinom, ukazujući na izjavu trgovinskog predstavnika Roberta Lighthizera.

Lighthizer je, na saslušanju u sredu u Kongresu, rekao da je prekid veza "komplikovano pitanje"."To je bila opcije pre dosta godina, ali ne mislim da bi u ovom trenutku bila razumna politička odluka", rekao je.

Prekinuti sve veze s Kinom jedna je od opcija za SAD, rekao je Trump. "SAD zadržavaju naravno političku opciju, pod različitim uslovim, srušiti mostove s Kinom", napisao je na Twitteru, prenosi SEEbiz.

Napetosti su ponovno narasle između SAD-a i Kine, delimično zbog koronavirusa jer Tramp uporno govori poslednjih meseci da Peking nije bio transparentan u počecima širenja epidemije.

Članovi njegove administracije govorili su da veruju da je virus došao iz kineske laboratorije, a sam Tramp je za Wall Street Journal u četvrtak rekao kako je moguće da je Kina namerno proširila virus kako bi destabilizovala svetsku ekonomiju.

Odnosi su se pogoršali ove godine i zbog trgovine, kineskog Huaweija, te zakona koji Peking nameće u Hong Kongu.

Tramp je prošli mesec signalizovao dalje pogoršanje odnosa, rekavši da ga ne zanima da razgovara sa predsednikom Si Đinpingom i navodećo da bi mogao i prekinuti veze s Kinom.

izvor
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 36 457



« Reply #498 on: June 28, 2020, 06:08:26 am »

Тања Вујић субота, 27.06.2020.
Трговински рат Америке и Кине стиже у Африку

Апелациони суд у Најробију прогласио је кинеску пругу између Момбасе и Најробија „незаконитим пројектом”, уочи почетка трговинских преговора са САД

У трговинском сукобу Америке и Кине, Африка је у опасности да се нађе између две ватре, упозорио је недавно Ухуру Кенијата, председник Кеније, уочи неуобичајено напетог гласања за место несталног члана Савета безбедности УН са Црног континента. Наиме, иако је Афричка унија званично подржала кандидатуру Кеније, суседни Џибути – у којем и Америка и Кина имају војне базе – одлучио је да се и он препоручи као погоднији представник Црног континента на Ист риверу од 2021. године. Након невиђеног лобирања два афричка суседа једног против другог, Кенија се у другом кругу изјашњавања чланица Генералне скупштине, и онда тесном већином (Најроби је добио два гласа више од неопходних 127) изборила за фотељу у СБ УН.

„Хајде да (Африка) не буде усисана у некакав изолационизам. Истовремено, нећемо дозволити да (Африкa) буде терен за истресање туђе робе”, поручио је Кенијата у интервјуу за лондонски „Фајненшел тајмс”, уприличеном у канцеларији Атлантског савета за Африку у Најробију. Како ће се Кенија на прагу билатералних трговинских преговора с Америком (мимо Афричке уније), и од почетка миленијума пословно умрежена с Кином, изборити за „средњи пут” између Вашингтона и Пекинга, за сада је загонетка. У међувремену, Кенија – земља на стратешкој локацији на западном ободу Индијског океана, у којем Лондон и Вашингтон одавно имају солидна војна вежбалишта – високо је на радару званичног Пекинга.

„Честитамо влади председника Ухуруа Кенијате што је обезбедио да се железничком пругом између луке Момбаса и престонице Најроби кроз источну Африку током епидемије вируса корона несметано одвија ток роба”, поручио је кинески лидер Си Ђинпинг током виртуелног кинеско-афричког самита, одржаног средином јуна. Два дана након Сијеве похвале пруге Момбаса–Најроби, Апелациони суд у главном граду Кеније прогласио је управо ту 472 километра дугу пружну везу између Момбасе и Најробија (пуштену у рад 2017) – „незаконитим пројектом”. Елемент потенцијалне драме у тој пресуди јесте чињеница да су ту пругу подигли кинески градитељи, средствима из кредита који је Кенија узела код кинеских банака под јавно необјављеним условима отплате. Противници кинеске пруге Момбаса–Најроби и додатног крака Најроби–Наиваша близу западне границе Кеније и Танзаније (за који се држава задужила у Кини додатних 1,5 милијарди долара) нису крили усхићење због пресуде Апелационог суда.

