PALUBA
August 23, 2019, 02:09:32 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije unesite ispravnu e-mail adresu jer na toj adresi dobijate mail za aktivaciju Vašeg naloga. Proverite obavezno i neželjenu poštu...
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 74 75 76 77 78 [79] 80 81 82 83 84 ... 116   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 195407 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1170 on: October 19, 2018, 09:55:53 am »

(63 ) Буна у Драгачеву 1841.


Почетком пролећа 1841. године, за време прве владе књаза Михаила, била је у Драгачеву нека буна, или боље рећи покушај од буне, о којој у нашој повести нема ни спомена а народно предање o њој заборав је већ одавна скрио. Исход мога сазнавања испричаћу ево у неколико редака, но, за дужност своју сматрам споменути, да ћу ја задатку само у толико одговорити, у колико ми је ствар позната, не бранећи ником, да о овој буни штогод опширније напише.

У поменуто време начелник среза Драгачевског, Милован Недељковић, пође по селима и саопшти да се цео данак – од Ђурђева дне (23. априла по ст.) 1840. до Ђурђева дне  1841. године – мора платити одједном. Драгачеваци ионако имаjу доста брига у пролеће, а те године оне су биле много веће. Прошлогодишњи град нашкодио је летини, непуни амбари брзо су се празнили. Како су све постове испостили, живели на киселом купусу, луку и сирћету – хлеб је био основна храна и брзо се трошио. А требало је оставити довољно кукуруза и за семе и за исхрану за време тешких пољских радова.
Пет талира, колико је требало дати, представљало је издатак који сељаку није био мали. Сељак не прима новац често, као на пр. чиновник, занатлија и трговац, већ највише један два пута на годину, кад прода род са њиве или винограда. Друга половина зиме и пролеће за њега је доба издатака, а примање нема ниодкуда. А баш у то доба дешавају се случајеви, где треба имати у рукама готовину, случајеви, из којих се не може изићи на крај без трошка.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1171 on: October 20, 2018, 09:15:32 am »

Књаз је Милош много ценио вештину старешина, који су били кадри да порез лако, мирно и на време покупе. Наплата се морала вршити што је могуће неосетно, мирним и добровољним путем, избегавајући јавне и извршне мере, но, ако су се према коме моралa употребити строгост, онда се претходно морао лично известити, и он је имао да оцени, да ли да се исте употребе или не. Тако, док је био у Цариграду, на примљене рапорте војних команданата, одговорио је писмом од 21. септембра 1835. године № 2703. своме заступнику  'Нашему возљубљеном Брату Јеврему Обреновићу, Генерал Мајору, у Крагујевцу', следеће:
'Рапорте војенни комманданата, које сте нам под № 325. послали, повољни су Нам, особито онај Полковника Лазара Теодоровића, у ком јавља, да је овај полугодишњи порез по новом опредјеленију од Народа у његовој комманди врло лако покупљен, и да је народ врло задовољан. Рапорте у овом предмету желели би имати од свију војенни комманданата, за које и вама и препоручујемо'.
Исто је тако књаз желео, да порез буде свагда равномерно подељен према имућности, и да га народ 'задовољно и са сваком покорносћу изда'.

После другог устанка, за цело време примирја, које је трајало пуних петнаест година, и после тога, још за четири године, трајало је плаћање свију врста пореза по старом турском уређењу. Али кад је примирју учињен крај и султан пристао на сталан мир, тада је царским хатишерифом, који је на Прозваног Андреју 1830. године на Врачару јавно прочитан и Књазу предан, наређено: 'Да се харач и сви остали данци опредјелително утврде; да се сумма прихода војени добара, која заими и тимариоти у Смедеревском санџаку, кромје Нишког имају и који ће под правленије Србског правитељства прећи, прецјене, и с приходима присоједини предјела саставе. Власти Моје Високе Порте неће се мјешати ни у внутрења дeла ни у парнице земаљске, нити ће једне паре више данка истезавати, и кои ће се, као што је мало више речено, за унепредак опредјелтељним начином пресјећи'.
Но док је све ово преведено у живот, и утврђена једне стална сума пореза, протекло је пуне три године, и једва је султанским ферманом од 1833. године одређено:
'Сматрајући на списак данка, кои су Срби досад мојој царској хазни давали, … и на умложеније трошкова њини, кои су зато нарасли, што се внутрење прављеније њиним началницима представља, то је данак утврђен у сумми од два милиона и три стотине иљада гроша; у овом одсјеку разумјеваће се ђумрук … приходи од тимара, зијамета и мукада, кои прављеније прећи има у руке Срба, арач и данци вообште, кои су до сад примани ил' у готову новцу ил' у натури, ког му драго имена они били. Данак плаћаће се сваке године у Бјеограду у два рока, починући од дана Св. Димитрија текуће године, и на концу сваког шестог мјесеца. Срби руководствоваће свим приходима свога отечества, и уживаће производе свои земаља'.
По овом царском акту, уговорени данак, који се имао плаћати Порти, почео је тећи од Митрова дана 1833. године; међу тим, све врсте старога пореза биле су распоређене и увелико се наплаћивале онда кад је поменути акт приспео у Србију и саопштен народу.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1172 on: October 20, 2018, 09:20:55 am »

