PALUBA
October 19, 2018, 03:04:37 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije unesite ispravnu e-mail adresu jer na toj adresi dobijate mail za aktivaciju Vašeg naloga. Proverite obavezno i spambox...
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 65 66 67 68 69 [70] 71 72 73 74 75 ... 78   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 137557 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 433



« Reply #1035 on: July 11, 2018, 10:43:57 am »

'Застава', у Новоме Саду, у недељу  9. новембра 1869. Број 133.

Догађаји у Боци Которској почели су занимати чак и енглеску штампу. 'Дели Њу.' који је пре негде саветовао бечку владу, да Далмацију уступи Угарској, доноси сад један чланак у коме одсудно одбија уступлење Далмације Угарској. Тај чланак може се узети као израз мишљења бечких политичара у том питању. 'Пел Мел Газета' говорећи о гледишту које стране силе могу узети у питању бококоторског устанка вели, да ту није могло бити никаквих преговора, почем је то унутрашња ствар Аустрије, и према томе неможе бити говора о мешању које стране силе у ту ствар. Све што је истине у томе, то је: да је Русија препоручила кнезу Николи, да се уздржава од свега, што би могло подозрење на њега навући; и кнеза Николе свечано уверавање, да ће најстрожију неутралност одржати. 'Пел Мел Газ.' завршује саветом, да се бечки кабинет придржава политике немешања на истоку, али не безусловног немешања, него по мери немешања других сила.
По једном брзојаву саопштавамо: да ће цар враћајући се са истока, стати у Котору да сам разгледа право стање ствари. (Ако му не спрече бирократе бечке имаће шта видети.)

'Србија' доноси о Боки Которској сљедећи чланак: 'За чудо је како никаквих ближих извештаја нема из приморја где се наша браћа туку да изагнају из своје средине насиље управе. Аустријски листови, владински и невладински, ограничени су на званичне извештаје који су махом удешени према оној пословици која вели: 'не каже баба како је сан снила, већ како је по њу боље.' Међу свима последњим вестима, које се бокеских догађаја тичу, највише нам је пала у очи вест једног аустријског листа по којој је аустријска влада захтевала и добила дозволење од Турске да њена војска може прелазити преко Ерцеговине и Црне горе у Далмацију. Црну гору сматрају дакле два пријатеља као санџак турски којим се може служити сваки коме то њезин господар у Стамболу дозволи.
Доиста је тешко веровати да ће дрскост државника ићи тако далеко, како се у тој вести преставља, а још теже разумети, како би се Турска смела упустити у таке уступке каквима она не може и не сме располагати. Црна гора није санџак турски, Црна гора није под сизеренством портиним. Неколико градића и путова турских на граници црногорској, нису ваљда подчинили јуначки народ црногорски азијатском господарству, коме се је он вековима опирао и коме ће се опирати докле тече једног Црногорца. А баш и да је прст великог падише доспео да се умеша и у владавину наших соколова, зар сизеренска смелост сме бити толика да обиђе узајамно споразумљење у тако замашном питању као што је то: хоће ли страна војска ући у вазалску земљу да одатле напада на рођену браћу народа вазалског. И неби ли такав покушај био ужасна нагрда достојанству целог српског народа. Не би ли у сраму огрезло најсветије осећање данашњег Српства кад би војска прегазила бедеме српских Шпартанаца, тиморе српске народне слободе, да што брже и грозније сатире српску браћу Приморце који процвилише под игом силеџија. Зар да се соколско гњездо понизи дотле да уместо помоћи далматинској браћи својој, послужи ћупријом непријатељима њеним?
Ми опет велимо да не можемо да верујемо томе кобноме гласу. Аустријски политичари ваљда су толико мудри да неће испољити своје тежње на истоку у толикој мери, да неће дати тако неизгладив печат гласовима о њеним шпекулацијама на балканском полуострву, које она још непрестано потварањем назива. А турским политичарима ваљда није смркло пред очима, ваљда им се није досадило варати потлачене народе, ваљда им није догрдио агалук на шиљету рајином крвљу обојеном. Јер нека знају те стамболске бадавџије, да би то грдно понижење Црне горе, које јој полузваничне вести спремају потресло и најтупљу жицу српског поноса – ускипило и најхладнију крв српску, - а чије би димлије тада букнуле, то ће Стамболије лако погодити. Најпосле, ако је доиста неком тајанственом силом електрисано турско самопоуздање да тако чудновате куражи опет им као њихове комшије саветујемо да опипају расположење Игњатијева у Цариграду пре него што би се остварило поменуто обећање аустријској влади.
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 433



« Reply #1036 on: July 11, 2018, 10:47:56 am »

Дописи. Пешта, 3. новембра. У данашњој седници саборској интерпеловао је хрватски посланик Фодроци владу, због суровог, осветољубивог поступка аустријске војске у Боци-Которској, и питао је владу, намерава ли какве посредујуће кораке учинити, да се том владе недостојном поступку крај учини. Интерпелација је предата заменику министра-председника на одговор, и може се мислити, да ће одговор онако исто загонетан бити, као и Шимоњију у подобној ствари. Знаменитије је то, да је Фодроци у синоћашњем Деаковом клубу предложио, да сабор донесе резолуцију, одлуку у том погледу, и да позове министарство, да озбиљно посредује: да се војска у Боци-Которској уздржи од паљевине, пљачке, и осветољубивог убијања безоружани људи, и да се озбиљно покуша, да се ствар мирним путем изравна, тим пре, што је очевидно кривица због устанка, на страни владини органа, и да се уг. војска неупотребљава противу устанка у земљи, која фактично још није под уг. круном. Но клуб нехтеде на то пристати, него остави Фодрицију по вољи, да он сам у своје име интерпелацију у блажијој форми преда. То значи, да Мађари неће у тој ствари да посредују, неће да Немцима сметају, да по својој вољи и ћуди поступају, а зашто? То је лако погодити, јер и сами спрам своји Славена и Романа боље не поступају, па презајући од подобни посљедица, неће да одлуком каквом себи у напред руке вежу. Мађари су заиста у великом страу колико због устанка у Боци-Которској, толико због кретања у војеној граници, тим више, што све већма на видик излази, да ти покрети нису са стране подстакнути, него из душе дотични становника произтичу. Да у Боци-Которској нема стране руке, него да је устанак посљедица тога, што је влада круто, сурово, и противу права и интереса тамношњег народа поступила, а с друге стране тога, што Срби тамношњи волу смрт с пушком у руци, него срамни јарам тирана, то сад Мађари увиђају, но и то све већма увиђају, да је и у војеној крајини кретање дело народа, ма да нерадо пред светом признају, и ма да се на Беч и камарилу туже. Сад јим таман на њиову воденицу дошло, што листови пишу о некој брошури, која у Бечу о војничкој крајини излази, и за коју казују, да је пород тројице: Мажуранића, Ожеговића и Утешеновића, и из пера овога последњега. Премда ми ниједном сународнику неможемо право одрећи, да о јавним стварима свога народа суди, то и пак неможемо суд свију на једнаку вагу метути, нарочито пак захтевамо од судија јавни народни ствари, наиме у овако критичном добу, прво да имају безазорну прошлост, друго да ничим нису везани за други какав интерес, него за чисто народни.
С те стране има људи, који би своју улогу изиграли, ма како она од пре била важна. Ми Мажуранићу и Ожеговићу неможемо вере поклонити. Они су познати као аустријски људи, као оруђе бечке камариле, а Утешиновић је искрен био, кад је одрекао се заступништва на срб. сабору због свог положаја, а овај положај, још му мање самосталности према Бечу даје. Ми дакле не желећи ни по самом спољашњем виду за оруђе камариле важити, ограђујемо се и негледуш противу савета така саветника.

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 433



« Reply #1037 on: July 12, 2018, 08:24:05 am »

