PALUBA
March 28, 2024, 03:37:15 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2]   Go Down
  Print  
Author Topic: Тома Вучић Перишић  (Read 11923 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #15 on: January 20, 2022, 12:45:19 pm »

Кад се кнез Милош вратио у Србију 1859. наредио је да се Вучић ухапси и образује комисија за извиђај његових кривица. Писар код иследника био је Димитрије Маринковић, доцнији министар и председник Сената. Једног дана Милош позове Димитрија и упита га: има ли тужби против Вучића. Он му одговори да нема.
- Чиниш волико, рече му Милош, јеси ли ти објавио да се сваки јави ко има да се тужи на Вучића.
- Јесам, господару, одговори Димитрије.
- Камо, како си написао?
Димитрије показа текст објаве.
- Ее, не ваља то! Пиши: Вучић је у апси и из ње неће изићи. Сваки, који има да се тужи, нека донесе тужбу комисији...
После 15 дана Милош опет зовне Димитрија и запита га:
- Има ли сад тужби против Вучића?
- Има, господару, толико да им не можемо џевата дати.
- Ето видиш! Свет није веровао да је Вучић долијао, па није смео ни да се тужи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #16 on: September 19, 2022, 09:15:35 am »

Пред Вучићеву буну
Један необјављен докуменат

Против кнеза Милоша често су дизане буне због његовог аутократског владања, али од 1835. г. када је Милош суспендовао сретењски Устав почела се је стварати завера много озбиљнија, јер су на челу незадовољника били: Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић, Јеврем Обреновић, па и сама кнегиња Љубица. Јеврем и Љубица ушли су у ову заверу са намером да се власт Милошева ограничи, а Вучић и остали да се Милош са престола свргне. И Љубица, и Јеврем сувише касно су прозрели намере Вучићеве и несвесно су припомогли обарању династије Обреновића. Милош је био приморан да 1. јуна 1839. абдицира и оде из Србије а иста судбина је 1842. снашла и кнеза Михаила.
О Вучићевој буни опширно је писао г. Драгослав Страњаковић и изнео читав низ нових докумената. Ми смо дошли до једног Вучићевог писма које је он писао 2. септембра 1838. и послао у Цариград Авраму Петронијевићу који се је у то доба тамо налазио. То писмо писао је Раја Дамњановић, онда писар код Јеврема, а Вучић га је само потписао. Раја је под кнезом Александром био и министар и државни саветник. Као учесник у Тенкиној завери 1857. био је осуђен на смрт, па затим помилован на 20 г. робије. Умро је у Гргусовачкој кули (у Књажевцу) 21. марта 1858. Paja je био зет капетан Мише Анастасијевића. Унуке Рајине; г-ђа Елва Кохоут и Анка Деспинићева сачувале су Вучићево писмо. Оно гласи:

Почитајеми брате Авраме!
Писмо је ово прво чекало досад да би вам у једно време и више што имао јавити. И међутим, опет никаква нестрпљиво очекивајућег гласа од Вас. Како се ми пак од јуче узбуђени и тронути налазимо, није могуће пером прискорбије наше описати и изразити. Сами питамо себе, да ли је могуће да то буде или не. А то је ово. Јуче пошта однекуд овамо дође, и прошавши предворителном наредбом књажеском кроз контумац Алексиначки, неотворена нимало незадржана, но само окађена, и у контумацу земунском отворила ce je донела је на књаза три пакета, један од Понсобија, други од Хоџеса и трећи од Живана. Куниберт и Панта пакете те имали су у Земун примити. Од Живановића покрај тих пакета добили су налог да по пријатију сам собом Куниберт их однесе и књазу у руке преда, и пре него што их распечати да му иште муштулук и честита по жељи совершеније дјела тамо, јављајући да се у њима ти гласови садржавају како је све свршено и да остају скоро и сами доћи. Куниберт дакле с тим пакетом јутрос рано одхитио је весео у Крагујевац. Живановић писао му je Куниберту да у пакету његовом књазу има и концептирано од њега писмо благодарително Понсобију, које да нико не би знао осим њега и књаза, да га препише готово и натраг као благодарност пошље. Тронути и наново узбуђени овим гласом, нисам у стању описати внутрена чувствованија наша, која брижљивосћу и неспокојносћу, у печалном дакле во вјеки положенију нашем душу нам и срце раздиру. Премда нас теши г. Вашченко да то неће бити истина, и дај Боже да не буде, но уплашени и знајући шта нас и отачество чека, а писма и никаква известија ни сад ни одавно немамо, а ово је писмо и од самог Понсобија, је л' могуће да се у мислима нашим смиримо и утјешимо! Буде ли ово истина, зло по нас и Отечество! Књаз ће онда гоненијем на нас. На једну главу две руке остају чувати и бранити. У сваком противном догађају и неповољности с наше стране, да не чујете, скоро писмо и известије ваше по овом могуће је мисли наше поколебане предупредити к даљем поступању и догађају! Молим дакле час пре и пишите нам. Знате да је све готово поступање свирјепо обуздати, а трефили су се сад овде, кад вам ово пишем, и нека господа старјешине и једнаке су мисли с нама.
Господар Јефрем ови дана дана дошао је овде грозничав из Крагујевца полечити се. Молио сам га да вам пише, но будући да се није удостојио од вас одговора на писмо његово к вами од 1. јулија, тако неће да вам пише. Очекујући скорјејшег одговора остајем ваш...


Писма Понсобија и Хоџеса, која се овде помињу, уверавала су Милоша да његова власт неће бити ограничена онако како су уставобранитељи захтевали. Отуда је и страховање Вучићево које он писмено Авраму исказује. Вучићев страх био је неоправдан. Устав, зв. 'Турски' од 10. децембра 1838. толико је спутао Милоша, намећући му саветнике које није могао сменити, да је после неколико месеци морао отићи из Србије. Вучић је почео да припрема буну 1835. и извео је 1842. када је династију Обреновића заменила династија Карађорђевића.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #17 on: October 10, 2022, 08:49:22 am »