На дан 1. фебруара 1834. године у Крагујевцу се састала Народна Скупштина, којој је саопштен горњи ферман. Скупштину је отворио Књаз престоном беседом, у којој је, а у тачци другој, изнео:
'Како ће се данак расположити на народ? О овом треба нам измислити најсправедљивиј, најполезниј и најлакши начин. То нам је већ познато, да ћемо високој Порти 2.300.000 гроша плаћати, и по самој нужности, а и по гласу Султанског Хатишерифа од 7. Ребјул-Евали 1246. године по турском календару, мораћемо давати нужни трошак Књазу нашем; мораћемо издржавати чиновнике наше како унутри у земљи, тако и изван земље по Цариграду и другим странама; имаћемо трошка и на непревидима и сад предсказати се немогуће, дјела; а најпосле треба, за најсветију дужност да сматрамо, да нам сваке године и по која пара претече, да нам се нађе за гладне и рђаве године и за сваки случај нужде. Ово су расходи земаљски, они треба, да се установе један пут за свагда, и да се до велике нужде и скупоће не мењају. Расходе ове мораћемо вадити и накнађивати од прихода Отечества нашег као: из пореза, арача, десетка, ђумрука Београдског, скела, чибука, аренда на кантаре и касапнице – ово ће нам бити приходи земаљски. И, будући да је Султан сав свој данак у једној сумми пресјекао, то лежи и нама дужност, да и ми данак, кои нам у земљи трошити ваља, у једно саставимо, и у једној сумми наплаћујемо, не именујући: то ти је за то, а то за то… Сад је велико и важно питање: коим ћемо начином то и издејствовати. И, будући да су порез и десетци најглавнија и најбогатија струка прихода земаљски, то је питање, како ћемо њи двоје најполезније и најправије уредити. За Правитељство било би млого лакше рачун држати, кад би се порез с главе на главу узимао; но за Народ је опет лакше и правије, кад би се резао по имању, кад би онај више и плаћао, кои више њива, ливада, и стоке и богатства има, и кад би мање давао, кои мање има. Сад ударамо ми порез само на ожењене главе, а има и неожењени глава, коима је прошло 24 године, и кои имају своје баштине, или које могу служећи сваке године по нешто заслужити, пак се само за то не жене, да не плаћају пореза; има људи трговаца, има чиновника, кои и двадесет пута више имају прихода, него земљодјелац, и опет не дају у обштенародну касу ни паре. Досадашњим нашим располагањем пореза морао је само земљоделац и сирома да плаћа; а није ли право, ако смо сви членови једнога рода, сви синови једног Отечества, сви стадо једног пастира, није л' право, да сви заједно по силама и по могућству свом служимо олтару Отечества, и богати да олагшавамо бреме сиромашнијему? –
Давање спахијски дација не можемо се ни унапредак опростити, зашто и оне стоје у сумми оној од 2.300.000 гроша, које имамо давати Султану, и оне ће се вадити из хазне народне; њи треба накнадити јој опет. Но питање је, како је боље и лакше по Народ, а како по хазну народну, да се исте дације узимају? Је ли боље, да се узимају, као и досад? или је боље, да свако село одкупљује само себе за њи? пак да пресјечени одкуп плаћа правитељству нашему, и да га ово даје Порти? Између ови дација десетак је најбогатиј. Ако станемо сад десетак и остале дације узимати, као што смо досад узимали, то ће морати десетчари непрестано бити по народу, и заступати мјесто субаша, кои су се купљењем десетка и дација речени забављали; ту би требало имати најмање две стотине десетчара, ови би морали вући и плаћу за то, а гдикои би се могао изопачити, те бити Народу оно, што су му субаше турске биле… Би ли боље било, да Правитељство само десетек од кукуруза узима, и даје га селима или трговцима нашим, да га свиње ови потроше? а да свако село одкупљује десетак остали струка усјева своиј? главница, пак казанина, воденичина, котарина, дација на кошнице и друге неизброиме ситнице, које су спахије наплаћивале, да се сбију у једно?
На све ове начине можемо се ми сад у призрјенију пореза и десетка устроити, но дај ми га, ко ће погодити кои ће од њи најсправедљивиј, најполезниј и најлакшиј бити? и кои за Правитељство, а кои за Народ најсгодниј?...
О свима овим важним точкама треба ми Господо моја! и ваше мњеније и соглашеније, но потешке су, знам, да се не могу одма ни рјешити. Зато и препоручујем Вам, договарајте се међу собом, како би се најправедније, најпробитачније и најлакше могле у дјејство привести. Договорите се јоште, док сте овде, и јавите ми Ваше мњеније; а после мораће се одредити и особита комисија, која ће овде сједити, о истим точкама мислити и свјетовати се, а при том и остале членове преправљати, које нам ваља великој скупштини о Ђурђеву дне предложити. Кад се вратите кући, а ви сообшчите свему Народу, шта сам овде предлагао, и о чему намјеравам о великој скупштини са свима говорути; пак ћемо онда покупити мњенија, и које буде најправије, оно ћемо и примити, онога се и држати'.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1173 on: October 21, 2018, 03:56:00 pm »

Пореско питање било је једно од најтежих које је требало решити, али се то није могло постићи целе 1834. године. Скупштина, која се имала састати о Ђурђеву дану, ради решења пореског питања, одложена је за шест недеља доцније. На дан 1. јуна састала се Народна Скупштина, да уреди и заведе нов систем плаћања пореза и распореди порез за ђурђевско полугође 1834. године. На овој Скупштини је одлучено: 'да се до заведенија новог поредка у внутрењим дјелима нашег Отечества, сви данци распореде за ову годину по наособ, као и до тада а не у једној сумми'. И Књаз је прокламацијом од 3. јуна № 1975. расписао Благодарној Господи Великим Сердарима, Членовима Судова и капетанима нахијским, поштенородним кметовима и свем Народу окружија' и објавио: 'Будући да су сви велики сердари, сви капетани, членови судова нахијски, и кметови у согласију са Судом Народним Србским, на Скупштини од 1. јунија писменно мени преставили, да волу, да се до заведенија новога поредка у внутрењим дјелима нашег Отечества, сви данци, а имено харач и порез и за ову половину године по наособ, а не у једној сумми, и по староме покупе; то сам и ја на представљеније њино пристао'… Даље је Књаз наредио: 'да без закасњенија заиђу по нахији, и у тефтер дани им попишу и харачке и порезке главе Народа, и по њима и харач овогодишњи покупе', за ђурђевско, па за тим и митровско полугође 1834. године, кад буде у своје време распоређен.

