PALUBA
December 15, 2018, 06:45:54 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 6 7 8 9 10 [11]   Go Down
  Print  
Author Topic: Кафанска историја Београда  (Read 17685 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 30 002



« Reply #150 on: June 28, 2018, 05:58:36 pm »

Žagubica je sada fensi mesto zvano Tramvaj.


* Opera Snapshot_2018-06-28_185718_www.google.com.png (760.01 KB. 855x516 - viewed 19 times.)


Ima li priča nastavak?

Logged
motorista 57 klasa
Prijatelj foruma
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 992


Да ли ћемо још коме сметати зато што смо своји?


« Reply #151 on: June 29, 2018, 08:28:40 am »

Žagubica je sada fensi mesto zvano Tramvaj.

[ Attachment ]

Ima li priča nastavak?
Tužno....
Logged
Milan (longtrip)
Urednik
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 423



« Reply #152 on: June 29, 2018, 09:10:20 am »

Krčma "Kod Muse" na Autokomandi


* kod Muse.jpg (111.86 KB. 846x552 - viewed 21 times.)

Logged
Milan (longtrip)
Urednik
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 423



« Reply #153 on: July 07, 2018, 11:01:45 am »

...Topčiderska noć 1962.


* topčiderska noć.jpg (44.15 KB. 642x480 - viewed 27 times.)

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 30 002



« Reply #154 on: July 07, 2018, 03:41:27 pm »

Matori i Marko. Smiley
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 329



« Reply #155 on: July 12, 2018, 07:14:06 pm »


Prava piratska špilja  Grin


...

Reklama za kafanu Trandafilović iz 1938. godine.



* Trandafilović.jpg (296.48 KB. 1599x600 - viewed 26 times.)


Logged
Milan (longtrip)
Urednik
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 423



« Reply #156 on: July 17, 2018, 08:34:26 am »


* promaja.jpg (85.38 KB. 960x722 - viewed 20 times.)



U sklepanoj baraci na uglu Grobljanske i ulice Svetog Nikole, kroz čije rastočene daske je duvao vetar i leti i zimi, nalazila se bife-kafana zvučnog imena “Promaja”. Lokalni pijanci, stalni gosti smatrali su da im je “bolje da slušaju huk vetra u kafani nego dečiju dreku i ženino zvocanje po kući”, pa je bife radio do duboko u noć. “Promaja” je bila i svratište šatrovaca - bulbuderskih mangupa, što bi u povremenom i iznenadnom policijskom “prečešljavanju” grada u njoj, uvek rezultiralo hvatanjem poneke “ptičice”.

U isto vreme, jedna druga kafana, u Đevđelijskoj ulici kod Liona dugo godina nije imala svoj naziv.
“Kakvo bre ime ? Pa, neje to kuče da gu vikaju. Toj je bre kafana. Kuj znaje - taj će i da svrne” - bunio se gazda Triša, po kome je kafana dobila i neformalni naziv “Kod čika Triše”.

A onda se čika Triša razboleo od najteže moguće bolesti. Nesrećno se zaljubio pod stare dane. Svi su ga upozoravali na posledice ali nije vredelo. LJubav između njega i mnogo mlađe, zavodljive Eržike trajala je koliko i čika Trišina ušteđevina. Nakon višemesečne patnje i pijanstva bio je prinuđen da kafanu proda.Novom gazdi se ko zna zbog čega, svidelo ime bifea “Promaja” u Grobljanskoj pa je svojoj kafani nadenuo isti naziv, iako su je gosti i dalje zvali starim imenom.

“Kod čika Trišine promaje u glavi” - govorio je komšiluk koji ga je voleo, ne praštajući mu životnu grešku.

Logged
Milan (longtrip)
Urednik
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 423



« Reply #157 on: July 18, 2018, 07:13:17 pm »

Bircuz "Kičevo" i noćne tuče



* bg-19-Kafana-Kicevo-Sava-Mala_620x0.jpg (131.41 KB. 620x396 - viewed 11 times.)



Varoške kafane i savamalska okupljališta nisu uvek bili poznati po prijatnom ambijentu. Stari Beograđani ovo mesto prozvali i "Krvava kafana", a srušeno je u isto vreme kada i restoran "Kod Zemunskog mosta", naslednik birtije "Bosfor"


Romantične priče o beogradskim boemskim vremenima dugo će još, poput izmaglice, kliziti gradskim ulicama, ali nisu svi bircuzi bili na dobrom glasu.

Postojala su i ona, mračna mesta, u kojima bi putnika prolaznika sačekali preki pogled i zla namera. Nikada kafana nije bila samo dobro ili samo loše mesto. Uvek se u njoj svijalo i jedno i drugo.