Вучић као кабинетски саветник

Вучић је у раније доба свога живота, као дисциплинован војник, радио онако како му Милош заповеди. Тако: носио је заповест Вујици да се Карађорђе убије, управљао је двором и тековином Милошевом, надзиравао грађевине, које је Милош зидао, куповао коње, волове, краве, овнове и овце за рачун господара и т. д. У исто време Вучоић је пратио целокупан рад Милошев и доста научио живећи стално у Милошевој околини а особито се научио оним демагошким особинама, којима је Милош тако вешто утицао на народне масе. Да је ту школу у Милоша врло добро изучио, показала је Милетина буна, сусрет Вучићев с војском и с народом на Трешњи код Авале и одлазак Милошев из Србије а нарочито Вучићева буна 1842. године и прогонство кнеза Михаила.
Како у угушивању буна, тако и у покретању народних маса на буну Вучић је радио као олуја, ломећи све што му на путу стоји. У таквим приликама он не само да је био немилостив, он је био суров, свиреп, крвожедан. Али како је Вучић био у бунама бескомпромисан, који руши орканском снагом, он није био стваралац, он често пута није знао шта да уради и шта да постави на оно место, где је неку творевину порушио; он често није имао плана, није знао шта хоће.
У 1842. год. он је срушио режим Милошеве самовоље, створио је нов – уставобранитељски, он је тај режим одбранио угушивши Катанску буну, и постао кабинетским саветником. Имао је права да долази и на седнице министарског савета. Он, онако силан у подизању народа на буне, онако страшан у угушивању буна у време мира, није имао политичких мисли, јер ако је врло добро знао шта не ваља у једном режиму и ако је могао порушити рђав режим, никада није знао, шта треба урадити, да се на место тога режима створи бољи. За тај посао требао је неко, ко је знао шта је држава, шта су основе државе, шта је власт и како се она може удесити и уредити те да држава напредује и грађани да не трпе насиља од те власти и да не подносе злоупотребе оних, који представљају власт.
Баш тај недостатак тваралачке моћи у Вучића учинио је те је Вучић стално био незадовољан, врчао је на оне, који су стварали и у том стварању мало се на њ – предводитеља народа и кабинетског саветника – обзирали. Њему је у редовним приликама стално неко био крив, стално је готов не само на парницу него и на буну, па да руши и оно, што је сам створио.
После Катанске буне он је силан, он је моћан, на врхунцу политичке моћи и утицаја. Њега се боји Кнез Карађорђевић, њега се боје саветници, њега се боје министри; они га нерадо гледају у својој средини и трпе га што морају, али би га се сви радо отресли, само кад би могли; они најпосле и раде да га се отресу. Он то зна, он то унеколико и види и то изазива у њега мржњу према најјачим факторима у држави.
Осим свега овога у Вучића стално је било једно осећање, које се бунило на оне неправде, које су чинила 'господа' аге, бегови или Милошеви чиновници. Оно исмевање, понижавање и презирање сељака – геака – од стране школованих стално су бунили осећања Вучићева. То је он једном приликом и исказао у Државном Савету рекавши: 'Молимо, браћо, нико није закупио ову земљу (Србију) свако је принео по мало да се она ослободи. Кад треба, онда дај народе, а после га гази. Кад рекне неко: Шта зна геак, еее, тако ми је канда ми и ово друго око копа. Ко је благородник у овој земљи? Зар нисмо сви једнаки?'
Кад се Вучић вратио од Шапца, кад му је на Дубоком код ушћа Колубаре, одузето пуномоћије, које му је давало диктаторску бласт, он је дошао у Београд. И као год што је добио нарочити чин војводе с титулом 'превасходителство', тако је сад заведен само ради њега чин 'кабинетског саветника'. И Вучић је постављен за 'кабинетског саветника' са платом од 3.500 талира. По плати Вучић је раван председнику Савета, по власти први до владаоца, јер има право да долази на седнице министара и на седнице Савета. И он долази и учествује у дебатама, често је и у двору поред Кнеза. Њега се Кнез боји. Кнегиња га трпи, а сродници Кнегињини просто га мрзе и боје га се. Они су чули за ону забринутост Вучићеву, кад је ова победивши Кнеза Михаила у сукобима на 'Дивљем Пољу' код Крагујевца, на Чумићу и Жабарима ишао Београду, па на путу кроз Белосавце рекао својој околини: 'Молимо, браћо, с Обреновићима је свршено за сад, а шта ћемо с Ненадовићима? Хоћемо ли и њих пребацити са свим њиховим малом преко Саве?'
Многи нису ово разумели, али су се досећали. Вучић се сећао, какав су силан утицај на ток државних послова имали Ненадовићи у време Карађорђа, па је, знајући слабост Александра Карађорђевића, којим је заменио Кнеза Михаила, предвиђао још 1842. г. какве ће тешкоће имати с Ненадовићима, као сродницима Кнегиње Персиде. И заиста Вучић ускоро после 1842. године дошао је у сукоб с дворском камарилом и са Кнезом.
Како је то било видећемо у другом чланку.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #18 on: October 17, 2022, 08:15:28 am »

II
Бојазан Вучићева да ће Кнез доћи под утицај Ненадовића постепено је расла док није дошла до свог врхунца 1857. године. Исто тако страх од Вучића све је више обузимао камарилу, саветнике и министре. Интриганти су покушавали да нађу личност, која би могла избити из седла 'шкиљавог' Вучића. Дворској камарили изгледало је да ће за то бити погодан Стеван Книћанин, који беше постао после 1848. године државним саветником. Осим тога камарила је гледала да завади између себе главне стубове уставобранитељског режима, Вучића са Петронијевићем и И. Гарашанином. И у том послу је помало успевала до 1848. Ипак, не гледајући на све те интриге камариле и појединаца Вучић је и даље остао најјача личност у Србији. То је ишло тако све до покрета Срба у Угарској. Тај покрет и неке интриге довеле су Вучића до велике свађе како са Кнезом тако и са министрима и са најзнатнијим саветницима. Ствар је, колико смо се могли обавестити, била у овоме:
Годину дана после Катанске буне Вучић је почео бивати незадовољан двором и камарилом, а и ови њиме. У јесен 1845. године Василија Вукомановићка, шурњаја кнеза Милоша пође за Беч да види оба кнеза Обреновића. Том приликом Вучић је израдио Василији пасош и кад је пошла предао јој је писмо упућено кнезу Милошу. Овај се силно обрадује писму и кад се Василија врати, Милош јој беше дао писмо за Вучића, један скупоцен прстен и свилу за Вучићеву жену Нулу.
Кад се Василија врати, она је тако вешто умела сакрити писмо и ствари, да их полиција при претресу није могла пронаћи. Доцније се некако дозна да је Василија донела неко писмо и неке ствари од кнеза Милоша за Вучића, те се камарила силно узнемири и потражи да се Василија по тој ствари испита. Испитивао ју је у полицији Миливој Петровић Блазнавац. Али управитељ Раја Дамјановић, Вучићев кум и зет Капетан Мише Анастасијевића, заташкао је целу ту ствар. Све ово приповедала је 1891. година сама Василија Вукомановићка.
Мада је Р. Дамјановић заташкао ове везе између Милоша и Вучића, опет је камарила сумњала на Вучића и још га се више бојала. Вучић је од 1847. почео причати људима како се каје што је Александра довео на власт и учинио да се осили родбина кнегиње Персиде. Покрети из 1848. дали су му прилике да још једном покаже Кнезу, министрима и савету колико је он моћан.
1848. године кнез Милош покуша да преко Загреба и Босне дође до Србије. А још пре тога љубимац Стевана Книћанина, Миливој Блазнавац, који се преко Вука Караџића беше толико приближио Милошу, да га овај називаше својим сином, беше сазнао од Милоша за многе ствари па и за преписку коју је стари Кнез водио са Вучићем. С тога у једном свом писму после 10. маја 1848. Миливој пише Книћанину како Вучић стоји у преписци с кнезом Милошем и како 'лисац раван матором Милошу', тајно с Милошем 'ујдурисава' да се Милош у Србију врати. А 10. маја Миливој је писао и самом кнезу Александру Карађорђевићу, да је да је чуо из уста самог Милоша, у четири ока, како је овај уговорио с Вучићем и још неким људима, да га ови доведу у Србију. Има још једно писмо Миливојево писано Книћанину 1848. пре 15. јуна, у коме се говори о неком Вучићевом писму кнезу Милошу, и у коме се тражи да се предузму оштре мере против Вучића за времена докле није доцкан.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #19 on: October 19, 2022, 08:32:12 am »