Д о г а ђ а ј и  у  Б о к и  К о т о р с к о ј. Као што један дописник из јужне Далмације јавља, да влада сва писма која из они крајева у државу и изван државе аустријске стижу, на поштама отвара и амо тек она пропушта, која су сасвим приватна садржаја, а остала која садрже у себи достаточне вести са бојног поља, задржава и узапћује. Због тога у опште све новине, изузимајући неке крње званичне извештаје, врло су у слабом стању да могу верне описе и догађаје онако доносити, као што се у истини у Боки збивају. То се јасно види и отуда, што су готово све новине донеле вест да је област Жупа, изузимајући два до три места, сасвим покорена; али доцније приватне вести обелоданише да у ствари није тако, но да устанак у Жупи још непрестано траје и да су се усташи толико осмелили, да су и на саме Рисањске и Которске страже нападали. Операције војене на северу Боке против Леденица и Кривошија, где су усташи у најбољим и најтврђим положајима, одпочете су. И као што из Котора 1. нов. брзојављају 'Новом Ф.' војене трупе нападајем усташа из Кривошије, изазване су. Последњи су на наше предстраже непосредно код Рисња напали; батерије отворише жестоку ватру на усташе. Губитак с обе стране досад је непознат. Ђенерал граф Ауерсперг одпутовао је са својим ђенералним штабом у Рисањ. Код Рисња су жени – трупе подигле тврђавице. Успех преговора окружног капетана који је био изаслан међу усташе досад је још непознат. Одлучни нападај на усташе одпочеће тек 9. новембра. Извештај о рањеницима са бојног поља из Далмације засад је стигао овој, који показује да је диспропорција између тешко и лако рањени као 2 ½ : 1; и тако више од половине рањеника, тешко су рањени. Међу којима је највећи број који су у главу рањени.
Гласове о посредовању доносимо ове: да се с једне стране продужују договори с г. Војновићем, а с друге стране говори се да ће бивши намесник далматински Мамула изаслан бити да са усташи у Боци помирљиве преговоре води. 'Градачки Тагепост' о Мамули вели: 'Остарели 78 годишњи бивши намесник Мамула – у свој Далмацији под именом 'отац Мамула' познат – могао је и смео кроз најсуровије округе примораца, Убле, Кривошије, Браиће и т. д. без сваке оружане пратње, једино у кругу политични званичника, по 8 – 12 часова, јашити. И нигди није наилазио на какав одпор, ништа му се није хрђаво догађало, становници су се згртали са свију страна око њега, са ведрим, мирним, веселим и задовољним лицем. Њему за љубав изабраше исти становници талијанске званичнике за далматински сабор.'
– Што се тиче мисије Војновићеве за коју смо већ јавили да је градоначелник Херцегновски сљедеће услове поставио, на основу којих би се са усташима преговори водити могли: безусловна амнестија, увођење новог обрамбеног закона с олакшањем дужег одпуста због поморских путовања, народно одело и ограничење службе само у дотичној области и округу, напослетку да се изашиље ф. м. л. Филиповић као царски комесар ради преговора са усташима.
Какав је зечији страх код наше храбре и ратоборне војске због усташа завладао, показује нам један смешан и шаљив случај. Као што један дописник из Котора 'Тршћан. Новинама' пише, овако се догодио: 'Било је око 10 часова ноћи 19. октобра 1869. кад сам ја већ у кревету лежао. Чујем наједанпут пуцање пушака најпре поједини, затим више наједанпут, напоследку целу дешаржу! цео Котор оживи, сабље зазвецкаше, коњи захрзаше, војници се тамо и амо ужурбаше и узпропадаше! после јављања из пушака и непрестано испред мојих прозора – помислим ваљда су дрски Жупљани, који су 11. окт. тврђавице Триниту и Горажду напали, јуришили и на сами Котор. Скочим из кревета и одјурим на главну стражу. Доцније дознам да су четир ерарска вола, која су на пустари између Котора и Шкаљара залутала, и поплашено трчала; гоњени од два чувара још су већма јурили – и кад хтедоше поред стана једног ловачког мајора проћи, предстража ловачка којој су се волови у Жупљане претворили повиче да стану, али кад ови стати нехтедоше и ништа неодговорише но даље појурише, то ови опале на уображеног непријатеља, на што се цео Котор, војска, Перзањ и тврђавице Тринита, Фермаћ и Грофовац побунише и узрујаше. Тек кад је отишао један обрлајтнант од 52 пешачке регименте са једном компанијом, увери се да од непријатеља ни трага ни гласа нема, него да су свом страху и ларми узрок четир вола, која је поплашена војска убила и сутра дан појела. Те се исте ноћи и један несрећан случај догодио. На тврђавици Вермаћу стојала је једна стража 22 пешачке регименте грофа Вимпфена, која је пазила и прислушкивала да се неће који Бокељ тврђавици приближити или шта више зидова се исти дочепати. Један други стражар тврђавице од исте преко пута, који је овамо онамо тумарао натрапа и упадне у једну кречану тврђавице. Испадне му за руком те се некако креча ослободи, једина несрећа само би што плаве чакшире од креча побелише. Поменута прва стража смотри беле чакшире, о помисли да је један од Бокеља који је зид тврђавице прескчио, те опали на њега и убије га.'
- Из Трста 'Остену' од 28. окт. пишу: Вести бечки журнала устанак у Далмацији врло лепо сликају и бојадишу. Само је јуче и данас 7000 људи на лојдовим лађама у Далмацију одвежено. Трупе су јако озлојеђене против усташа, војене власти са ужасном енергијом извршују своја дела. Угушење устанка извесно је, али тек после ужасног крвопролића.
- Из Котора брзојављају 'Вандереру', да је 3. нов. тамо стигао један лојдов пароброд 'Јуно' са 1000 војника и силном раном и џебаном. Овде се нетрпи никаква нужда и оскудица у рани. Даље, да су се са изузетком места, која се строго граниче на Суторину, као општине Мокрине, Мојдеш, Ратисевина и св. Стеван, сва брежна места између Херцегнова и Убле покорила се својевољно оружје издала и положила. На Грахову исчекује се кнез Никола, да својим присуством дотичне становнике усташке увери о својој неутралности. Кривошије и Леденице непрстано одричу својевољно подчињење.
- Као што један дописник из Трста 'Заточнику' пише, од владе постављен званичник Будисављевић, кои сва писма из Далмације прегледа и отвара, па као што смо јавили, само приватна пропушта а остала која се односе на догађаје бокешке, задржава онде или ји уништава. Министарству као баш да није стало, да мирним путем ствар бокешку уреди и даље крвопролиће обустави, јер да му је до тога, то би оно досад већем изаслало бившег намесника Филиповића, које га усташи непрестано захтевају да дође. Усљед тога одлучио је Војновић остати у Бечу и дочекати Бајста и Андрашију, не бил штогод код ове господе за своју опустошену отачбину израдио. Црногорски сенатор Пламенац и његов тајник, на позив Црногорског правитељства повратили су се у Црну Гору натраг, јер увидеше да су им сви труди узалудни, искајући да аустријска влада изда барут и олово које је овде узаптила.
- По 'Пресином' брзојаву из Котора 3. новембра, капетан Ђурковић јуче је пуштен. Некојим општинама више Рисња издато је оружије ради сопствене обране натраг које су они својевољно предали.
- Дописник један из Задра пише 'Вандереру' о бившем градоначелнику Рисањском, Јовану Јовановићу, да је он врсни пријатељ саветника Лапене, али да је због тога, што није хтео власти своје скупоцено оружије издати, уапшен и од војеног суда на 20 година тамнице осуђен. Његово оружије са сребром, златом и дијамантима украшено и искићено, побудило је велико љубопитство и чуђење код свију они, који су пријатељи лепог оружија и који се добро разуму у оружију. Због тога су многи официри и готово сви странци из Котора у Рисањ посећивали Јовановића, да би само његово оружије видели. За једну пушку, ханџар и два пиштоља давао му је кнез црногорски 10.000 форинти, али он није хтео продати.
- Из Рисња 4. нов. брзојављају 'Пешт. Лојду': почем је и последње позивање на Кривошије да се својевољно предаду и оружије положу безуспешно остало, то је одпочео дакле нападај на њи у 4 колоне, преко Убле према Црквици, Леденици и Драговцу. Обрштар Симић заузео је главне висове од Убле без икаквог одпора. Обрштар Фишер пак после трудног марширања заузео је висове св. Николе, које су усташи снажно бранили. Досад није овамо ниједан рањеник донесен. Ђенерални мајор Ауерсперг налази се данас са целим војим штабом у Кнезлацу. У исто време напао је обрштар Шенфелд код Браила од Будве и св. Стевана растеране усташе.

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 433



« Reply #1038 on: July 12, 2018, 08:38:12 am »

Молбеница управљена на намесника далматинског Вагнера, од неколико родољубиви људи из Котора, који при оваким околностима у Далмацији несмедоше са именима на јавност изићи, и који су исту молбеницу уредништву 'Цукунфта' по прилици, а не по пошти из Котора послали.

М о л б а
Њ. П. ф. л. витезу Вагнеру у Задру.
Ваша преузвишеност!
Званична 'Бечка Абедпоста' обнародовала је један брзојав под 1. нов. управљени од В. П. на Њ. П. г. председника министарства, по коме као да су се 30 становника из Жупе изјаснили, да није питање о 'ландверу', него 'српско-словенсака дражења' повод устанку код нас, а 'попови и агитатори' да су обећавали помоћ са стране.
Својим рођеним, личним искуством потпуно уверени, да су само незаконити поступци врховних владиних органа у нашој несретној земљи и зла воља неких потчињених неизмерну беду и страховито крвопролиће, које на срамоту здравоме разуму и хришћанству бива пред нашим очима, изазвали у нашем вазда у верности постојаном народу, позивамо овим В. П. да по својој дужности као намесник Њ. Велич. нашег цара и господара у овим земљама, као врховна глава у управи и у војсци у Далмацији, да без икаквог одлагања поведете најстрожу истрагу о тима казивањима, која су досад штампана само као клеветничко распростирање од стране непријатеља словенског народа у нашој домовини и која су реченим брзојавом од В. П. постала званичном чињеницом.
Ако В. П. као глава земљи имате тај неоспорни задатак, да савесно и безобзирно износите на јавност праве узроке тога несретног устанка у нашој земљи; ако ви пред богом и пред својим царем неизмерну одговорност за толику проливену грађанску и војничку крв, која мора бити света и монарху исто тако драга, само тиме мислите да збаците са себе, да прави, духовни виновници оног страшног устанка, који баца љагу на вазда осведочену лојалност српског народа, буду са свима средствима, који су влади на руци, похватани и подвргнути заслуженој казни: то је с друге стране наше право, да од вас као од главе земаљске управе и земаљске полиције иштемо, да се, ако је можно на наш народ бачена срамота са нас скине и да се позову на одговор само они, који су одиста криви, али и ти сви без разлике.
Ми нећемо говорити о томе, да се В. П. само тиме може оправдати од оних сумња и тужба, што су против вас подигнуте за последњих месеца и недеља, тужба, о којима нисмо ни у стању а нисмо ни вољни да кажемо јесу ли оправдане или не, а ако никога нема који не види сувише брзо суђење милијона аустро-угарских држављана: нас се само пре свега тиче, да знамо, ко су то српско-словенски агитатори, који су завели наш јуначан, у оружју вичан, али добродушан народ, како се зови и они попови и агитатори, који су му обећавали шта више помоћ туђинску, страну? Ми сами хоћемо и морамо знати те злочинце, а само В. П. има средства при руци, да их јавно жигошете и да их предате праведном гнушању читавог нашег народа од јадранског до црног мора. В. П. познаје оних 30 Жупљана, који су оно јавили; В. П. има моћ у својим рукама, да те сведоке испита о потањем исказу ко су кривци. В. П. је своме цару и господару дужна, да те сведоке примора на исказ своје сведочбе: јер цар је срећу и несрећу ове земље ставио у ваше руке; ви сте своме узвишеном мандату дужни пуну истину рећи, припомоћи му, да што јасније извиди ствар, да се види, да ли ће цар од Аустрије гледати у српском народу у напредак само устанике против свог престола, или ће само неколицину заблуделих видети у онима, који су се данас у нашој земљи латила оружја против њега и његове владе. Српски је народ још и данас један од најважнијих у целокупности круне нашега владара; његова вичност оружју и боју прелази куд и камо размер броја душа. Њ. Велич. мора дакле знати, да ће и у напредак моћи на нас рачунати, да ли ће и на даље моћи моћ своје куће на оне мислити, који су у Цариграду и код Виса, који су у Италији и у Мађарској спасли Аустрију у одсудноме тренутку.
Дакле у име Аустрије, ради обране чести нашега народа, ради сачувања ваше сопствене части молимо В. П. да одмах строгу истрагу поведе са оним 30 Жупљанима, који су вам изјавили, да узрок устанку није безпристан безобзиран поступак са ландверским законима, него је отпор бокељских општина истекао из српско-славенских и туђинских дражења и агитовања.

У Боци Которској, 8. новембра 1869.
(Долазе потписи.)
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 433



« Reply #1039 on: July 13, 2018, 08:39:38 am »

Новије. – Из Рисња брзојављају 'Н. Сл. Преси' да је 4. ов. м. одпочето наступање царске војске против усташа. Једно одељење под заповедништвом Дормуса и Симића према Црквици, а друго под Фишером према Леденици. И из Мориња се креће једно одељење војске. У 8 сахати из јутра одпочели су топови сипати ватру на висове које су усташи посели, и одкуда су одговорили топовској ватри камењем. Војска довуче мале топове – трофунташе – успужа се с њима на згодна места, и око 12 сахати, очисти све висове од усташа. Главни стан ђенерала Ауерсперга, сад је у Смоковцу.
- Из Рисња брзојављају од 4. 'Нов. Преси' да је истог дана изјутра у 7 сати нападај на Кривошије у 4 колоне одпочет, и то мајор Уршић на Убле, обрштар Симић на Црквицу, обрштар Фишер на Леденице, обрштар Кајфел на Ораховице. Ђенерални мајор Дормус са два батаљона и једном батеријом као резерва у Рисњу је. Обрштар Фишер са помоћу трију батерија, које непрестано жестоку ватру бацаше, заузео је тешком муком, при врло вештом предвођењу и марширању трупа, висове св. Николе, које усташи јуначки са кишом камења бранише.
- Тршћанском листу 'Ћитадину', из Задра јављају, да су осим оне тројице која су у Котору обешена, још двојица у Будви обешена.
- Из Дубровника од 4. нов. 'Политици' брзојављају: да је тамо истог дана стигао Сафет-паша, који уверава да у Херцеговини подпун мир влада.
- 5. новембра брзојављају из Котора 'Н. Слоб. Преси' да је главна управа наложила војеним трупама које у Кривошијама оперирају, да нити турске нити црногорске границе прелази.
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 433



« Reply #1040 on: July 13, 2018, 08:41:35 am »

'Застава', у Новоме Саду, у среду 12. новембра 1869. Број 134.

