Monitor SAVA (ex Bodrog)

[ssekir75]

  једном нешто паметно и код нас да се уради...

[kumbor]

С обзиром на ванредну ситуацију и огромне штете од поплава, као и крајње напрезање и пожртвованост неких јединица Војске Србије, некако не верујем да ће се ишта ове године урадити у вези обнове монитора Сава.

[Dreadnought]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sa obzirom na to kako su opisani potrebni radovi da bi Sava bila izložena kao eksponat, a da ne pominjem da bude dovedena u plovno stanje, ja nekako ne verujem da bi bilo gotovo ove godine ni bez vanredne situacije.

Trebalo je sa ovim ranije krenuti, nisam siguran da bi bilo dovoljno vremena ako se računalo sa ozbiljnom rekonstrukcijom.

[kumbor]

Brod svakako po svojoj istorijskoj vrednosti zavređuje svaku preduzetu radnju. Jeste napušten, jeste zarđao, ali ali taj oklopni lim može rđati još 100 godina, a da ne prorđa skroz.

[dzumba]

U jučerašnjem broju dnevnog lista "Politika" (14.juli 2014.godine), u rubrici "Među nama", objavljen je tekst gospodina Miodraga Jovanovića iz Beograda koji je očito bio član posade monitora Sava. Ovde ću prepričati tekst gospodina Jovanovića.

Gospodin Jovanović opisuje kako je nakon zvaršetka Škole za rezervne pomorske oficire u Divuljama kod Splita, krajem maja 1960.-te godine raspoređen u Rečnu ratnu flotilu u činu vodnika (verovatno pitomac-vodnik). U svom tekstu on navodi brojno stanje posade za koje kaže da ga je sačinjavalo 4 oficira, 16 aktivnih vodnika, on kao pitomac-vodnik i 75 mornara. Podoficira je bilo raznih činova, od vodnika do zastavnika.  Dakle, ukupno je bilo 96 člana posade. Kapetan broda je bio po činu kapetan korvete, njegov zamenik poručnik bojnog broda, artiljerijski oficir je bio po činu poručnik fregate, dok je za brodski pogon i tehniku bio zadužen jedan major. Ni za jednog oficira ne navodi imena. Takođe, kaže da su samo oficiri imali svoje kabine, dok su vodnici bili u kabinama sa četiri ležaja, a mornari su spavali u brodskim visaljkama koje su se sklapale i ta prostorija je tokom dana korišćena kao trpezarija. Postojao je i brodski bife koga su mogli koristiti samo oficiri i podoficiri.

Monitor je imao parni pogon sa dva propelera jačine 1400KS, odnosno kako on navodi, 2 puta 700KS. Paru je davao  jedan "Jaro" parni kotao. Tvrdi da je ovaj "Jaro" kotao bio jedini na Dunavu jer je omogućavao brzu "paro-spremnost" što je takvom ratnom brodu i bilo potrebno.

Brod je bio naoružan sa dve topovske kule sa "Škodinim" topovima od 104mm, jednim dvocevnim topom "Bofors" od 38mm sa elektronskim korigovanjem vatre, kao i jednim jednocevnim "Boforsom", takođe 38mm. Kao brzinu gađanja navodi 110 metaka u minutu, ukoliko ima istreniranih punilaca. Gospodin Jovanović se seća da je bio na jednom bojevom gađanju iznad Slankamena, pri čemu su na "obeleženu" metu u brdu ispalili samo dva okvira sa po pet metaka (verovatno iz "Boforska"), pa su prekinuli jer se dobar deo brda gde je bila meta urušio. Iz topa 104mm ispaljena je jdan granata na rastojanje od 10-12 km. Dobijanje elemenata za gađanje i navođenje na cilj obavljeno je radio-vezom na postavljenu metu. Kako kaže, posle tog jednog ispaljenog hica javljeno im je da su pogodili cilj i da je vežba uspela.

Iako su posle toliko vremena sećanja varljiva vredno je zapisati i ovo sećanje čoveka koji je bio član posade ovog starog broda čiju sudbinu pratimo u ovoj temi.

[ML]

http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=9118&fb_action_ids=1664600527141944&fb_action_types=og.likes&fb_ref=.VmssWvHlRiI.like&fb_source=other_multiline&action_object_map=%5B1069227179794608%5D&action_type_map=%5B
У организацији Војног музеја, Речне флотиле, 5. логистичког батаљона и Југословенског речног бродарства данас је с обале Аде Хује спроведено одсукивање брода „Сава“ у воду, а у наредним данима брод ће бити премештен на сидриште „Ушће“.

