http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:440386-Srpski-svet-tajnih-operacijaVioleta Talović | 22. jun 2013. 21:15
Monografija "Vojna služba bezbednosti u Srbiji" prvi put javnosti otkriva svet velikih tajnih operacija kojima su presecane obaveštajne i terorističke pretnjeOd vožda Karađorđa, koji je davne 1812. u Užicu naredio knezu Milošu Obrenoviću da preduzme mere protiv "nedisciplinovanih inostranih elemenata", sve do danas Srbi su osetljivi na špijune.
Načini na koji im se kroz burna vremena i istorijske prilike država suprotstavlja(la) zabeleženi su u monografiji "Vojna služba bezbednosti u Srbiji", autora Svetka Kovača, direktora Vojnobezbednosne agencije, i Irene Popović Grigorov, dugogodišnje analitičarke u VBA. Osim što prati istorijski put službe, od 19. veka i stvaranja novovekovne države, do danas, prvi put je javnosti dostupan ekskluzivni materijal posvećen tajnama i metodama bezbednosnog i kontraobaveštajnog rada. Autori otkrivaju svet tajnih operacija kojima su otkrivane obaveštajne delatnosti stranih službi u vojsci i presecane terorističke pretnje, posebno albanskih separatista.
- Ideja o pisanju monografije javila se u okviru reforme vojne službe bezbednosti - kaže, za "Novosti", general Svetko Kovač. - Istraživali smo savremena rešenja evropskih i drugih zemalja, ali i neka iskustva na našim prostorima. Analizirali smo veliki broj dokumenata i došli na ideju da osnujemo muzej VBA, a obilje interesantne građe inspirisalo nas je da napišemo i monografiju.
KARAĐORĐEV ZAKON
KAO vrhovni gospodar u zemlji, Karađorđe je rukovodio svim bezbednosnim poslovima i često izricao i najteže kazne za špijunažu, veleizdaju i odmetništvo. U Karađorđevom Kriminalnom zakonu navodi se: "Koji bi se Srbin ufatio i osvedočio da tajno vodi špijunluk da rod svoj izdaje, taj da se kaštiguje, da mu se prebiju obe noge i obe ruke".
Prikupljanje dokumentacije za monografiju trajalo je tri godine, a pisanje još dve. Razvoj vojne službe bezbednosti u Srbiji autori su pratili kroz osam istorijskih perioda - Kneževine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, Ozne, KOS-a, Organa bezbednosti JNA, Organa bezbednosti VJ, Vojne službe bezbednosti, do današnje VBA.
Srbija je još 1839. godine donela Vojni zakon, kojim su uređena dela kojima se ugrožava opšta bezbednost. To se prvenstveno odnosi na špijunažu, dela "protiv ustava i zakonskog poretka" i "protiv slobode narodne". Ali, tek u Kraljevini Jugoslaviji uspostavljeni su organizovani oblici vojne službe bezbednosti.
- Svi dokumenti objavljeni u knjizi potiču iz Arhiva VBA i prvi put su dostupni javnosti - kaže Kovač. - Naročito zanimljiva su poglavlja o operativno-tehničkim sredstvima koja je služba koristila u ranijim periodima. Interesantno je i kako su izgledali dosijei koje su vodile vojne službe bezbednosti u određenim periodima.
Među dokumentima sačuvanim u Arhivu VBA, od kojih je deo predat Vojnom arhivu i dostupan istraživačima, jeste i rukopis o bezbednosnim metodama srpskih ustanika 1804-1815. Iako se o tehnici obaveštajne i kontraobaveštajne aktivnosti u tek oslobođenoj Srbiji ne zna mnogo, u nekim dokumentima se vidi da je korišćen tajnopis. Pisma su pisana nevidljivim mastilom (limunovim sokom i rastopljenim barutom), a prenošena su skrivena u odelu, konjskom sedlu i zobnici, posudama za pekmez (fučijama), buradima s tečnošću, guslama, čak i u izdubljenom svešteničkom štapu. Kuriri knjigonoše su išli "po hajdučki", u turskim odelima, prerušeni u prosjake, slepe i bogalje, u trgovce, u kaluđere i obične seljake.
Najstariji dosije u arhivi VBA obuhvata dokumente iz istražnog materijala Gestapoa, one iz četničkog i partizanskog pokreta i materijale koje su sačinili operativci KOS-a. Irena Popović Grigorov ističe da u vreme Ozne nisu postojali dosijei (podaci dostupni sudovima). Uvedeni su tek 1948, a da bi bili ažurnii zahtevano je da operativci na njima svakodnevno rade bar pola sata.