Идуће 1835. године, на Сретење састала се Велика Народна Скупштина у Крагујевцу, пред којом је сутра дан изнесен и усвојен први Устав Књажества Сербије. Ову је Скупштину отворио Књаз 2. фебруара, с беседом, у којој је изнео начин распореда дотадашњег пореза с предлогом, да се одреди порез од шест талира годишње, као једна стална пореска стопа, за плаћање пореза с главе на главу, која ће заменити све дотадање многобројне врсте пореза. Беседа књажева, у колико се односи само на порез гласи:
'И Ја и Суд Народни Србски трудили смо се до сад, не би л' изнашли какво средство, коим би се све потребе народне могле најлакшим и најправијим начином по Народ, а пробитачним по Правитељство наше, измирити. Сву прошлу годину совјетовали смо се о тим и совјетовали, и једни били смо једног, а други другог мненија. Најпосле нашао сам да никако не могу боље испливати у том, већ да се сав данак, кои Србин има давати, сбије у једну сумму, пак да се о једној сумми и купи од Народа по два пута у години, о Ђурђеву и Митрову дне; да се Народу даде времена, измирити од једнога дана до другога; и да се не кињи Народ више са ситницама, већ да плати један једини данак од три талира за пол године; а да не даје више ни арача, ни чибука, ни димнице, ни главнице, ни женитбине, ни котарине, ни воденичнога, ни казанскога, ни жировине, ни десетка од усева: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, ни десетка од кошница, и вина; а најпосле да не чини више ни кулука чиновницима, већ само Правитељству на зданијама, која би се градила за обштенародну ползу, пак и за тај кулук да прима плаћу од Правитељства на свакога човека, кои ради од јутра до мрака; а друмове и мостове села међу собом братски да граде. И сеоске шуме, и гора досадашњи алија да остану у напредак обштенародним добром; сав Народ плаћа данак и за њи, сав има право, и уживати их. Одсад нити има Правитељство наше, нит' икакав старешина, ни чиновник, ни трговац, ни сељанин, нити ико други права, заграђивати их, ако ће и десет грмова бити, нити забрањивати браћи и из других села и окружија, да их не уживају.
Кад разсуди Народ, да ће са поменута три талира данка на пол године измирити све земаљске потребе; кад разсуди, да му у та три талира улази и плаћа Архијерејска, и да неће ни димнице више плаћати; кад разсуди, да ће дати само та три талира, а да неће давати ни једне ситнице, које је досад давао; кад разсуди, да му одсад остаје и десетак, којим му Бог благосиља годишњи труд његов, и да ужива и сеоске шуме, и алије по својој потреби; кад разсуди, да му одсад и кулук чиновницима престаје, а да ће све то, велим, Народ зрело разсудити, надам се, да ће свак' жив наћи, да су три талира данка с главе на главу за пол године најумеренији данак, кои се може ударити на народ један.
Оће ли се с данком тим јошт изићи на крај, видићемо; Правитељство наше мора сад да покуша срећу, оће ли му то довољно бити или не; а Попечитеља Казанчејства биће дужност изнети и показати по истеченију једне године рачун како расхода тако и прихода земаљски Мени и Совјету и Народној Скупштини.
Да би међу тим и ова, овако умјерена, сумма свега данка од три талира, на пол године најправијим начином разрезала на Народ, како би и најимућнији тако и најсиромашнији Србин био задовољан, то ево предлажем Вам тевтере, у којима су пописане и жењене и нежењене главе, у којима стоји назначено и имање сваког Србина, а сваки кмет зна и онако, колико је кои брат десетка давао. По овим тевтерима и по имању ваља сад располагати данак. Но моје дјело и Правитељства није више располагати, колико данка на ког брата по имену да дође, то је одсад дело кметова, они требају тевтере поменуте да прегледе, десетак свачији да сравне, и у договору с Капетанима и Судовима данак од три талира за пол године по имању сваког брата да поделе најправијим начином, како се не би сиротиња долазила и тужила се на неправо располагање.
Све ове моје речи предлажем Вам, Браћо и Господо! и на Ваше промотреније, и желим чути и видити од Вас, од сваког окружија по особ, једнодушно, одкривено и нелицемерно писмено мненије, јесте ли задовољни с вишепоменутим мојим установљанијама, а и с мненијем мојим о том, колико данак Србин да даје, и како да се на њега удара. Изјавите ми мненије Ваше сви овако у скупи, а после, задавши државном уставу заклетву, изаберите међу собом најразумнија и најодабранија лица, и оставите их овде с пуновластијем, као депутате своје, да ја и Совјет државни чинимо даља расположенија с њима; они ће после доћи у Народ, и казати, шта је овде свршивано. Иста та одабрана лица биће депутати Ваши, кои ће, о трошку послатеља своји, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и Народу јављати их; оволика гомила не може се сбог велики трошкова сваке године скупљати. Оваки депутата народни има по свиме државама, и нама су нужни'.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1174 on: October 22, 2018, 08:08:01 am »

После усвојеног Устава, заведен је нов порески систем, плаћање једног државног пореза од шест талира на годину, т. ј. 36 цванцика, 60 гроша, или два и по дуката у злату с главе на главу с тим, да овај порез мора плаћати свако мушко пунолетно лице способно за рад. Са овим новозаведеним системом пореза, измењен начин плаћања, који је до тада постојао у Србији, а замењен новим системом, за који се држало, да ће бити правичнији. Новим пореским системом заведена је једнакост плаћања пореза, без обзира на имовно и привредно стање пореских лица. Тим је уништен стари систем пореза, а задржане су само две пореске врсте: лични порез и народни кулук. Прва је врста одређена на шест талира на годину од сваке пунолетне пореске личности, без разлике, је ли ожењен или не, а друга је сасвим ублажена и сведена само на кулучење за оправку путова и мостова, и по један дан у години кмету.
Творци новог пореског система држали су да ће правда бити задовољена, ако се стари, турски систем, сасвим укине и заведе само једна врста новчаног пореза, у којој, и ако буде какве неправде, моћи ће се лакше исправити. Радећи у хитњи на овом послу, учинили су погрешку, што се нису користили пореским подацима из четири последње године, за које су време још били у снази сви приватни спахијски приходи, главница и десетак, који су прикупљани и уношени у народну благајну. Овај спахијски приход могао им је да послужи као мерило за одређивање новог пореза према имовном стању, јер давање пореза у земаљским производима било је у неколико праведније за земљораднике и свагда је зависило од положаја и каквоће земљишта, т. ј. од добивеног прихода. Овим творцима беше лакше задржати се на личном порезу и стопи пореској  од 30 гроша на пола године, и исту проширити на све мушке личности старије од 20 година.
И тако је новим системом, у једнакости пореза, донесена неправична подела и плаћање пореза. А да би се ово ублажило, наређено је да се од сиромашнијих пореских лица, при опорезивању, не наплаћује полугодишње по 3 талира већ према њиховом стању: половина, трећина, шестина, осмина па често и шеснаестина од утврђеног пореза, а остатак да се наплати од имућнијих лица.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1175 on: October 22, 2018, 08:14:27 am »