III
У то време и двор и камарилу и министре и многе саветнике обузимао је силан страх да откуда кнез Милош или кнез Михаило не упадну у Србију. И баш у то време дошла су ова Блазнавчева писма о некаквој кореспонденцији између Вучића и Милоша. Ова вест пала је као бомба како у двор и међу придворне људе тако и међу министре и неке саветнике. Неки саветници, међу којима и Книћанин, не верују у 'безазленост сношенија између г. Вучића и књаза Милоша', и нападају Вучића као издајника. Поносит и бесан, не примајући ни од кога ни много мање прекоре, Вучић подноси Кнезу 'протестацију' противу саветника који су га увредили. Наиме 'задовољења' не тражи ништа мање него да се сви ти саветници уклоне из Савета. Кнез и министри нису хтели жртвовати те саветнике Вучићевој јарости, него су покушали да га с њима измире. Покушаји измирења нису успели. Онда није остало ништа друго него да се сазове Народна Скупштина, која ће као народни суд умирити ову великашку кавгу, из које је могло свашта произићи. То је била Скупштина од 1848, чувена Петровска Скупштина, на којој није дошло до мирења великаша с Вучићем, него до потпуне Вучићеве победе. Петровска је Скупштина више личила на сватовску гомилу него на Скупштину; поред народних посланика на њој је било доста и другог света који је без мандата дошао, и нпр. цела Вучићева Гружа дошла је на ту Скупштину која се у Крагујевцу држала, да брани свога великог човека од његових душмана. Кнез с министрима и саветницима једва се пробио кроз усталасану гомилу, која није хтела ништа да чује, него је само клицала Вучићу. Кнезу је остало да бира између двога: или да се туче с народом, или да попусти Вучићу. Он је изабрао ово друго. Саветници који су се били замерили Вучићу, добили су миг да тобоже сами даду оставке; Скупштина се после тога одмах закључила, и Вучић се могао хвалити да је, због једне личне увреде која му је била нанета, успео изазвати скоро једну буну у народу.
Ово је била потпуна победа Вучићева над Кнезом, министрима и саветницима. Али ова победа потпуно је удаљила Кнеза од Вучића и Вучића од Кнеза. Вучић више не долази на своју дужност и то траје неколико година. Најпосле Илија Гарашанин поставши министром председником 1852. године удаљи Вучића од дужности кабинетског саветника, и стави у пензију. И сад стари 'предводитељ народа', диктатор и 'војвода' са титулом 'превосходителство' и 'кабинетски саветник' није више ништа него први међу пензионерима. И то ко му учини? Илија Гарашанин! Вучић је био љут као звер и као пензионер почео је окупљати око себе опозицију, нападати Кнеза а нарочити камарилу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #20 on: October 26, 2023, 10:11:23 am »

Вучићева револуција
Одломци из књиге 'Влада уставобранитеља од 1842. до 1853. године, г. др. Драгослава Страњаковића


Пошто је план за буну био израђен, Вучић, 17/29 8. 1842, пређе у Земун у Аустрију; Петронијевић, пошто је претходно своју породицу одвео у Аустрију, отиде паши у град, а остали истакнутији уставобранитељи који су за буну знали, разиђу се; под изговором да иду својим кућама, по унутрашњости Србије да дижу народ на буну против Кнеза. Да би још више заварали свој траг и дали доказа своје лојалности према Кнезу и српској влади, уставобранитељи, пре свога одласка кућама, предаду Кнезу молбе да их прими у државну службу.1) Између организатора буне распоред је био учињен тако, да сваки од њих иде у свој родни крај и тамо подигне народ на буну; Петронијевић да иде код Паше у град и да се стара остати у сталним везама са вођама буне у унутрашњости. Вучић је узео на себе главну улогу: да пре кнеза Михаила стигне у Крагујевац и дочепа се 'регуларног воинства', артилерије и муниције која се тамо налазила. За свој циљ организатори буне су били придобили. помоћу новца, Илију Новаковића, командира регуларног воинства у Крагујевцу, који је сву војску, по доласку Вучићеву у Крагујевац, превео на страну бунтовника. За своју ствар устаници су били придобили и неколико среских и окружних начелника у унутрашњости Србије.
У Земуну у гостионици код 'Златног лава', Вучић је одржао двочасовну конференцију са аустриским генералом Хауером.2) Из Земуна Вучић оде у Панчево, одакле га, ноћу између 18/30 и 19/31 7. 1842, турске каикчије, заједно са кавазом београдског паше, превезу у Смедеревски град, где га дочека Паун Јанковић - Баћа3) и настави пут за Коларе.4) У Коларима је, за рачун бунтовника, прикупио нешто оружаног народа, помоћник смедеревског окружног начелннка, Антоније Ранковић, са којим је Вучић продужио пут Крагујевцу. У Гружи у Крагујевачком округу, бивши смедеревски начелник Стеван Петровић Книћанин, а у Лепеници начелник Среза лепеничког Јовица Николић дизали су народ на буну,5) заказујући му општи састанак за четвртак 20. 8. / 1. 9. 1842. у Поскуричком Пољу близу Крагујевца, где ће и Вучић са својима бити.6) По Книћаниновим речима, са састанка у Поскуричком Пољу народ ће учинити питање на надлежне: ко је порез од 5 на 6 талира подигао, ко је пореске новце 'побио' и ко је казао да се жировница од народа купи. Стеван Книћанин и Јовица Николајевић сакупи ли су известан број наоружаних људи с којима је Вучић дошао пред Крагујевац и заузео га.7) 20. 8. / 1. 9  око подне, Вучић је био у Белосавцима.8.) Увече истога дана дође у село Трнаву и ноћи у кући Срећка Поповића.9) Сутрадан продужи пут у Крагујевац. Дође у Поскуричко Поље, где му заповедник војске у Крагујевцу капетан Или|а Новаковић, и 'надзиратељ' џебане Илија Марковић, предаду војску, топове и џебану за обећану новчану награду.10) 21. 8. / 2. 9. 1842. официри и војници заузели су за рачун Вучића Крагујевац. Вучић, на дани му знак 'избацивањем пет топова', пође са народом из Поскуричког Поља и прими заузети Крагујевац.11) По заузећу Крагујевца Вучић је одмах писмено обавестио проту Матију Ненадовића, а вероватно и остале своје саучеснике у организацији буне. У свом писму Ненадовићу Вучић каже:
'Једна главна циљ постигнута је. Крагујевац смо узели. У нашим рукама налазе се солдати, топови и сва џебана. Ја се овде налазим с народом округа крагујевачког а који час очекујем да ми и ћуприско и јагодинско оружје доће, па да се одмах кренем Београду. Гледајте и Ви те са народом ка Београду крените. Г. г. официри и солдати овдашњи сви до једног су ми се заверили да нас неће никако издати, но да ће у воду и у ватру са нама. Ја сам се са народом у Поскуричком Пољу налазио, кад су данас официри са солдатима за нас Крагујевац заузели, које су мени избацивањем пет топова на знање дали, те сам се ја по томе кренуо, овде дошао и Крагујевац примио. Ја сам напедио да солдати иду са мном у Београд и понећу шест топова, и тако воопште Вам могу рећи да нам посао врло добро за руком иде. Само гледајте и Ви ваш крај уредите и да се у свему добро осигурате и што скорије на опредељеније ваше спешите.
Одмах као ово писмо примите одаберите једно шест седам најотме- нијих људи из вашег окружја и пошаљите их к мени.'12)
Док се бура у народу потајно спремала киез Михаило и његова влада нису могли иишта о њој до знати. Прве гласове о побуни народа у окрузима: београдском. смедеревском и пожеревачком. Кнез је добио 19/31 8. 1842. у Београду.13)
- наставиће се -