Брод „Сава“ проглашен је за културно добро 2006. године решењем Музеја науке и технике а од ове године бригу о њему преузима Министарство одбране, односно Војни музеј. Према речима начелника Војног музеја пуковника Драгана Раденковића, по пристанку брода на „Ушће“ почеће израда пројекта за рестаурацију овог музејског експоната.

Брод је под називом Речни монитор „Бодрог“ изграђен 1904. године у Будимпешти, а у састав аустроугарске речне флотиле ушао је наредне године. После објаве Првог светског рата, 28. јула 1914. године, у касним вечерњим часовима, са тог брода испаљене су прве ракете на Београд, на Дорћол и Сава Малу.

Из војне употребе повучен је 1959. године. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kilezr]

 Ja se pitam gde će se " Bodrog" remontovati. U Srbiji rade samo dva - 2 brodogradilišta. Kladovo. Većinski vlasnik  je holandska firma  i Vahali u Zasavici isto holandska firma.

[švercer011]

Na dnu ovog linka mozete videti u kakvom je stanju Bodrog odnosno Sava ima par slika unutrasnjosti

http://www.honvedelem.hu/cikk/48221

[kumbor]

Monitor jeste u lošem stanju, zapušten, unutrašnjost je puna smeća, ali rekao bih da "integritet osnovne konstrukcije" nije narušen. Uz stručnu pomoć i dobre majstore, ako bude novca, sve se to može dovesti u red. Želim da verujem i nadam se da je tako kako sam napisao.

[MOTORISTA]

Stara gradnja, još se drži.

[relja]

Stara gradnja, još se drži.

Meni se čini da je trup broda u boljem stanju nego što izgleda.

Po ovoj vesti, brod tek treba da bude šlepan od Ade Huje do Ušća?

Snimak sa Ade Huje

http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=9118&active=video

[kumbor]

До 2018.? Ко жив, ко мртав!? Ма, само нека га за почетак одвуку на Ушће, да не буде више на оној "говнари" на Ади Хуји. А стара градња... бочни појасни оклопни челик је 45мм, па ви гледајте, то је чешки челик из Кошица. То прорђати не може за још 100 година. Ту су челичану тек недавно Американци (US Steel) угасили због нерентабилности, а отуда је био челик и за Radetzkog, Tegetthoffa... за Шкодине и ЧКД тенкове, итд.

[oficir neaktivne rezerve]

Bog zna gde li su završili topovi i kupole.
Kao i pomenuta parna mašina.

[kumbor]

Sava je bila u službi do 1959-1962. Posle otpisa iz RRF oruđa i kupole su demontirani. 105mm topovi škodinog modela nisu bili perspektivno oružje, pa su najverovatnije bačeni i pretopljeni, kao i 66mm. 40mm (neko gore piše 38mm, što ne može biti) Boforsi su postavljeni verovatno kao statični za obuku, a zatim rashodovani.

Ostali su prstenovi barbeta, koji se i danas vide. Parna mašina dvostruke? ili trostruke? ekspanzije skinuta je i verovatno negde istrulila, jer zbog konstrukcije za monitor (verovatno horizontalna, da bi stala u nisko potpalublje) teško da je bila igde primenljiva u "civilstvu". Za muzejsku postavku moguće je postaviti neke od škodinih topova iz velikog fundusa VM u kazamatima, ili ako se sačuvao neki 105mm palubni u Kačarevu, a oplata kula od običnog, malo debljeg lima. Ili se obratiti Crnogorcima i otkupiti "na kilo" neke od kula iz mnogobrojnih Forova, ionako tamo stoje na "izvol`te" da ih pokradu i prodaju na kilo. Tamo bi se našli i lafeti, ako ne celi topovi.

Oh, izvinite, oni su pred dverima NATO, mi smo im neprijatelji, pa nam ne bi ni to dali!

[Rade]

01AVG2016
politika.rs

Војска откупила историјски монитор „Сава”

Министарство одбране припрема рестаурацију брода са којег су 1914. испаљене прве аустроугарске гранате на Београд. – Заштићено културно добро пребачено у сидриште код Ушћа

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Вршњак „Политике”, поринут под именом „Бодрог” у Будимпешти 1904. године, више не служи као пристан на београдској Ади Хуји. Брод са којег је 28. јула 1914. почео аустроугарски напад на Београд и Велики рат, биће спасен од заборава и рестауриран.

У Министарству одбране потврђују да су за 2.250.000 динара откупили ово историјско благо које сведочи о победи Србије у Првом светском рату јер је тај брод постао ратни плен Војске Краљевине Србије. Проглашен је заштићеним културним добром 2006. године и тренутно се налази у сидришту Војске Србије на Ушћу.

