Kafana Albanija: Birtija kojoj su boemi održali opelo [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Baš tu, na ćošku Knez Mihailove i Kolarčeve ulice, u drugoj polovini 19. veka beše jedna žuta udžerica koja je služila kao kafana po imenu Albanija. Bio je to objekat načinjen od kamenja slepljenog blatom, sa podom koji je više bio kaljuga nego li valjani patos ugostiteljskog objekta. Ukratko, danas bi na ovoj kafani pisalo:
"Sklono padu". Ipak, stara poslovica kaže
"Lepota je u oku posmatrača". Za ondašnje beogradske boeme kafana Albanija, od svog osnivanja, tu negde oko 1860. godine, bila je, što se kaže,
"prava banja". O tome svedoči i zapis stalnog gosta, čuvenog Branislava Nušića:
"Počev od terazijskog čvora, desnom ulicom koja spaja Terazije i Pozorišni trg, nastaje niz kafana, od kojih su mnoge već ranije izumrle. Jedino, na vrhu te ulice, postoji i danas, kao trag staroga Beograda, i postojaće, kako izgleda vekovima, kafana Albanija, ruglo Beograda, ali eldorado svih zakupaca te kafane. Ne postoji kafana sa manje režije, a više prometa; niti postoji kafana koju posećuje tako raznolika i tako mešovita publika".Kafana Albanija pred kraj svog postojanja 1933. godine
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kako je kafana nazvana AlbanijaSam objekat u kome je bila kafana podigao je gazda Krsta Tomanović, trgovac koji je prodavao gvožđe na veliko, a plac kupio 1860. i tu izgradio više lokala koje je izdavao u zakup bez želje da u njih dalje ulaže.
Od svog otvaranja, pa sve do rušenja 17. oktobra 1936. godine, kafana Albanija bila je vazda puna gostiju. Nikome nije smetala niska tavanica zbog koje bi gosti, počesto, čelom
"ljubili" dovratak.
"Kafana je za sedenje, a i kome se još stoji u dobrom društvu..." govorili bi gosti sa osmehom na licu tražeći slobodan ne bi li se bacili na čašicu razgovora i porciju ćevapa dišući taj iskreni, stari duh Beograda. Ali, od kud to da je središte prestoničkih boema ponelo baš ime Albanija? Jedna zabluda kaže da je naziv odabran u znak odavanja počasti Albaniji koja je, u Prvom svetskom ratu propustila srpsku vojsku tokom povlačenja.
Međutim, čak 75 godine pre Velikog rata na ovom kućerku nalazio se natpis "Kafana kod Albanije", a tu behu još dve mehane – Mala Albanija i Albanez, koja je, najverovatnije imala presudnu ulogu za imenovanje kafane Albanija. Naime, beše u to vreme izvesni gostioničar po imenu Mihajlo Kostić koji je radio u Albanezu i potpisivao račune sa "kod Albaneza Skenderbega", zbog čega se pročuo u gradu. Da li zbog poslovnih interesa ili nečeg drugog, tek Kostić ubrzo preuze na sebe kafanu "Kod Albanije", a kako bi privukao mušterije, založi svoj gostioničarski ugled i promeni naziv u "Albanija".
Poslednji pozdrav kafani
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Odlazak u legenduAvaj. Iako je donosio pozamašan profit, objekat nikada zapravo nije bio održavan kako treba. Konstrukcija je propadala iz godine u godinu i toliko istrulela da su se sami zidovi kafane naherili toliko da se činilo kako bi mogli pasti svakog časa. Inspekcija zato i odluči da nema te popravke koja bi objekat dovela u red već da je rešenje samo jedno – rušenje. Datum je određen – 17. oktobar 1936. i to odmah iza ponoći. Vatrogasci su, nekoliko sati ranije, prvo zatvorili vodu i isključili struju, kako bi posao bio bezbedno obavljen, a za to vreme, kafana je i dalje usluživala goste. Zapravo, sve do trenutka kada su radnici počeli da izbijaju prozorska okna, u objektu se jelo i pilo u znak protesta što se iz duše Beograda amputira ovo mesto.
Iako se rušenje odigralo kasno u noć, čitav buljuk ljudi došao je da se oprosti od ove kafane, ali i od drugih radnjica koje su se nastavljale na kafanu Albanija i sa njom podelile sudbinu te večeri i narednih dana.