„Кинески империјалистички планови доживели су велики удар у кенијском суду”, коментарисала је регионална штампа, одавно скептична према силовитом нововековном продору друге највеће економије света у Африку.

Од почетка 21. века до 2017. године Кина је усмерила више од 143 милијарде долара ка 49 држава Африке, тврде подаци Факултета за међународне студије Универзитета „Џонс Хопкинс” у Вашингтону. У случају нововековне пруге Момбаса–Најроби (уместо ускотрачне британске колонијалне линије из 19. века), Пекинг је средином прошле деценије најавио велике регионалне трговинске амбиције у источној Африци. На свечаном отварању радова, 2014. године, кинески премијер Ли Кећијанг истакао је да ће пруга у будућности повезивати Кенију, Уганду, Руанду, Бурунди и Јужни Судан, обезбеђујући далеко бржи и јевтини превоз робе и људи. „Овај пројекат демонстрира на делу сарадњу равноправних, а потврђује корисност међусобне сарадње између Кине и источне Африке”, нагласио је Ли.

Противници кинеског железничког искорака у источну Африку – преко Кеније – од тог времена не штеде напоре да зауставе тај мегаинфраструктурни пројекат. Према званично непотврђеним информацијама, уговор кинеских и кенијских партнера у изградњи пруге Момбаса–Најроби азијским протагонистима даје баснословну стратешку предност над локалним саиграчима. На пример, спекулише се да у уговору „Момбаса–Најроби” стоји да је у случају било каквог правног спора или кашњења у отплати рата кредита надлежан једино суд у Кини. Званични Пекинг и званични Најроби нису се ни раније оглашавали против сличних притужби које су лане стигле до Врховног суда у Најробију. Дотични суд одбацио је тужбу противника пруге и наложио да се њихови „рекла-казала” докази избаце из судских списа. По одбијеници, парничари су се жалбом обратили Апелационом суду. А тамо – судије су закључиле да је држава, мимо законске процедуре и без тендера, посао изградње пројекта од националног значаја нетранспарентним каналима и без конкурса за јавне набавке доделила једном извођачу и дугорочно се везала за један финансијски извор под сумњивим условима.

Шта сада бива с пругом којом је од 2017. године кроз Кенију превезено 13.000 возова крцатих робом и људима? Шта ће се десити с плановима за продужење железничке мреже до границе с Угандом и даље ка екватору? И то у тренутку када домаћин кинеском оператеру тих трачница дугује више од 380 милиона долара неисплаћених обавеза.

Амерички трговински преговори с Кенијом и судска сенка над мегакинеском пругом могу утицати на односе Најробија с Вашингтоном и Пекингом у Савету безбедности УН.

Izvor: www.politika.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 33 778



« Reply #499 on: June 29, 2020, 09:49:44 am »



Rat vizama Kine i SAD


Kinisko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da će uvesti vizna ograničenja za američke državljane, koji se "neprimereno ponašaju" u vezi za Hongkongom.

Takva mera Kine je odgovor Vašingtonu koji je isto to najavio za pojedine kineske zvaničnike.

Portparol ministarstva Džao Lijan rekao je da Kina poziva SAD da prestanu da se mešaju u unutrašnja pitanja u vezi sa Hongkongom i upozorio da će Peking reagovati oštrim kontramerama ako Vašington nastavi svoje akcije, prenosi Rojters.

SAD su u petak najavile vizne restrikcije sadašnjim i bivšim zvaničnicima Komunističke partije Kine (KPK) za koje se veruje da su odgovorni ili saučesnici u navodnom podrivanju visokog stepena autonomije Hongkonga ili ljudskih prava.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 33 778



« Reply #500 on: June 30, 2020, 08:05:35 am »



Drakonske mere Kine: Obaraju natalitet Ujgura; Reagovale SAD


Kineska vlast drakonskim merama obara natalitet Ujgura i drugih muslimanskih manjina da bi im smanjila brojnost.

