PALUBA
June 01, 2020, 01:54:48 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije unesite ispravnu e-mail adresu jer na toj adresi dobijate mail za aktivaciju Vašeg naloga. Proverite obavezno i neželjenu poštu...
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 86 87 88 89 90 [91] 92 93 94 95 96 ... 161   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 253639 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1350 on: February 25, 2019, 11:12:24 am »

Из Карловца, 26. Априла. У след побуне овдашње издејствовано је, да се магистарски послови од 1. Нов. т. г. србски одправљају. На Митрополитовој кући, на саборној цркви, на магистрату и чујте! на римској цркви вију се србски барјаци. Неправотако звани 'Шокци'  т. ј. Србљи римске вере сами су Митрополита молили, да им даде видиме знаке ове заборављене јим народности, које је свечано и учинило. Вредно је чути, што је један сељак своме пароху овде казао: ' Ми ћемо вас попове с буџом у главу, што нећете да предводите народ против Мађара; ви сте криви'; на које поп уплашивши се рекне: 'Богме нећеш, јебо куд год ви пођете, и ми ћемо с вама, само немојте с буџом'. Можда би се с њоме неким поповима народне ружице на шешире место мађарски приковати дале? Нек' се узму на ум, и за време освесте, а не као што учини Платон епископ, званично расписавши, да свештеници у његовој епархији мађарске ружице носити морају. Лепо заиста родољубије, с којим се г. Платон поноси, но доћиће сабор, и одлетиће му са шешира мађарска ружица.У Вуковару покајали су се србски Мађарци, поимено Рогулић. Србљи су добили, и у конгрегацији изјаснили се, да не признају мађарски министеријум, на које одма и Чивути, заденувши цедуље за шешире с надписом 'Славјанин', изјасне се, да ће и они Србљи бити. Можда иј је прекиј суд, који је ту против сваког проглашен, кои би се усудио против Срба и Хрвата роптати, на ту мисао тако брзо навео.
Ономадне стиже овде гроф Сечењ, оде к Митрополиту, и врати се после 1 ½ сата у Варадин, а г. Митрополит таки за њим. Данас беше овде Цан из Варадина код г. Митрополита, ком свакиј дан 3-4 штафете стижу. Незнамо шта је, ал' види се велика делателност.

Из Пеште. Скорим ће се одавде кренути некиј влашки поп именом Пап са још два Влаха у Банат, о трошку министра Баћана, да овдашње Влахе, као што вели, под јармом Србским стењујуће, на Србе подигне, да ови к уништоженију Срба Мађарима на руци буду. Ја мислим да нетреба да кажем шта сад треба да наша два банатска дијацезана чине? пак ако ови неузхтеду, шта да Србадија учини? То и они и ови врло добро знају.

