PALUBA
March 29, 2024, 06:38:34 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite i neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi ste našli svoj aktivacioni link te aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 [14] 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 ... 51   Go Down
  Print  
Author Topic: Кафанска историја Београда  (Read 146476 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #195 on: October 28, 2019, 07:02:56 pm »



Nema na čemu  Smiley

Evo i kod nas na forumu.
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 447


« Reply #196 on: October 28, 2019, 08:29:51 pm »

Годинама сам намеравао да касно увече 5. на 6. април свратим у "Зору" и проверим причу да негде око или иза поноћи зазвони један стари телефон у тој кафани као спомен на позив пилотима Шестог ловачког пука да "scramble" тј. хитно дођу на Земунски аеродром, буду уз авионе и чекају узлетање да бране Београд од првог налета. Као што погађате... увек сам имао нека "хитнија" посла, никад се нисам затекао у Зори у том тренутку, причу нисам лично проверио, а Зора је сада нека врста кафеа, не више кафана. А имали су добре кобасице, то сам пробао.

Као што су сарајевски атентатори на воз за Сарајево кренули из "Златне моруне" на ћошку Каменичке и Краљице Наталије, тако су и пилоти-ловци у последње мирно београдско вече наводно били у "Зори".
Logged
kukador
stariji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 809



« Reply #197 on: October 28, 2019, 08:49:27 pm »

ok
sve jasno
treba zatvoriti oči uz domače crno pivo i u mislima nazdraviti sa junacima....samo da mi se to nekako poklopi!
spavamo u novom Bg....relativno blizu (zaboravio ime hotela)
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #198 on: October 30, 2019, 05:38:33 pm »

Džumbus bal Mike Alasa

Najbolje noćne provode u Beogradu, nakon Prvog svetskog rata, organizovao je lično Mihailo Petrović Mika Alas, poštujući svoje geslo da „čovek treba bar jednom mesečno da se izludira", a to ludiranje se sastojalo iz pesme, svirke i raznoraznih viceva i šala, na odmerenom nivou, sa obaveznim čitanjem „Celomudrija ovoga sveta”!

Mika bi prvo osmislio tekst pozivnice koja je morala biti štampana na finom papiru i svakom, posebno odabranom gostu, lično dostavljena. Ova pozivnica, sa kojom vas vodim na večerašnji „džumbus bal”, kako je društvo nazivalo te događaje, sadrži sledeći tekst:
„Jedenje i pijenje po sopstvenoj volji; pevanje, sviranje i igranje latinicom i ćirilicom; kako je koga milo; kafe pijenje na persijski način!”
Za pokriće režijskih troškova, na pozivnici je još stajao i iznos koji su gosti bili dužni da prilože „u maramče 20 groša gotove pare”, odnosno u otvorenu i razvučenu šubaru koju je držao na ulaznim vratima jedan od članova orkestra „Suz”.

Domaćin je uvek birao posebne restorane za provod, odnosno one koje „odgovaraju otmenoj gospodi sa damama”, kao što su Balkan, Kolarac, Imperijal i dr. Njegovi drugari, članovi društva „Suz”, su takođe bili vrlo aktivni u organizaciji Džumbus bala, pa su mu tako, pored muziciranja, pomagali i oko spremanja hrane, a posebno „Mikine alaske čorbe” koja je nepogrešivo istrajavala kao specijalitet večeri.

Pred sam početak, za zaseban sto seo je i Mika sa svojim Suzovcima. Kad su kelneri počeli da donose prvo jelo, svirači su na Mikin znak, prevrnuli tanjire i počeli da oštre noževe na spoljne ivice tanjira. Iznenadno struganje noževa i tanjira privuklo je pažnju svih gostiju koje je uz sevdalinke zabavljao čuveni pevač Mijat Mijatović.