Istovremeno se stimuliše rađanje većinskog Han stanovništva.

Ta praksa je raširenija i sistematičnija nego što se do sada znalo, pokazalo je istraživanje AP-a zasnovano na državnoj statistici i dokumentima, i razgovorima s 30 bivših zatvorenika, njihovom rodbinom i jednim bivšim zatvorskim čuvarom.

Kampanju suzbijanja rađanja tokom poslednje četiri godine u krajnje zapadnom regionu Sinkjanga, gde živi turkofona manjinska grupa Ujgura, neki stručnjaci nazivaju "demografskim genocidom".

Kina redovno podvrgava pripadnice te manjina proveri da li su trudne, nameće im korišćenje intrauterinih sredstava kontracepcije, sterilizaciju i čak abortus u stotinama hiljada slučajeva, pokazuju podaci. Za nepoštovanje tih mera je predviđen zatvor.

Vlasti uz to šalju u logore i teško novčano kažnjavaju roditelje ako imaju više od troje dece, utvrdila je agencija AP.

Tragajući za skrivenom decom, policija pretresa kuće i zastrašuje roditelje, a decu koju nađe, oduzima i odvodi.

Stopa nataliteta u većinski ujgurskim regionima Hotana i Kašgara opala je za više od 60 odsto od 2015. do 2018. godine, što je poslednja godina dostupna u državnoj statistici.

Stotine miliona dolara koje država daje za kontrolu rađanja, pretvorili su za samo nekoliko godina Sinkjang iz jednog od najbrže rastućih regiona u Kini u jedan od najsporijih, pokazalo je novo istraživanje stručnjaka za Kinu Adriana Cenca koji sarađuje s neprofitnom Memorijalnom fondacijom žrtava komunizma u Vašingtonu.

Ministarstvo spoljnih poslova Kine i vlada Sinkjanga nisu odgovorili na višestruke molbe za komentar tih podataka.

Međutim, Peking je ranije rekao da su te nove mere namenjene pravičnom omogućavanju da kinesko stanovništvo Han i etničke manjine imaju isti broj dece.

Po napuštenoj kineskoj "politici jednog deteta" koju su vlasti dugo podsticale, ponekad i silom, kontracepcija, sterilizacija i pobačaj nametani su većinskom stanovništvu Han. Ali manjinama je bilo dozvoljeno da imaju po dvoje dece, a u selu i troje.

To se promenilo pod vlašću predsednika Si Djinpinga, najautoritarnijeg lidera Kine za nekoliko decenija. Ubrzo pošto je on došao na tu dužnost, vlast je revidirala propise o rađanju tako da i Kinezi Han iz Sinkjanga mogu imati i po troje dece, baš kao i manjine.

Iako su na papiru jednaki, Han Kinezi su u velikoj meri pošteđeni abortusa, sterilizacije, ubacivanja intrauterinih sredstava kontracepcije i zatvaranja u logore zbog prevelikog broja dece, što se sve nameće drugim stanovnicima Sinkjanga, pokazuju razgovori i podaci.

Žene su u logorima podvrgnute prisilnoj ugradnji intrauterinih sredstava kontracepcije i injekcijama koje, kako izgleda, sprečavaju trudnoću, a neke, tučene do krvarenja, imaju trajne posledice.

Samo tokom 2014. godine u Sinkjangu je ugrađeno više od 200.000 intrauterinih sredstava kontracepcije, a 2018. godine 60 odsto više, gotovo 330.000.

Kineska zdravstvena statistika takođe pokazuje uporedni porast sterilizacije u Sinkjangu: broj tih intervencija je od 2016. do 2018. godine porastao sedam puta, na više od 60.000 postupaka godišnje.

Kampanja suzbijanja rađanja potiče od zabrinutosti države da visok natalitet među muslimanima dovodi do siromaštva i ekstremizma u Sinkjangu, sušnom, zabačenom regionu gde poslednjih godina ima napada noževima i bombama, za šta se odgovornost svaljuje na islamske teroriste.