При распоређивању и наплаћивању пореза, књаз Милош је обраћао нарочиту пажњу на то, да се не би појединим пореским лицима каква неправда учинила, и да се појединци не би оптеретили са порезом толико, да својој пореској дужности не би могли одговорити. У беседи својој, којом је отворио седнице Свето-Спасовске Нар. Скупштине, 28. маја 1837. године у Крагујевцу, Књаз, у трећој тачци, нарочито наглашава и наређује:
'Ја сам сваком приликом совјетовао, да се данак по могућству разрезује, да сиромаху тежак не буде, и то сиромаху, који је у правом смислу сиромах, који је честан и радин, но баштине не има, дјечицом је обдарен, или је коим му драго честним образом убожан, не разумјевајући под сиромахом битангу, љенштину, пијаницу и овим подобне, коима никад ништа праштао нисам, и коима ништа праштати не треба. Но то се све слабо у исполеније приводило, и данак се разрезује неправедно, по чему једни не осећају никаква терета земаљског, а други изгубише се под теретом данка, и мени дотужаше тужбе сиротиње.
Да би се ово злоупотренленије предупредило, ја ево у Скупштини дајем моје рјешеније као мјеру против реченог злоупотребленија. Рјешеније пак моје јест, да се данак по могућству и то по земљи разрезује. Ко има више земље тај нека више и даје; који мање земље има, на тог ће спасти, да мање и даје. Свако село зна, колико који житељ истога села земље притјажава; а за увјерити се о том, каква је мука, сваког земљу мотком премјерити, па по овому лако је онда и данак расположити. Па да би и при овому премјеренију земље јошт правилније данак расположио се, земљу ваља на три класе подјелити, као што и јест нека земља добра, нека средња, а нека рђава и најпре по количеству, а потом по доброти земље данак расположити.
Све Европејске державе по земљи данак наплаћују. Кад не би оне увјерене биле, да је то тако боље, оне то сигурно чиниле не би. Потребно је, да и ми по доброму овому примјеру владамо се.
(У тачци четвртој, петој, шестој и седмој, Књаз говори: о народној привреди, трговини, о војсци, и о преступима који се догађају у народу. А у тачци осам враћа се на порез.)
Мени је до знања дошло, да се по вилајету овдје и ондје говори, да је народу данак тежак. Што се мене тиче, ја видим и знам, да се и с овим данком, кои се сад даје, на крај изаћи не може, теглећи оволике трошкове, колики се тегле, и које сваки разуман и праведан лако усмотрити може. Узмите ово у рачун и расужденије, а мени да дате преко Совјета изјасненије: Је ли истина, да се говори, да је народу данак тежак, или то само љенштине и битанге говоре?  Ако се то заиста говори, питам, по чему је народу тај данак тежак? Како би се могло љепим начином учинити, да данак буде лакши?
(Девета тачка говори о беспосличарима и нерадницима којих има у народу. А прве две тачке у беседи, говоре о шорењу кућа по селима, о држању и чувању свиња да не кваре земљу.)

На овој Скупштини били су искупљени: сви архијереји, из сваког окружја по два свештена лица, сви војни команданти, 'од сваког Исправничества по један член и то старији', све среске старешине 'кромје гдикои, кои су због сигурности граничне по кордонима остати морали, од народа 216 кметова, од сваког места, у ком је Исправичество, по два кмета, и сви свињарски трговци отечества.'

На 'Књажеско слово' које се налази заведено под В№ 1.915, Народна Скупштина, адресом својом од 30. маја одговара: да жели и сама правично распоређивање пореза; да ће настојавати, да се у будуће правилно порез распоређује, и сваки према свом имовном стању буде оптерећен; и да им није познато, да ко у народу протура гласове како је данак тежак.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1176 on: October 25, 2018, 07:23:50 am »

Са новом пореском реформом заведен је и нов начин oпорезивања и задужења грађана. Народна Скупштина контролисала је распоред пореза, а сам посао распоређивања прешао је на државну благајну и Управителствујушчи Совјет, а доцније на попечитељство финансија. Државна благајна имала је нарочити протокол 'порезораполагателни', у који је, према извршеном попису 1835. године од стране среских старешина, заводила округе и срезове редом, са означеним стварним бројем пореских лица која плаћају порез, као и бројем лица ослобођених од пореза, с којим је задуживан цео округ. Окружна надлештва, по добивеним пореским списковима од државне благајне, задуживала су срезове, а ови у свом кругу – целе општине редом. Општине су, после сваког Митрова и Ђурђева дана, одређену суму уредно полагале, преко среских старешина, окружном надлештву, а ово државној благајни, која се до 1841. године налазила у Крагујевцу, а после у Београду.

Књажевим указом, од 7. маја 1837. године № 1596, одређено је, 'које се личности ослобађавају од плаћања пореза:
1. Отац, који има три ожењена сина, а са једним сином живи у кући.
2. Држављанин, који је оптерећен ситном децом, а нема баштине и једино надничењем, аргатовањем, издржава породицу.
3. Лице, које није оптерећено ситном децом, али нема баштине, а издржава се надничењем, плаћа порез према заради, један до два талира на годину.
4. Кмет, као пореска личност, улази у број лица, која плаћају порез; а ослобађавају се само они који, према овом указу, долазе у ред оних који се ослобађавају.
5. Лица испод 60 година ослобађавају се, ако у кући имају по једну млађу пореску личност која већ плаћа порез, а имањем нису јачи од те личности – сина или зета.
6. Сви трговци, механџије и шпекуланти улазе у број лица која плаћају порез.
7. Лица неспособна за рад, ако су слабог стања, и лица умно оболела ослобађавају се од пореза.'

Број лица, ослобођених од плаћања пореза, године 1835, износио је 2.380, а која су плаћала порез био је 114. 836 пореских лица. Првог полугођа 1839. године, порез од 6 талира, спуштен је на пет талира.

Кад је књаз Михаило дошао на управу и место свога оца и умрлог брата, првоје предузео да уреди правилно и правично наплаћивање пореза. У том циљу, под 12. марта 1841. године, издао је правила за пописивање пореских лица, чиме би се имало тачно одредити која ће лица оптеретити порезом, а која се ослобађају.