Ратовање у Боци Которској беше за неко време обустављено, једно с тога, да се царска војска мало одмори и подкрепи, и да четовође потраже начин, како да дођу до што бољих резултата, у тој војни, где им не помаже, ни војничка дисциплина, ни тактика ни све друге спреме, према јунаштву Бокеза, који што гласе извешћа понајвише у главу бију царске војнике, - или да гледе како наговарањем да се усташи покоре, те бар тако са се извуку из немилог положаја. На ту цел послан је био један срезки старешина горштацима да преговара с њима, но успеха није било никаквог. Сад су опет отпочели бојеви, и то на северном крају. Званични извештаји већ су опет почели доносити извешћа о успеху царске војске, што ће се без сумње из 'целисходности' и продужити, но сад већ ваљда више никог нема, ко би истим извештајима веровао, кад се тако јако разликују од истине. Док они ређају успех царског оружја, дотле се ствари сасвим другчије збивају. Из сасвим поуздана извора добили смо брзојавну вест, да је у прошли петак 7. нов. лево крило царске војске после жестоког боја, који је шест сахати трајао, сузбијено, и да је губитак знаменит. Таки догађаји сами говоре о озбиљности ситуације у којој се налази један део аустр. државе, што без сумње утиче на целу државу, која и тако није још по све у нормалном стању. И онда је заиста чудно, да још има у Аустрији јавних органа, који мисле да се таке ствари решавају погрдним именима, и тврдењем да је једна страна оличено варварство, као што то бечка гласила о Бокезима говоре. Тим начином, и таким саветима, као што их ти листови препоручују, пре ће доћи Аустрија својој пропасти, него што се то ико нада.

Ш т а  ћ е  б и т и  о д  у с т а н к а? Већ два месеца дана како је, грдним зулумом бирократским до крајности доведена Бока Которска, устала на оружје да тим путем потражи себи саслушања код оних који неће реч њихову да чују, и то с тога што су били жедни крви словенске, па хтедоше да се ту напију. И ето, крв је потекла!
Кад бечка влада преко својих органа у Далмацији науми да изазове овај устанак, није рачунала на најглавнију чињеницу, на народ, с којим је тај опасан експерименат предузела, да своју против славенску политику на истоку отпочне. Она није узела у обзир нарав тога народа, његов дух, његову историју, његове тежње, једном речи његов карактер. Она је мислила, да ће ту имати посла са разњеженим 'швабама', који ће при појаву прве чете војника, што се са бајонетима укаже, задрхтати, и на милост и немилост предати се, или у најгорем случају, после прве капи крви, малаксало приклонити главу у јарам бечких културтрегера, који би с тим потпуно постигли своју цељ: заплашили би Славене на југу, чије живље кретање духова веље бриге задаје 'либералном' министарству бечком. Ми смо већ једном рекли, да је бечка влада тим кораком хтела, или да том приликом заквачи Босну и Херцеговину, - што би се већ дало удесити, само да не прође тако несрећно по бечку владу, покушај чињен у Цариграду, да аустријска војска преко турског земљишта оперира, - или ако се тај 'хаупттрефер' неби могао учинити, оно бар као 'небентрефер' да се добије то: да се крвопролићем у Боки сасеку крила могућем славенском покрету на југо-истоку, и с тим бар за неко време избегне катастрофа источна, која ће зацело крвава бити, и која да затече Аустрију у овако раслабљеном немоћном стању, лако би је могла у тој крви задавити. Према томе су бечки политичари рачун и правили, али без – бирташа.
У главној чињеници тога експеримента погрешили су, и тиме је та политика учинила фијаско, пропала је. Непознавајући добро тај народ, - јер га нису ни хтели познати – угазили су у глиб греха, трошка и срама; све троје ће их скупо стати, за цели! Место да им је претпоставка о брзом савлађивању устанка за руком пошла, она се обратно изврнула. Два пуна месеца како влада бечка употребљује све могуће, па и најнечовечније мере, да савлада устанак – али заман. Нема ваљда ни толико душа у целој Боки Которској, колико је влада послала војника на њих; ту су ракетле, ту топови, ту гвоздени покретни градићи, ту сва војничка сретства, која једној великој сили на расположењу стоје; ту преки судови и вешала. Па све заман. За два месеца дана пролила се толика невина крв, која нек падне на главу оних који су узрок томе – и шта видимо? Част аустријског оружја осрамоћену, име државе, пред образованим светом варварством жигосано, последње искре поверења у славенским народима, у, и ван државе изглађене, неколико милиона нова трошка, на и онако већ премлогим дугом претоварена леђа државника аустријских наваљено, јавно мнење огорчено до крајности, а све зашто? зато да се одржи, неки уображени аукторитет једне владе, која га није имала ни онда кад је први дан изишла са пуном торбом обећања, којих смо истинитост видили на поступцима са Ческом и другим славенским народима.
Но ми знамо и видимо да је тај аукторитет тек истакнут за фирму, да прикрије праву намеру бечке владе, коју горе споменусмо. То потврђује и ток догађаја од почетка устанка па до данас. Аукторитет закона добио је сатисфакцију одмах у почетку, тим што је збор ерцегновски поднео познату петицију, коју је требало уважити, а и после проливања крви онда, кад је по 'званичним' вестима, долазило 30 жупљана да нуде предају (?!), да се не спомињу други случајеви које би сваки мудар државник вешто употребио на то да поврати мир и редовно стање. Бечки државници пак хтедоше место мира крви, и ето се крв лије. Па шта онда?
После толико званичног лагања о сјајном успеху победоносног аустријског оружја, - коме само магла по кад кад, сјај посухне – јавља се да је област Жупа покорена, 'осим неколико села', и да су 3. ов. мес. отпочела наступања војске на северни крај Боке, на Кривошију, која неће да се покори, и где су 'природне тешкоће услед врло незгодног земљишта за ратовање млого веће, но на јужним крају', гди се дакле већ у напред пред светом признаје да се може лако доживити нечувено чудо, да цела аустријска војска од преко 30.000 војника са таком спремом није ништа кадра учинити, против шаке огорчених горштака. Кад се још узме у обзир годишње доба, којим владају буре нарочито у приморју, што ће без сумње још више одмоћи војсци; што ће отежати саобраштај и пренос људи и сретстава за живот и ратовање, онда се могу унапред предвидити извештаји који ће отуда долазити, и који неће млого части оружју аустријске војске приносити, а стање ствари ни у длаку неће променити на боље. Из дојакошњег искуства треба то да увиди влада бечка, и да не тера пизме онде, где је та сасвим штетна, и по њу и по народ којим управља. Из тога њеног искуства ми видимо да своју цељ није постигла, чему се ми у интересу Славена на југу можемо само радовати. Констелације политичке нису јој допустиле да учини 'хаупттрефер' а како стоји са 'небентрефером', то видимо и ми и бечка влада. Шта више, тренутни успеси усташа, партикуларне победе учиниће се са свим противно. Браћа витезови бококоторског устанка, која сад још не участвују у устанку, охрабрени срећним успесима с једне стране, а с друге гледајући где мирно и седећи могу главе погубити, придружиће се устанку и са тим га морално и физички помоћи; остали Срби ван бојног попришта, нарочито Херцеговци и Црногорци осетиће привлачну моћ успеха бокеског према царској војсци, што ће их покренути да исто покушају према својим угњетачима логично судећи, да овом приликом неће моћи Аустрија поновити своју улогу на Суторини. Така струја имајући све елементе преправљене само да се у покрет стави, може обухватити најближе земљиште, које нема природне препреке до Цариграда, и које ако дотакне варница, која је креснула из каменитеБоке Которске, лако може запалити гориво источног питања. А то се сва може догодити, ако се једним махом не умири овај устанак.
Да мере, које је на ту цељ бечка влада покушала нису погођене, видимо, шта више да одмажу још и то видимо. Репресивна сретства и овде се показују као ништавна, треба дакле покушати друго.
Према овоме стоји ово двоје: или ће цар доласком својим у Котор прекинути даље проливање крви, које може учинити, ако изда општу амнестију и уважи петицију херцегновског збора, у којој се ишту оне три познате измене од општег правила обранбеног закона, - и онда ће се тај крај умирити, или ће се у противном случају ратовање продужити преко целе зиме што ће по Аустрију бити у неком погледу од истог значаја и аналогни последица, што и краљев градац, а кад гране пролеће, те се гора заодене листом, лако се може догодити оно што горе рекосмо, оно, чега се бечка влада толико плаши, но што ће, место да одклиони својом, против словенском политиком само већма ускорити.

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 433



« Reply #1041 on: July 16, 2018, 08:27:19 am »

Дописи. Праг, 3. новембра. У јужном крају кршевите Далмације, у тако званој Боци Которској још једнако траје неједнаки бој између усташа и аустријске војске. У тој земљи чује се жубор потока испод брегова, а без да се виде ти потоци, јер је земља кречовита, која усисава кишу, од које се после под брдима потоци стварају. У тој земљи расте смоква и неранџа, а штедимице само жито и кукуруз. И ту живе поносни Бокељи иначе названи Морлаци који си се дигли против обранбеног закона аустријског, који оће и последњу слободу њиову, да уништи. Красан је то народ; један аустријски војник у младо-чешком листу пише: видио сам првога усташа високо у горама са поноситим стасом, чуо сам први пуцањ усталачки; друкчији је то призор, иначе јечи та пушка, него ма у којој другој војни. – Ти красни момци, са црном косом и пламенитим оком бију бој, судећ по вестима што нам се дају , на смрт и живот. И ако се оће из Беча да улепша ствар, ипак се зна, да се у нашој лепој домовини развија што крвавији призор. Енержија, што је влада развија – страховита је. Војска се једнако шиље у Котор и устанак ће бити угушен – али ће остати велика локва крви. Ту се неустручава ни од најгрознији и најнечовечнији дала, само, да се запуши та рана на телу аустријском. Жене се убијају, заробљени усташи се на вешала шиљу. Ћутећи одлазе ти несрећници на вешала, али је несрећа нашег народа велика, и право је да тужимо за њима. Од наши непријатеља бадава ћемо тражити да поштују 'светињу несреће'. Ти људи, који така дела чине, а овамо се највише позивљу на своју културу, само онда разуму наше речи, кад им усташи на њиов начин одговоре. Овдашњи чешки листови прате тамношње догађаје са словенским оком, а то ће рећи непартично; јер за цело наш је програм таки да се можемо са сваким, који није страсни партизан, погодити. 


* Херцег Нови.jpg (156.55 KB. 807x604 - viewed 8 times.)