Из Брода, 27. Априла. Ваше новине, у једном народном духу писане, врло дирају срце – јер обштој жељи одговарају; да паче свако иј и међу Католицима воли читати, него исте загребачке, боље иј и разумије; Загребци се све то више од народног правог језика одаљују, пак гоне неком нековисти, која је пре 300 година у Дубровнику била. Наследујте тако угађајући нашем народу – пак ће добро бити.
Глас о наименовању бана Чарнојевића није нас обрадовала, јер нам се чини, кано да је од Мађара србском народу наметнут, да га уже с Мађарима скопча, а овамо Србе с Хрватима омрази, или барем међу рођеном браћом кавгу заметне?! – Боже дај да се варамо! – Недопада нам се ни то, што је г. оберлајтнант (у вашим новинама велите да је обрштар?) Фелдвари Чарнојевићев тајник постао, та знате ли ви да он пре месец дана ни једне речи није знао србски? – да је он међу Мађарима сасвим мађарски одрањен? – где ће такав човек србском роду – кога се одрекао – веран бити, и о србском се народу и народности побринути? Боже дај да се варамо!
Јуче нам граничари из Вуковара стигоше. Хвала богу тамо се ствар мирно обавила, Мађарци су се примирили, јели узрок наименовање бана Чарнојевића, или страх од војинства то произвео, за сада не знамо, еле ће се и то за кратко време дознати. Рогулић, Петровић и Бенко, вуковарски главни Мађарци, обећали су све трошкове наплатити, како ће, и одкуда то бити? – видићемо.
Три прва банатска батаљона прошла су на пароброду 3, 5, и 7. Априла по старом календару. Сви су били у Броду с музиком, пуцњавом топова и с громовивним 'живио и живили' дочекани, влашки су баталиони још осим тога свакиј с 22 акова вина почашћени били, што су ијм неки бродски грађани даровали. – Боже дај да се сви сретно здрави и живи кући поврате, с том нашом жељом одбродили су к Сиску. – При доласку су иј наше Бродкиње с цвећем посипале, да је свакиј официр и простиј војник своју китицу за капу заденути могао, и заденуо. Било је весело и жалостно, наше граничаре из ове околине верно су и до полноћи чекале, само да виде војнике, и да по њима своје мужеве, девере и браћу поздраве, смешно је било кад су поздраве изручивале сиротице, оне мисле, да ће се тамо њиови мужеви с Банаћанима састати и поздраве ијм од куће изручити! – Таква је наша простота! –
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1351 on: February 26, 2019, 09:56:50 am »

Из равног Срема, 27. Априла. Знам да се је когод боље пожурио, него ја, па вам је известије о скупштини жупаније сремске, која се под председатељством поджупана Житваја држала 24. Априла, послао. И ја сам рад моје приметбе по гласу народа, у колико могу, саобштити вам. Пре још, него што се скупштина започела била, разнео се глас по Вуковару, да ће њега 5-6000 оружани Сремаца напасти, зато су они у великој страви били, и гардом вуковарском сигурности ради место обколили. Сремци, кои су на скупштину долазили, имали су поред себе и нешто оружја, а то највише весеља ради; та барем нам је то свима познато, да Србин на пут не иде без пушке и чутуре. Овај је појав још већма страх нечистим душама, која се рода свог одричу, задао, и тако су наши Сремци оружје морали оставити у оближњем месту Сотину, само да би противнике успокојити могли. Слобода је обнародована, народ је у своим депутирцима представљен; депутирац дакле на скупштину да иде, а зашто не би онај, кои год вољу има видити, шта се ради? Поджупан био је забранио да осим депутираца нико на скупштину доћи несме од стране дољни Сремаца, а од његове стране било је више депутираца него што је требало, и поред њи многи бранитељи. У очи дана, кад ће се скупштина држати, катане су мађарске на заповест поджупана Вуковара биле обколиле, и ни једном нису дале у место ући, осим депутираца. Тако је силниј народ иза места на ледини преноћити морао на киши, док није одобрење добио од бродског полковника средством неки наши родољуба, да може у место ући. Срећа и Бог што је баталион бродске регименте дошао био, а сигурно би отпадници сплетке чинили. Овако се, хвала Богу, све на миру свршило, и зато имамо највећма захвалити нашим родољубцима Груићу и Каћанском, протосинђелима, честитим и ваљаним словословима, кои су били кадри раздражене духове успокоити и завађену браћу помирити. Слава ијм!


* Сергије Каћански.jpg (155.04 KB. 478x616 - viewed 65 times.)