Sumorno prenoćište

Tako je u šturim zapisima ostalo sećanje na kafanu "Kičevo" koja je postradala početkom tridesetih godina. Građevina, nastala još tokom prve polovine 19. veka morala je da bude srušena kada su polagani temelji Mostu kralja Aleksandra, koji i danas postoje. Most je srušen u Drugom svetskom ratu, ali su temelji ostali do danas da nose na sebi Brankov most.Baš na tom mestu, u Savamali, nekada je bila kafana o kojoj pripovedamo. Beograd se tada svio na desnoj savskoj obali, pa je ovo bilo mesto gde bi dolazili putnici namernici ili oni koji možda i ne znaju mračnu stranu grada.

Tek nekoliko stotina metara odatle nalazila se Đumrukana, odnosno carinarnica, zdanje kroz koje su morali da prođu svi koji bi pristigli u grad ili bi izlazili iz njega, jer je Beograd bio pogranična varoš. Dabome, najveći deo transporta, što robe, a što putnika bio je obavljan brodovima, pa je gradski život u noćnim satima jedino tinjao među onima koji čekaju lađe da bi otišli na put, ili, opet, nekoga ko treba da stigne. Brodovi bi neretko kasnili, redovi vožnje bili su neuredni, i eto razloga zašto su postojale kafanice gde bi putnici, a zajedno sa njima i secikese mogli da provedu neko vreme na skrovitom mestu.

Skromne beleške vezane za "Kičevo" samo ovlaš pominju kako je tokom kratkog vremena ova neugledna zgrada nosila i "titulu" hotela, jer je, očigledno, bila utočište za one koji nisu imali novca kako bi platili bolji konak.


Orijentacija


Kako bismo potpuno uvideli na kojem mestu su se nalazile ove kafane, pomogao nam je Dragan Perić, iskusni hroničar starog Beograda, i autor nekoliko knjiga sa temama koje se bore da sugrađani ne zaborave kako je prestoni grad nekada disao i trajao. - Pilon mosta koji i danas postoji "legao je" tačno na mesto gde je nekada bilo "Kičevo" - objašnjava Perić. - Bosfor je bio bliže stepenicama koje, odmah pored mosta vode uzbrdo ka Kosančićevom vencu. Tako, legendarni tramvaj "dvojka" svakodnevno prolazi "u mimohodu" pored mesta gde je nekada birtaški život grada bio među najburnijima.


Pandurska podrška

U policijskim beleškama ostalo je zapisano i kako su ovde česte bile tuče i kavge, pa su panduri često morali da svraćaju u "Kičevo", ne bi li kako-tako održali večito krhki red i mir. Neretko su ovaj bircuz Beograđani zvali i "Krvavom kafanom", a zbog tako slikovitog opisa razlog nije potrebno posebno objašnjavati.



* bg-19-kafana-kicevo154124df.jpg (43.6 KB. 620x385 - viewed 11 times.)



Svako predanje o gradu koje nije upotpunjeno preciznim dokumentima ume da preraste u priču koja preuveličava stvarnu ulogu nekog mesta, pa tako i za "Kičevo" stoji predanje kako su, prilikom rušenja zdanja, 1938. godine, pronađeni mnogobrojni ukradeni predmeti, pa čak i kosti nekih nesrećnika koji su tu stradali.


Komšiluk " Kod zemunskog mosta"



* bg-19-Kafana-kod-Zemunskog-mosta-.jpg (93.24 KB. 620x370 - viewed 10 times.)



U blizini "Kičeva" nalazila se i kafana "Kod Zemunskog mosta" koja nije bila dugovečna pod ovim imenom. Njen prvobitni naziv bio je "Bosfor".
U srcu Pozorišnog trga, a današnjeg Trga republike nekada je stajala legendarna kafana "Dardaneli", pa je "Bosfor" bio sasvim prirodna "dopuna" među nazivima i obeležjima gradskog kafanskog folklora.

"Dardaneli" su bili na mestu sadašnjeg Narodnog muzeja.

Sa savske strane, nešto bliže obali reke stari snimci govore kako se tu ugnezdio "Bosfor", koji su voleli tadašnji Savamalci, ali je most ipak zahtevao širi prostor i prilaze, tako da preimenovana kafana "Kod Zemunskog mosta" nije bila dugog veka.



* kičevo.jpg (110.33 KB. 960x607 - viewed 25 times.)






