PALUBA
September 19, 2019, 08:23:15 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
Glavni pokrovitelj foruma Paluba
kompanija
Protexi Group System
http://www.protexigroup.co.rs/
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 [3]   Go Down
  Print  
Author Topic: Pravilo pozdravljanja,počasni stroj i tome slično  (Read 12627 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 33 457



« Reply #30 on: October 25, 2012, 09:08:44 am »

U stara vremena su ljudi pozdravljali jedni druge iako se nisu poznavali. Ovog leta mi se u Prijepolju desilo nešto što odavno nisam video, a to je da mi je čovek u prolazu nazvao dobar dan.

Isto je sa vojskom, pozdravljaš starije po godinam a i po činu od sebe kako treba iako ste možda kućni prijatelji.

Nije za džabe izmišljenaova: "Družba je družba, a služba je služba"
Logged
Bozo13
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 820



« Reply #31 on: October 25, 2012, 02:15:14 pm »

U Sloveniji postoji lepa navika, da se kod hodanja u planine ili prirodu (ne parkokove, nego pravu prirodu) pozdavlja.
Ako ti ne pozdraviš, drugi te pozdravi. Pa razmišljaj.

Jedna anekdota na ponašanje. Prilikom posete švedkoj, pušio sam na ulici. Na kraju, podsvestno bacio opušak na pod, kad mi priđe stariji gospodin, i brez reči pokupi opušak sa poda i odnese ga u kantu. Od tada nikada niti ne pomislim na da bacam opuške na pod, nego uvek u kantu.


Sve u smemu spada na kraju na stvar, koju smo nekad zvali "kučni odgoj".

LPB


LPB
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 497


Bratstvo, Jedinstvo, Jednakost


WWW
« Reply #32 on: October 25, 2012, 04:36:22 pm »

U stara vremena su ljudi pozdravljali jedni druge iako se nisu poznavali. Ovog leta mi se u Prijepolju desilo nešto što odavno nisam video, a to je da mi je čovek u prolazu nazvao dobar dan.

Ima toga još dan dans u pojedinim predelima Vojvodine a i u manjim mestima u Centralnoj Srbiji.
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 670


« Reply #33 on: October 25, 2012, 04:42:50 pm »

Takva situacija je moguća svugde u Srbiji, osim u Beogradu. Što je mesto manje, to je verovatnoća veća da će ti neko nazvati dobar dan prosto tako. Tome su naročito skloni stariji.
Logged
nv
mornar
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 35


« Reply #34 on: October 26, 2012, 11:07:40 pm »

Dzumba,
sa iste smo strane barikade.

Danas svima uopšte fali poštovanja i obzira prema drugima.Poštovanja prema godinama,položaju,hijararhiji,znanju,obrazovanju.....itd.
A sve to i ne čudi sa obzirom da nas unazad 20-tak godina uče da ništa ničega nije važno osim možda "sopstvene zadnjice" ...

Točno! Evo jednog primjera obzira kakvoga danas više nećemo naći. William Hewlett i David Packard odlučuju o imenu svoje tvrtke koju su nedavno pokrenuli. Žele odlučiti hoće li se tvrtka zvati Packard-Hewlett ili Hewlett-Packard. Bacaju novčić, pa tko pobijedi odlučuje.

Sad dolazi ono najbitnije: pobijedio je Packard i tvrtka je nazvana ... svi znamo kako
Logged
dobri covek
mornar
*
Offline Offline

Posts: 20


« Reply #35 on: July 30, 2018, 11:08:42 pm »

Tema doduše nije Bog zna kako aktivna, kao da smo sve rekli.

Ovo je moje iskustvo. Od malena, od svoje 14 sam učen da pozdravljam svakog ko ima viši čin od mene. Od vodnika do generala. I ja sam to radio. Kad sam završio školu, s pravom sam očekivao da se tako odnose i prema meni.
Ali, tu sam se sudario sa onim što se zove "autoritet". Kakav autoritet u jedinici može da ima vodnik početnik? E, pa ja sam odlučio da ga ostvarim. Učio sam više, vežbao više, sprovodio plan obuke bolje i prilježnije... da bih na prvom gadjanju doživeo ono prastaro - Artiljerci, čak i oni protivoklopni, gadjaju i pogadjaju. Ili ne. Kad promaše, krivi su vezisti. Kao uostalom uvek. E ovaj put, moji vezisti su bili naučeni da doslovce zapišu svaku komandu, prenesu je, dobiju potvrdu (a za svaki slučaj sam imao uredjaj na kojem sam, radi obuke svojih, snimao tudje greške)). I pokazalo se da nismo mi krivi.