1) Ib; А. Н. Протестација Кнеза Михаила страним конзулима у Србији и Ћамил-паши, 27.8. 1842; А Н. Кнез Михаило грофу Неселроду, 2. 9. 1842; А Н. Кнез Михаило великом везиру Реуф-паши, 11. 9. 1842; А. Н. Кнез Михаило кнезу Метерниху 7/19. 9. 1842. Миша Анастасиjевић је казао Јовану Станковићу у Земуну, да су се њему Вучић и Петронијевић поверили да је ’генерал Хауер план буне скроио и буном руководио'. Аустриски генерал Унгерхофер казао је Станковићу у Земуну 'да је Вранов бивши сектар код Вашћенка, заједно са генералом Хауром, Ћамил-пашом и бунтовницима, радио на паденију кнеза и правителства нашег, да је неку тужбу са неколико хиљада потписа снабдевену у Петроград однео, но тамо је као клеветник српскога књаза, правитељства и господина Вашћенка ухваћен и сада службе лишен (Јован Станковић Милошу Богићевићу, 2. 11. 1843).
2) А Н. Кнез Михаило грофу Неселроду, 2. 9. 1842; Кнез Михаило кнезу Метерниху, 7/19. 1842. и Мемоар кнеза Михаила барону Ливену, 15. 11. 1942.
3) Ib.; Алимпић, 32.
4) А Н. Голуб Петровић Помоћник министра унутрашњих дела кнезу Михаилу Обреновићу 20. 8. 1842. Паун Јанковић је дошао, на два сата пре Вучића у Смедерево. Из Београда је одведен у Смедерево хат Јована Ресавца, на коме је Вучић отишао у унутрашњост Србије (А Н. Голуб Петровић кнезу Михаилу, 24. 8. 1842.) Стеван Миловановић Хаџи-Баба, 'бивши бројач при попечатељству финансија' довео је оседланог хата Вучићу у Смедерево (Голуб Петровић кнезу Михаилу, 20. 8. 1842.).
5) А. Н. Кнез Михаило великом везиру Реуф-паши, 13. 9. 1842.
6) А. Н. Голуб Петроваић кнезу Михаилу, 21. 8. 1842.
7) Кнез Михаило великом везиру Реуф-паши. 13. 9. 1842.
8.) А. Н. Члан Савета Милутин Ђурђевић кнезу Михаилу, 20. 8. 1842. 9) Мемоар кнеза Михаила барону Ливену 15. 11. 1842.
10) А. Н. Мемоар кнеза Михаила барону Ливену 15. 11. 1842; А. Н. Изјава официра српских против насиља Аврама Петронијевића и Томе Вучића-Перишића, у Земуну, 11. 11. 1942. Ову су изјаву дали: Васа Илић капетан, поручници: Мијаило Петровић, Ђорђе Јанковић, Димитрије Дражић, Радивоје Момировић, п.поручници: Милан Антоновић, Васа Лукић, Мића Аћимовић, Петко Томић, Мојсеј Богдановић, Мито Миленковић и Ђока Николић. Сви ови официри, пошто је резолуција успела, били су од стране Вучићеве ухапшени, али су успели да се ослободе затвора у Пожаревцу и да побегну у Земун код кнеза Михаила.
11) А. Н. Вучић-Перишић проти Матији Ненадовићу из Крагујевца, 21. 8. 1842.
12) Ib.
13) Мемоар кнеза Михаила барону Ливену, 15. 11. 1842; Изјава официра српских у Земуну, 11. 11. 1842; Кнез Михаило великом везиру Реуф-паши, 13. 9. 1842.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #21 on: October 29, 2023, 11:05:36 am »

Извештен званично о почетку буне у народу Кнез је наредио да се одмах писмено обавесте сви окружни начелници о побуни и да им се нареди да народ о буни известе и припреме га за одбрану. Начелника Округа београдског пошаље у народ да га припреми против бунтовника. Јовану Обреновићу и Јовану Мићићу нареди да са неколико стотина оружаних људи похитају Крагујевцу, заузму га и од бунтовника спасу топове и муницију. Затим обавести и управника Београдске тврђаве Ћамил-пашу о почетку Вучићеве буне. Истога дана увече Кнез је добио извештај да је Милутин Гарашанин са својим присталицама ухватио и свезао старешину Среза грочанског Михаила Ризнића, и дa је буна у народу узела веће рaзмере. Да би спречио буну у Подрињу, Мачви и Ваљевском округу, Кнез пошаље Помоћника Министра унутрашњих дела Милоша Богићевића 'да у ваљевском, шабачком и подринском округу појавивше се тамошње коловође буне, Матију Ненадовића, Лазара Теодоровића, Ђуку Стојичевића и остале њихове присталице похвата'. Кнез се, затим, реши да лично са регуларном војском из Београда: 600 пешака и 30 коњаника пође бунтовницима у сусрет. Праћен својом свитом, Кнез дојаши на коњу у војну касарну где га целокупно воjинство у Београду у паради дочека. Кнез нареди да се од војника формира 'кара' и стане у средину са својим саветницима и начелником воjинства генералом Иваном Даниловићем. Пошто се барјак донесе и стави у средину, Кнез саопшти воjницима: 'да је Тома Вучић-Перишић почео у народу буну дизати, која општој погибљи Књаза и отечества грози, да мир и поредак, благостанија и среће отачества нашег, нашу, својих синова (војника) помоћ захтева, и рече: да ће он сам лично нас против бунтовника Вучића предводити, и опоменувши нас на нашу у војном закону отачества нашег садржајему дужност према њему и отачеству, нареди да се заклетва под освећеним нашим барјаком, по форми у нашем војном закону садржану положи, која одмах с торженственим восклицанијем и могочисленим Ура!!! торжественише положена буде. Даље опоменуо је Кнез војичство на почитаније и строго повинованије својим официрима и слепу покорност мајору Вучковићу, који потпуно његово поверење ужива и који ће то оправдати делом својим.'
Око поноћи, између 19/31 августа и 20 августа / 1. септембра 1842, са регуларном војском и већим бројем саветника, Кнез крене из Београда за Крагујевац у нади да ће пре Вучића стићи и заузети топове и муницију која се тамо налази. У два сата после пола ноћи, Кнез је стигао у манастир Раковицу где се задржи до сванућа, настави пут даље, дође у Рипањ и ту остане на ручку. У Рипњу Кнез дозна од механџије да је, прошлу ноћ, долазио Милутин Гарашанин и народ на буну дизао, и да је из Рипња, отишао у село Барајево. Кнез одмах пошаље за њим потеру, која га стигне близу села Барајева и позове на предају. Гарашанин опали из своје пушке и нагне бежати. Потера припуца на њега, убије га на кречани код Барајева, главу му отсече и његова три друта жива ухвати. Када је Кнез из Трешње у Раљу дошао, потера га нађе, донесе главу Милутина Гарашанина и дотера ухваћену тројицу његових другова. Сутрадан, 21 августа / 2 септембра 1842, погинуо је Лука Гарашанин син Милутина Гарашанина. Лука је био жив ухваћен у Чарвану, у својој ливади код Гроцке, па затим погубљен. Из Раље Кнез настави даље пут и стигне истога дана у сумрак у Сопот.
У Сопоту Кнез је добио извештај да су неки официри у Крагујевцу спремни да пређу на страну бунтовника. Да би то предупредио, Кнез упути из Сопота, 20 августа / 1 септембра, распис 'Гарнизоном војинству крагујевачком пехотном и артилериском', у коме му ставља до знања како је он извештен, 'да се међу војском у Крагујевцу налазе неки, а нарочито официри, који су у споразуму са њему противним партајом и који се труде побуну народа против свога Кнеза учинити'. Извештавајући их о томе Кнез их опомиње на њихову заклетву којом су Кнезу и отачеству обавезали се. Да би спречио сва могућа средства која отуд произићи могу Кнез им шаље начелника гарнизоног војинства Ивана Даниловића и поручника Михаила Петровића са једним делом гарнизоног воинства, који ће, Петровић пешадију а Даниловић целокупну војску, под своју команду узети. У исто време а по истом послу, Кнез је послао у Крагујевац г г. саветнике: Милутина Петровића, Петра Туцаковића, Арсу Андрејевића и Илију Поповића. Кнез је из Сопота писао своме ађутанту Јовану Обреновићу и начелнику Округа ужичког, Јовану Мићићу, да обадвојица, са по 200 најпоузданијих и наоружаних људи пођу Крагујевцу и тамо да се споразумеју 'како с војеним тако и са полициским властима нашим, како би народ тамошњега окружја и тамо гарнизонирајуће регуларно наше воинство с вама у једномишљу били'. Исто тако Кнез је из Сопота упутио писмо саветнику Милутину Ђорђевићу у Орашац да поведе са собом што више народа, пешака и коњаника и среског начелника Живојина Јоксимовића, и да што пре дође у Чумић, где ће и он доћи. Желећи да има сталну везу с Цариградом, Кнез је наредио своме претставнику Ђорђу Протићу у Београд 'да настоји, да се цариградска пошта уредно и на време експедира, макар се за исту према данас малом числу мезулскиј коња неколико под кирију по потреби узимало'.
-наставиће се -
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #22 on: November 02, 2023, 10:29:34 am »