Vatrogasci ruše kafanu
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Poslednji pozdrav i opelo pred rušenje kafane"Preterivalo se kad se pisalo da je "Albanija" ruglo Beograda. Ja bih mogao da se kladim da bi "Albanija" preživela i mene i još mlađe Beograđane. Ne bi se ona sama srušila ni za sto godina. Istina, ona bi mogla da izliferuje jedno dva miliona buba švaba i jedno pet miliona stenica. Ali, šta ćemo. Mi je volimo kao nekog svog. Eto, sećam se, ona kasa iza vrata, pre 6 godina bila je u onom ćošku tamo. Ja sam je svojim rukama, ja i Marko nosač, preneli i postavili na ovo mesto", ispričao je gospodin Bešević, stolar, uoči rušenja kafane.
Marko se odmah nadovezuje:
"A poznajete li vi Peru petla? Nikad nije hteo sa zemlje da kljuca ništa. Uvek smo ga iz šake hranili".
Juvelir Laza Radosavljević, čija radnja beše odmah pored "Albanije" i sama čekala rušenje morao je da kaže šta mu je na srcu:
"Nikolaj Velimirović je rekao – ‘Zidate bele kule, a na srcu vam crno kamenje’. I tačno je rekao. Šta ima beogradska raja od tih palata koje se dižu? Ništa, dabome, ništa."Urednik časopisa "Gedža" Žika Štikla tragično je doživeo odluku da se kafana sruši:
"Gospodo, kada se prvi pijuk zarije u ove drage nam zidove, ja predlažem da se razlegnu Terazijama tragični zvuci Betovenovog posmrtnog marša."Koji trenutak pre nego što će vatrogasci početi da ruše, čuveni boem Raka Vulović prihvatio se uloge sveštenika i počeo da pričešćuje sve prisutne u kafani. Mesto nafore, davao im je perece sa gutljajem crnog vina, a zatim pročitao govor.
"Dragi Albanci, posle teške borbe i uz sve napore da spasim svoju tešku bolesnicu "Albaniju" nisam imao uspeha i ona je morala da izdahne. Neka joj je slava. Bog da joj dušu oprosti. Ona je mrtva i kroz jedan sat već biće sahranjena, ali njene uspomene ostaćedu među nama. Dragi Albanezi. U "Albaniji" su se sastajali uvek oni ljudi koji su tražili posla, a molili Boga da ga nikad ne nađu, a pred njom su se sastajali oni koji su govorili: ‘Jesi li me, dušo, dugo čekala na ovome tradicionalnome mestu?’ A ona mu je odgovarala: ‘Nisam srce’. I uhvatiše se pod ruku i pođoše ka Kalemegdanu. I zato, draga "Albanijo" neka ti je laka crna zemlja, slava i hvala. Ostaćemo ovde dok ne čujemo prvi udarac pijuka nad našom glavom, a i posle...
Ovde ćemo ostati, ne bojte se braćo, nadamnom je debela greda. i zato, pokojnice mila, mi ti ne kličemo kao što se kliče svima pokojnicima, nego te pozdravaljamo. U večnom spomenu ćeš nam ostati. Živela.""Živela", odjeknula je čitava kafana.
Jedan od planova za zgradu koja će nići na mestu kafane Albanija
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
8 miliona "šuški"I dok su boemi lili suze, naslednici Krste Tomanovića koji je objekte podigao 76 godina ranije, trljali su ruke i brojali novce. Naime, dobili su, za ono vreme, enormnih 8 miliona jugoslovenskih kraljevskih dinara. Među naslednicima su bili Krstina ćerka Draga Simić, inače udovica Vasilija M. Simića, uglednog sudije i advokata, koji se borio u Balkanskom i u Velikom ratu, prešao preko Albanije i probijao Solunski front. Svoj deo dobila je i Olivera, supruga hrvatskog slikara Marina Tartalje, kao i Krstini unuci Budimir M. Stefanović, Spasenija Grebenac i Leposava Ninčić.
Dve godine kasnije raspisan je konkurs za izgradnju višespratnice na mestu gde se nalazila kafana. Konkurs za idejne skice je raspisala Hipotekarna banka Trgovačkog fonda u Beogradu i tako je nastala Palata Albanija, ali to je već druga priča.
Izvor:
www.011info.com