Pored velikog repertoara narodnih pesama i melodija, neposredno pred ponoć, svirano je i „Baba Mudrino kolo” - igranje sa preponama. Poređaju se stolice i stolovi i pri igranju, je potrebno da se pređe preko njih. Kolo obično povede Jelenko Mihailović, Mikin dobar drugar i kolega, te igrajući u početku normalno, sačeka da se malo kolo poveća i to naročito sa ženskim svetom, pa tek ond krene preko postavljenih prepreka. Tada, kao po nekom komičnom scenariju, nastaje vrisak dama, jer ne mogu da se penju i koračaju preko prepona. Međutim, orkestar sve više ubrzava sviranje, a Jelenko juri napred kao besan. Na sreću ili nesreću, zavisi iz čijeg ugla se posmatra, nosile su se uske suknje, koje počinju da pucaju i spadaju sa žena, ali iz kola se, po pravilu, ne može. Tek kada se gospođama nazirao čipkani donji veš i kombinezoni, orkestar je utihnuo, a dame sa suknjama u rukama pojuriše u skrivene prostorije radi doterivanja svojih toaleta.

Na jedan minut pred ponoć, Mika i Jelenko se pojavljuju na vratima noseći u rukama veliku knjigu „Celomudrija ovog sveta". Vrata su tesna, pa ne mogu istovremeno da uđu u salu. Mika pokuša da uđe, ali Jelenko se zaglavi. Zatim pokuša Jelenko, ali se Mika zaglavi. Posle nekoliko takvih guranja, najzad uđoše, odahnuvši od napora. Pošto su seli za jedan manji sto, koji je već bio pripremljen, Jelenko otvori knjigu i poče da čita (primer):

„Radi znanja. Pošto sam se zavadio s moju porodicu, za koju sam podigao porodičnu grobnicu na Novom groblju i u koju je sahranjena moja baba Maga, to isključujem moju porodicu iz dalje saranjivanje u istu pomenutu grobnicu i zadržavajući jedno mesto za mene, ostalu komociju izdajem pod kiriju odnosno jedno veliko i dva mala. Kome treba, upravo ko umre, neka se meni obrati. Dolepotpisan: Sreja Mekić ovd. („Dnevni list" 1890)”.

Čim Jelenko završi čitanje na ulaznim vratima u salu, pojavi se jedan čovek, nagaravljen po licu, vodeći mečku na lancu. U sali zavlada muk. Mečka je počela da reži, a njen vođa je umirivao lupajući štapom u patos i trzanjem lanca, koji je bio privezan za njenu njušku. Tada je mečka uz udaranje mečkara u doboš počela da igra, približavajući se u toku igre ponekoj dami, što je mnogo ljutilo mečkara. Kada se završilo igranje, mečkar naredi: „Pokaži Martika, kako mlada leže u krevet prve noći". Tada se Martika stidljivo ispruži na leđa, što je izazvalo veliki smeh kod publike. To je bila tačka „Živa mečka igra u sali hotela Imperijal".

Konačno, kelneri izose kafu, napominjući da se ne pije, dok svi gosti ne budu posluženi, a kada je to učinjeno, Jelenko ustade i viknu: „Kafe pijenje na persijski način!". Tada su Suzovci počeli glasno i polako da srču kafu. To srkanje izgledalo je kao struganje drveta nekom testerom, naročito kad je i ostala publika preuzela glasno i nadugačko da srče. Posle ispijanja kafe, negde pred zoru, muzičari su odsvirali „Suzovski marš" i time je Džumbus bal Mike Alasa bio završen.

 Verovatno ste se zapitali odakle živa mečka na Džumbus balu! Međutim, to je bio čovek obučen u mečkinu kožu koju je Mika Alas odavno kupio i čuvao specijalno za ovakve i slične prilike.

Priložena fotografija: Mihailo Petrović - Mika Alas (violinista sa šeširom) predvodi svoju muzičku družinu „Suz“ na kafanskom veselju. Na fotografiji možete lepo videti i Jelenka Mihailovića (sedi prvi sa naše desne strane), zagledan u praznu čašu a u krilima mu se nalazi pomenuta knjiga Celomudrija ovog sveta (Arhiv SANU).