Све ове сплетке био је учинио поджупан средством вуковарског Бенке, кои је на вашару дао добовати и целом околном свету јавити, да ће силни Сремци са оружјем на Вуковар доћи, зато свакиј нека се наоружа што боље може и на скупштину да дође. Видили смо на скупштини неке Мађаре, кои су за шеширом имали гушчје перо, а тако је и сва њина странка жигосана била. Сад је ово све престало. Лажарије су пале, ако иј опет какви несмисленици не подигну. Заставе ни једне није било са зеленом бојом. Браћа наша и преко Дунава желе своју плаву боју, а овде и зелену пригрљавају. Баш су велико толеранци!?
После подне кренуо је бродски баталион, народ је још пред жупанијском кућом стајао, банда је свирала народне наше песме, полковник кад је дошао спрама нас, викао је 'живио народ', а народ га опет с громогласним 'живио' одпоздрави. Тако можемо рећи, да је тај дан весеље обште било, где су се браћа рођена помирила и са граничарима своима упознала, кои су певали при свом походу песму од једног простог граничара спевану у име победе над противницима. Полковник одма га је одликовао степеном капларства.
Имам вам се још тим похвалити, да је народ овде јако заузет за нашинство, једна само граница горња регименте варадинске спава и смишља се, да л' ће на скупштину народну ићи, јер веле, позив тај није преко регименте прешао. Небојте се ништа браћо, ово ће само договарања и саветовања о бољој будућности бити нашој, која смо дужни сви подпомагати, ако желимо као народ на свету белом суштествовати.
Код нас по жупании једнако весеље траје и пуцњава, а то је баш добро, не би л' се народ од страха досадашњег отргао и научио малко вештии у употребљавању оружја бити, јер ће му требати; тим ће лакше правилно упражњавање у оружју разумети моћи, и тако искусан постати, снажан и моћан, душману грозан, кои му прети славу закопати. – Кад су се депутирци са скупштине враћали, радостно су свуда дочекивани. У Шиду као на граници дољносремске странке (сад је хвала Богу све једно) из прангија се пуцало и госте своје миле и рођене весело дочекивало и пропраћивало. Народ је наш одушевљен, још се брине, како ће Бачку и Банат да сојузе. Из Бачке чују се неповољни гласови, да Чарнојевић веша многу нашу честиту Србадију. Да Бог да да не погодио! Овде многи наши родољубци разговарају се о том, да би нужно било, чим се наша скупштина започне, послати депутацију од стране Србаља једноверној браћи својој Власима, која би ијм изјавила, да они у сајузу с нама и одсад остану, а да своје собствено управљање у цркви, школи и другим народним делима раздељно имају, светску дакле и духовну главу. Што се пак они обштина тиче, где су Власи и Србљи заједно: оно да се поравна братински средством једног одбора од влашке и србске стране. - Имам још додати, да је овде народ незадовољан са Чарнојевићем и говори, да онај указ треба за не важан прогласити, кои нам за народниј сабор издаје мађарскиј министеријум, но да је нужно на скупштини одредити депутацију, да цару на одобрење поднесе захтевање народа србског, да не би Мађари по свом обичају какве сплетке чинили.  – Један Сремац.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1352 on: February 27, 2019, 10:00:30 am »