"Namera možda nije da se u potpunosti eliminiše ujgursko stanovništvo, ali će mu se znatno smanjiti vitalnost i time olakšati njegova asimilacija", rekao je Daren Bajler, stručnjak za ujgurske studije na Univerzitetu Kolorada.

Neki stručnjaci idu dalje od te ocene: "To je genocid i tačka!", izjavila je stručnjakinja za Ujgure Džoan Smit Finli, sa Univerziteta Njukasl u Velikoj Britaniji. "To nije trenutno, šokantno, masovno ubijanje na mestu - kao pri genocidu, već spor, bolan, puzeći genocid".


Oglasio se Pompeo

Američki državni sekretar Majk Pompeo poziva Kinu da "prekine kampanju represije" protiv "Ujgura i drugih žena koje pripadaju manjinama", prenosi Sputnjik.

izvor
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 36 457



« Reply #501 on: June 30, 2020, 07:27:43 pm »

SAD ukidaju specijalni status za Hongkong
Tanjug   30. jun 2020.

Reagujući na usvajanje novog kineskog zakona o nacionalnoj bezbednosti za Hongkong, SAD su danas počele da ukidaju specijalni status za ovaj grad, da obustvljaju izvoz vojne opreme i ograničavaju izvoz visokotehnoloških američkih proizvoda, izvestio je Rojters.

Ministarstvo trgovine SAD saopštilo je da suspenduje "preferencijalni status Hongkongu", uputivši apel zvaničnom Pekingu da odmah obustavi donošenje novog zakona i ispuni obećanja koja su data građanima Hongkonga i svetu.

"Odluka kineskih vlasti da razore slobodu u Hongkongu prisilila je američku administraciju da preispita svoju politiku prema ovoj teritoriji", izjavio je američki državni sekretar Majk Pompeo. Pompeo je istakao da SAD reaguju s ciljem da se zaštiti nacionalna bezbednost.

Zvanični Peking juče je najavio da će uvesti vizne restrikcije za sve Amerikance koji se suprotstavljaju promenama u Hongkongu.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 18 572


« Reply #502 on: June 30, 2020, 08:12:12 pm »

Quote
Reagujući na usvajanje novog kineskog zakona o nacionalnoj bezbednosti za Hongkong, SAD su danas počele da ukidaju specijalni status za ovaj grad, da obustvljaju izvoz vojne opreme i ograničavaju izvoz visokotehnoloških američkih proizvoda, izvestio je Rojters.

А Хонгконг је увозио америчку војну опрему? Па они немају посебну војску... Пре је ту била Британска војска, данас Кинеска.
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 33 778



« Reply #503 on: July 01, 2020, 01:01:34 pm »



Kina preduzima kontramere protiv četiri američka medija


Kina je zatražila poslovne informacije od četiri američke medijske kompanije uključujući AP, kao odgovor na slične zahteve Vašingtona prema kineskim medijima.

Portparol ministarstva spoljnih poslova Kine Žao Lijan najavio je da AP, UPI, CBS i NPR imaju rok od sedan dana da popune izjave o zaposlenima, finansijskim operacijama, vlasništvu imovine i drugim pitanjima.

"Treba istaći da je pomenuta mera Kine potpuno neophodna kontramera i sasvim legitimna odbrana od nerazumne represije američke strane nad kineskim novinskim agencijama u SAD", rekao je Žao na konferenciji za novinare.

Trampova administracija je u junu dodala četiri kineska medija na listu organizacija koje se smatraju "stranim misijama" zbog njihovih veza sa vladom i Komunističkom partijom. Ta odluka primorala ih je da smanje broj zaposlenih u SAD.

Žao je rekao da nedavna američka politika šteti ugledu kineskih medija, utiče na njihov rad i ozbiljno se meša u normalnu ljudsku komunikaciju između SAD i Kine, prenosi AP.

"Kina traži od SAD da odmah promeni svoj kurs, ispravi svoje greške i zaustavi političku represiju i naglašava da ne razumne restrikcije prema kineskim medijima", rekao je Žao.


izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 33 778



« Reply #504 on: July 03, 2020, 07:58:46 am »



Amerika ljuta zbog novog plana tehnološkog giganta


Kineska kompanija Huavej najavila je izgradnju ogromnog istraživačko-razvojnog centra u Kembridžu.