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* алас.jpg (523.66 KB, 2048x1103 - viewed 105 times.)
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #199 on: October 30, 2019, 05:46:38 pm »

Jedan od hobija Mike Alasa je bio sakupljanje interesantnih i neobičnih oglasa i isečeka iz dnevnih listova koji se usled štamparskih grešaka ili nezgodne stilizacije mogu šaljivo protumačiti. Mika je sa društvom te isečke raspoređivao po stepenu šaljivosti i temi, te ih pažljivo lepio u velike sveske koje su zvali „Celomudrija ovog sveta” i redovno ih, prilikom okupljanja i druženja, listali i čitali. Evo samo jedan primer oglasa u ovom slučaju čitulja:

„Moja nikada neprežaljena supruga Kristina preminula je 3. ov. mes. u 34. ili 36. godini svoga života i predana je materi zemlji. Hvala materi zemlji koja je Kristinu primila. Hvala i lekaru g. R....u koji je sve i svja činio da spase Kristinu, pa kad je nije spasao hvala mu.
Al najviše hvala g-đi Milevi, udovi, koja je se za sve vreme Kristininog bolovanja nalazila u mojoj kući. Hvala gospođi Milevi udovi, što je negovala moju Kristinu i mene i time mi olakšala jade.
A što se koješta priča za mene i g-đu Milevu, udovu, to za sad nije mesto za ogovaranje, al dok dam Kristini po godine, biće govora o svemu, a dotle "Stan počekaj od Doboja Mujo, i mi konja za trku imamo"
Ožalošćeni Kristifor Gajić ovd. meštanin

(Beogradske novine,1888)"

Muzička družina Mike Alasa „Suz" brojala je 12 članova, trajala je 50 godina sa repertoarom od 1080
narodnih pesama i melodija!

Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #200 on: December 03, 2019, 11:29:06 am »


RTS serijal Razgolićeni grad - epizoda posvećena Beogradskim kafanama, 1998. godina.


...


Quote

Serijal Razgolićeni grad zabeležio je urbanu, kulturološku, arhitektonsku i civilizacijsku degradaciju Beograda krajem 20. veka.

Sedma epizoda svedoči o promenama koje su Beograd odvele u novu eru njegove kafanske istorije. Beogradske kafane odvajkada su bile mesto ovdašnjeg samoprepoznavanja. Preovlađujući tip gostiju restorana s kraja devedesetih, opterećen pištoljima, mobilnim telefonima, daljinskim prekidačima alarma i ključevima blindiranih džipova, više je držao do žvakanja gume nego kavurme.

Pred diktatom novokomponovanog kapitala srušene su mnoge kafane, dok je na mestu slavne i istorijske kafane “Tri lista duvana” osvanuo parking groteskno nazvan po - srušenoj kafani. Odsečen od kafana svoje mladosti, priteran uz Mekdonaldsov zid plača, Beograd je od grada prepoznatljivih i karakternih kafana gastronomski pojednostavljen do nivoa pljeskavica u umaku od smoga.

Zarad nečije ideje o gradu tržnom centru, Beograd je bio ostao bez legendarnog “Orača”, uz obećanje da će u novoj zgradi koja tu bude nikla u prizemlju biti uređen - istovetni “Orač”. Kasnije, zgrada je izgrađena, a u prizemnom lokalu iznad koga se uzdiže šest staklenih spratova, nalazila se u prvo vreme - prodavnica kubanskih cigarilosa.

U emisiji govore Milo Vlahović, jedna od ugostiteljskih legendi Beograda, višedecenijski šef “Srpske kafane”, slikar i golubar Ilija Ika Pandurović koji je u čuburskom “Kikevcu” sa Liberom Markonijem i Slavom Bogojevićem  dočekao mnoga jutra, i kao specijalni gost 92-godišnji violinist Dragoljub Tomić Pape, koji je pre pedeset godina svirao u čuburskom “Sokolcu”, koji je u vreme snimanja bio poslednja očuvana kafana Čubure.




Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #201 on: December 03, 2019, 11:34:43 am »


RTS serijal Razgolićeni grad - epizoda posvećena Skadarliji, 1997. godina.

...


Quote

Serijal Razgolićeni grad zabeležio je urbanu, kulturološku, arhitektonsku i civilizacijsku degradaciju Beograda krajem 20. veka.

Šesta epizoda svoj teren našla je u boemskom srcu Beograda - Skadarliji. Obilno se ovde pominje i citira veliki hrvatski i jugoslovenski pesnik Tin Ujević, koji je deo svog života proživeo u Beogradu, većim delom u - Skadarliji. Pratimo nevidljive tragove njegovih cipela koje je pesnik-boem ostavio beogradskoj policiji kada ga je ova proterala iz grada - zbog skitnje.