Из Баранде. Чуј и види брате Србине, био где му драго, какви су се црни облаци над браћом твојом у Унгарии подигли, и какови ијм жалостну судбу Мађари приуготовљавају. Чујте и сваки помозите у колико кои можете, да име и народност своју не сахранимо. Јади се, браћо, умножавају и нове туге настају. Мађари су видили, да ћемо овим законим путем, коим смо пошло, све оно, што тражимо, добити, и окова се њиови ослободити, па траже намеру нам осујетити и господарству свом нас подјармити. Они су наименовали грофа Петра Чарнојевића за грофа темнешког, за великог жупана, за великог комисара ти ли Боже знаш шта још, дали му неограничену власт над нама. А он како је у владу ступио и међу нас дошао, прогласио је прекиј суд и наредио је, да се ми сви, кои за народност радимо, и кои себи и народу права тражимо, редом повешамо. Чујте браћо, па кажите: може ли то као потомак Арсенија патриарха чинити? и да ли Чарнојевића, или чија друга крв по жилама његовим тече? Кад се он за љубав празни титула тако пакленог дела примио, да браћу своју данас зато веша, што изгубљена своја права, обезбеђење своје старе вере и утврђење свога језика и народности траже. Та Французи у Паризу протераше краља, Пруси у Берлину пролише крв, Немци у Бечу починише чуда, Мађари по Пешти и Пожуну ропташе на цара и многа безаконија починише, и ни за кога не бише вешала опредељена, но само за Србина, кои законим путем ово тражи, што му је царским устма обречено, што ијм Мађари на силу отеше; па и ко да га веша? ко да га угњетава? и ко да му на пут слободе стане, него Србин и потомак онога, кои га је из постојбине покренуо и овамо довео, и право му утемељио? Тај хоће сад да нас изда, и задужбину свои предака да сруши! Па хоћемо ли то допустити? и као страшљивци од намере наше одустати? хоћемо ли, велим, за атар његови титула народност своју пренебрегнути, веру своју изгубити и окове робства примити? Не браћо, не бојмо се претње; он, кад се тога званија примио, није Србин, нити патриарха Чарнојевића достојниј потомак; у жилама његовим тече помађарена а не благородна србска крв, којом су се Чарнојевићи поносили. Нестрашимо се његови празни титула, он наш господар није, нити ми требамо таковог човека, кога је првиј посао, како је у владу ступио, вешање било. Ми треба сами себи господара да бирамо, и онакова човека да изаберемо, кои уме с народом управљати, кои ће се за народ жертвовати, кои ће срећу своју у срећи народа тражити, и народну слободу чувати; а нећемо и нетребамо сујетног Чарнојевића, кои хоће све, што је народно, па и сам народ проиграти. Оставимо га, нека се с његовим титулама као паун са шареним перјем кочепери. Не примајмо његове наредбе и непризнајмо га за комисара на сабору, нити допушћајмо, да се уобичаи, да ми под мађарским комисаром саборе држимо, и над нашим народним делима полицајну контролу имамо. Недајмо ни то, да се уобичаи, да нам ко другиј господара или деспота шиље. Право је нами дато, да ми сами себи господара бирамо; а ми од нашега права не треба ни за длаку да одступимо. А ко томе противан буде, нека силу употреби, а ми ћемо силу силом узбити, и своје право задржати знати. Тако ја мислим и знам, да осим Мађараца нико у србском народу другојачије не мисли, и да никога Чарнојевића претње неће заплашити и на то навести, да од намере одустане и род свој изневери. Шта више уветен сам, да ће свакиј с тврдом вољом и крепком мишицом, ако до потребе дође, своју и рода свога слободу бранити. Зато браћо, будимо сложни и постојани, па ћемо брзо густе облаке растерати; и сунце слободе угледати. Не страшимо се, слаб је наш непријатељ. Неће он моћи све нас подавити, нити буицу народног покрета задржати; имамо ми доста такови соколова, кои ће га с пута уклонити и пут народном напредку раскрчити. А то он добро зна, па ваљда неће себе на коцку метнути. Сложимо се и спремимо се дакле за свакиј случај, будимо готови, да свакој сили одпор дати можемо. Па ако би са мађарскима титулама изшаран Чарнојевић тако будаласт био, да нас са силом нападне; онда да силу са силом одбијемо, издаице рода сатремо и Мађаре памети научимо. Слога, добра воља, крепко одважење нека нас одушевљава и на путу народнога напредка прати, па је победа наша! – С нама је Бог, на нашој је страни правда, а где је то, ту ће бити и наш премилостивиј цар, за кога смо гинули, и данас гинемо, и гинућемо увек.  – Један стариј Граничар.


* Петар Чарнојевић.jpg (80.08 KB. 474x559 - viewed 38 times.)



Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1353 on: February 27, 2019, 12:32:51 pm »