Правила, која комисија на пописивање данак плаћајући глава у окружију Н. одређена набљудавати има.
Будући да по гласу 60. точке Устава земаљскога плаћању данка и дајанија подложан је сваки Србин, но, изузимајући Турчина и сваке стране државе поданика, пребиваније и упражненије у Србији с надлежним одпустом привремено имајућа, разумети ваља сваког осталог житеља Србије: то
1. Под давањем данка Правитељству Србскому, подпадају не само жењени, но с баштином, или именијем, или занатом, или трговином, или буди којом промишљеношћу, добро стојећи нежењени, или удови људи, или удовице, или без оца и матере заоставша деца.
2. Скоро ожењени, кому су после 6 месеци после женидбе протекли, давању данка подложан је, ако у кући главу, данак плаћајућу има; иначе, ако је самац, уписује се одма, сходно 1. точки, и данак плаћа.
3. Дошљак, кому су две године, од како се је доселио, већ протекле, записује се у данак плаћајућу главу, као што се онај, кому речено време јошт истекло није, у рубрику данак неплаћајући глава уписује, са зајемчанијем у примечанију: име, пол, године, како се је из (одакле буде) доселио.
Под именом дошљака онога разумети ваља, који се је из стране државе у Србију доселио, а не оног, који се из једног места Србије у друго пренаша и сели, и овог последњег сходно 1. точки записати треба у главу, данак плаћајући, у оном месту, гди је живети дошо.
4. Духовствено плаћање данка и дајанија ослобођено је; и зато свештеник, као старешина кућевни уписује се у рубрику данак неплаћајући глава.
Брат и син, или и други буди који сродник свештеника, ако су с њим у кући, баштину неодвоиту имају, а к тому ожењени, у реченом правилу изјатија чине, и за то записују се у главе, данак плаћајуће, и од такови данак се узима.
5. Чиновници сви, у коју класу спадају и учитељи, како они, коима Правителаство, тако и они, коима обштине плаћу издају, не подчињени давању данка на главу своју, мерно плаћању мештана њиови су иста, и ови неће се обштини дати, већ у Правителствену касу узети, којој и остали данци или дајанија, на добра и земље спадајуће, принадлеже и предају се.
Чиновници, свак у свом месту, гди обиталиште има, пишући се, замјечава се у рубрику за њега у тефтеру определену; а брат, син или други који сродник, ако такови у кући чиновника има, под условима у 4. точки наведенима уписују се у главе, данак плаћајуће.
6. Солдат, ако би и жењен био, за време пребивања његовог у војеној служби давању данка није подчињен, зато се у овом случају у рубрику глава, данак неплаћајући уписује, са замјечанијем у примечанију: солдат.
7. Преседатељ примирителног Суда обшества којег давању данка није на своју главу подложан, зато се уписује у данак неплаћајуће главе; помоћници пак (остали членови примирителног Суда) ако су из једног с преседатељем села, плаћају данак, и записују се у данак плаћајуће главе.
Помоћници примирителног Суда обшества којег, које је из више села састављено, ако су из више села, у данак не спадају, већ се као и преседатељ истог Суда од давања данка ослобођавају, што сваки у свом селу извршује ону кметовства дужност, коју и главни кмет у свом, по овоме стављају се у данак неплаћајуће главе.
8. Старци, 70 година стари, ако у кући данак главу плаћајућу имају, неподлеже давању данка, иначе самци уписују се и данак плаћају, не на главу, но само на добра.
9. Кућа, имајући 4 главе, данак плаћајуће, четвртом ослобођаје се, и сaмо три под давање данка спадају, као такове уписују се и плаћају.
Четврта глава ослобођена, ако је главним кметом постала, онда за кметовство ослобођаје се и трећа, и само две остале данак плаћају.
10. Отац, четири данак плаћајућа сина у кући имајући јошт с једном у кући главом ослобођаје се, и само три у данак уписују се, и такови плаћају.
11. Отац, имајући три данак плаћајућа сина, ако су два с њим у кући, давању данка на главу своју неподлежи, и уписује се у рубрику, данак неплаћајући глава, иначе ако је само с једним записује се у данак и такови са заоставшим сином плаћа.
12. Удовице ситном децом оптерећене, а рђаво с имањем стојеће, ослобађају се од давања данка.
13. Човек као и удовице са ситном децом оптерећени, но с имањем прилично стојећи, подлеже давању данка, и записује се у главе данак плаћајуће, но у толико, у колико стање његово прописивало буде.
14. Људи сакати и бесомучни, ако су сиромаси, а к тому сами у кући, под давање данка неподпадају; но ако с имањем прилично стоје, а к тому имају, који им добра и земље њиове обработава и управља, давању данка подчињени су, и сразмерно имању њиовом записују се у главе данак плаћајуће.
15. Лица због заслуга отечеству учињени књажеским објавленијем од давања данка ослобођена, и сад у том слободна остају, и записују се у главе, данак неплаћујуће, но припадајућу част на баштину и земљу своју плаћају соразмерно остали мештана њиови на земљу и баштину, сходно 5. точки наставленија овог.
16. Лица, имајућа књажеско објавленије, да због крајњег убожества, или деца, да због недораслости њиове данак не плаћају; ако су јошт у истом стању, у ком су у реченом смислу објавленија получила, остају и сад у давању данка слободна, иначе ако су прва у боље стање доспела, а друга у дорасле године ушла, престају у давању данка слободнима бити, и записују се у плаћање данка, у колико ови чинити стање имаоства њиова дозвољава, и од такови се данак ослободителна објавленија одузимају, и попечитељству финансија пошиљу.

12. марта 1841.                                    (М.П.) Михаил М. Обреновић с.р.
КВ№ 291. у Крагујевцу.                                  Књаз Србски.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1177 on: October 25, 2018, 07:38:30 am »

Са овим правилима постигла се тачност у оптерећивању порезом. А да би се распоређени порез и на време прикупио, књаз Михаило је, указом од 31. августа 1841. године КВ№ 1159, Сов. № 627, наредио:
1. Попечитељство финансија дужно ће бити у напредак припадајући полугодишњи данак у првом месецу по Митрову или Ђурђеву дану, на подчињена му надлештва расписати, а ова ће без свакога отлагања посредством подручним им срески началника надлежним кметовима то обзнанити.
2. Кметови су дужни одма, како од срески начелника налог добију, да се данак скупи, припадши на коју општину данак разрезати и својски се постарати, да се данак час пре изда и скупи; јербо су кметови дужни сав сакупљени данак надлежном среском начелнику на два месеца пред Митров или Ђуређев дан, сасвим и потпуно издати; а ови су опет дужни примљени од кметова данак заједно са нужним списковима, за 15 дана т. ј. на један и пол месец пред Митров или Ђурђев дан надлажном начелству предати равно; и окружна начелничества дужна ће бити за сљедујући опет 15 дана сав скупљени из окружија данак, с нуждним актима попечитељству финансије послати тако, како ће сав, из целе Србије искупљени данак, на један месец пред Митров или Ђурђев дан попечитељству финансије предан бити.
3. Будући да по већој части од прилежанија кмета уредно, а од неприлежанија његовог неуредно издавање и сабирање данка зависи, то да се унапредак сваки кмет, који би се по делу овом немарљивим показао и виновником учинио, да данак у селу његовом и преко узакоњеног рока неискупљен заостане, као неспособан и недостојан с кметства збаци.
4. Срески начелници, за које би се доказало, да је њиовим небраженијем закасненије издавања данка до узакоњеног рока проузроковано, или, који би на време примљени данак, без сваког довољног узрока при себи, и преко рока задржавали, битће путем судским први пут за казну, два месеца удаљени од званија и плате; други пут шест месеци без службе и плате; а трећи пут, као неисправљајеми без сваког призрења званија лишени.
5. Иста ова казна постићи ће окружне начелнике, и друге чиновнике при окружном началничеству, за које се докаже, да се њиовом кривицом није могао данак на узакоњено време попечитељству финансије послати.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1178 on: October 25, 2018, 07:50:59 am »