Кнез је, 21 августа / 2 септембра стигао у Жабаре. Близу Жабара доведен му је и предан Танаско Јовановић, кмет из Пудараца, кога је он, као познатог присталицу Вучића и Гарашанина, дао одмах погубити. Уверен да ће с народом, који му је стално пристизао у помоћ, успети у борби против Вучића, Кнез поручи своме претставнику Ђорћу Протићу 'да поуздани људи из Београда, једни друм који води у унутрашњост, а други покрај Дунава и Саве чувају, да не би ко од главних виновника, које треба ухватити, у град (београдски) или у Аустрију умакао. Исти ови људи који чувају стражу. ако би наишли на некога неотачаственика и небрата, ухвате га живог, да би га у рукама имали, а ако то није могуће, слободно га је убити. Томе ће мислим помоћи, те кад би се учинила наредба да се познатим Вучићевцима не дају пасоши, а тако и код конзулата аустриског да се корак учини и овај замоли да аустријске власти не би, на своју страну примиле Вучићевце'. Кнез је наредио своме Претставнику да све извештаје које од њега добија саопшти Савету, макар и кратким путем, и руском генералном конзулу Вашћенку.
Саветници, које је кнез Михаило послао из Сопота у Крагујевац, дознаду успут да се у околини, куда они пролазе, налази Павле татарин послан негде и неким послом од стране Вучићеве. Они пошаљу потеру за њим која га стигне у шуми између Жабара и Ратара, и, пошто се није хтео предати, убију га. Код Павла је нађено Вучићево писмо, писано 21. августа / 2. септембра 1842 у Чумићу, Стефану Стефановићу Тенки, начелнику Пожаревачког округа Михаилу Ђорћевићу и помоћнику окружног начелства Антонију Ранковићу. Вучић у писму позива своје пријатеље на буну и извештава их о своме успеху. Затим је код Павла нађено и једно Вучићево писмо за Ћамил-пашу и 'Вучићева марама од свиле у којој су била завезана три зрна пшенице'.
Кад саветници стигну близу Крагујевца и добију извештај, да га је Вучић већ био заузео, зауставе се и поставе стражу поред реке Лепенице, мислећи да ће бунтовници како буду чули да је Кнез ту, побећи а народ сав кнезу прићи. Но коловођа бунта (Вучић) умео је народ сасвим на своју руку завести и друкчије му свој план претставити говорећи, да Књаз није ту с војском дошао, но да је то војска попечитеља, која жели народ у лику опасати, да он (Вучић) Књаза поштује и да му љуби скут, руку и стопу, и да је на то пошао да Књаза од попечитеља његових ослободи. 22. августа / 3. септембра 1842, кнез Михаило са војском и пратњом стигне у село Петровац близу Крагујевца (село Петровац удаљено је око 1 сат од Крагујевца) и на путу, под Сушичким Брдом, улогори се и преноћи. Сутрадан Кнез је наредио своме Претставнику у Београду да се обустави даље давање пензије: Вучићу, Петронијевићу, Симићу, Тодоровићу и Проти Ненадовићу. У логору под Сушичким Брдом с Кнезом је било, поред регуларне војске, око 15.000 људи. Кнез Михаило увидевши да Вучића без 'крвопролитија неће моћи кренути из Крагујевца, реши се и покуша да мирним начином оконча спор са бунтовницима, надајући се да ће на тај начин привући к себи војску и народ који је био уз Вучића. Из Петровца Кнез пошаље у Крагујевац саветника Арсу Андрејевића као свога изасланика да се састане са Вучићем и разговара о условима мира. Као Вучићев претставник био је одређен Богдан Ђорђевић, начелник Среза параћинског. Још у самом почетку разговора Кнежев изасланик Арса, буде на превару убијен од стране Богдана Ђорђевића. У исто време генерал Иван Даниловић, који је са неколико коњаника био ушао у Крагујевац да се обавести о приликама у вароши, буде од стране Вучића картечима дочекан те се једва бекством спасе.
После погибије Арсе Андрејевића стану се кметови и од једне и од друге стране састајати и 'о узроку међусобне битке разговарати'. Вучић, који је после свога уласка у Крагујевац извукао топове на Метино Брдо, побојавши се, да може доћи до измирења, мане белом марамом и да знак да топови отпочну пуцати и картечима бити лево крило Кнежева војске на реци Лепеници, која се тек ту била сместила. На први пуцањ топова народ напусти Кнеза и регуларну војску и стане у нереду куд који бежати. Кнез изда наредбу да се војска повлачи избегавајући сваки судар са бунтовницима. Напад Вучићев из топова на Кнеза и његове присталице био је око подне 23 августа / 4 септембра, када је Кнез изишао на Сушичко Брдо. У Чумићу Кнез је поставио за заповедника над целокупном војском (народном) саветника Милутина Петровића Еру, брата Хајдук Вељковог. Петровић је више био наклоњен Вучићу него Кнезу. Он је још успут од Сушице народу говорио: 'да он не зна зашто кнез против Вучића иде, кад он за народ добро
Поједини официри молили су Кнеза да им дозволи да се сукбе са противничком војском, нападну на топове и освоје их. Кнез им није хтео никако допустити 'не желећи да се невина крв народа узалуд пролева'. Из Чумића, Кнез је отишао у Жабаре. Официри који су се налазили под командом мајора Вучковића молили су га да им дозволи да одбију бар један противнички напад. Вучковић је био противан њиховој молби. Тако је Кнежева војска морала од Петровца до Жабара отступити како кажу одбегли официри 'без да су пушке опалили' а противничка војска 'без икаквих препона све боља и боља местоположенија задобијати'
- наставиће се -
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #23 on: November 04, 2023, 11:15:48 am »

