Manje poznati junaci

<< < (10/11) > >>

Milan (longtrip):

Lox:
Evo jednog zanimljivog.
http://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/prica-o-imocaninu-koji-se-prometnuo-u-jednog-od-najvecih-junaka-oktobarske-revolucije-rodak-pjevaca-naseg-cuvenog-benda-u-rh-je-gotovo-zaboravljen/6722568/

Kuzma®:
Quote from: ssekir75 on December 03, 2013, 12:33:45 am

Геније: Херој који је трубом „потукао” турску војску у Кумановској битци
ahmed-ademovicАхмед Адемовић припада плејади прослављених носилаца Карађорђеве звезде лесковачког краја. И данас живи легенда о његовом ратном подвигу.

У Првом балканском рату у српској војци био је трубач и храбар борац. У јеку Кумановске битке ушуњао се на турску страну и одсвирао знаке за одступање турске војске. С друге стране узвишице, српској војци засвирао је знаке за јуриш. Српска војска је нанела Турцима пораз и отворила пут за надирање долином Вардара. Управо за тај подвиг, Ахмед је одликован Карађорђевом звездом са мачевима. После Кумановске битке, Турци су коначно протерани са Балкана.

Ахмед се поносио овим одличјем које није скидао до краја живота. Лесковац је поштовао његово херојство и указивао му велику пажњу.

За време Другог светског рата, Немци су стрељали двојицу његових синова – Реџу и Раму. Лесковчани су им подигли споменик у Араповој долини, у подножју Хисара, где су Немци 3. децембра 1941. године стрељали 400 до 500 Рома. Последње године живота Ахмед је провео у кућерку свог унука Фадила. Умро је децембра 1965. године у 92. години.

Иначе, поред Ахмеда Адемовића, златну Карађорђеву звезду са мачевима добила су још двојица трубача – Рома из лесковачког краја: каплар Амет Иде Аметовић, бомбаш српске војске из Лесковца и Рустем Сејдић из Бојника, прадеда познатог трубача Фејата Сејдића.

(dan-veterana.blogspot)

http://srbin.info/2013/12/01/genije-heroj-koji-je-trubom-potukao-tursku-vojsku-u-kumanovskoj-bitci/

Током опсаде Једрена у припреми за коначни напад командант 1. батаљона 7, пука 2. позива мајор Тодор Павловић је дао предлог да на једну аду понтонима пребаци један вод војске и нешто значара (трубачи и добошари). Одаатле би могли да се убаце у турску позадину где би у тренутку отпочињања планираног напада почели да дејствују што оружјем што инструментима како би у турске редове унели што већу забуну. Идеја се допала и команданту диввизије па је одобрио. Мееђутим, иако је вод до почетка напада био пребачен ан аду он ипка није на време стигао да се убаци у позадину до почетка напада па се одусталао од остатка плана.

Што се тиче Кумановске битке, у причи о Адемовићу се потенцира како је тај његов потез одлучио битку. То једноставно није тачно из више разлога. Битку је практично одлучио први дан 23.10. и судар српских и турских снага на Сртевици. Тада је прво тешко страдао 18. пешадијски пук да би у борбу уведен 7 пук из резерве и судар који је трајао свега петнаестак минута је одлучио исход целе битке. Адемовић је могао бити припадник неког од пукова Моравске дивизије која првог дана, као и Дринска, гоотово да нису имале додира са непријатељем, Другог дана је релативно лаоко освојен Зеебрњак а Турци су већ од претходног дана кренули у панично повлачење д ане кажем бежанију. Овај поступак Ахметовића је вероватно само мало потпомогао целу ову причу али свакако није одлучио битку. Наравно тада али сада се то дефинитивно сматра великим херојством, ипак није свеједно ући и непријатељску позадину па таман ништа да се не ради. Осим тога он сигурно 1912. године није могао добити Карађорђеву звезду јер иста није била предвиђена за војнике и подофицире. Ово одликовање је први пут установљено и додељено војницима и подофицирма 1915. године. И ту постоји један изузетак. Иако није постојало за војнике и подофицире Милоју Николићу из места Леовић код Љубовије, војнику 5. пешадијског пука је 1913. године додељена Карађорђева звезда са мачевима 4 степена. После рањавања у борби на Брегалници, пребачен је у Београд ради лечења и опоравка. Током лежања у болници понудио је да са њега скину део коже за рањеног официра и на тај начин учинио још веће јунаштво. Ово је био повод да се размисли о увођењу адекватног одликовања и за војнике што је учињено две године касније.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kuzma®:
И још мало о трубачу Адемовићу.
У књизи "Витезови Карађорђеве звезде" Томислава Влаховића наводи се и као Амед Адемовић. У прилогу се налази фотографија те стране. Ја ћу само навести пар чињеница.

Адемовић је одликован указом 11123 од 15.06.1915. златном Карађорђевом звездом са мачевима. То је податак из СВЛ број 21 од 01.07.1915. страна 486. Ту је наведен под именом Амет И. Аметовић, дакле како Влаховић наводи али није тачно да је у питању сребрна јер су сви у том указу одликовани златном КЗ. И код Милана Шантића у "Витезови слободе" се наоди д аје у питању златна КЗ а име Амедовић Амед.
Из напред наведеног произилази да он није то одликовање добио за Куманово већ за "осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу у рату противу Аустро-Угарске 1914-1915. године"" како стоји у указу. То је вероватно за свирање тог јуриша уместо повлачења а оно за одлазак у турске редове је вероватно неки мит који је временом постао нека истина. Ја већ доста дуго проучавам Кумановску битку као и остале битке где је учествовао 7. пешадијски пук, ту проналазим пуно података и о учешћу других јединица али још нисам пронашао ни један једини податак о Ахметовом делу у турским редовима. И ако што сам навео другог дана битке ниеј имало шта да се решава јер је после првог дана битка била решена на левом српском крилу. До другог дана је стигла и Друга српска армија тако да су Турци како би спречили своје потпуно уништење морали да се повуку а врле често и панично да беже. Ето толико овом витезу Карађорђеве звезде и причи о томе како је заслужио.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Navigation

 Message Index