Прокламација грофа Темешкога

Христијански Светаца највећи Ускрс био је у Вел. Кикинди најстрашнијом народном побуном оскверњен. У след подигнуте побуне, и подстрекавања била је света црква нападана, поарана, била су немилостива убијања, крађе, опустошенија, разореније кућа, и друга против закона, и судејске власти грешна, и страшна непокорност, свака на подобије дивљи зверова учињена безделија, безузданост, узнемитила су сваку особе и имања сигурност.
Са жалостију дознало се, како су подобна неваљала покушенија и у другим обштинама своје знаке показала. Јербо у неким местима спаијску земљу житељи на силу отети, противу Спаија, и спаијски Чиновника претње управљати, арендалну плаћу одказати, право точенија пића укратити нису се угрозили, немислећи ови безуздани зломисленици даћеду они за ова њиова грешна и безакона дела, не само законог бича тешки ударац осетити него и проузроковану штету, и трошкове возвратити морати.
А највећма упада у очи то: да су ова скаредна и неваљала преступленија бивши поданици учинили баш онда, кад су се они испод урбаријалног терета ослободили народно представничество, пред законом грађанским и верозакону једнакост права, једном речију свако воображеније и очекивање превозилазећу слободу добили, онда постадоше непријатељи, издаице отечества, кад је обшта спасителна реч братинство, краљ, отечество, и законодавство сваку благодарност изискује.
Особито жалостно је ово обстојателство, да су у овим злоковарним безделијама најпаче Србљи участвовали, они Србљи, од коих племените лозе и сам произилазим, коих верозакон и сам следујем, и међу коима сам и себе с поносом числио зато, јербо се је њиово у Мађарску Државу учињено преселеније под предводителством мога прадеде догодило, и од ког времена су они спрама светлог владајућег Аустриског Двора, спрама Мађарске круне, и Мађарске Државе ону верност, коју су приликом преселенија под прадедовом заклетвом обвезали, као добри и прави Државе грађани до сада крвавом жертвом, и именијем своим свагда доказати, и одржати готови били.
Они хоћеду наши прадедова гореспоменуту свету заклетву погазити, они су злодеи, издаице отечества, и прадедова наши не прави потомци, него одродници.
Што више жалим, и срамотим се ови жалостни случајева, и у следству ови што отечества нашег срећу у опасности видим, сотим више сам се нашо побуђеним моју, као краљевског комесара пуну власт с којом сам на утишање ове побуне, на каштиговање бунтовника, убица, крадљивца, и они кои пале чрез царско-краљевско височество Палатина, и краљевског Наместника, и Мађарски Министериум опуномоћен, најстрожије осећати.
Зато сваког опомињем да сам у свима оним судејским властима, у коима би се сумња родила, даћеду се такове побуне, немири, и у следству ови грешна бесделија појавити, преки и кратки Суд установио, и у сваком месту гди нуждно буде оружану силу употребићу.
Сваки онај, кои против краља, Државе јединство, устава, и закона буни, или буну подиже, и кои грешним, и противзаконим делма своима обшти мир, и поредак узнемирити усуђује, подпашће смртној казни.

Петар Чарнојевић с. р.
Темишки гроф, и велики Жупан,
Пуновластни краљевски комесар.


Додатак учреднишства. Уз ову грозну, безсмислену и непријатељску народу србскоме прокламацију добисмо и примечанија, која овако гласе: 'У овој инфамној прокламации стои: да је Ускрс светац христијанскиј. Јао жалосниј Србине! жалостниј христијанине! Стои такође та безобразна лаж, да је црква кикиндска била поарана. Стои и то, да је у Кикинди била безузданост: дакле требало би, да стоје Кикинђани под уздом, и уларом – то јест, под слободом, равношћу, и братством мађарским. Стои даље и то, да ће Кикинђани осетити за своје грешна дела тежкиј ударац законог бича: дакле турвин, ил' закон мађарскиј или бич! после ће без сумње доћи и ајкача! И зато стои по свој прилици у овој деликатној прокламации, да су житељи Унгарије добили слободу превозилазећу свако воображеније, и очекивање. Стои онде и то, да су Кикинђани постали издаице отечества: само та багатела није изречена, коме су издали отечество. То ваљда није ађутантом комисаровим пало на памет. Стои и то, да су се Срби, кои се племенитој лози и комисар числио, под његовим прадедом доселили. Да је себе овај числио досада међу Србе, то можемо допустити; но историја не допушта, да су се Срби под његовим прадедом овамо доселили, него само да је под његовим прадедом била последња сеоба Срба у Унгарију, земљу где су одувек живили.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1354 on: February 28, 2019, 08:13:31 am »