Nekoliko puta u istoriji ove ulice bilo je ideja da se ona kompletno poruši zbog - starosti. Poslednje rušenje sprečio je jedan od velikih beogradskih gradonačelnika Branko Pešić. Emisija je snimana u trenutku dok su kiosci, napravljeni od svakakvog materijala, nadirući odozdo, bili stigli već do „Tri šešira“.  Bili su to trojanski konji skadarlijskog tadašnjeg posrnuća.

U čast pesničke legende Tina Ujevića, narator će ovu emisiju završiti, po kišnoj večeri, hodajući bos po znamenitoj kaldrmi.

U emisiji govore skadarlijska legenda, osamdesetogodišnji violinist Jovan Malešević Tuta koji je mnoge skadarlijske noći ovekovečio svojim gudalom, recitator Atif Džafić koji se priseća poslednje pesničke večeri velikog rumunskog i svetskog pesnika Nikite Staneskua održane baš u Skadarliji, Boban Lučić, kontrabasist koji iz uspomena vadi nekadašnje pesme koje je svirao gostima kafane „Tri šešira“ i kelner Mlađa Vujović, koji pamti da su dočeci srpske Nove godine bili mnogo sadržajniji u vremenima kad su bili zabranjivani.




Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #202 on: April 16, 2020, 01:15:13 pm »



Gostionica Šoferska Kasina, Ruzveltova ulica, rane 50-te.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]




* Šoferska Kasina, Ruzveltova.jpg (149.63 KB, 1593x1200 - viewed 73 times.)
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #203 on: August 22, 2020, 08:44:43 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* MP.jpg (138.9 KB, 631x960 - viewed 49 times.)
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #204 on: August 22, 2020, 03:43:12 pm »





Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #205 on: September 21, 2020, 08:44:55 am »

Кафана 'Најдановић' (такође Кафана 'Демир Капија', Кафана 'Петар Кочић', 'Два бела голуба') ул. Босанска 33. (данас Гаврила Принципа 35.) у којој се 1897. год., као ђак Прве беогр. гимназије, хранио и задуживао Петар Кочић. Зграда, саграђена пре 1830. год., и данас постоји. Као први сајбија помиње се извесни ећим Ибрахим.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Кафана 'Најдановић'.jpg (132.34 KB, 624x397 - viewed 37 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #206 on: October 10, 2020, 08:13:58 pm »

Kafana Mali Carigrad na uglu Kosovske i Vlajkovićeve 20-ih godina prošlog veka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* mali carigrad.jpg (150.13 KB, 960x618 - viewed 46 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #207 on: November 10, 2020, 09:35:14 am »

понедељак, 09.11.2020.
Милош Лазић

До зоре на преферансу, ајнцу или табланету

Први писани траг о ноћном животу престонице је онај који сведочи како је Београд од оријенталне касабе постао европски град још 6. фебруара 1893. године предвече, када је засветлела прва електрична сијалица јавне расвете на надомак Позоришног трга

Механа „?” је прва примала и ноћне госте и то у време божићних и васкршњих литургија у Храму Светих арханђела (Фотографије Био једном један Београд)
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Колико се зна, већ средином претпрошлог века постојала је у Београду кафана која је два пута годишње радила целу ноћ. Хећим Тома Костић, лекар књаза Милоша, добио је од свог пацијента на поклон здање са механом „Стара Србија” у Главној чаршији, раније власништво Томиног таста Наума Ичка. Та механа је прва која је примала и ноћне госте, а у време одржавања божићних и васкршњих литургија у Храму Светих арханђела. Подвижници су ту дочекивали поноћ и крај најдужих постова у православном календару, што је засметало комшилуку. Покушавајући да се додвори Митрополији, он је кафани трапаво наденуо нови назив „Код Саборне цркве”, чиме је увећао већ почињени грех бласфемије и изазвао додатни гнев. Не знајући шта даље, над улазом је истакао „?”, ено га тамо и данас.

А први писани траг о ноћном животу престонице је онај који сведочи како је Београд од оријенталне касабе постао европски град. Тај важан корак начињен je још 6. фебруара 1893. године предвече, када је засветлела прва електрична сијалица јавне расвете на саставу Цариградске и Кастриотове улице, надомак Позоришног трга!