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 433



« Reply #1042 on: July 16, 2018, 08:28:56 am »

Д о г а ђ а ј и  у  Б о к и  К о т о р с к о ј. Између најновији званични извештаја ф. м. л. Вагнера од 31. окт. саопштавамо сљедеће о операцијама ради покорења устанка у Жупи, који је намесник Вагнер оног дана, кад је предао главну управу војске у Боки графу Ауерспергу предао, за угушен сматрао. – Намесник Вагнер у своме извештају ради оправдања своји дела и подузећа у Боки, овако вели:
'Мисао, која је руководила војене операције, није на уништење усташа смерала, него у намери, да свезу побуњеника са границом уништи и тиме ји полагању оружија принуди. При крају октобра римског замоле становници Љуштице и Фермаћа намесника Вагнера, да са војском поседне места која се налазе око залива которског, и тиме да ји заштите од усташа из Жупе, од којих су се непрестано бојали. Депутације из ти предела увераваше, да ће сам појав војске сва места од Љешевића до Побрђа покорењу принудити и свезу међу усташима у Жупи осујетити. Ово приволе ф. м. л. Вагнера со тим више се оружија латити, што је познато, да при свом лојалном понашању кнежевом становници Црне Горе јако са усташима симпатишу и да ће свако узтезање трупа ове симпатије успркос најозбиљнијим напорима кнежевим до непосредног учешћа у устанку повисити. Усљед тога добије заповест Дормус, да 12. окт. са рег. Маројчић  бр. 7, 9 ловачким батаљоном, 12 жени компанијом, две батерије и са две ракетске батерије у залив кртољски одплови. Вагнер се прикључи авангарди, која у Радонић приспе, и ондашњи градоначелник јави, да усташи околна места на устанак наговарају и подстрекавају, и да су пре једног дана њи 200 у Кртољ били, да за себе присташе врбују. Намесник заповеди, да се предстраже 9 ловачког батаљона пред Ђурашевић повуку, да батаљон исто место поседне. Да би колони ђ. м. Дормуса леђа на суву осигурао, нареди Вагнер да у исто време друга колона 20. окт. од Котора заузме места Дуб и Сутвару, да би тиме свезу на суву имао. Ова је колона била под заповедништвом обрштара Фишера, и састављена од 8 ловачког батаљона рег. надвојводе Ернста бр. 48, са једном из Рисња допуњеном батеријом пешачке рег. надвојводе Албрехта бр. 44 из 9-те жени-компаније, и 6 ракетски топова. Ова колона кренула се 20. окт. од тврђавица  Трините и Горажда. После боја који је више сахата трајао, заузме обрштар Фишер камене брежуљке св. Ђорђа и св. Варваре. Ф. м. л. Вагнер заповеди Фишеру да у том положају остане, а он се са својим штабом поврати у Котор. – За време те борбе указала се једна чета Црногораца на граници код села Атираца. 20. окт. стигла је вест од ђ. м. Дормуса, да Љешевица и околна места нуде подчињење. Ноћу између 20. и 21. окт. букне ватра у једном магацину у Котору, у коме је били 300 центи сланине; почем је пожар угушен био, обустави заповедник до 22. окт. даље војене операције због оскудице у рани.
22. октобра изкрцају се две комп. рег. Вимпфен и један допуњујући транспорт за Будву, која је 27 лов. батаљоном и са 4 топа поседнута била, и обрштар Шенфелд добије заповест, да одма после свог доласка у Будву против Браића пође, да би тиме свезу тамношњи усташа са Жупљанима предупредио. Два батаљона Франц-Карла заједно са 4 топа и једним допуњујућим транспортом Маројчићеве инфантерије намештени су били тако, да око подне 20. окт. у Сутвару упадну. У которском граду остадоше 100 војника и као тадашња посада још две компаније Франц-Карла, које су у Будви биле, добију заповест да се за Котор укрцају. Херцег Нови поседнут је био у то време са 200 војника рег. Вимпфен. У Рисњу су била два батаљона од 44 регименте. Главно зданије било је за одбрану уређено, знатније куће барикадиране и једна батерија камењем заклoњена и утврђена. Намера је посаде била, усташима од Кривошија свезу са морем прекинути, због чега је код Рисња један војени пароброд стајао. Вагнер изјутра 22. окт. премести свој главни стан у Сутвару и добије од Дормуса вестим да је са авангардиним бат. пред Побрђе стигао и да су депутације усташки мета Главате и Бојковића са предлозима подчињења к њему дошла. Усљед тога заповеди Вагнер обрштару Фишеру да одма на Сисић  нападне. Да би то учинити могао, морао је Фишер преко Бранковића и Наљешића продрти и св. Илију, св. Тројицу, св. Николу и св. Ђорђа код Врбља заузети. У исто време имао је Дормус са својим центрумом и левим крилом путем Будва – Которским поћи и Сисић напасти, али са десним крилом Кубаши јако посести, да би придолазак усташа од Бојковића задржао. У долини између Дормуса и Фишера предводио је сам Вагнер два батаљона Франц-Карлове инфантерије са 4 топа против множине кућа код Сисића, где два са црквама украшена крша и висови Голог брега најјаче положаје сачињавају. После боја који је више сахата трајао, заузме Фишер северан положај од Врбља, докле је Дормус са Маројчићевим пешацима, Сисић од југоистока напао, тако, да је пуцњава обадвеју батерија Франц-Карла, заједно са једном брежном батеријом против Кнежевића, усташе узмицању у кршеве Голог брда према Црној Гори, принудила. Млогобројне оружане чете од више стотина, које је ф. м. л. Вагнер при заласку сунца с леве стране трупа обрштара Фишера, где није ватра престајала, приметио, и за које није знао (?У.), да ли на аустријској или црногорској области стоје, проузроковала је да је заповедник наложио да се одељења Маројчићеве рег. која су далеко у кршеве Голог Брда продрла, у саму ноћ натраг повуку. Тако буде Сисић поседнут. Фишер остане у своме положају, а Дормус ради његовог подкрепљења саједини остатак своји трупа који се на путу Будванском близу Кубеша налазио Главни стан поврати се у Сутвару, где се сутра дан штација телеграфска подигне.
Црногорци можда нису тог дана учествовали у бојевима, али су били са јаким оделењима уз дуж границе гоњени и кнез се у једном писму, које је 21. окт. заповеднику стигло, тужио, да су аустријска танад на његовој области једног Црногорца ранила и једну животињу убила. Кнез се изјаснио, да ако се опет тако што догоди, да неће и стању бити утисак и тога сљедства у свом народу угушити и прдупредити. Поглавица Црногораца који су границу посели шта више викао је царским трупама, да ако само један Црногорац рањен буде, да ће он границу прекорачити. Таки одношаји нису могли без призрења остати, и Вагнер због тога напусти уздуж границе најкраћи пут у Стањевић и Побори. Сисић и околна места понуде своје подчињење и предаја оружја као први услов стави им се, који они и усвоје. Из Бојковића стигне једна депутација тек 20. окт.
Тог истог дана прими обрштар Фишер заповест, да се преко Врбља и Братишића до Одула крене и ту да причека, док Дормус у манастиру Спаситељу неку промену управе учини. Онда ће обе колоне преко Вучетића, Ластве и преко Малог Млина на Побор поћи. Шенфелд је био упићен да из Будве против Мајне продре. Притим је Фишер врло незгодан положај имао и продро је врло лагано. Шенфелд принуђен усташима отворити бој, због чега Дормус брзо заузме висове од Дубовице. Тек око 5 сахата укаже се предњи део бригаде Фишерове од Ластве, и кад је Дормус Дубровачко брдо заузео, сунце је већ било зашло. Обрштар Фишер стојао је према Побору пушкарајући. Због теснаца и јаруге пред Побором обустави заповедник операције. Усташи су Стањевић запалили са једним делом своје снаге Побори, с другом Острог и Врбицу посели и са једног виса из шестофунташа топа тврђавице Стањевић на војску пуцали. Обрштар Шенфелд Будву је напустио и на теснац св. Петра и Павла напао, Спаситеља, Дубовицу и брдо Добру главу посео. Нападај на Побори буде 25. окт. од Фишера започет, а Шенфелд ја за то време у Мајну улазио. Поједини становници из Подострога и Мајне дођоше 25. окт. Вагнеру и понудише своје подчињење, тако да је изгледало да се само још Браић противи. Али кад се 28. окт. обрштар Шенфилд и Фишер у долине Будве спуштаху, буду од усташа нападнути, тако да су се непрестано с њима пушкарати морали. И главни стан Дормусов пође Будви, поједина одељења заузеше висове од Дубовице, пролаз преко спаситеља и Ласве поседоше, где буде телеграф подигнут.
Истог дана пође Кајфел са два батаљона Маројчића и два ракетна топа да подкрепи и раном снабде тврђавицу Козмаћ, због чега је Шенфелд један батаљон код Мајне оставио. Кајфел се дочепа тврђавице, која је 24. и 25. бомбардовала Браић, због тога што су становници истог места два официра од посаде, једног убили а другог заробили. Вагнер се изјасњава да подпуно признаје вештину и војено разумевање у којим усташи најбоље положаје знају заузети и с њима се користити. За доказ лојалног понашања кнеза црногорског, наводи он, да је исти три своја поданика, који су у боју код Побора учествовала, на Цетиње ради осуде оправити дао. 26. окт. пре подне примио је управу над војском у Котору граф Ауерсперг, који је у Будву стигао, од намесника далматинског, који је опет свој положај у Задру узео.'
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 433



« Reply #1043 on: July 17, 2018, 08:56:00 am »