Otada su i stari podoficirski asovi (od kojih sam naučio tri puta više nego na časovima u školi) slušali šta ja imam da kažem, Ja sam pozdravljao sve, od vodnika 1. klase (da postojao je i takav čin) do komandanta. I svi su otpozdravljali.
Postigao sam svoj prvi cilj - naučio sam kolege da poštuju čak i najmanji čin. Ma, znali su oni to, ubedjen sam, samo je neko trebao da ih podseti.

Kasnije, pred kraj karijere, zastavnik prve klase prima vod... a vd komandira čete potporučnik sa petnaest ( i slovima petnaest) dana službe. I cela brigada se čudi, kako ga ja pozdravljam.
Kao što neko reče, ne pozdravljam ja potporučnika Klempu, nego ono što bi on trebao da predstavlja. Sad što on to nije najbolje znao, nije moja greška.

Kada sam pozdravljao rukom, propisno, vojnički oštro, očekivao sam da to isto rade i mladji od mene. U odavanju vojničke počasti se ogleda vojnički duh. Pokazuje se samopoštovanje. Ne mora to neko da razume, ali samo slobodni ljudi mogu da odaberu da služe, Ponekad i goreg od sebe, šta da radiš ne rešavaš to ti, nego neki kadrovik u komandi.

Pravila su napisana za sve. Nije teško izbegavati pravila. Teško ih je poštovati, i živeti po njima. Sad, kako neko može da traži od mene da poštujem pravila o puštanju kući, ovome ili onome, a da istovremeno on ne poštuje ono najjednostavnije - pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, javljanje....

Vojnički život je, sam po sebi, pun nelogičnosti. Ljudi raznih interesovanja, intelektualnih i radnih sposobnosti, rade zajedno. Jedino što im je zajedničko, što će im omogućiti korektne medjusobne odnose i rad, jeste poštovanje vojničkih pravila. Ako to vojničko pravilo predvidja da se pozdravim svako jutro sa čovekom koji mi ništa nije, osim što stanuje u blizini (dobro jutro, komšija - ali to je, kažu, stvar lepog domaćeg vaspitanja), zašto bi mi bilo teško da se pozdravim (rukom, naravno, klimoglavom ili naklonom - što je,opet, stvar lepog vojničkog vaspitanja) sa čovekom od koga ću sutra možda doživeti da me spašava pod vatrom? Ili ću ja njega.

Istovremeno, sa čovekom kome osam sati dnevno govorim "Vi" vikendom idem u ribolov. Da, vojska je stvarno prepuna nelogičnosti, ali upravo to i jeste ono što mi se tolike godine činilo lepim.
Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 776



« Reply #36 on: July 31, 2018, 07:58:19 am »

Bila je nedelja i popodnevni sati. Moja jedinica se nalazila vec par meseci na terenu. Iznenada dolaze komandant jedinice i nacelnik inzinjerije u korpusu. Upadaju u prostorije u kojima su ziveli i radili moj komandir voda i komandir cete. KV je potporucnik koji je nekada bio stariji vodnik.  Nacelnik pocinje da galami zasto ga niko ne docekuje.
Potporucnik ustaje sa kreveta: Gospodine pukovnice izadjite napolje. Ja u Vasu kancelariju ulazim kucajuci i Vi ste duzni isto tako da udjete u moju.
Muk, tajac i onda se pukovnik i potpukovnik okrecu nalevo krug izlaze napolje, zatvaraju vrata, prave par minuta pauze, kucaju i kada im je odgovoreno ulaze u kancelariju. Nista nisu rekli, ali su u nastavku bili jako fini.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 17 863


« Reply #37 on: July 31, 2018, 08:38:16 pm »

Tema doduše nije Bog zna kako aktivna, kao da smo sve rekli.

Ovo je moje iskustvo. Od malena, od svoje 14 sam učen da pozdravljam svakog ko ima viši čin od mene. Od vodnika do generala. I ja sam to radio. Kad sam završio školu, s pravom sam očekivao da se tako odnose i prema meni.
Ali, tu sam se sudario sa onim što se zove "autoritet". Kakav autoritet u jedinici može da ima vodnik početnik? E, pa ja sam odlučio da ga ostvarim. Učio sam više, vežbao više, sprovodio plan obuke bolje i prilježnije... da bih na prvom gadjanju doživeo ono prastaro - Artiljerci, čak i oni protivoklopni, gadjaju i pogadjaju. Ili ne. Kad promaše, krivi su vezisti. Kao uostalom uvek. E ovaj put, moji vezisti su bili naučeni da doslovce zapišu svaku komandu, prenesu je, dobiju potvrdu (a za svaki slučaj sam imao uredjaj na kojem sam, radi obuke svojih, snimao tudje greške)). I pokazalo se da nismo mi krivi.