Из Беча, на Ђурђев дан. Овде ономадне страшну мачју музику даше министру спољашњи дела Фикелмону, и натераше га те је изишао на улицу и казао да ће одма оставити се по њиовој жељи министерства. И јутрос је већ званично изишла у бечким новинама његова оставка. Такову су музику давали и овдашњему архиепископу, те је побегао из Беча на своје село. Војвода народне војске Хоиос добио ју је такође и он је већ резигнирао, и на његово место дошао је Хес. – Данас је била велика скупштина у университету, где су ђаци, мешћани и други људи претресали конштитуцију, па дали цару тужбу, у којој су казали како би је ваљало поправити. – По свима ћошковима испрeлепљиване су од цара прокламације, у коима опомиње мешћане, да се не буне, него да пазе на мир.

Из Карловца, 27. Априла. У свеобштим и србским народним новинама бр. 36. читали смо о Вел. Кикинди, где подлиј издаица и отпадник србског рода описује мађарачки Вел. Кикиндскиј догађај. Истом врстном и поузданом мађарачком дописатељу усуђујем се искрено србски казати, да лаже, или незна шта је писао. Он вели: да је 'један младић изнео србски барјак и ступио пред народ, кои је из цркве излазио, говорећи народу, да је тај барјак преко њега митрополит послао, и њи поздравља, да се само тога барјака држе, ако желе да ијм се њине жеље испуне' и т. д. Ја истом отпаднику и отрову србског рода на ово одговарам, да никаковиј младић никакови барјак у руку имао није, него је народ сам барјак србскиј, а не хрватскиј, како предречене новине веле, из читалишта изнео и на обштинску га кућу на место мађарског метнуо. Што вели даље: да је истиј младић говорио народу 'да је митрополит по њему барјак послао и да се народ овог барјака држи ако жели да му се жеље испуне'; на ово одговарам допистељу, да за то ништа друго није заслужио, него само да се у топ мете, кад незна шта булазни; чуо је сирома да звони али незна у коју цркву. Истиј младић, о ком он бунца, говорио је народу, да ће од митрополита на обштину доћи позив за народну скупштину, и кад тај позив дође и кад буде требало депутирце изабрати, опомињао је народ, да не изабере просте нити издаице и одпаднике рода свога, него да изабере онакове људе, кои ће тамо, где треба, за народност своју радити, а не натраг трзати. И у свем овом догађају нико није о деоби земаља речице прословио, и да се о овоме свакиј Србин увери, да је ово овако било, а не, као што мађарачке југославјанске новине веле, нека изволи, ко се уверити жели, запитати простог вел. кикиндског Србина, пак ће се уверити, да је на најпоштении начин све ово догодило се и све би у миру прошло, као и по другим местима, да није мађистратки Мађараца било и да нису они на народ неправедно катанама ударили.*) А што вели дописатељ да у Пешти-Хирлапу стои, да 'поштење јунака доноси на мејдану остати, а не бежати, и народ у најнесрећнијој неизвесности оставити'; на ово одговарам кривоумном дописатељу, да никоме овде цељ није била тући се и мејдане делити; а кад време дође, мислим да наши родољубци биће кадри за своју народност у свако доба Мађарима и Мађарцима на мејдан изићи.
Што су се уклонили испед отрова, отпадника и издаица свога рода, мислим, да ијм неће ни један Србљин замерити. Луд би био свакиј онај, кои се неби уклонио испод мађарског преког суда, па да се подаје Мађарима и Мађарцима, да му они суде и пресуђују; кои суд само је зато дат, да се Србљи уплаше и да своју народност нетраже. Овом нечовечном и нечувеном мађарском кораку свакиј је родољубивиј Србљин могао се надати и сад се посведочио овим, што је Кошут казао на дијети, кад је о славенским гибањима реч била: 'Ми ћемо коловође гледати да спремимо, а народ ће бити задовољан, што му се од Мађара милостиво удели.' Ово је слобода, једнакост и братство мађарско! Србљи браћо, не дајте се заслепљивати од којекакови Мађараца; они што год раде и пишу, све то само за своју корист чине, а народ србскиј ма се трећиј дан за навек изгубио, и то би њима све једно било, само нека су њима пуни џепови. Запитај, роде србскиј, врстног мађарачког дописатеља: зашто није ставио у мађарачке југославенске новине, како су искрена мађарачка господа вел. кикиндског диштрикта на велику суботу на силу отели од Башаидаца србскиј народниј барјак, и на место плаве боје дали им пришити зелену, и нека свакиј сада суди, да л' не би се и ту така иста несрећа на господску главу родила, да није мирниј башаидскиј србскиј народ оћутао и повиновао се, мира ради, овом насилију?  - Један присуствовавшиј родољубац.