Осим овог извода званичног извештаја Вагнера о његовом раду, до доласка грофа Ауерсперга у Боку, немамо за данас ништа ново да прибележимо о прекјучерашњим започетим операцијама на северу против Кривошија. Ова је експедиција на север са сваком предострожношћу предузета. Опште је већ познато да је последња експедиција на Драгаљ траљаво испала, и да су колоне од усташа који овим висовима господаре јаке и велике губитке претрпиле. Као да је ова лекција добру науку дала. Кад би јучерашњим брзојавима веровали, онда би ступање војске од Рисња према Драгаљу успешно било. Да су четир оперирајуће војене колоне тежак посао предузеле, то је извесно, и већ при самом уласку у ждрело од Драгаља имадоше жестоку борбу да издрже.
Главни стан премештен је из Рисња у Кнезлац, који је прилично близу Леденица. Да се у Жупи опет опажају нова кретања усташа то је вероватно, јер су све трупе против Кривошије употребљене, и није довољан број војске у поседнутим местима остављен бити могао. Наскоро ће знатне вести са бојног поља стизати. О држању Црне Горе, доноси 'Трир.' сљедећи брзојав из Дубровника од 4. нов. Из Требиња је стигла вест, да су усташке чете, које су се у нахији Граховској, долини Трновској пред Драгаљем настаниле, од Црногораца растеране преко границе (?У.). Гувернер босански Сафет-паша отићи ће у Никшиће.
Путници из Котора, Дубровника и Задра који су у Трст стигли доносе сљедеће вести: да се Сафет-паша са аустријским штабским шефом у Дубровнику договорио, да свежу брзојав у жицу Херцегнова и Дубровника на турској области у дужини 4-6 миља. Нужне на то колоне састављене из потребног персонала и нужне ствари на шесторо кола већ су за пут на Суторину спремне, да би тамо неке штације подићи могле. Жени-кора обрстлајтнант Шредер и ђенерални штабни мајор Пако извршиће ту ствар. У Рисњу се налази једно одељење пијонера и зато нужни војника у приправности, за намештање и подизање гвоздени тврђаица на згодним положајима у округу Кривошија, Црквице и Леденице. У главном стану у Рисњу налази се један енглеске марине официр, један француски капетан и два турска виша официр, који су са Сафет-пашом у Дубровнику били и преко Котора тамо отишли. У Шкутарима се распрострео глас, да у Требињу и у Котору револуционарна влада намерава предати, младом Ричиоту, капетану Гарибалдовом, управу над 14.000 усташа. – Између свију листова у Аустрији највише се забављају са устанком бокешким чешке новине. Некоји од њи неустручавају се, понашање аустријске владе у Далмацији са неделима Муравјевим у Литванији или Турака у Кандији сравњивати, које ни мало првима негоди. 
У подобном начину заузела су се у одбрану Бокеља и два Лавовска (Лемберг) листа, због чега су узапћена. Вешање оне тројица из Рисња, који су у сопственој њиовој кући уваћена и затворена, због сумње да су и они у борби усташа против царске војске учествовали, врло је хрђав утисак свуда, а особито у Котору проузроковало. Старији пред самим вешалама није – као што је јављено – молио народ да му опрости, што се против војеног закона подигао, него је непрестано викао народу: да се виновницима његовог губљења, тужитељима и судијама не свети!! То су ти 'дивљи разбојници' у Боки.
- Дописник 'Ванд. ' из Дубровника између осталог јавља: да је при марширању у Будву војска млоге куће попалила. Војници се боре са великом огорченошћу. О пардону и штедњи нема ни разговора, јер су обе стране јако озлојеђене. У Херцегновом, који је највећој опасности изложен, завладала је неописана страва да не буде опустошен и опљачкан.
- 'Цукунфт' пише о познатом крволоку босанском Сафет-паши да се приближује аустро-црногорским границама; то је хрђав глас. У осталом ће се Турци и Аустријанци добро промислити пре него што наступе на црногорску област! 'Дневној Преси' о томе из Трста брзојављају: да је стигла вест турског заповедника граничарског кордона из Клобука: да је црногорски кнез протестовао против намерног оперирања аустријски трупа против усташа на црногорском земљишту, који су заузели и посели Драгаљ. На Грахову налази се једна оружана чета Црногораца и заповедник исте Зуца изјаснио се, да ће аустријске или турске трупе ако на Грахово ступе, оружаном силом одбити. И без да с црногорске границе пролазе, могуће је да ће усташи доста времена господари устанка бити. Ако се за кратко време умирење и изравнање неучини, то ћемо непрестана четовања са усташима имати. Међутим, као што је један дописник из Задра нами јавио, тврђавица Стањевић није у зрак дигнута, него се још једнако у рукама усташа налази, шта више тврди се, да тврђавица Драгаљ не само да није раном снабдевена, него да је пала шака усташима. И тврђавицу Побор, која је неприступачна и неосвојива, непрестано са два из Стањевића донешена топа усташи бране. У Жупи се још непрестано указују усташке чете, које војску узнемирују и јако војеним операцијама на северу посао отешчавају. Официри који су с Вагнером у Задар приспели, тврде, да ако се операције продужиле буду, да ће још најмање три месеца трајати да се устанак савлада. Да се трупе у траљавом стању налазе, сведочи то, што се главни стан у Котор преместити морао, јер се увидело, да је у областима између Котора и Будве, које су се досад као покорене сматрале, нужно нове операције предузети. Жупа је жалосног и ужасног изгледа; преко 400 кућа као и цело село Мајна у пра и пепео претворено је. Остало варварство и нечовечности, које су трупе на заповест бившег заповедника Вагнера починиле, досад још није познато, и тек је 31. окт. буде тршћански лист 'Читадино', због чланка о пљачкању и паљењу војника у Боки, узапћен. Види се, да се оће да угуши и прикрије оно, што се порећи неда. И још је витез Вагнер намесник далматински и Франц окружни капетан у Котору!
- По једном брзојаву 'Тагблата' свезе на суву између Будве и Котора сасвим су прекинуте. Али и осим наређени опустошења због стратегијски операција, озлојеђање трупа показује се у беснећем вандализму. Зацело смо љубопитни оће ли се вести о опустошавању, уништењу и пљачкању села обистинити и потврдити. У једном тршћанском писму стоји, да се осим палења и пљачкања села и саме цркве у њима нештеде, шта више ту се приповеда, да су маслине – једини главни производ јужне Далмације – посечене и баште у пустош преобраћене. То је прави пут, на коме се изравнање за вечита времена осујећива и немогућним чини. Наравно да при таким стварима и усташи нестоје са прекрштеним рукама. – Као што смо већ напред наговестили, да од Францовог посланства ради умирења усташа, неће ништа бити. Он се повратио из Херцег-Нова у Котор. Он је бреговитим местима изнад Херцег-Нова последњи пут преставио зла сљедства устанка, и то је све што је он у стању био учинити. Код капетана Ђурковића, који је сад пуштен, није се никаква српски застава и српски компромитујући писма нашло, него је он просто, кад је ради умирења усташа позван из Рисња у Котор пошао, на јавном друму од једног официра и два жандара уапшен.
'Тршћанске Новине' јављају да је заповедник гроф Ауерсперг, три попа из Кривошија на војени пароброд 'Луцију' допратио и на покорење позивао. Попови су као вође усташа оптужени. Они оповргаваше да није то истина; ниједан доказ није могао против њи навести. – Сафет-паша конферисао је се грофом Ауерспергом. О понашању Црне Горе према устанку јавља 'Дневна Преса', следеће: 'По једној депеши из Цариграда, која нам је данас стигла, јавља се, да је кнез црногорски преко руског посланства дао Дивану разјаснење, (какво?У.) с којим се на Босфору подпуно задовољавају. Сафет-паша саопштиће кнезу Николи одговор од великог везираа. Потврђење ове вести без сумње ће умирење о држању цетињског господара причинити.'
- Из Задра од 1. нов. 'Цукунфуту' пишу: да се тамо пронео глас, да је једна депутација Бокеља у Цариграду пред цара изишла, и на понашање намесника се јадала, усљед чега је по последњем брзојаву највеће негодовање изражено, где се намесник упућује да чим у Задар стигне да одма у Беч одлази, али као да му министарство то недопушта.
- Из Задра 1. нов. прашкој 'Политици' пишу: 'Одкако је витез Вагнер овамо приспео, неда се скоро никад видети. Ко га је видео, уверава, да је врло тамног и врло промењеног изгледа и више његови пријатеља тврде, да му је много проливање крви, лупање срца проузроковало. Томе врло верујемо, јер о томе сведочи и процес оне прве тројице обешених, које су обезоружане у једној колеби ухватили и оптужили, да су се на војску камењем бацали. Врло је куражно затварати и пресуде смртне изрицати. У Жупи се горе од Турака и Тартара поступало. Да су се само села и цркве палиле, та то напоследку чини и сусед Митад-паша. Али су сви виногради и баште са маслинама разорене и тиме цела земља за по столећа у пустош претворена. За име божје, живимо ли ми још у Европи, или се налазимо међу Зулу-каферима, Хотентотима и Индијанцима?'
Ја вас молим да обелоданите сва дела (на жалост није нам засад могуће жељи вашој одговорити У.) да цела изображена Немачка, Француска, Енглеска сазна, шта се овде код нас збива и догађа, јер нису никакве обмане, да се, све што се сад у Далмацији догађа и за Ческу справља. Јер сва је слика и прилика, да ће пламен опустошења који сада сажиже Боку, доцније јогунасту Ческу поджећи и запалити. Нека за времена чује и зна зачуђена Европа, да су код нас настанула времена вешања, која ће човечанству удар и неисказану несрећу свима народима у царевој земљи нанети.
Баш сам сад велеважну новост дознао, да се ф. м. л. Вагнеру зато сад недопушта од министарства у Беч отићи, да тамо своје поступање у Боки извини и оправда, што је једна депутација бокељски помор. капетана у Цариграду код цара на аудијенцији била, која је живо преставила јадно стање земље и опустошење, које је заповешћу намесника у јужној Далмацији проузроковано. Усљед тога моћи ће Вагнер тек онда у Беч отићи, кад се Њег. Величанство поврати; онда ће тамо позван бити ad audiendum verbum regium.
- Као што 'Нов. Сл. Преса' јавља: Турци су своју посаду у Суторини преко Магазе са 45 војника подкрепили.
Известилац званичног 'Нов. Фремденблата', описује становнике Кривошија на следећи начин: 'Становници Жупе, као што смо већ једанпут напоменули, каваљери су и јагњад према пустаијама, ханибалима и лоповима у Кривошијама. Тамо станују они, који носеве и уши секу, нељуди, који су многа зла дела починили, који и у само мирно доба робе, пале и секу, због чега ји сво становништво далматинско боји и презире. Као што се види, угушење устанка у тим пределима стаће много крви и више недеља.' Исти дописник брзојавља од 2. нов. да су усташи из Кривошија 1. и. мес. Ђурић и Требешин напали, куће опљачкали, жене голе свукли и једног богаташа ранили.' Добро је таква званична извешћа прибележити.
Дописник 'Тагеспоста' од 1. нов. из Котора јавља: 'Кад би вам за све наредбе, које су од заповедника издане и које се простиру на Боку, Жупу, Убли и Кривошије, јавио, морао би више табака напунити. Нетреба да вас уверавам и да потврђујем, да све вести траљаво гуде. Уздуж целе црногорске границе појављују се нове усташке чете, које старе подкрепљују, и становништво на обалама, које је морало оружје положити, млого од ови усташа трпи. Наши заповедници трупа у Херцег Нову, Рисњу и Будви принуђени су сваки дан јаке патроле по путовима у поменуту тврђавицу шиљати, које увек наилазе на јака одељења усташа с којима се борити морају. Ја вас из поузданог извора уверити могу, да већ од 14 дана овде у Котору никаква вест из Драгаља стигла није и да су овде у великој бризи за посаду која се тамо налази. Одавде су два добро плаћена човека од окружног капетанства изаслана на Грахово, да се о стању Драгаља известе; они се досад још неповратише, које је врло траљав знак.'
- Губитци у боју у Жупи, који је био 26. окт. по званичним извештајима 10 мртви и 18 рањени. Кад се војска са боја 28. окт. у Котор повраћала, пише 'Н. Фр.' да им је обућа на ногу сва издерана висила, гдекоји беше у опанкама онаким истим као што Бокељи носе, многи пак сасвим босонози. И одело им беше од јаке кише и мокроће у полу изтруло и издерано. Половина војника носила је пушке, ханџаре и пиштоље која је од усташа заробила.
Најжешћа је била борба код села Сисића, куда су усташи узмакли, кад су војене трупе у Жупу продрле. Артиљерија и ракетле причинили су стра и ужас код усташа. Цело село наједанпут у пламен букну, и почем су се заједно са усташима и жене бориле, то се млоге поубијане међу усташима нађоше. Жесток бој оконча се са бајонетом прса у прса. Усташи који живи остадоше, повуку се натраг и саједине се са осталим четама код манастира Ластве, који је на један сат од Будве удаљен, али их и одатле разбише војници.
Вест, коју је званични лист 'Далмата', који у Задру излази, донео, да је и будвански градоначелник, у целој Далмацији општељубљени посланик народни Љубиша, уапшен, непотврђује се.
Као што 'Н. Фремд.' јавља: 'Преки суд 27. окт. у вече на смрт осудио Јоконера Перету из Мајне, који је 53 године стар. Пресуда је јуче прочитана и после два сата доцније у Будви на вешалама извршена. Он је оптужен био да је при паду Стањевића учествовао, које је судски доказано. Другог уапшеника, попа из Мајне, Јову Дановића, очекује иста пресуда сљедећег дана.'
- Из Котора 5. нов. брзојављају: да је колона Уршићева при врло отешчаном маршу, незнатном одпору од стране усташа и без икаквог губитка јуче у вече између Звечаве и Унириме приспела. Истог је вечера колона Фишерова Леденице посела; јутрос се рано чуло оданде пушкарање. Јутрос је колона Кајфелова од Убалца према Леденицама спуштајући се положаје заузела. Главни је стан са колоном Симићевом без јачег одпора до Црквица премештен. Усташи, који су висове посели, са једним оделењем војске са стране, свуда су сузбијени. Мајор Уршић са трећим ловачким батаљоном у борби је са усташима, да би прокрчио себи пута за сутрашњу експедицију у Драгаљ. Обрштар Шенфелд продро је јуче до Козмаћа, одкуда се чуло жестоко пушкарање.
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 433



« Reply #1044 on: July 17, 2018, 08:59:00 am »