- Tek u julu 1965. doneti su propisi kojima je konkretnije regulisan dosije kao osnovni dokument organa bezbednosti - ističe Popović Grigorov. - Jedno lice može imati samo jedan osnovni dosije u kome su grupisani svi podaci kojima služba raspolaže. Za nas kao istraživače bilo je važno da otvorimo dosijee da bismo i kroz njih prikazali probleme i izazove s kojima se služba suočavala, naročito u vreme Ozne i KOS-a.
Nakon 1966. godine uništen je veliki broj bezbednosnih dosijea. Uvedeni su predmeti u radu o neprijateljskoj i obaveštajnoj aktivnosti dezertera iz JNA, stranih vojnih predstavnika, ali i građana, stranih državljana i emigracije za koje je postojala sumnja da se bave špijunažom.
Čitavo poglavlje posvećeno je operativcima JNA, koji su tokom četiri decenije otkrili veliki broj agenata tajnih službi. Presekli su delovanje terorističkih grupa, osujetili separatiste i strane obaveštajne službe i sprečili ilegalnu delatnost. U to vreme posebno su korišćene metode tajnopisa. Tajne poruke prenošene su preko poštanskih pošiljaka, a vešto su ugrađivane u neki naizgled beznačajan tekst. Korišćeni su tajni vodeni žig, udubljeni tekst, tačkasto ispisivanje (bušenjem), tajna i kontaktna mastila, tajni indigo, ali i fotohemijska sredstva (tajna fotografija ugrađena u "normalnu" fotografiju, tanažiranje želatina), kao i postupci fotosmanjivanja.
OPERACIJA ŠILER
VAZDUHOPLOVNA industrija Kraljevine Jugoslavije razvila je jedan od najmodernijih aviona tog vremena - lovački avion IK-3, koji je izazvao pažnju mnogih stranih službi, naročito nemačke. Servis vojne tajne službe uspeo je da osujeti pokušaj Nemačke da se preko mladog oficira, koji je uzimao časove francuskog jezika kod izvesne Marije, domogne podataka o avionu. Kada je tog mladog oficira profesorka upoznala sa nemačkim kolegom (tek kasnije saznao je da je pomoćnik vojnog izaslanika za vazduhoplovstvo i šef grupe agenata tajne službe u Beogradu), shvatio je da se dama bavi špijunažom. Prema instrukcijama šefa Servisa, zbližio se sa njima. Tek četvrti zadatak bio je predaja vojne tajne - tehničkih podataka o avionu IK-3. Kada su tokom primopredaje u Marijin stan upali pripadnici Servisa s majorom Popovićem, tajni podaci su već bili u džepu nemačkog oficira. Marija je uhapšena, a nemački oficir je kao persona non grata napustio Jugoslaviju.
Tajno mastilo se pripremalo tako što se specijalna tableta rastvori u vodi, a zatim se na podlogu pripremljenu za pisanje nanosi tajni tekst. Kada se osuši, parom i presovanjem se uklone deformacije sa papira, a preko tajnog teksta ili sa suprotne strane ispisivan je logičan tekst.
U mnoštvu primera pominje se slučaj majora VJ, koji je u zamenu za novi pasoš, preseljenje i posao koji su mu obećani, pristao na špijunski rad. Sa operativcima strane tajne službe upoznao ga je u inostranstvu poznanik, takođe pripadnik VJ. Da bi kvalitet tajnih dokumenata bio visok za zadatke je dobio specijalni laptop. Vrbovao je još dvojicu kolega i u špijunažu je uključio i suprugu. Ona je imala zadatak da putuje u inostranstvo i predaje tajne vojne podatke do kojih je dolazio njen muž. U leto 1995. sve je bilo spremno za njihovo bekstvo. Oficiri bezbednosti osujetili su ih na graničnom prelazu, a kod majora je pronađen poslednji kontingent poverljivih dokumenata, koje je nameravao da preda tajnoj službi.
- Vojna, kao i druge službe bezbednosti, imale su veliki uticaj na pojedine prelomne istorijske događaje - govori general Kovač. - Što se tiče moći službi bezbednosti, one, naravno, moraju biti moćne i sposobne da odgovore na sve pretnje u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja, ali ta moć mora biti usmeravana i strogo kontrolisana. Vojna služba bezbednosti je tokom svog celokupnog postojanja delovala legitimno, kao što je i posebne metode i sredstva rada primenjivala u okviru tadašnjih propisa.
U knjizi su obrađeni najvažniji bezbednosni i kontraobaveštajni problemi u različitim periodima. A da li su oni slični današnjim?
- Postoje neke pretnje, kao što su obaveštajna delatnost, terorizam i ekstremizam, koje su uvek aktuelne - kaže general Kovač. - Novo doba donosi nove pretnje kao što je, na primer, sajber-terorizam. Vojnobezbednosna agencija je spremna da se primenom savremenih operativno-tehničkih sredstava i angažovanjem posebno profilisanih i osposobljenih stručnjaka suprotstavi tim pretnjama.