За време владе књаза Михаила, државни су расходи били знатно увећани; спуштањем пореза на 5 талира, целокупни државни приход није могао да покрије цео расход, и с тога је Књаз био принуђен да порез опет врати на 6 талира.

Прокламација
Љубезни народе Србски!
Какогод пто је дужност правитељства непрестано старати се о ползи народа свога, о напредку његовом, и о безбедности обштој и свакога понаособ, тако је исто и народа дужност, да он овоме у благим намерама његовим у помоћ притиче, и њега у томе подпомаже. Взајмност је ова свуда па и код нас необходимо нуждна, и без ове не само што се никакова цјел правитељства постићи не може, него и оно што је већ постигнуто и докучено изгубити и упропастити би се морало. Ово је љубезни народе Србски! такова јасна и неоспорима истина, да никакови доказатељства не потребује, и зато нека ти је свагда на то уму, да помоћ она коју правитељство од тебе иште, иште је за тебе самог, за твоју безбедност, славу и узвишење.
Уставом, који су премилистиви цареви: господствујући и покровитељствујући, народу Србском даровали, одређена су толика надлежатељства, званија, чиновници и служитељи; све то за безбедност целог народа вообште и свакога Србина по наособ. По смислу истог устава завело је правитељство гарнизоно воинство, које је за обдржаније мира и поредка необходимо нуждно. Заведени су по границама карантини и састанци и ови су са нуждним числом кордона снабдевени, једно за чување да се кужне и друге заразителне болести у Отечество наше не увуку, а друго да нам зли и рђави са стране људи какву штету не учине. К томе, у отечеству нашем заведене су веће школе и за веће науке; у овима приуготовљавају се младићи једни за чинове свјашченическе, а други за остала правитељствена званија. Из ови школа имамо ми већ и свјашченика и други за правитељствену службу чиновника: једни су од младића наши, који су у отечеству нашем донекле науке слушали, послати у Беч, други у Шемниц у Аустрији, трећи у Париз, у Француску, а једни ће скоро и у Петерсбург у Русију послати се, да тамо остале науке о трошку правитељственом науче, а млоги и из они, који су овде у отечеству нашем, уче се такође о трошку правитељственом.
Поред свију ови не с малим трошком скопчани обшчи потреба, правитељство се је нуждавало и нуждава се са потребним му зданијама: од ови је врло мало число поградило, а друга топрв градити намерава. Сада оно гради и велику на Морави ћуприју, која ће га знатну суму трошка стати, а мора обратити поглед свој и на главни од Београда к Цариграду водећи друм и на остале у Србији путове, јер су ови за удобност трговине одвећ нуждни, а опште је познато, да је свака земља без трговине мртва.
Кад се дакле у размотрење узму расходи правитељствене касе као:
1. Данак блистателној порти годишње одређени.
2. Плата мени за издржавање моје, моји служитеља и остали по достоинству моме потреба.
3. Плата виши и нижи званичника и служитеља.
4. Издржавање гарнизоног воинства са платом, његовом раном и мундиром.
5. Плата кордонске страже и трошкови за карантине и састанке.
6. Издржавање мезулана и пошта.
7. Издавање за потребе, које сам од части горе навео, и
8. Издавање за друге млогостручне потребе – које ја навео нисам, и које се не могу све овди изчислити; то се из самог овог кратког прегледа види, да су ови правитељствени расходи значителни.
Рачуни пак, које је финансија Совјету поднела опредјелително доказују мложину расхода правитељствене касе, као и то, да се исти расходи са приходима, који су до сада у касу правитељствену утицали, застрти не могу, и да је народу онај један талир од данка без предходителног сравнења прихода с расходом, сљедователно без надлежне обзоритељности одпуштен.
Истина овог стања финансијелног тим јаснија бива кад се опоменемо, да се и пре устава земаљског, кад је расход правитељствене касе, због мањег числа чиновника, млого мањи био него је сад, почем су по Уставу толики чиновници постављени бити морали, поред онолики прихода, који су поздније обштинама уступљени, а дотле у правитељствену касу утицали, данак с главе на главу по 6 талира узиман, онда кад је народ поред истог данка правитељству и при грађењу правитељствених зданија, и другим потребама кулуком помагао, а тиме издавање новца на правитељствене касе знатно уштеђивао.
По свему овоме надам се а и праведно очекујем, да ћеш ти народе Србски! слову Књаза свога следовати, и данак овај који и онако, у сравненију спрама данка, који се по другим местима узимају, теретан није, а судивши да ти са овим данком плаћаш, прво, што си своме цару као подајник његов дужан; друго, што се тим искупљујеш од давања десетка и остали спајиски давања; треће: што с овим издржаваш свог Књаза, своје чиновнике и служитеље; а четврто, што се све то на собствене твоје користи чини, драговољно и без роптанија у своје време издавати, како ћу и Ја тим боље моћи, о твојој безбедности, о срећи и напредку твоме промишљавати.

В№ 1635.                                               Михаил М. Обреновић
9. Декемврија 1841.                               Књаз Србски
у Београду.