Новије. – Из Рисња од 6. нов. брзојављају 'Преси': сва војска ступа напред непрестано. Јуче на левом крилу, колона Уршићева упустила се у бој. Кад је колона Фишерова положај између Кнезлаца и горњи Леденица хтела да заузме, дошло је до боја са усташима, у ком је 1 погинуо, 7 тешко и 2 лако рањена. И код Ораховца под обрштаром Кајфелом налазеће се трупе имадоше битку да издрже. Главни је стан јуче у Црквицу премештен. Данас су трупе зацело приспеле у Драгаљ. Осим Леденица и Кривошија остала се места на северу као покорена и умирена сматрати могу. Жупљанске породице моле за допуштење да се могу повратити.
- Из Црквице 7. нов. пре подне брзојављају 'Цукунфуту': да би пажљивост усташа од колона Фишерове и Кајфелове одвратили, које су се јуче у Леденицама сајединиле и врло тешку борбу код Лепоглаве издржале; тако исто да би Хан посести могли, учињени су јуче и прекјуче важни и одсудни нападаји. Притом је само лево крило на жесток одпор наишло. Колоне овог крила под обрштаром Фишером од пешачке регименте надвојводе Албрехта, које су се јуче са изванредном одважношћу против свију препона бориле, већ су наблизу биле, да најглавније висове заузму, али с јаком ватром и силним камењем од неколико стотина усташа дочекане, после жестоког боја који је 6 пуни сахата трајао и због ноћи која је међутим наступила, покушај напустише, да би најглавније позиције од Фелке и Загвоздака сачували. Јучерањи губитци врло су велики, премда је нападај непрестано подпомаган од две брежње и једне ракетске батерије.
Од 44 пешачке регименте пало је мртви: мајор Фрић, обрлајтнант Ејберг, обрлај. и рег. ађутанта Урбановић, лајт. Гендре. Рањена: обрл. Херд, Ринек, Нађ, Фараго и лајт. Пфлегер. Од војника 7 мртви, 30 јако и неколицина лако рањени.
8-ми ловачки батаљон у јучерашњој борби изгубио је 4 мртва и 8 рањени; осим тога убијен је један управитељ ракетске батерије. Тај знатан губитак учинио изненадан успех да су колоне Фишерова и Кајфелова без икаквог одпора заузеле долину пред Драгаљем.
Обрштар Шенфелд стигао је прекјуче у Браић, где се побио са усташима, који су знатне губитке претрпили; затим се, оставивши ту један батаљон пешака, у Будву повратио.

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 433



« Reply #1045 on: July 18, 2018, 08:23:40 am »

'Застава', у Новоме Саду, у петак 14. новембра 1869. Број 135.

'Н. сл Преса' вели, да је министарство закључило саветовати цара да не свраћа у Боку Которску, јер би вели, његов одлазак тамо морао бити праћен општим помиловањем, а то неби било саветно у овој прилици. Ми не верујемо да бечко министарство сме тако што саветовати, а бечком гласилу велимо: да је само то једини пут, којим се може доћи до умирења приморја. Зар бечкој 'клепетуши' није било доста крви са обе стране? Али шта је њој стало за тим што невина крв тече, само кад је славенска! Хајд, хајд, културтрегери, иде коло на около!
Све новине потврђују брзојавну вест, о победи усташа над царском војском, коју смо у прошлом листу саопштили; само што се бечке новине труде улепшати ствар, те веле: да се војска повукла услед 'наступајућег мрака'. Ми то потпуно разумемо шта значи, а разуму и наши читаоци, који ће према томе умети оценити важност и самог устанка, и гласова о њему, што их бечки и пештански листови доносе. По једном допису 'Ост.' са Цетиња, влада кнеза Николе једва је у стању да уздржи ратоборне синове слободне Црне Горе, да не притеку у помоћ својој браћи у Боци Которској; на то их осим братског осећаја још привлачи и мржња према Аустрији, коју они као Турског пријатеља мрзе, а у последње време и непосредно мрзити узрока имају. 'Голос' у једном од својих последњих бројева, приписујући одговорност овог устанка адмиистрацији аустријској изјашњава се, да Бока Которска по праву, само и искључиво Црној Гори припада, која ће то своје право пре или после остварити.

Д о г а ђ а ј и  у  Б о к и  К о т о р с к о ј. Градачки 'Тагеспост' изнаша на јавност следећи, као што вели, од једног ц. к. штабског официра послат јој чланак, о вешању у Боки Которској:
'Северна је Америка четири године ратовала, које је државу милиона долара и скоро милионима људи стало, покорила је на послетку својом сталношћу и снагом ропске државе и никог није обесила.
Премда сва у ранама беше, опет јој је мудрост победила природну жеђ за осветом и судејским путем никог није обесила, јер нехтеде, да крвним делима југ од себе још већма отуђи, него да побуњене страсти умири, како би тиме доцније помирење израдила. Исту енержију, коју су северно-американци  на бојном пољу показали, показаше је и по свршетку крвног дела, победивши зле страсти, које су увек у човечијој природи.
Та начела од 1848. до 1859. невиђаху се код аустријске владе. Слабост на бојном пољу као и у кабинету и свирепост према побеђенима показује јој карактер. Место да је без помоћи Руса победила и тиме себи срамну и опасну зависност од најприроднијег противника Аустрије уштедила, - место да се с Мађарима одма после Вилагоша споразумела, вешала је храбро у Араду и у свој земљи. Јесу ли вешала у Араду унијонистичку државу спасла, јесу ли Аустрији и династији ползе донела?
Подобни догађаји у Боци уче нас, да стара Аустрија упркос свима фразама о словоди, братинству и демократији још једнако весело живе, о чему у осталом сваки дотупаван човек никад посумњао није. 'Истисните Руса, остаће вам огртач' – вељаше Наполеон; - а сад, истисните званичну Аустрију и наћи ћете одма слабост и свирепост.
Али посмотримо сасвим стварно догађаје на југу монархије. Славенски становници у Далмацији беху од талијанске бирократијезлостављани, тужбе њихове осташе неуспешне, и кад је ђенерал Родић, наименован последоватељ Мамулин, против заузимања овога у питању сједињења 1862, протестовао, уклонише га, а ђенерал Филиповић, употребивши лукаво прилику, даде се утицајем једне дворске даме за намесника именовати, наравно само да свом свету своју тоталну неспособност покаже. Метежи у провинцији присиле Тафеово министарство, да место њега ф. л. Вагнера поставе. Његова је задаћа била, да господарство талијанске бирокрације одржи. Наравно да је тиме незадовољство расло и да је умоменту, кад се против пређашњих уговора новачење предузети хтело и кад је ф. л. Вагнер њихову депутацију ни преслушати није хтео, до устанка дошло. Изашиљањем малих чета дало се прилике оружаним тежацима да успеју, чиме је њихова одважност и уздање у себе ојачало, које је и без тога доста велико било.
Што се војске тиче, могло се лако неколико батаљона ловаца из алпских провинција у својим окрузима у ратно стање ставити и за неколико дана у Боку послати; - ал се посла тамо неколико регимената, ма да се допуњавајуће чете после поласка њиховог из својих округа закаснити морале; видило се, да сад као и пре шарлатанерија и гњилост у мишљењу 'седу кућу' обузима.
Кад једном после три недеље 2000 људи под пуковником Јовановићем на долину Драгаљ приспеше, повуку се снабдевши градић раном опет натраг. Да су само 6 до 8 дана у долини остали, усташи би се уверили да је положај ове високе долине по њи свакако опасан; зацело би се одма покорили, те достојанству владином никако не би од штете било, кад би крајну благост и штедњу употребила.
С дипломацке стране искало се од Црне Горе, да буде на услузи – премда је та земља баш устанком највећма ожалошћена – и молила се Турска за помоћ, која ни себи неуме да помогне!
Кад се сад у политичном, војеном и дипломацком обзиру поворка најгрђих мана нанизала, не може се малим људма, а да своју млакоћу за уваженом енержијом прикрију; - вешају прижељно по старом обичају! Да је већ положај Котора, као и целе Далмације, такав, да те земље само становници у случају сполњег рата (1859. и 1866, кад би Тегетхоф код Лисе потучен био) бранити могу, да мржњу и освету у њиховим срцима подижу, да то толико значи, као на рачун Руса и Црногораца радити и доцнију сигурност провинције на коцку маћати, то немисле мали људи, који сад тамо пустоше.
О Тафеовом министарству и о његовом саучешћу при тима метежима нећемо ни да говоримо. Није требало млого мудрости, да се наредба изда, да војени судови тако исто јавно поступају, као што је мађарско министарство у Карађорђевој парници поступало.
Аустрија има право, да дозна, зашто су се управо они, што се вешају, оружја латили, истог оружја, које су 1859. и 1866. за одбрану монархије вољно носили. Аустрија је тада имала право, то да зна, јер сад мора крвљу својом незнање, неправду, интолеранцију и бирокрацку ароганцију својих властитеља да изједначи, и од великог јој је интереса, да опет лична жудња за осветом, раздраженост и свирепост, која често слабоћу карактера показује, семе будућег зла непосеје.'
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 433



« Reply #1046 on: July 18, 2018, 08:32:30 am »