Otada su i stari podoficirski asovi (od kojih sam naučio tri puta više nego na časovima u školi) slušali šta ja imam da kažem, Ja sam pozdravljao sve, od vodnika 1. klase (da postojao je i takav čin) do komandanta. I svi su otpozdravljali.
Postigao sam svoj prvi cilj - naučio sam kolege da poštuju čak i najmanji čin. Ma, znali su oni to, ubedjen sam, samo je neko trebao da ih podseti.

Kasnije, pred kraj karijere, zastavnik prve klase prima vod... a vd komandira čete potporučnik sa petnaest ( i slovima petnaest) dana službe. I cela brigada se čudi, kako ga ja pozdravljam.
Kao što neko reče, ne pozdravljam ja potporučnika Klempu, nego ono što bi on trebao da predstavlja. Sad što on to nije najbolje znao, nije moja greška.

Kada sam pozdravljao rukom, propisno, vojnički oštro, očekivao sam da to isto rade i mladji od mene. U odavanju vojničke počasti se ogleda vojnički duh. Pokazuje se samopoštovanje. Ne mora to neko da razume, ali samo slobodni ljudi mogu da odaberu da služe, Ponekad i goreg od sebe, šta da radiš ne rešavaš to ti, nego neki kadrovik u komandi.

Pravila su napisana za sve. Nije teško izbegavati pravila. Teško ih je poštovati, i živeti po njima. Sad, kako neko može da traži od mene da poštujem pravila o puštanju kući, ovome ili onome, a da istovremeno on ne poštuje ono najjednostavnije - pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, javljanje....

Vojnički život je, sam po sebi, pun nelogičnosti. Ljudi raznih interesovanja, intelektualnih i radnih sposobnosti, rade zajedno. Jedino što im je zajedničko, što će im omogućiti korektne medjusobne odnose i rad, jeste poštovanje vojničkih pravila. Ako to vojničko pravilo predvidja da se pozdravim svako jutro sa čovekom koji mi ništa nije, osim što stanuje u blizini (dobro jutro, komšija - ali to je, kažu, stvar lepog domaćeg vaspitanja), zašto bi mi bilo teško da se pozdravim (rukom, naravno, klimoglavom ili naklonom - što je,opet, stvar lepog vojničkog vaspitanja) sa čovekom od koga ću sutra možda doživeti da me spašava pod vatrom? Ili ću ja njega.

Istovremeno, sa čovekom kome osam sati dnevno govorim "Vi" vikendom idem u ribolov. Da, vojska je stvarno prepuna nelogičnosti, ali upravo to i jeste ono što mi se tolike godine činilo lepim.

Потписујем...
Logged
Boro Prodanic
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 10 835


« Reply #38 on: July 31, 2018, 08:50:09 pm »

Poštuje se čovek, ali i položaj. Evo mog primera: bio sam kao MT poručnik komandir V BO na MJ Podgorka na Brionima, komandant je bio poručnik bojnog broda. Nakon otprilike dve godine njega premeste na MJ Jadranka, a za zastupnika komandanta na Podgorki odrede pomorskog zastavnika Bucu. Svakog dana u 06.50 i u 12.40 ja mu predajem raport i pozdravljam ga vojnički. U početku se on bunio, kao nemojte, nije u redu.... ali džabe. Kad je isteklo 6 meseci hoće da odrede mene za zastupnika i ja odbijem - iz principa. Zašto nisu mene odredili prvog, pa Bucu? Nađu oni Solomonsko rešenje: 7 dana pauze pa opet Buco. U međuvremenu ja dobijem i čin kapetana, i sve do kraja služb na Podgorki dva puta dnevno predajem raport zastavniku. Nisam se osećao poniženim, nije mi pala kruna sa glave (nisam je doduše nikad ni imao Smiley) a mislim da su mornari poštovali vojnu hijerarhiju više gledajući to...

I nikad mi se nije dogodilo u 26 godina vojne karijere (ne računajući 5 godina u Akademiji) da ne pozdravim starijeg i da ne otpozdravim mlađem, barem koliko ja znam. Možda jedino ako nisam video da me je neko pozdravio.

U penziju sam otišao kao pukovnik MTSl iako sam više od dve godine predavao raporte zastavniku.
Logged
Pages:  1 2 [3]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.02 seconds with 25 queries.