Те вечери, док је жмиркала прва електрична боген лампа јавне расвете, иако су многи Београђани скретали поглед у страну да не би ослепели, један несмотрени очевидац је забележио: „На углу Трга и Кастриотове улице, до ’Коларца’, налазила се кафана ’Булевар’ са хотелским собама, а кроз дуги ходник ове зграде долазило се до сале хотела ’Опера’ где је сваке ноћи свирала чувена капела ’Мектл’ и певале стране певачице. Електрична светиљка била је окачена на затези разапетој од те, до фасаде друге, такође спратне зграде преко пута” (а за оне који не знају да упаре повест и земљопис, реч је о познатој градској кафани „Зора” и сали потоњег биоскопа „Балкан”).

То време обележиле су и неодмерене коцкарске сеансе по београдским хотелима, у којима се до зоре на преферансу, ајнцу или табланету, много ређе на доминама, губио иметак стицан генерацијама, част губитника, а понекад и глава. То се скрасило и у традицији па су прва послератна казина у Београду отварана управо у хотелима „Метропол” „Славија”, „Мажестик”...).

Пре и после Великог рата у Београду је било сијасет ноћних свратишта, и то махом на периферији, али их је позатварало револуционарно утеривање у моралне оквире оног времена, а с њим и у једнакост у свему и свачему, па и у беди.

Али, да ли се радни народ коначно наспавао? Неће бити!

„Зора” где је била крајем 19. века, ту је и данас
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Дриблингом до слободе

Град је у послератном периоду растао у висину, али и у ширину, па су многе негдашње периферије убрзано постајале „центар” (довољан је податак да је Београд ослобођење 20. октобра 1944. дочекао са само 180.000 житеља). Међутим, ширење вилајета није пратила и мрежа јавног градског превоза па је време ноћног провода било омеђено последњим аутобусом који је ноћнике развозио кућама мало пре поноћи. И тако све док весељаци нису открили да ГСП има и „ванредну линију” намењену возачима и кондуктерима из треће смене, па се и радном, а нарочито нерадном народу ноћни живот продужио до два после поноћи.

А онда се неко досетио – клубова. И то не било каквих, већ спортских! Зато је почетком шездесетих година прошлог века шифрована порука „Код Ингета” имала значити целоноћни провод у просторијама фудбалског клуба „Млади пролетер”, на Звездари, где су председник, тренер и интендант, а уз њих и власник „објекта”, уз роштиљ, држали и разне „освежавајуће напитке”. Из те кафане потекле су многе легенде нашег фудбала – Блеки Богићевић, Моца Вукотић, па онај мали Николић, десетак Оларевића (и једна Оларевићка која је играла за женску момчад)... Захваљујући њима, проказани клуб наставио је да ради до неумитног одласка свог тренера и кафеџије. За овим лукавством кренули су и други па су годинама злосрећне супруге своје суђенике раном зором дочекивале питањем „Па, докле трају те фудбалске утакмице”. Тада се ноћни провод убрзо проширио и на остале фудбалске просторе па неки и данас верују да су „Синђелић” и „Обилић” само кафане, мада је клуб испод трибина „Партизановог” стадиона, тадашњег Стадиона ЈНА, ушао у повест југословенског угоститељства, између осталог и због радног времена (а ако неко не зна, реч је о некад култној кафани „Стадион”).

Самоорганизовали су се и риболовци, нарочито у Земуну.

Експериментално вече

Други глогов колац ноћном животу престонице било је увођење нових програма и емисија радија и продужавање емитовања на 24 сата. Серафим, мање познат као Жика Живуловић, један од првих уредника некада чувене радио-разоноде „Весело вече” и потоњи новинар „Политике”, клео се да би у време њеног пуштања у етар улице градова, па и кафане, сасвим запустеле!