Без обзира на свој значај, стари монитор (модел оклопљене топовњаче), који је по преласку под заставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца добио и данас актуелни назив „Сава”, у лето 2014. стоту годишњицу од почетка Првог светског рата дочекао је потпуно заборављен. Нагризен рђом, коришћен је да би преко њега пристајала друга пловила. И тада су постојали планови да се брод санира и сачува, али се у то време још налазио у приватном власништву АД „Дунав група Агрегати – Нови Сад”. Такође, није било решено да ли ће старање о њему коначно бити поверено Министарству културе или Министарству одбране.

Одлучено је да то, ипак, буде војска. „Сава” је очишћена од корозије и прљавштине и изгледа много боље него пре пола године. У Управи за односе с јавношћу Министарства одбране за „Политику” кажу да је ова топовњача откупљена у октобру прошле године, а потом пребачена на локацију код војног сидришта на Ушћу.

– Формирана је Пројектна група Министарства одбране и Војске Србије за спровођење мера за санацију и рестаурацију. Њен задатак је да сагледа стање брода и процени које је мере потребно предузети. У току је израда Пројекта за санацију, која ће највероватније бити извођена у неколико фаза, у складу с приливом средстава за ту намену – додају у Министарству одбране.

Они подсећају да је ова топовњача била у саставу Дунавске флоте која је имала задатак да у првим сатима рата нападне Београд. У дејствима су, осим овог брода, била ангажована и пловила „Темеш” и „Самош”.

– „Бодрог” је и у току 1914. и 1915. учествовао у бомбардовањима главног града Србије и као подршка нападима. Данас представља раритет светских размера, као једини преостали бојни брод из групе речних монитора са којих је извршен први артиљеријски удар у Првом светском рату. Један је од свега десет пловила тог типа на свету – истичу у Министарству одбране.

Монитор који је данас усидрен на Ушћу и очишћен од блата и рђе са Аде Хује, на почетку Великог рата био је усидрен у Земуну, у близини локације где се и сада налази. Одатле је био припремљен за дејства по главном граду Краљевине Србије. Гранатирао је и јединице одбране Београда мајора Драгутина Гавриловића, које су немачке и аустроугарске трупе потиснуле у октобру 1915.

Брод је учествовао и у окршајима у Другом светском рату, три пута је тонуо и три пута је извлачен на површину реке. У току напада српске артиљерије, 31. октобра 1918, „Бодрог” се насукао и нашао на речном дну. Војска Краљевине СХС извукла га је 1920. године. Монитор је потом 1941. страдао са нестанком прве Југославије, када га је у Априлском рату потопила војска која није желела да „Сава” падне у руке Немцима. То се десило 12. априла у близини Земунског кеја, опет недалеко од локације где се „Сава” данас налази.

Други пут овај брод су из реке извукли припадници Независне државе Хрватске 1942. и користили га за чување источних граница своје квислиншке творевине. Посада одана режиму Анте Павелића, међутим, у септембру 1944. била је приморана да поново потопи монитор, и то у Саву код Славонског Брода.

Трећи пут бивши „Бодрог” се вратио у живот 1951. године, у доба Федеративне Народне Републике Југославије, а после ремонта укључен је у Речну флотилу ЈНА. Коначно, војну службу брод „Сава” је завршио 1959, а три године касније преузело га је предузеће „Херој Пинки”. То предузеће, а с њим и разоружани монитор, прешло је у састав „Дунав групе” и приватизовано је, па је овај брод већ, као заштићено културно добро, 2012. пребачен из Новог Сада на Аду Хују.

Монитор који је три пута потапан, своје „пензионерске дане”, како најављују у Министарству одбране, требало би да проводи као брод-музеј. После санације, биће одлучено на којој ће локацији посетиоци моћи да на њему доживе историју.

 
Мађарска „Лајта” као пример

Као један од узора за преуређење „Саве” у туристичко-културну знаменитост могао би да послужи и пример из Мађарске. Тамошња држава рестаурирала је монитор „Лајта”, који је поринут још 1871. године. Такође је учествовао у акцијама на рекама у Првом светском рату, али је „Бодрог” као историјски симбол у предности, због тога што је учествовао у првим операцијама у Великом рату.

Кад је реч о мониторима, у југословенском и српском речном бродарству важну улогу играо је и брод „Драва”. То је једино пловило које је у Априлском рату успело да нападне непријатељску територију. Није потопљен са осталим бродовима како не би пао у руке окупатора, па је наносио губитке оружаним снагама Осовине на Дунаву између Бездана и Челарева. Постоје подаци да је посада „Драве” погодила више авиона и чак са успехом бомбардовала аеродром Мохач у Мађарској и одбијала нападе непријатељских пловила. Овај монитор под југословенском заставом на крају је страдао од авио-бомби и потонуо.