Док су се овако ствари развијале између Кнежеве и противничке војске у Београдском и Крагујевачком округу, било је буне и у другим крајевима. Своју акцију у народу против кнеза организатори буне развили су у Окрузима: смедеревском, пожаревачком, крушевачком, јагодинском, ћуприjском, шабачком, ваљевском и рудничком, и у некима од њих имали су, у почетку, извеснога успеха.
У Пожаревачком округу главни организатор буне био је Стефан Стефановић Тенка. Он је у Пожаревац дошао 15/27 августа 1842. Његови помагачи на организовању буне у народу били су: окружни начелник Михаило Ђорђевић и начелник Среза моравског Атанасије Вукићевић. 20 августа / 1 септембра 1842. у Пожаревцу се осетило неко комешање народа. 60 оружаних сељака дошло је у варош. Окружни начелник позове к себи кметове пожаревачког примирителног суда и стави им до знања: 'куд сав народ, да се и они спреме и пођу с оружјем, додавши, ко би остао да му се после глава отсече. Суд дозове себи начелника да га пита, какво је то народно комешање и због чега се и по чијем налогу народ подиже'. Начелник не хтеде доћи. Суд донесе накнадно решење да пошаље два изасланика окружном начелнику и Стефану Стефановићу да их званично упитају, 'зашто се народ под оружје купи'. Изасланици се обавесте: 'Да се народ зато подиже, што је чуо да је дошао царски комесар и оће да га пита: 1) Зашто је данак од 5 на 6 талира повишен; 2) Зашто су жировнице од општина одузете и државној каси враћене; 3) Зашто је дукат од 24 на 23 гроша спуштен; 4) Зашто је свештенству плата повишена; 5) Зашто је дозвољено да се шуме секу и попаше праве; 6) Да тражи да се 'немачкари' из службе правителствене истерају, јер они ласкају око Кнеза и обрћу га на своју руку, а наши синови презиру и заборављају; 7) Зашто се није водило рачуна о тужби коју је Савет Кнезу поднео противу његових попечитеља: Ђорђа Протића, Цветка Рајовића и Стевана Радичевића и 8 ) Што се Портином захтеву, да се отпусте попечитељи Протић, Рајовић и Радичевић, није изашло на сусрет'.
Сва ова питања која су обухваћена у ових осам тачака, а која су уставобранитељи истакли као узрок буне против Кнеза и српске владе, била су веома популарна и народу. Од своје стране и Стефановић и Ђорђевић одбили су да кажу по чијем се налогу народ диже на буну, и препоручили су члановима суда да остану на миру, ако не желе да искусе рђаве последице. Истога дана у варош је дошао начелник Среза моравског Атанасије Вукићевић са око 800 коњаника и 200 пешака. Тада је окружни начелник издао наредбу да 'скоро половина људи из Пожаревца оду, у петак тамо где Вукићевић буде пошао'. Сутрадан Вукићевић дође у суд под оружјем и 'строго препоручи да се претседник суда и најстарији члан спреме за пут; поведу са собом претседника суда и настаријег члана до Мораве па их са Мораве врате у Пожаревац. Окружни начелник остане у Пожаревцу да сачека још неке среске начелнике да дођу са народом у Пожаревац. Истога дана стигне начелник Среза млавског са 600 коњаника и толико исто пешака па продужи одмах пут к Морави У суботу 22 августа / 3 септембра 1842, после подне, стигне глас у Пожаревац да су Тенка и Вукићевић пребегли у Аустрију, неки од њихових другова да су се склонили у Смедеревски град а остали народ, пошто је у Смедереву саслушао Кнежеву наредбу, један део оде за Крагујевац а друг се разиђе својим кућама. Начелник Михаило, не смевши више остати у Пожаревцу, заједно са Раком Хајдук-Вељковићевим и 30 оружаних људи пође на Мораву. Суд, у споразуу са члановима окружног начелства успе задржати начелника Среза рамско-пећког да не иде за окружним начелником, већ да останем у вароши. Срески начелник је био дошао у Пожаревац са још 40 људи да преда сакупљени порез. Затим суд изда наредбу да се скупи око 50 коњаника варошана и сељака, који оду у потеру за начелником, Ђорђевићем, ухвате га код скеле на Морави и везана у Пожаревац доведу. Суд га окује и баци у затвор.
Организатори буне у Округу смедеревском били су: саветник Паун Јанковић, помоћник окружног начелника Антоније Мaјсторовић, други помоћник окружног начелника Антоније Ранковић и казначеј смедеревског начелства Таса Курод. Народ искупљен у Коларима усколеба се и почне напуштати вође револуције, одлазећи једни својим кућама а други Кнежевој војсци код Крагујевца. Исто тако и сами Смедеревци, који су се у почетку двоумили на чију страну да пристану, пошто им је прочитана наредба Министра унутрашњих дела, почну се спремати да иду Кнезу у помоћ. Кад народ почне да напушта своје вође у Коларима, 21 августа / 2 септембра 1842, Ранковић и Кузмановић дођу у Смедерево, уђу у начелство, и како је код њих био кључ од касе, узму сав новац који се у њој ти налазио, па заједно са још неколико грађана из Смедерева, који су били умешани у буну, склоне се у град код Турака.
У исто време, када и 'коларски предводитељи', дошли су у Смедерево и Тенка и Вукићевић са народом. Сви се зауставе пред Љотићевом кафаном и преноће у вароши. Сутрадан, у зору 22 августа / 3 септембра 1842, склоне се у Смедеревскн град, а народ који су са собом довели оставе у вароши.
У Окрузима: јагодинском, ћупријском и крушевачком организатори буне против Кнеза били су члан Савета Милосав Здравковић Ресавац, претседник ћупријског суда Јован Вељковић, начелник Среза параћинског Богдан Ђорђевић и командир 'кнежевске кавалерије' у Ћуприји Јоца Наумовић. Јован Вељковић сакупи 50-60 коњаника и дела похита у Крушевац с намером да ухвате Министра унутрашњих дела Цветка Рајовића, па затим оде у Алексинац да тамо, ако може, ухвати окружног начелника Петра Ђорђевића. Милосав Здравковић и Јоца Наумовић оду у Ресаву да побуне народ против Кнеза и његових министара. Богдан Ђорђевић са 1000 људи пређе преко Мораве и улогори се код јагодинског гробља. Његов је задатак био да се постара придобити за бунтовнике јагодинског окружног начелника, и. да побуни народ против Кнеза. Из Јагодине Ђорђевић пожури Крагујевцу у помоћ Вучићу.
У Шабачком округу народ су почели на буну дизати члан шабачког суда Лука Лазаревић и Ђука Стојичевић. Када је у Шабац дошао помоћник Министра унутрашњих дела Милош Богићевић, Стојичевић и Лазаревић били су већ почели акцију у народу и прикупили известан број људи. У Шапцу Богићевић буде извештен да се Лазаревић и Стојичевић са својим људима налазе у селу Врањској код Ђукине куће. Богићевић, са шабачким окружним начелником, неколико чиновника и 40 до 50 оружаних људи пође у Врањску да ухвати или убије Луку и Ђуку. У Врањској затекне среског начелника Гератовића, који је са својим људима био опколио Ђукину кућу у којој су се налазили Лука и Ђука са својом дружином. На позив Гератовића да се предаду бунтовници су одговорили разним погрдним речима 'протестујући зашто се данак диже и Швабе у службу примају, а наши синови призиру и заборављају'. Пошто се Лука предао Богићевићу а Ђука не хтеде никако из куће да изађе, Богићевић нареди те се кућа запали и на тај начин примора Стојичевића да му се преда. Богићевић нареди, пошто се и остала дружина Лукина и Ђукина похвата, да се сви одведу у Шабац, окују и баце у затвор.
Прота Матија Ненадовић и Лазар Теодоровић имали су за дужност да у Ваљевском округу организују буну и подигну народ против Кнеза. Они су у својој акцији били спречени. После ухваћеног Вучићевог писма проти Матеји окружни ваљевски начелник Деспот Стефановић притвори га у Ваљеву у 'тврди затвор'. Помоћник начелства Округа шабачког Миљко Марковић ухвати с оружаним људима Лазара Тоодоровића у Свилеуви и дотера га у Шабац. И Теодоровића је, по налогу Голуба Петровића, требало ставити под 'тврду стражу'.
- наставиће се -
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #24 on: November 04, 2023, 11:19:27 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #25 on: November 06, 2023, 10:55:29 am »