Толико о порезу. Да видимо, међутим, као што смо на почетку наговестили, како је текла наплата данка у Драгачевском крају лета господњег хиљаду осамсто четрдесет прве, у пролеће. 
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1179 on: October 26, 2018, 07:47:25 am »

Када је начелник среза драгачевског, Милован Недељковић, сељацима из Трбовца (Драгојевац) прочитао 'пусуле' и рекао да се данак мора платити одједном, они су одговорили да то не могу учинити, и замолили су капетана да половину плате до Ђурђевдана, а пола кад саберу летину, јер је познато да у Трбојевцу живи сиротиња.
Сматрајући да је то одбијање, Недељковић о свему обавести окружног начелника у Чачку – Стевчу Михаиловића. Овај одмах пошаље свог помоћника Милију Илића у Вирово (тада је среско место било у Вирову), ставивши му у дужност да заједно с Недељковићем оде у Трбовац и данак сакупи; у противном коловође да похвата и нaчелству их доведе.
Сад је окупљеним Трбовчанима наређено одлучно и оштро, да цео данак морају одједном да плате. Без обзира на претње, они захтев одлучно одбију. Један од њих – Раде Калушевић – повиче да данак не да, рекавши да 'пусулу неће нико по томе да призна што она није од Књаза, него су је срески начелник и помоћник сами писали'.
Чувши то, помоћник нареди пандурима да изгредника одмах вежу. Међутим, прискоче сељаци, отму Калушевића од пандура, па подигну штапове, претећи помоћнику и начелнику. Уплашени од разјарених Трбовчана, њих двојица ускоче у седла својих коња и побегну.
Оставши сами, сељаци се закуну, ухвативши се сви за један штап, да данак од пет талира неће никако платити и да ће на оне домове који би га између њих платити пристали, гомилом напасти.
Побуна се затим проширила на Миросаљце, Трешњевицу и Котражу, захватила део Церове и Краварице. На челу побуњеника, чији је број порастао на три стотине, налазили су се Периша Вранић, председник примирителног суда у Миросаљцима и Мацо Цветић, сељак из Церове.
Побуњеници крену на Вирово, опколе кућу капетанову, претуку неколико његових пандура, повежу их, па ухвате и самог капетана Недељковића. Са везаним капетаном пођу у Чачак. Успут им се придруже многи сељаци из околних села те се њихов број увећа на седам стотина. Глас о овом догађају пренео се кроз читаво Драгачево, па је прешао и његове границе.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1180 on: October 27, 2018, 12:03:54 pm »

Обавештен о побуни и узнемирен због њеног ширења, књаз Михаило пише из Крагујевца стрицу Јовану у Чачак и тражи од њега да побуну угуши. Иначе 'ако се међу њима неотложно мир и поредак не установи, и ако се они одмах својим властима не покоре, сам собом, с војинством и оружаном руком противу њи ја ћу поћи и без сваког даљег извиђања с њима као с бунтовницима, као и нарушиоцима општег мира и спокојства и као с мојим народним непријатељима поступити'.
Књаз је овако оштро претио јер је тих дана у Крагујевац стигао барон Ливен, царско-руски изасланик, због повратка у земљу водећих уставобранитеља -  Томе Вучића-Перишића, Аврама Петронијевића и Илије Гарашанина. Михаилу је тада било веома важно да покаже како је он потпуни господар ситуације у земљи. (Говорећи о томе у својим Мемоарима, Стевча Михаиловић, сматра да су буну покренули књажеви противници ван Драгачева.)
У међувремену, када су с побуњеници приближили Чачку, побегне им капетан Недељковић и обавести Јована Обреновића и Стевчу Михајловића о стању ствари. Стевча сакупи пандуре и крене преко планине Јелице против побуњеника. Више вештином и обећањима него силом, успео је да их убеди да се разиђу кућама, дозволивши им да изаберу десеторицу која ће их заступати. Ови народни представници напишу свој захтев, а лаковерни сељаци, верујући Стевчиним обећањима, разиђу се кућама.
Чувши за буну у Трбовцу, сељаци у Горачићима такође одбију плаћање данка. Преко педесет Горачанаца сиђе у Чачак и затражи од кнеза Јована да им се плаћање данка раздели у две рате, наводећи као разлог рђаву годину. Али, кнез није хтео да усвоји њихове разлоге.
На претње и притисак, неколицина се поколеба и пристане да плати цео данак, док су тринаесторица остала упорна. Ове непокорне кнез похапси и преда суду чачанском.
Пошто су се побуњени сељаци осталих села разишли, верујући обећањима начелника, власти су пошле у потеру. Коловође су лако похватане, отеране у затвор и изведене на суд. Судске пресуде биле су немилосрдне и безобзирне.
Периша Вранић, из Миросаљаца, да се 'лиши звања, надокнади штету и да пет година на робији у лакоме гвожђу пребуде'.
Коловођа Мацо Цветић из Церове 'да се из пушака убије и тело његово на точак метне, на коме за три месеца да стоји и после да се закопа'.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1181 on: October 27, 2018, 12:13:06 pm »

Његовој Светлости
Милостивејшему Господару Књазу Србскому
Михаилу М. Обреновићу.

( ) Прикључениу овде под ./. пресуду, над Перишом Вранићем, Председатељем Примирителног Суда обштине Миросаљске, и Мацом Цветићем из Церове, као коловођама породившег се у Срезу Драгачевском немира, Окружним Судом изречену и Апелационим у толико пооштрену, да се Мацо из пушака убије, и тело његово на точак метне, на коме за три месеца да стои и после се закопа, Периша пак, да поред низвергенија са званија и накнаде штете, као и дангубе неким кметовима, 5 година дана на робији при Окружноме Суду у лаком гвожђу пребуде, Попечителство Правосудиа с принадлежећим к истој пресуди актима и сваком покорношћу подноси ради височаишег размотрениа  Вашој Светлости.

А№1145.                                Попечитељ Правосудија и
2. Јунија 1841.                       Просвештенија, Подполковник,
у Београду                                               Стефан Радичевић

                                              Привремениј  Началник Оделенија
                                              Попечителства Правосудија
                                                                 Савва Шилић


* извештај.jpg (417.74 KB. 1380x1366 - viewed 16 times.)