Нови удар старим навикама догодио се 23. августа 1958. године, када је емитован први кадар експерименталног програма Телевизије Београд, а Мића Орловић, наш први ТВ спикер, помрачио славу хероја рата и револуције или им бар стао уз раме. Било је то време кад је већина сала за партијске састанке и зборове бирача по београдским квартовима или задружних домова широм Србије добила по један телевизор (доба првог процвата „РР Ниш”) и широм отворила врата и „неповезанима”, што је било темељ доцније установљених месних заједница. Међутим, треперава светлост телевизијских екрана имала је и хипнотичка својства па су нам и кафане умало опустеле. А нису, не тада, већ догодине, када је Телевизија почела емитовање прве телевизијске серије „Сервисна станица”, због које Мију Алексића и Миодрага Петровића Чкаљу многи и данас сматрају комедијашима.

Рекло би се да се технологија уротила против заклетих ноћника...

Ресторан „Коларац” на Позоришном тргу
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

„Уметнице” у „Лотосу”

Средином педесетих година Београд је добио први ноћни клуб који се истог часа рашчуо по свом „уметничком програму”. Био је то „Лотос бар”, а отворен је у преуређеном подруму здања у Змај Јовиној улици. Мађионичари и жонглери, гутачи ватре и возачи моноцикла били су у њему само увертира са крешендом главног дела програма, наступа мање-више одевених, згодних и мазних играчица.

У почетку се наплаћивала улазница, да би проблем с незваним гостима био решен вртоглавим ценама пића, уз откриће да „уметнице” пију искључиво шампањац, па се и званично радно време (до три сата после поноћи) редовно продужавало, а у зависности од платежних могућности клијентеле.

„Понуда и потражња” били су такви да је један од угледнијих ликовних критичара то стециште свакојаких порока прогласио за – најпрометнију аукцијску кућу на Балкану. Наравно, испод гласа, а због све силе угледних политичара који су онамо редовно залазили, али инкогнито (само се један није крио, али за њега се и тада знало да је, као миљеник последњег доживотног председника, био склон свакојаким лудоријама, а ако неко не зна о коме је реч, не иде да му се име данас спомиње у оваквој прилици).

Да се мислило и на обичан башибозлук, сведочила је тесна витрина на улазу у „Лотос” у којој се редовно налазило неколико пробраних црно-белих фотографија донекле одевених „уметница” у изазовним позама. Онда је кренуло: „Кристал бар” у бившем здању Југословенске банке у Коларчевој коју је баштинио „Југоекспорт”, затим барови хотела „Мажестик” и „Метропол”, па редом, све до већ заборављених стриптиз клубова с краја прошлог века. Занимљиво је да су се неке барске уметнице доцније удале и постале узорне супруге и мајке (а преживеле и старамајке), док су „радно активне” населиле камп насеље иза купалишта „Београд”, на Ади Циганлији, и камп „Кошутњак” у истоименом излетишту.

Да је ђаво однео шалу установљено је с великом задршком тек када су родитељи женској деци почели да надевају имена по „чувеним плесачицама” наше ноћне свакодневице крај којих је и легендарна Мата Хари деловала као најобичнија вешерка... мада то није била никаква новост јер је у престоници од краја рата па до 1948. године и Резолуције Информбироа у матичне књиге рођених уписано на десетине Партизанки, Херојки и Митраљета, а на све то, и на понос кумова, и неколико несрећних Стаљинки! Помодни трендови су и иначе једно недокучиво чудо!

Ноћ је изнедрила и „журеве”, чедна окупљања млађарије по становима и кућама ради дружења ван видокруга старијих, што је међу већ исквареним родитељима будило свакојаке, најчешће блудне примисли... тим пре што би „журке” најчешће потрајале до зоре.

Izvor: www.politika.rs


* 001.jpg (98.64 KB, 677x381 - viewed 32 times.)

* 002.jpg (169.74 KB, 677x381 - viewed 33 times.)

* 003.jpg (129.54 KB, 672x413 - viewed 33 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #208 on: December 21, 2020, 05:03:40 pm »




Kafana "Zlatan konj", ugao Brankove i Pop-Lukine ulice.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* zlatan konj.jpg (184.2 KB, 1024x687 - viewed 44 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #209 on: December 21, 2020, 05:08:02 pm »




Kafana "?", 1965. godine.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* znak pitanja - 1965.jpg (158.04 KB, 1024x676 - viewed 37 times.)
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 [14] 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 ... 51   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 23 queries.