У Рудничком округу није било већег народног покрета против Кнеза. Било је само неколико симпатизера и присталица Вучићевих. Од чиновника на Вучићевој страни су били: помоћник окружног начелника Јефрем Гавриловић и члан Окружног суда Глиша Поповић, преко кога је Вучић био послао писма за проту Матеју и Лазара Тодоровића.
Кнежева влада у Београду трудила се да помогне Кнезу у његовој акцији против револуционара. Она је била у сталној преписци са Кнезом извештавајући га о свима догађајима и променама у Београду и унутрашњости Србије. Влада се исто тако трудила да буде у сталној преписци са Кнезом извештавајући га о свима догађајима и променама у Београду и унутрашњости Србије. Влада се исто тако трудила да буде у сталној вези са земаљским властима у унутрашњости, шаљући им разна упутства и наређења. Услед несигурности која је настала на путу за југоисточну страну од Београда, због активнијег покрета у Смедеревском, Пожаревачком, Ћуприском и Јагодинском округу, Министар унутрашњих дела, у сагласности са Министром правде и просвете, реши да се сва писма и разна акта за земаљске власти у унутрашњост шаљу прво у Кнежев главни војни стан, па да се одатле упућују за где су била намењена. Извештено о покрету бунтовника у Крагујевачком и Београдском округу Министарство унутрашњих дела је, под 19/31 августа 1842, упутило распис свим окружним начелницима, препоручивши им да свакога онога за кога буду дознали да је Вучићев присталица, не обзирући се на чин и звање, одмах ухвате, вежу и у Београд под строгом стражом дотерају. Ако се побуњеници не би хтели сами предати а претставници власти немају могућности да их похватају, да их слободно поубијају. Препоручено је окружним и среским пограничним начелницнма да поставе поред границе потребне страже да не би ко од бунтовника преко границе умакао. Министар унутрашњих дела, у споразуму са Министром правде, наредио је Окружном смедеревском суду да он, за извесно време, прими на себе полициску власт, пошто је начелство окружно остало без свога начелника и његовог помоћника.
Министар унутрашњих дела, да би спречио даљу акцију бунтовника у Пожаревачком, Смедеревском, Јагодинском и Ћуприском округу, пошаље у ове округе шабачко - ваљевску војску која се налазила у Београду 'под предводителством шабачког окружног начелника Матије Симића и начелника Среза колубарског Николе Ракића'. Распоред је био учињен тако да Матија Симић са својим људима и потчињеним му начелницима Среза посавско – шабачког Милосавом Зарићем дође у Пожаревац и тамо састави са Милојем Тодоровићем, начелником Среза посавског Округа ваљевског. Пошто у Пожаревачком округу дигну на оружје 2000 људи, оду у Свилајнац. У Свилајнцу распитају где се налази Милисав Здравковић Ресавац са својим четовођама, оду против њега, да коловође или живе или мртве добаве, а чете њихове распу.
Пошто је Матија Симић требало да дејствује из Пожаревца са леве стране Велике Мораве, Министар унутрашњих дела пошаље Николу Ракића у Смедерево да дејствује са десне стране Мораве да пошаље Николу Ракића у Смедерево да дејствује са десне стране Мораве. Ракићу је било наређено да сакупи што више може народа у Смедеревском округу и затим оде са војском на Рачу и Баточину за леђа Јовици Николићу и да гледа њега с његовим помоћницима ухватити или убити и чету расути му. Ракићу и Симићу је наређено да одржавају сталне везе и један другог извештавају о своме раду. Симић је био постављен за главног команданта војске с обе стране Мораве. Да би што успешније могли дејствовати против револуционара придодан им је 'столо – начелник' Маринко Радовановић.
Како су Смедеревски и Пожаревачки округ остали без својих окружних начелника, влада, 22 августа / 3 септембра 1842, пошаље у Пожаревачки округ Степана Катића претседника Апелационог суда, а у смедеревски члана Апелационог суда Петра Вулићевића, да тамо раде на повратку законитог поретка. Плашећи се да бунтовници могу посести путеве од Београда за Смедерево и Пожаревац, влада је доделила Катићу и Вулићевићу, као пратиоца, Милоја Теодоровића са 150 коњаника. Влада је исто тако нашла за потребно да и другог члана Апелационог суда Милосава Браљинца пошаље у Крушевачки и Јагодински округ да тамо ради на уничтоженију бунта. Упућујући Браљинца Кнезу, влада му је предложила или да га пошаље куда га је она определила, или да га употреби на неко друго место, пошто Апелациони суд више не ради откако су Катић и Вулићевић на друго определеније отишли. Извештени о буни у Ћуприском и Јагодинском округу, Министар унутрашњих дела издао је наредбу начелнику Округа пожаревачког да скупи једну стотину добрих коњаника и да их под предводитељством неког сигурног лица на брзу руку пошаље у Ћуприју, са задатком, да ослободе начелника Ћуприског округа од апса, и ухвати или убије Јована Вељковића. У исто време препоручено је окружном пожаревачком начелнику да припреми 3 – 4 топа са потребним прибором и муницијом, 'да прикупи изслужене артилеристе колико је за топове потребно, да би у случају, где буде било потребно, одмах могли бити упућени'. Наређено је Милошу Богићевићу да у Шапцу покупи што више може војске и пошаље у помоћ Кнезу.
- наставиће се –
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #26 on: November 06, 2023, 11:00:15 am »

Пошто Министарство унутрашњих дела није добило извештај да ли су сви окружни начелници добили његов распис од 21. августа / 2. септембра 1842. бр. 3505. да га поново штампати у 400 примерака и послати сваком начелству по 20 'егземплара' ради обнародовања по варошима и касабама. Министарство унутрашњих дела је, 23 августа / 4 септембра 1842, послало свима окружним начелницима, окружним судовима, ћумруцима и карантинима по један распис у коме их је известило о најновијим догађајима и предузетим мерама против бунтовника од стране Кнеза и српске владе. Писано је начелнику Среза кључког капетану Ђорђу Атанасијевићу, као човеку оданом Кнезу и влади, да прикупи што више војске и држи је у приправности, и, да сваког онога за кога чује да је саучесник буне против Кнеза и његове владе, хвата или убије без разлике на чин и звање. Како Министарство унутрашњих дела није имало никаква извештаја о расположењу народа у Крајинском округу, тражено је од начелника Атанасијевића да јави како је стање и да ли је ко од чиновника и званичника из овог окрута прешао на бунтовничку страну.
Држање управника Београдске тврђаве Ћамил-паше за време револуције од седам дана, било је потпуно јасно. Пошто су Вучић и Петронијевић, у споразуму са Ћамил-пашом, припремили и организовали револуцију, то је он, по себи се разуме, био на страни бунтовника. Паша није крио своју наклоност према бунтовницима. По Кнежевом одласку из Београда Паша је послао Вучићу у Коларе свога татарина, по коме је, према мишљењу Ђорђа Протића, вероватно 'Петронијевић известио Вучића којим је путем Кнез отишао из Београда и да је Београд остао без заштите'.
У самом почетку буне, када је народ устао на оружје против Кнеза, Паша је казао српском драгоману: 'Ето Књазу доказателства да му је народ веран'. Он је појединим лицима говорио да с Луком Гарашанином има око 15.000 људи, који су пошли против Кнеза и његовог Министарства. Када је у почетку добијао извештаје о успеху бунтовника у појединим окрузима, Ћамил-паша је био веома расположен. Доцније, када је добио извештај о убиству Милутина Гарашанина и поразу бунтовника у Смедервском, Пожаревачком и Шабачком округу, Паша ни мало није крио своје незааовољство. Његово нерасположење у појединим тренуцима доводило га је до беса. Почео је да напада српску владу и протестује против њене наредбе о одржавању реда и поретка у Београду. Паша је био незадовољан, што је влада предузела извесне мере предострожности да спречи евентуално бекство бунтовничких вођа преко српске границе или у Београдску тврђаву. Ноћу, измећу 22 августа / 3 септембра и 23 августа / 4 септембра 1842, Турци су напали српску стражу на Дунаву у којој је било пет људи. Истукли су четири стражара а двојицу од те четворице још и ранили. Тројици су од њих узели оружје које је турски 'мулазим' 23 августа / 1 септембра 1842. предао српској влади. Она два рањена стражара Турци су најзад везали и у град код Паше отерали. Турци су их у граду приморавали да кажу да им је српска влада заповедила да пуцају на Турке. Пошто они нису то хтели рећи, Паша их је избацио из града. Паша је претио Кнежевом Претставнику да ће послати против њега војнике који ће га везати, њему у град довести где ће га он дати убити. Ћамил-паша је поручио српској влади да он не може да трпи велики број оружаних Срба у вароши. По његову мишљењу, српска стража у вароши могла би бројати највише 16 људи, али, због немирних догаћаја у земљи, он дозвољава да се њен број попне највише до 50.
23 септембра / 4 августа 1942. дошло jе на Калемегдану до сукоба између српске страже и Турака. Овога дана из Петронијевића куће изашла су 4 човека и пошла у тврђаву. Кад су наишли на српску стражу, која их је заустављала, почну пуцати. Двојица стражара су одмах побегла а један је остао да се рве са овом четворицом. Док се ово догађало један Турчин из града опали из пушке на стражара и лако га рани у ногу те тако она четворица умакну Паши у град. Због овог догађаја почео се радознали свет гомилама скупљати на Калемегдану. Паша узме ово као повод да затвори градске капије и напуни топове на Београдској тврђави, пошаље једног мулазима управнику вароши са захтевом, да овај поруши једну шупу која се налазила на пијаци а у којој су биле смештене потребне ствари за гашење ватре. Паша је поручио управнику, да ће он сам, са својим људима, порушити ову шупу ако управник то не буде урадио. Кнежев претставник Ђорће Протић обавестио је руског и аустриског конзула о последњим догађајима и сукобима између српске владе и Ћамил-паше.
Своју наклоност и симпатије према бунтовницима, Ћамил-паша је показао и на тај начин што је неколицини од њих дао уточиште код себе у граду. Поред Петронијевића у град су се још били склонили: Александар X. Трифковић, Сима Милутиновић, Вучићев зет Стеван, Црногорац Сава, Јован Миливојевић и Спаса Михаиловић.
Из Петровца, кроз село Чумић, Кнез је дошао у Жабаре где се заустави с војском и народом у намер да се ту сукоби са противницима. Одмах по доласку Кнежевом у Жабаре, почео му је са свих страна народ пристизати. У Жабаре је био дошао Кнезу у помоћ и његов стриц Јован заједно са окружним и среским начелницима Округа рудничкога водећи са собом око 2.500 људи. Кнез је у Жабарима имао, које регуларне војске које људи из народа око 25.000, што је чинило десет пута више, по речима самога Кнеза Михаила, него што је Вучићева војска бројала.
-наставиће се -
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #27 on: November 07, 2023, 11:18:34 am »