U prvoj fazi će u projekat biti uloženo oko milijardu britanskih funti za pet godina.

Novi centar će se baviti istraživanjem i razvojem u oblasti optoelektronskih komponenti. Tako kompanija izražava posvećenost britanskom tržištu, uprkos novonastalim sporovima u Londonu oko učešća kompanije Huavej u izgradnji 5G mreže u zemlji.

Velika Britanija nije samo najvažnije tržište za prodaju proizvoda Huavej u Evropi, već i za istraživanje i razvoj kompanije. Za deset godina „Huavej“ je otvorio 1600 radnih mesta u Velikoj Britaniji i neće se zaustaviti na tome, prenosi Sputnjik.

Novi centar za istraživanje i razvoj će biti izgrađen na mestu skladišta šećerne repe u selu Sovston u grofoviji Kembridžšir. Pretpostavlja se da će centar za istraživanje i razvoj otvoriti najmanje 400 radnih mesta za inženjere elektronike visoke klase. Pored toga, dodatna zaposlenost će biti obezbeđena tokom izgradnje centra, što je važno u uslovima usporavanja britanske ekonomije, usled posledica virusa korona i bregzita. Centar „Huaveja“ kod Kembridža kritikovan u Vašingtonu

Vest o izgradnji istraživačko-razvojnog centra Huavej izazvala je burne kritike u Vašingtonu. Prema rečima Toma Tugendhata, predsednika Odbora Parlamenta Velike Britanije za spoljne poslove, visoki zvaničnici američke administracije kontaktirali su ga i izrazili zabrinutost zbog novog projekta Huaveja u zemlji. Tugendhat je istakao da se Vašington boji da će „Huavej“ koristiti ovaj centar za testiranje američkih čipova u Velikoj Britaniji, i prema tome, da će razviti kompetencije u naprednim mikroelektronskim komponentama, zaobilazeći američke sankcije. SAD, kao i ranije, ukazuju na navodno moguće pretnje nacionalnoj bezbednosti ili krađu intelektualne svojine od strane kineske kompanije.

Ipak, projekat izgradnje istraživačko-razvojnog centra u Kembridžu odobrile su lokalne vlasti. Komitet okružnog saveta Južnog Kembridžšira, glasao je apsolutnom većinom (devet prema jedan) za izgradnju ovog centra. Ovo govori o tome da Velika Britanija, iako je bliski saveznik SAD, ne može u potpunosti da poveri svoju sudbinu administraciji u Vašingtonu. Velika Britanija ima odlične intelektualne resurse i mnogo značajnih naučnih ideja. Ali za realizaciju ovih ideja, bez pomoći „Huavej“ i drugih kineskih kompanija neće moći, uveren je profesor Centra za evropska istraživanja Žan Mone na Narodnom univerzitetu Kine, Vang Ivej.

@Huavej je globalna kompanija. Uprkos stalnom pritisku SAD, više od polovine prihoda kompanije i dalje je na inostranim tržištima. „Huavej“ ima svoje najvažnije istraživačke centre u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj. To se radi tako da se istraživanje i razvoj, proizvodnja i potrošnja proizvoda koncentrišu geografski na jednom mestu. Otvaranje novog istraživačko-razvojnog centra u Kembridžu je samo dokaz da kompanija sprovodi perspektivno planiranje, koje je vezano za dugoročne planove kompanije za produbljivanje saradnje sa Velikom Britanijom. SAD, naravno, su na čelu alijanse „5 očiju“ i traže da Velika Britanije, pod izgovorom nacionalne bezbednosti, odbije saradnju sa kompanijom „Huavej“ na 5G mreži i u drugim oblastima. Međutim, Velika Britanija ne može u potpunosti da poveri svoju sudbinu i budućnost u ruke SAD", kaže profesor Vang za Sputnjik.