По најновијим вестима као да ће се и граф Ауерсперг, као заменик Вагнера и главни заповедник војени трупа, слабо са досадашњим успесима на бојном пољу пофалити моћи. Са његовим долазком мислило се да ће цела ствар други – помирљиви вид узети, и да ће се престати са ужасним крвопролићем, палењем, пљачкањем, вешањем и опустошењем. Али као што смо из разни страни новина извештени, не само да се није помирење покушало, него се са јачом снагом, и одсуднијим кораком још жешћи бој на северу Боке одпочео. Успех тога подузећа, као што нам последње брзојави јавише, није се показао онакав, каквом се влада и њени органи надаше. Ма да званична гласила тврде, да усташи на отвореном пољу никако се у одсудну борбу неће да упуштају, о томе нас је противно уверио случај левог крила војске код Леденица, које је на отвореном пољу после дужег жестоког боја, од усташа сасвим потучено и бегству принуђено. По најновијем брзојаву из Рисња од 8. новем. и онај део војске, који је заузео поље под Драгаљем, од усташа је потучен и растеран.
Влада бечка у својој надутости и претераном  тврдоглавству, нехтеде дакле уважити предлоге изравнања далматински родољуба, који би овој трагедији крај учинили, већу љагу, крв и новац и осиромашење тамношњи становника одклонили и поштедили. Али шта ако граф Ауерсперг буде боље среће у Боци од витеза Вагнера, и војска се аустријска окити бољим лаворовим венцима, него код Краљевог Граца. Шта је шака људи и једно парче земље простране царевине, према слави и заслуженим лаворима на бојноме пољу?!
Нова војска и муниција још непрестано у Котор придолази. Тако је опет као што 'Дневна Преса' 6. новембра јавља, лојдов пароброд 'Африка' са новим транспортом из Трста у Котор одпутовао. У каналу Которском настањена ескадра пре неколико дана са четир је лађа подкрепљена. Од Поле је дошао пароброд 'Вулкан' и 'Хенци', а од Леванске ешкадре у залив су которски мањи пароброди 'Крфка' и 'Нарента', приспели. Пред Херцегновим стоје 2 ратна брода. – Исто тако из Спљета један дописник 'Ванд.' вели: да је из Шибеника једна трговачка лађеа пуна барута, муниције и топова у Котор се одвезла. Лађа, вели даље исти дописник, носила је вино и осталу рану за Котор, на истој путоваше многи артиљеријски официри из Шибеника, Дрњиша и Книна, матрози и 'урлаубери'.
- За рисањског градоначелника Ј. Јовановића веле, да је само због тога затворен и редовном грађанском суду предан, што је својим земљацима у Рисњу, који су војску својим мазгама послуживали, рекао: 'Зар и ви идете, да вашој браћи шкодите?!' То се на 'вишем месту' јавило, и усљед тога је његово уапшење наређено.
- 'Н. сл. Преса', која од Лапенина агената брзојаве прима, уздиже заслуге окружног капетана Франца, које је овај стекао посредовањем својим, умиривши многа места. На ово примећава 'Цукунфт': 'Знамо ми врло добро, у  чему се његове заслуге састоје. Цео устанак са његовим свима занимљивим појединостима, јуначна дела цар. и крањевски трупа, призори убијања, палења, пљачкања, вешања и опустошења, наравно и сва остала дела која затим сљедују, као подчињење, умирење итд. непосредне су заслуге Франца, и његови и Лепенини колега. Међутим је сасвим познато, да је устанак у дотичним крајевима угушен, што је положај за оперирање трупа згодан и повољан био.'
- Из Цариграда од 1. нов. јављају 'Тагблату': да бивши црногорски срдар и ађутант кнеза црногорског Михаил Зега, намерава у стан усташа отићи и главну улогу примити.
Гувернер босански Сафет-паша, за кога смо у у прошлом броју јавили да је из Требиња одпутовао, придодајемо са новим вестима још и то, да ће он тамо остати све дотле, док се устанак бокешки несавлада.
Некоји усташи који су са својим породицама кроз Зубаца прећи хтели, буду прво обезоружани. – Да би право стање у Боки имали, довољно је то, што непрестано стижу нове вести, које потврђују: да се Жупа, чим је главни стан у Рисањ премештен, поново побунила; да су се Жупљани с Кривошијама сајединили, и да ће обрштар Шенфелд једва у стању бити са својом колоном, раширење устанка у Жупи предупредити.
Ако се влада непожури и предложени пут измирења са усташима неусвои, то ће онда угушење устанка ad calendas graecas (сасвим на неизвесно време) одбацити се.
- 'Градачки лист', који понајбоље и најверније извештаје о догађајима у Боци доноси, између осталог у једном писму од неког официра са бојног поља, вели и ово: 'Данас се сва села подчињавају с којима се само лепо и штедимице поступа. Бригада Дормусова, 9-ти ловачки батаљон, пешачка регимента Маројчићева, робе, пале и уништују све. Човеку мора срце од жалости пући, кад види како становници ови бреговити предела, трче, моле и преклињу да им имање њиово поштеди'. -  У другом пак писму исти официр пише: 'Ми идосмо као без икаквог вође, премда је ф. м. л. Вагнер са својим ђенералним штабом с нами заједно био. Прве предње колоне идоше и овамо и онамо и куд су год хтеле, без икаквог реда и свезе. Два су дана прошла, без да су наши заповедници икакву заповест добили, тако да ни сами нису знали шта ће радити. Уопште није овде тако страшно стање, као што га од стране војске описују. Узрок ће томе бити само, да се који више орден на дотичном месту заслужи.'
- Из Котора јављају 'Тагбл.' за сљедећу епизоду: Неколицина ловачки војника упозна се у једног заробљеног усташа, који у Котор пред војени суд доведен буде, да је он један од они, који су у тврђавицу Стањевић продрли, те због тога почну га тако страшно кундацима бити, да га је ешкорта једва отела и полумртва у Котор донела. Пре него што ће обешен бити, потврдио је опет, да није у Стањевићу био.
У Целовцу и Љубљани подигнути су војени шпитаљи за лако рањене; наскоро је 50 такови донешено.
И Котора брзојављају 'Тршћ. новинама', да су тамо три граничарске регименте стигле. (?У.)
- 'Вандереру' из Рисња 8. нов. брзојављају, да је главни стан премештен у Котор. Колона која је заузела долину под Драгаљем, нападнута је и разбијена од усташа, који су и млоги официрски пртљаг заробили.


* Der Kriegsplan der Insurgenten.jpg (539.28 KB. 894x1222 - viewed 8 times.)

Новије. Из Рисња брзојављају прашкој 'Политици', од 8. нов. да су јуче колоне Фишерова и Кајфелова после дужег путовања у равницу Драгаљску приспеле, и тамо подпуну свезу са војском учиниле. Усташи су се западно од Драгаља у камените брегове повукли.



Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 433



« Reply #1047 on: July 19, 2018, 10:10:16 am »

'Застава', у Новоме Саду, у недељу 16. новембра 1869. Број 136.

После пораза левог крила царске војске 7. о. м. недолазе никакви извештаји из Боке Которске. Тај случај као да ће учинити обрт у мишљењу на 'меродавном месту', јер ће се најпосле морати увидети, - што до сад сви непартијачни листови наглашаваху, - да се оваквим начином неда повратити мир. Један телеграм 'Преси' из Спљета јавља: да су даље операције обустављене, ради умора и губитка војске.
Овај глас, и то још кад га 'Преса' донесе, више сведочи о губитку војске и процепу у коме се налази бечка влада, него сто други гласова. Кад се узме уз то још и непрестано шиљање поткрепљења, онда се могу преставити лажи бечких листова, о 'малим и незнатним губитцима' царске војске. 'Преса' се још једнако труди да баци кривицу на Црну Гору и ради устанка, и ради лоша успеха царског оружја у Боци, те за доказ наводи то: што 4000 Црногораца на Грахову чувају границу. На ово не треба са наше стране никакве приметбе, јер је – сувише луд доказ за кривицу!
Непартијачни листови у погледу на крвопролића у Боци Которској слажу се сви у томе: да се устанак, који већ до сад кошта владу 4 милијона, оружаном руком неда утишати, и да би пут помирења уговарањем пре довео цељи. Тако међу осталима и 'Н. сл. Лојд' у уводном чланку свога последњег броја наглашава на то: да се од ове варнице у Боци до пролећа може разгорети источно питање, те налази једино у томе могућност утишања устанка ако цар дође у Далмацију и помиловањем прекине ратовање. Ту мисао, ми смо у нарочитом чланку изнели пре, и сад као једину способну за утишање устанка, новија факта још јаче потврђују, јер као што 'Преси' јављају, у Босни се чете мложе, тако исто и у Бугарској; све бољи знаци скорог ослобођења хришћана на балканском полуострву.

Д о п и с и. Из Задра 6 новембра.  После него ли вас обавјести у мом претпоследњем допису у Бокама се до јуче није важни ствари догађало. Одонда се приписаше различни гласови о Бокешкој ствари, неки гласаше да ће се помирити, неки други да ће продужити рат сву божју зиму, а трећи доводу важности њиховом положају особито становницима дистрикта Рисанског и Каштелновског, а четврти опет да ће сљедовати амнестија, која би по жељи укупног министарства брзо стигла са истока од Његовог Величества, пети да се је народ по свима узбуњеним селима умирио и да жељно очекива владине одлуке, а притом у корист њихових жеља које је влада намјерна учинити. Па даље се гласаше у пркос свима предреченима, да су вође војничке искале повећање броја војске, и то осам хиљаде још, да могу сасвим покорити усташе; и ово је умањивало важност свима онима другима гласовима. И баш јуче кад се највише говорило о амнестији, изненада стиже официјозни булетин, да се је војска уредила и пошла на усташе дистрикта Рисанског на села Леденице горње и доње, и Кривошије горње и доње; дочим један други војсковођа умирава усташе изоставше на југу од Котора у селима Маинама, Браићима, Поборима и другим мјестима ђе још усташа имаде. А осим булетина просуо је се глас да је прекјуче т. ј. још у понеђељак био велики сукоб између усташа и царске војске, у ком би сукобу изгинула многа војска. Но и у булетину има да је морала војска  претрпити много од усташких кланаца и камења, што су усташи на њих ваљали, али при свем том да су надвладали и у сред њихових села ушли, но с премалим губитком! (Напротив баш с великим губитком. У. ) Ето какви се чинови збивају, док се је овамо градио харем по ваздуху.
Док ово писах рекоше ми да је дошао и данас булетин, у ком се причају јучерашње ствари, и премда се немора вјеровати Бог зна како тим булетинима, бар из љубопитства, а и да штогод дознам, пожурих се одма да га прочитам, а кад тамо, тад повторено оно јавља што сам вам био већ ја јавио, т. ј. да с великим трудом иду напред, и да су узели Леденице, али да нису погинула него само два војника! Даље каже како су поставили неке страже на различна мјеста, и да је једно одјелење војске ушло у сред усташиних мјеста, али да немогу виђети, нити спазити ниђе никога, и кога угледају да јим се украде и сакрије, па озкланаца бацају на њих стјене; и да су се предобро спремили да данас јурише на све крајеве усташах. Еле како било да било, данас се тамо драгоцјена крв лије, и може бити баш у овај пар кад вам ово пишем. Проклет био које овоме крив.
Знам и да сте читали, какво је извјешће и које је узроке овог устанка навео наш намјесник Вагнер на предсједника министарства. Па имао је право рећи, да нису само узроци устанка 'Ландвер!' него је морао рећи, мјесте панславистичких тежња и ових побуне, да је он крив и његове пришипетље талијанске бирократе далматинске, и језик србски кога  кога хоће да истерају на силу божју и отуђе од школа и судова, и тешки данци што су нагомилани на тај сиромашки пук, који броји своје жито само на оке, а не на кфорте и друге обилате мјере; то је морао рећи да је узрок устанку а не панславистичке тежње, па може бити да неби погрешио да није узрок сам 'Ландвер'. Него су морали усташе то објелоданити, па нек се зна да није узрок само 'Ландвер' него претешка управа далматинске бирокреције, небили на вишем мјесту у Бечу сазнали чему циља та назови пријатељска – аутомно-талијанска партија, и небили се постарали да једном учине правду овом изнимном народу, и да и дошта горег не дођу, јер талијанска партија није пријатељ Аустријској царевини, нити аугустјејшем Аузбурском дому. Videant consoles!
Понашање војске у Бокама, а особито ђе су усташи кажу, да је несносимо, па и витез Вагнер је препоручио при свом полазку из Боке да се мора свето почитовати приватна имовина. Кажу да су досада разорене три четри цркве, да су виногради и маслине земљи поражене, а особито, ђе је однекидан бој био. Објесили нису више никога осим она три у Котору и у Будви неког Ђока Перова Борета. Овде су јуче довели на пароброду Јовановића, ришњанина, за ког вам прво јавих да су га осудили 20 година тамнице; овде су га довели да га испитива трибунал задарски, а потом да га и осуди. Тај Јовановић био је креатура Лапенина, па се неки чуде, како је компромитиран, а неки кажу да му неће ништа бити. Мени би жао било кад би га погубили, али као кроз њега компромитирана драго ће нам бити правда побра Лапенини и бирокрације наше!
Официјозне новине, између којих је и непоштени наш 'Далмата' кажу да није погинуло свега војника досад него 60! Да је ово истина нек су нам свједок болнице, што су досад с рањеницима напуњене свију приморских вароши, па су и у задарску почели долазити. Из познатог непознато се дознаје, а ђе је рањени има и мртви. Кажу да су понајвише израњавани у главу. Јадни људи, што су криви, а које крив криво му и било!