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1182 on: October 29, 2018, 08:11:43 am »

Ево како Стевча Михаиловић у својим мемоарима описује стављање на точак: 'Стављање осуђених криваца на точак вршило се тако што је убијени скинут го и подизан на точак да се ту, а не у гробу распадне. Сам точак био је обичан точак воловских кола, који се хоризонтално натицао на врх једног дугачког, добро укопаног стуба. Кроз средину главчине од точка пролазио је гвоздени шиљак са стуба, на који се погубљени натакне, лицем у небо и шиљком кроз леђа. Тако остаје одређено време – пресудом назначено'.
Из једног упутства Народног Суда од 20. новембра 1833. можемо видети како се је поступало са на смрт осуђеним непосредно пред извршењем ове казне: 'Да се у напредак', гласи то упутство, 'никакав на смрт осуђени по данашњем обичају не погуби; сирјеч да се не погуби одмах без ичијег знања, чим се из апса за то поведе, и на место погубљења доведе; но да се близу одређеног места погубљења, у једној за то одређеној соби или кући у тешком окову и под тврдом стражом пред погубљење најмање 24 сата задржи, и да се околноме народу обзнани, да се и гди се он налази, па за то време, докле се осуђени ради угледа задржава, слободно ће њему бити и јести и пити с народом и родбином, кој му долазио буде праштати се. Само суд ваља за то време сваку могућну предострожност да набљудава, да не би осуђени утекао, или друго што догодило се. Пре но што се осуђени на место погубљења поведе, ваља надлежни парох, да га причести и исповеди'.
Смртна казна извршавана је на јавним местима пред сакупљеним народом, 'да с народ угледи', уз присуство полицијског чиновника, два кмета и свештеника. Пошто чиновник очита 'сектенцију', свештеник са неколико поучних речи позове осуђеника на покајање, те да се за смрт припреми; за тим се осуђенику вежу очи, после чега ће на дани знак од пол. чиновника четворица за то одређених полицијских службеника (пандура) пуцати у њега из четири пушке у једанпут, а ако га не убију одмах, пуцаће опет.
А како се с мртвим телом осуђениковим по извршењу казне поступало, видимо из решења издатог 13. јуна 1853. № 633., које гласи: 'Да опело остаје духовној власти наређивати, почем је тело погубљеног осуђеника земљи предано, јер тада више ишта полицајна власт даље дејствовати нема; но како скидање с точка и сарањивање по наредби пресуде бива, то док полицајна власт пресуду у извршеније не приведе, и тело се земљи не преда, опело се никако чинити неће моћи'.
У §. 287. Закона о кривичном поступку пак изричито се вели, да се тело погубљеног осуђеника има укопати на месту погубљења.

Према усменом предању, које је развијено у Драгачеву, у породици Вранић у Миросаљцима, живи и данас прича о томе како је спасен Периша. Периша је, такође, као и Мацо Цветић из Церове био  осуђен на точак, 'чаврму'. Таква казна следовала му је као коловођи буне. Чувши то, његов отац Милован и брат Никола, знајући да су Обреновићи похлепни на новац, спреме бисаге дуката, које Никола однесе књегињи Љубици, а ова измоли од Михаила главу Перишину.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1183 on: October 30, 2018, 12:00:45 pm »

За остале мање важне учеснике у буни, Окружни суд у Чачку донео је, такође, одговарајуће пресуде. Рако Томашевић, Миљко Петровић, Витор Чапаковић и Петар Старчевић, сви из Краварице, месец дана робије у гвожђу да издрже и по педесет штапова да им се удари. Тринаесторица бунтовника из Горачића по четрдесет штапова да добију. Трбовчани – њих седамаест – да приме по педесет ударца штаповима. Котражанима и Церовцима такође по педесет штапова. Биланс изречених казни – један на смрт, петорица на робију, а четрдесет да приме 1850 ударца штаповима.
Као што је коловођа остављен за пример три месеца на точку, тако су и његови саучесници примера ради тучени пред окупљеним народом на чачанској пијаци. Претучени су се потом дизали. Породице су их прихватале, товариле на дрвена кола. Неки су ударце преболели, неки истали богаљи целог века, а Радисав Ружичић из Горачића, полудео је.
Тако је Драгачево умирено.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1184 on: November 17, 2018, 12:24:37 am »

Тадашњи окружни начелник у Чачку, Стевча Михаиловић, сматра да су у буну били умешани кнежеви противници ван Драгачева. У својим мемоарима он пише:
'У 1841-вој години, тек што се чу, да је барон Ливен царско руски посланик дошао у Крагујевац, одма се диже буна у Драгачеву. А у том је срезу старешина – лисац – Милован Недељковић из села Вирова, истог среза. Дотрча овај старешина једног дана пред вече, бајаги страшно уплашен и што год може с коњем и момцима трчи, па се скиде пред начелничеством. И одма тражи мене, а ја сам онде у канцеларији и био. Позовем га унутра и питам: што трчи и што се поплашио?
Зло, господине, диже се бунт у моме срезу, умало ктедоше ме убити и једва утеко. И ето их већ близу код Јелице планине у селу Коићу и Грабовцу. Јесу ли колико, питам ја. Сав срез, па једни отидоше да дижу Подибар, а једни су сва око Чачка села већ подигли, сад ће и ужичка, а кажу да им је готова и рудничка наија. Па шта говоре и шта оћеду? Одговара ми: Шта оћеду и шта говоре, све не знам, али највише вама прете и председатељу суда Маџаревићу; Бог и душа, вас два кудгод уклоните се, јербо мени за вас највише стра. Велим: а што им је на мене криво? Не знам, Бог их убио; кћау и мене да убију, да не утеко, oдговори капетан. Па сад, шта да чинимо, како се теби чини, како би најбоље било? Одговори ми, да се ми негде уклонимо, а да молимо Господара Јована, и нек поведе г. Самаилца члена суда са собом; само их Господар може утишати и нико други.
Зовнем одма и све остале чиновнике судејске и ту сад већамо, како они мисле сваки по себи и сви скупа. Сви рекоше, да је зло и да се моли Господар нек иде пред њи; а ми да се, богме, уклонимо, на кога вичу.
Одемо господару Јовану, и кажемо му све и упитамо га: Како се њему о томе чини и зашто ли је та буна и шта ли оће? Одговори Г. Јован, да он не зна ништа о тој буни, нити шта траже. Но рече: ви с Маџаревићем уклоните се, па они други нека дођу; па ћемо наместити страже око Чачка и не дати им у варош, и питаћемо их: шта траже?
Пођем ја од Господара Јована, но он ми рече: па куд идеш и шта ћеш да радиш? Одо, Господару, да се још сам поразмислим. Нека их нек дођу, да видим шта траже. Одо ја и промисли се. Заповедим момцима да се спреме и наоружају. Заповедим да се одма удара у добош и све Чачане на заповест на пијацу сазовем и то одма. И онамо на пијацу ја изиђем и препоручим људима, одма сви нека иду кући и повечерају, и одма за тим спремни буду коњаници с коњима, а пешаци пешице, и сви добро наоружани; и то, како добош по други пут удари, сви да будете на пијаци у паради готови, да идемо противу побуњених. И растурим људе, да се приготове.
Logged
Pages:  1 ... 74 75 76 77 78 [79] 80 81 82 83 84 ... 116   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.032 seconds with 24 queries.