Britanija je, podseća naš sagovornik, tradicionalno industrijska zemlja, a bregzit je stvorio za nju određene rizike i izazove.

"Iako Velika Britanija ima odlične intelektualne resurse i mnogo značajnih naučnih ideja, uključujući i one u Kembridžu, bez pomoći kineskih kompanija, bojim se, da ih neće ostvariti. Potrebno je sarađivati sa kineskim kompanijama da bi se razvijali međunarodni standardi, jer se u suprotnom može upasti u monopol SAD", uveren je Vang. Zavisnost od opreme Huaveja

Velika Britanija je najveći primalac direktnih kineskih investicija u Evropi. Za 19 godina ukupan iznos inostranih direktnih investicija prelazi 50 milijardi eura. Britanski mobilni operateri dugi niz godina aktivno sarađuju sa kineskim kompanijama u izgradnji telekomunikacione infrastrukture. Trenutno postojeće mobilne mreže u Velikoj Britaniji više od trećine zavise od opreme Huavej.

SAD su prošle godine vršile pritisak na London da Velika Britanija odbije kinesku opremu za izgradnju 5G mreže. Motivacija je, kao i sada, navodno bila pretnja nacionalnoj bezbednosti.
Visoki američki zvaničnici ukazivali su na članstvo Londona u alijansi „5 očiju“ i isticali da u slučaju "neposlušnosti" Velike Britanije, oni mogu zaustaviti razmenu važnih obaveštajnih podataka.

Džonsonova vlada je pokušavala da nađe kompromis. Sa jedne strane, nije želela da se svađa sa svojim glavnim saveznikom zbog kompanije „Huavej“. Međutim, potpuno odbijanje kineskog proizvođača bilo je teško ostvarivo čak i zbog tehničkih razloga. Morala bi da se obnavlja celokupna postojeća infrastruktura, što bi trajalo jako dugo. Vašington, u međuvremenu, nije bio spreman da finansira ove projekte.

Početkom godine Velika Britanija je objavila da neće isključiti nijednog dobavljača, uključujući i Huavej, iz izgradnje telekomunikacionih mreža nove generacije. Međutim, da bi se održala konkurencija, maksimalno učešće jednog proizvođača u infrastrukturi ne bi trebalo da pređe 35 odsto. Pored toga, propisana su određena ograničenja za postavljanje opreme u blizini strateških i vojnih objekata. Tri scenarija za saradnju

Sada Nacionalni centar za sajber-bezbednost Centra za vladine komunikacije Velike Britanije sprovodi novu reviziju opreme „Huavej“. Moguće je da će odluka povodom ove kompanije biti preispitana. Ranije je saopšteno da su u britanskom parlamentu u početku bili nezadovoljni Džonsonovom odlukom o „Huaveju“, a sada su, u vezi sa novim okolnostima, "antikineski jastrebovi" uspeli da navedu na novu raspravu o ovoj odluci.

U narednim nedeljama očekuje se da će britanski Nacionalni centar za sajber-bezbednost doneti presudu o učešću kompanije Huavej u 5G. Postoje tri moguća scenarija. Ili će ostaviti sve kako je bilo. Ili će postepeno smanjivati kupovinu opreme kineskog proizvođača i potpuno odustati od novih komponenti kompanije Huavej za nekoliko godina. Ili će početi sa razgradnjom postojeće opreme Huavej i sa obnavljanjem trenutne infrastrukture.

Međutim, saradnja Huaveja i Londona, kako pokazuje praksa, nije usmerena samo na 5G. Kineska kompanija, prema podacima firme Oksford ekonomiks, podržava oko 26 hiljada radnih mesta u Velikoj Britaniji, direktno ili preko lanca isporuka. U 2018. godini aktivnosti kompanije „Huavej“ u toj zemlji donele su britanskoj ekonomiji 1,7 milijardi funti dodatnog prihoda. Nakon bregzita, Huavej je obećao da će potrošiti oko tri milijarde funti samo na tehnologiju i usluge u Velikoj Britaniji.

izvor
Logged
Pages:  1 ... 29 30 31 32 33 [34]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.026 seconds with 25 queries.