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 433



« Reply #1048 on: July 19, 2018, 10:14:29 am »

Д о г а ђ а ј и  у  Б о к и  К о т о р с к о ј. Последња пошта врло је мало или управо нимало нови вести са бојног поља донела. Осим једног брзојава од 20. нов. из Рисња, који јавља, да су се колоне Фишерова и Кајфелова у пољу пред Драгаљем сјединиле, нема више ни једног новијег извештаја о стању ствари у Боки. Па и тај једини брзојав побија се другим, који је истог дана из Рисња стигао, и који јавља, да су трупе под Драгаљем због слабог подкрепљења од остале војске, усташима разбијене и многи официрски пртљаг освојен. Тако дакле стои, да се незна управо, шта је са оном војском која се у Драгаљско поље спустила. Но ми ћемо међутим, док нам новији извештаји не стигну, старије нами већ познате извештаје из разни новина допуњавати.
И сами званични извештаји потврђују да је бој у Кривошијама морао жесток и крвав бити. Тако један дописник 'Н. Фремд.' из Котора пише: 'Као што сад ствари стоје, лако је увидети, кад ће устанак у Боки савладан бити. У Кривошије, као што неки извештачи тврде, непрестано нови придолазци из Херцеговине, Босне, Србије и Црне Горе од 600-700 усташа долазе, од којих се сваки у своме повољном положају, са 10-15 војника борити може и бори. Ми истина имамо до сад 9 до 10.000 војника (!? У.) са особитом артиљеријом која усташима много посла задаје на бојном пољу, али ће опет више недеља требати док се устанак у малом и великом свлада. Међутим је наступило ладно зимње време са леденим ветровиа, и наскоро ће се црни каменити брегови забелити снегом, преко којих се и сад са највећом опасношћу живота путује, а доцније се, ни крочити војник ради даљих операција неће смети, због млоги и безбројни снегом покривени кршева и јаруга.'
Владини листови непрестано доносе нове тужбе против Црне Горе, која, као што они веле, потајно усташе подпомаже. Пре кратког времена на пошти је у Котору један сандук, који је из Русије на црногорског кнеза дошао, узапћен, у коме су зацело књиге и који је је руски конзул у Дубровнику са једним писмом спровео. Он буде предан графу Ауерспергу, и даље се о њему досад ништа опредељено незна.
Да се у Далмацији сурово и свирепо поступати морало, доказује се и с тиме, што и сами влади наклоњени листови, владу на човечност опомињу и светују, и што је већ на угарском сабору о тим бездељијама интерпеловано министарство. 'Н. сл. Лојд' јавља, да ће многи посланици на државном бечком сабору, чим се овај отворио буде, интерпеловати владу за догађаје у Далмацији, особито за оне, који су се пре доласка графа Ауерсперга, збили, која ће се интерпелација на саме званичне извештаје односити; гласови су се пак распрострли, који нису досад ни од једне стране оповргнути, да је војска цела села пустошила и пљачкала. Љубопитљиви смо, вели 'Политика', да ли ратно министарство таке поступке војске одобрава, а ако не, је ли у намери казнити их. И сам Гискрин орган 'Н. сл. Преса' у једном извешћу из Будве од 1. о. м. вели: да су се збивали призори, од којих се сваки пријатељ човечанства ужаснути морао, и очи своје са тугом одвраћао; на другом пак месту исти известилац тврди, да су 'сва станишта и куће попаљене и разорене'. И тако јављају непрестано сви листови, да буктећа, опустошена и уништена села и вароши обележавају пут аустријске експедиције у усташке округе, чоји су становници, то је бар извесно, оружија латише, не да од државе одпадну, но да сачувају своја стародревна права, вековима освештана, која им је надувена бечка бирокрација задахнута старим, али и још сад владајућим апсолутизмом Баховим, хтела једним махом и на пречац силом да уништи.
О новом подкрепљењу војске за Котор пишу, да је рег. Рајшах добила заповест да у Далмацију иде. Исто тако у Градићу настањеном ловачком батаљону наложено је, да буде спреман за одлазак у Далмацију. На молбу војене команде у Котору наредило је државно војено министарство, да од сваке у Бечу настањене пешачке регименте по један војени лекар у Далмацију ради помоћи лекарске код тамношњи шпитаља одпутује. Они су већ на бојно поље одпутовали.
По једном брзојаву 'Тагбл.' из Трста од 8. нов. рањена је стража код једне барутане, други хитац погодио је војнике, који су стражи у помоћ притекли.
Расположење бечког министарства према усташима огледа се јасно у сљедећем допису 'Н. сл. Лојда': 'Цар је намеравао да се у свом повратку из Каира у Беч сврати у Котор. Али цизлајтанско министарство није нашло то за целисходно, почем је преки суд у Далмацији проглашен и укинуће истог и помиловање усташа – које би зацело присуством монарха у Далмацији учињено било – неби поболшању стања допринело, но још горе произвело'. (Коме је чела за клобуком, тај се маша за клобук! У.)
'Преси' пишу о начину ратовања Бокеља: 'Начин ратовања Бокеља наличи на начин Индијанаца. Као мачка лако скаче са стене на стену, да би пратио кретање непријатеља. Кад већ спази на близу непријатеља, легне на леђа, и пушку на прса (а не на плећа) наслони, и добро вреба тренутак кад ће пушка на сигурно опалити. Је ли једанпут пуко, то се више ни осврнути неће на противника, јер је сасвим сигуран да је зрно погодило. Сад помислите на наше трупе, које су на пуцање у скупу навикнуте, са таковим пушкама у боју, и лако ћете наше грдне губитке појмити'.
Као да је пошло за руком вођама на северу и југу да свезу учине. Потврђује се у свој опширности, да ће подчињење Кривошија, млого, врло млого крви стати. У целом је положај врло озбиљан постао. Покорење Жупе била је само шимера, јер је устанак тамо као што је и пре био. Ако се већа војена сила неупотреби, то могу поједине трупе овде годиновати.
- Један тршћански брзојав насупрот званичним брзојавима из Котора и Рисња од 7. нов. јавља: да су губитци војске у долини Хана више од стотину мртви и рањени, који су губитци млого већи, него што су званични извештаји јавили. Бој је у дугачком теснацу Дворског Ждријела при уласку на површје Дверзна.
Што се пак финансијске стране устанка тиче, то ће се наскоро прорачун учинити, који ће се као додатак учињени издатака делегацијама поднети. Цела сума на устанак учињени трошкова износи око 3 милијона, и мораће се због нужни потреба на 5 милијона повисити, које ће као накнадни кредит за 1869. год. у последњи буђет доћи. Нужни новац узео је министар Брестл у форми 'форшуса'. Споменица, разсветлити догађаје у Далмацији, и коју ће министарство унутрашњих дела државном сабору при почетку сесија поднети, готова је, али још није министарском савету предана.
Од стране Турске на аустро-албанској граници утаборена је војска од 4000 пешака, с једном батеријом и два ешкадрона коњаника. За Луку Вукаловића из Сарајева пишу 'Вандереру', да се цар руски с њим у Ливадији разговарао, и да му је једно добро код Пултаве поклонио, куда је исти и одпутовао. Толико је пак сасвим извесно, да Лука у Херцеговини није, и да га тамо досад нико видео није.
- Дописник један из Задра пише прашкој 'Политици': 'Немојте се ни најмање чудити, што врло слабо јављам за догађаје на бојном пољу. Јер то је сад немогуће, почем се отуд вести врло тешко добијају, и сва писма, ако нису по прилици послати, подлежу љубопитству за то опет уређеног црног кабинета, који и из сами породични писама с маказама исеца сва она места, која се на тамношње догађаје односе. Кад се дакле писма по прилици врло тешко слати могу, то је дакле сасвим немогуће, сазнати истину, о оним стварима које се тамо догађају. Али ипак дознали смо овде за жалосну истину, да војници не само црквене ствари, него и црквене књиге јавно продају. Како дакле стоји то према оном налогу Вагнеровом, у коме налаже трупама да приватно имање чувају и штеде? (Али то је јавно добро! У.)
Вест, коју је за његово време 'Вин. Абенди.' донео, и која је преко брзојавног бироа на све стране света пуштена, да је једна депутација од 30 Жупљана своје подчињење понудила и притом изјаснила се, да повод устанку није 'ландвер', него србо-словенске агитације, није ништа друго било, а особито што се посљедњег тиче, доли машта и фантазија г. др. Лапене, који је с тиме своме пријатељу Вагнеру хтео мало одушке начинити.
-Врле родољупкиње у Боки и делом посведочише да су праве посестриме 'косовке девојке' и као што званични 'Тршћ. Нов.' јавља, да и Бокешкиње јако у бојевима са усташима учествују. Тако по извештају једног официра, који је у борби код тврђавице Тројице управљао, усташи су имали много мртви и рањени, који нису могли одма саранити и однети, тако да је још сутра дан око тврђавице 16 лешина лажало, међу њима 4 женскиње, које је он саранити дао. И лајтнант, заповедник тврђавице Горажда, нашао је једну младу лепу Приморкињу, која је још код себе мач и ханџар имала. Жене усташа носе за њима рану и џебану, а ободравају непрестано своје јуначне мужеве да се храбро бију и да у бој неустрашимо ступају. Код Горажда су више жена, по војеном извештају, три војника од ловаца камењем потукле.
Као што 'Тршћ. Нов.' јављају, приспео је тамо опет у клуб своје породице капетан Ђурковић после безуспешног пута свог у Боку.


* К о т о р.jpg (175.5 KB. 842x592 - viewed 4 times.)

Новије. Из Рисња брзојављају 'Цукунф.' од 11. нов. да се усташи после сузбијења у западне брегове више неопажају. Већ су два дана како непрестано пада јака киша. Војска је досадањи свој стан напустила и преместила на приморске обале.
- Приватан брзојав 'Ванд.' од 11. нов. из Котора јавља: данас су овамо 13 Жупљана донешени, међу њима и свештеник Радонић. Лојдов пароброд 'Бенико', који је у овдашње пристаниште стао, провалио се и 3000 комади за рану утопио. Непрестана бурна киша.
- 'Н. сл. Лојд' доноси брзојав из Беча: ђенерал Ауерсперг обуставио је даље наступање војске, јер се показало као немогуће и не корисно. Због хрђавог времена јаке су се бољетице у војсци појавиле.

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 433



« Reply #1049 on: July 20, 2018, 09:03:31 am »

'Застава', у Новоме Саду, у среду 19. новембра 1869. Број 137.

Царска војска претрпила је ужасан пораз 6 ов. месеца, код Драгаља, који је по трећи пут покушала да снабде с раном. Тај је пораз тако велики, да се према околностима може у мањој сразмери сравнити са оним код краљева градаца (битка код Садове. J.). Ђенерал Ауерсперг са главним станом и целим ђенералштабом мало није пао као плен усташима у руке, који су се за тај мах задовољили и са раном и осталом опремом што су ту заробили. Да је победа усташа сјајна и да је борба крвава била доказују: прво, забуна која је овладала услед тога у Бечу, што се врло јасно увиђа из бечких листова, а оно друго, што је од једне компаније, после свршене битке остало само 20 људи. Вести о тој битци, и то званичне веле да је погинуло 100 војника и 200 рањени! Од усташа није нађен ни један мртав ни рањен. Шта више ствар се сад сасвим окренула. По званичним вестима сва се војска повукла мору – дакле уступила; - ђенерал Ауерсперг поставио је свој главни стан на – пароброду 'Луцији' у Котору! Да ова трагедија бечке владе буде што потпунија и савршенија, да је драмски заплет још већма замршен, ђенерал Ауерсперг молио је министарство рата, да га опросте дужности главнокомандујућег. О овом заплету, и сама 'Н. сл. Преса' заборавља да јој треба узрок поразу износити какву 'маглу' или кишу, као што је почела, него у очајању своме јадикује да се заиста 'несрећа' догодила, чему је криво незнање и неспособност војсковођа, и жали се на лажљиве извештаје отуда, те вели: није дакле истина било да су операције обустављене ради дводневне кише, него је војска потучена! Старој пак 'Преси' није доста, што учини шака Бокеља са славном аустријском војском, него тражи још више кирије. Она саветује да, кад се другим путем неможе доскочити усташима, царске војска преко Црне Горе пређе, усташима за леђа зађе, и тако их сатре. Зар 'Преса' невиди шта јој би од војске међу Бокезима, а шта би тек било да западне Црногорцима шака! Но опрости јој Боже – незна шта говори!
Logged
Pages:  1 ... 65 66 67 68 69 [70] 71 72 73 74 75 ... 78   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.047 seconds with 24 queries.