Logged
Milan (longtrip)
Urednik
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 423



« Reply #158 on: July 18, 2018, 07:21:29 pm »

Kafana Kičevo je srušena 1931. godine, jer se u avgustu te godine u novinama pojavljuje oglas da se na toj adresi prodaju stare cigle, gradja, daske i prozori
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 533



« Reply #159 on: August 06, 2018, 12:33:27 pm »

Није за 'Кафанску историју Београда' а исторично је. Прича (ми) ономад у кафани 'Код Шубе' Т. Р. да многи од П. мераклија, 'као вечити жал за туј младос' никада нису могли – ни хтели, да преболе једну црнпурасту певачицу што је у 'Европи' заносно певала 'Циганчицу' и врцкајући подизала сукњу до мало изнад колена – показујући да
Циганчица воду гази
овако, баш тако
овако баш тако…

-Та нумера плаћала се 2 динара а нумера олујаааа! плаћала се 3 динара. А значила је, да та Циганчица што воду гази баш тако на узвик кафанских гостију ОЛУЈААА!!! подигне сукњу преко главе и покаже оно испод сукње (имала је доњи веш), - заврши своје казивање Т. Р.
Logged
Milan (longtrip)
Urednik
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 423



« Reply #160 on: October 19, 2018, 05:59:56 am »

...deo diskusije gradskih odbornika 1887. godine u Beogradu


* beograd.jpg (171.51 KB. 778x816 - viewed 25 times.)

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 533



« Reply #161 on: December 04, 2018, 02:25:31 pm »

Поменимо на овоме месту и Миливоја Ненадовића, живописца, боље познатог под именом Молер Миша. Био је мајстор старог Београда, 'из прека', весељак и боем. Први је завео у Београду малање соба, исписивао је све фирме у граду, а радио је и портрете у боји. Најзад, поменимо и то, да је први пут у Србији у Српској државној штампарији, штампана његова литографија панорама Београда из 1849. год.
Кад га 'један старац неугледно одевен' у Домановићевој 'срећној земљи Страдији', упоређује са Ђуром Јакшићем, овако говори: 'Будибокснама! Оно јес’ и он (Ђура) пио много, много је пио, то му признајем, ал’ су Миша Молер, па Лаза кујунџија, па Шпира, они су два пута више пили. Еe, па камо онда и њима да дигну (споменик) овако да се свет подсећа. Добро, Ђури, и он је пио, то признајем, али они су одмакли!'
Молер Миша је искрено веровао у исцелителну моћ ракије; клео се свим на свету, и наводио примере, људе којима је помогла кад су већ и сами лекари дигли руке од паћеника. Говорио је, да у ашчиницу код ча-Јордана долази и пије ракију, прво што му помаже, а друго што лекарима не верује па није луд да их помаже, и свакога саветује, да се на-њ угледа.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 16 827


« Reply #162 on: December 05, 2018, 07:02:27 pm »

Изгледа да се и данас многи угледају на Молера Мишу... Cool laugh
Logged
Boris P
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 094


« Reply #163 on: December 05, 2018, 08:53:57 pm »

Elem, nek mi neki rekne, od kojih boljki se majstor Miša lečio, (naravno na rakiju mislim).
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 533



« Reply #164 on: December 06, 2018, 10:48:59 am »

Elem, nek mi neki rekne, od kojih boljki se majstor Miša lečio, (naravno na rakiju mislim).
У време кад је живео Молер Миша, лекари су (углавном) били самоуки, и лечили су како је ко знао и умео. Појмови о болестима и лечењу разликовали су се од данашњих, па је нпр. већина њих сматрала, да је запајање јарчевом мокраћом предохрана против многих болести.
Не бих да нагађам, али може бити да Молер Миша није ни био болестан. Пијење ракије, такође је била превентивна мера, али и лек који је у многим случајевима испољио брзо и повољно дејство, па је г. Миша изабрао ту могућност.  Уосталом, чича Јорданова ашчиница, је и изгледала као апотека. Све флаше поређане на полици изнад шанка биле су са етикетом; на једној је писало: 'раћија кад има човек муку на срце', на другој 'раћија од лек кад заболи пупак'…итд. 'Раћија проти дерт кад га човек има' била је посебно хваљена. Г. Миша је, као што је поменуто, исписао све фирме у вароши, па и чича Јордану (Ашчиница Јордана Симјановића код севапа), те је стога добио неограничену вересију. А таква се прилика (здравља ради) не пропушта.  
Још да поменем и то, да је Молер Миша, захваљујући свом угледу, ушао и у српску литературу. О њему су, осим Домановића, писали Сремац и Нушић.

Logged
Pages:  1 ... 6 7 8 9 10 [11]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.021 seconds with 24 queries.