У Жабарима је Кнез предузео све што је могао допринети његовој победи над противницима. Да би имао још више народа код себе, послао је позиве народу Округа шабачког а и смедеревског, позивајући га да му што пре у већем броју похита у Жабаре. Желећи да се што боље припреми за сукоб с противницима, Кнез је званично овластио и послао 4-VIII / 5-IX-1842. из Жабара Николу Ђорђевића и Настаса Логофета окружном начелнику у Пожаревац, да из суда Округа пожаревачког донесу у Кнежев логор: 'четири топа са целим такумом, тридесет сандука у фишек увијеног барута, 500 пушака лани у Русији набављених и у Пожаревац смештених, заједно са довољним количеством кремења'. О истој ствари Кнез је писао начелнику Округа шабачког, Матији Симићу, и позвао га да заједио са војском, која се с њим налази, Ђорђевићем и Логофетом, дође к њему у Жабаре. Кнез Михаило, мислећи у Жабарима задржати се неколико дана, тражио је од претставништа у Београду да му пошаље 'четири касапина са платом, једног поткивача са довољним числом коњских плоча и два топа, и, да му се шаље хлеба и соли за војску у већем количеству'.
Војска, која се по Кнежевој наредби улогори у Жабарима, у зору 25-VIII / 6-IX-1842., заузме позиције у намери да се сукоби са бунтовницима. 'Али кад потера Вучићева стиже и из топова стане картече на нас сипати, и ми јуначки на њих пузити почнемо, а предводитељ народне војске Милутин Ера повиче бијућем се народу: Бежте браћо! С ким хоћете да се бијете, зар са вашом браћом која устав траже, - и нагне први бежати што и народ учини. Кнез Михаило видећи шта Ера учини, изда заповест регуларном војинству да брзим маршем за њим ступе и упути се Београду. Но тек што се он, за сачувати свој драгоцени живот, удаљио и од регуларног војинства раставио се, мајор Вучковић изда супротну заповест, - да се лагано иде. Бадава смо ми Књазу верни официри овом говорили да се брзим маршом за Кнезом иде и да се распоред учини да се бунтовници на једном месту дочекају. но мајор Вучковић свагда се на то одговарао да удесна места за то нема, и да се он бунтовника не боји, јер на нас не смеју ударити, и ако би баш и ударили, ми ћемо се до последњег бити. Овај изговор његов био је препредено лукавство којим је он нас све дотле заваравао, док нас бунтовници пристигли нису. Тада истрчи пред фронт поручник Дражић, који је исти дан дежурни официр био, те громкнм гласом позове војнике да се сете положене заклетве Књазу и Отачеству и да се јуначки с бунтовницима бију, на које му сви са громким ура одговорише и у супрот њима обрнуше се, но у том магновенију залете се на Дражића капетан Коста Јанковић Баћа, синовац познатог Пауна Јанковића, данас бунтовничког попечитеља правосудија и просвештенија те му пиштољ у прси упре с речима: Ако ћеш се бити а ти се сам биј, но ја не могу дозволити људима да лудо гину. На ове речи разјари се Дражић и рече му: Ти са пиштољем на мене идеш, али те се ја не бојим, затим отпаше сабљу своју и од себе је баци и са голим рукама пође Јанковићу у сукоб да га сможди. На ово се уплете мајор Вучковић, поручник Матић и још неки, и начну викати да они због њега једног неће да гину, и да смо сви дужни Вучковића слушати, јер је Књаз њему заповедничество над војском дао, и ако га ми не слушамо да ће он наша места са унтер-официрима попунити. Видећи ми да нас наша јадна браћа - другови - при даљој противности побити могу, шта смо друго могли чинити, него се судби својој предамо? У тај пар и сам коловоћа бунтовника (Вучић) доспе, а мајор Вучковић истрчи пред њега и шњиме се изљуби, а нас одмах од фронта удаљи. Наши јадни војници стајаху као пренеражени гледајући где нови Јуда Вучковић пољубцем једним издаде свога Књаза и господара а нас све, предаде њему.
Мало затим даде Вучић све нас официре преда се позвати, те нам осорљиво рече: Да ми официри идемо против устава и права народних, да своје интересе гледамо и да Обреновиће слушамо а Обреновићи не слушају царски ферман, нашто њима - викао је - толики топови, зашто је данак 6 талира кад у уставу стоји 5. Затим проспе много тако гадних и поганих речи да би и луд веровати му морао. Затим нас књазу верне официре даде једног по једног преда се довести, одузе нам сабље и поскида епулете и нас пред уста топова стави, где је на нас јака стража пазила. Затим изађе пред фронт, одузе, солдатима пушке, заповеди да се са пушака кремење и бајонети скину и муниција одузме, а њи сви 600 под стражу стави.
Тако, пошто Вучковић нас Вучићу предаде, отерају нас с том поруком да ће нас кад на Врачар стигнемо ослободити. Успут ми чујемо да је Књаз отишао у Аустрију. Овако пак предани непријатељу, пошто смо на Врачар доведени и у сред логора под строгу стражу стављени и читава два дана и жедни и гладни на жестоком сунцу држани потоваре нас на шест кола и у Пожаревац под стражом отпрате. Док смо били у логору на Врачару својим смо очима видели и ушима слушали како Вучић пред народом нашег Књаза ружи и омаложава, говорећи какав је то Књаз кад народ иде њему да му молбу преда а он од њега бега, он мисли да нико осим њега не може Књаз бити Ја се не отимам да Књаз будем. Ја идем за вашу ползу а не за своју као Радичевић што иде и што по 50 јела за сваки ручак поједе а сиротиња ни залогаја леба нема'. На ове речи дода капетан Марковић: 'да он ни једно пиле појео није, а неки по десет јела на дан једу'.
__________
Logged
Pages:  1 [2]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.044 seconds with 23 queries.