*) Тако је вредниј дописатељу, и ми јавно проглашавамо Кикинђане за невине и прве жертве србске народности, па торжествено пред светом и потомством протестирамо противу насилнога и неправеднога поступка кр. комисара Петра Чарнојевића, кои је које тамо које у Бечеју, како смо известије добили, 900 врли Срба у тамницу бацио, а двоицу зацело погубити дао. – Ми имамо у рукама аутентичко на три пуна табака написано известије о целом тамошњем догађају од 13. Апр. т. г. Из овога видимо, да је народ кикиндскиј праведно, законо, а к томе и родољубиво владао се. А кад потребно буде, нећемо пропустити и ово известије обнародовати, као што смо и с осталима чинили, која смо од очевидаца добили. По овоме дакле известија пештански Павловићеви новина за лажне свечано проглашавамо, и тако свету србском представљамо, нека суди, ко заслужује ону клетву у 36 бр. Павловићеви новина, да л' они родољубци кикиндскиј ил' Павловић, кои народ свој Мађарима издаје?  - У.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1355 on: February 28, 2019, 08:24:06 am »

Из Земуна, 27. Априла. Наша обштина дала је следујуће наставленије своим посланицима за народну скупштину:
1) Да они сваким начином настоје, да ми под круном аустријском заостанемо, као што су наши предци били.
2) Целокупност србског народа да се утемељи, призна и утврди на закону обштеземаљском.
3) Унутрашње цело народно независно управљање.
4) Војводу србског, као главу народа србског, од народа самог изабрати.
5) Његов круг дејствовања да се на Срем, Бачку, Банат, Барању и целу границу србску распростре.
6) Срби, кои се изван речени предела у малом числу находе, да у администрации с оним народом стоје, где се находе, а у цркви и школи с нама да су скопчани.
7) Власима да се осигурају сва права у целом смислу, како Срби имати желе, и ако узжеле себи војводу са истим правима изабрати, да се у тој жељи од народа нашег подупиру, - само да буду с нама једномислени, у љубави и сојузу.
8.) Народност, како наша и влашка, тако и свију народа у Аустрии законим, на темељу једнакости, слободе и братства, да се призна и утврди.
9) Једнакост свију верозакона да се призна и утемељи.
10) Школе наше да се као законите признаду, и једнаке оним, које су у другим земљама, устроје.
11) Сва унутрашња администрација судејска да се нашим србским језиком води и то јавно при отвореним вратима.
12) Магистрати и сви њиови чиновници да од војводе зависе.
13) Цела наша војена сила и њени чиновници да од војводе и његовог правителства зависе.
14) Наш сабор да за наше земље сву закониту силу има и за народ у њему обитавајући, и на обштем земаљском сабору да се у призреније узме.
15) Сајуз с другим народима, кои у аустријској држави обитавају, на темељу једнакости, слободе и братства да постои и да се утврди. Сви народи у аустријској држави да на једном сабору обште ползе израђују, и законе обште установе.
16) У министерству код цара да се чланови из нашег народа налазе, кои ће дела на нашем језику одправљати; тај ће министериум сајузом земаљским по смислу закона управљати, и сабор сазивати.
17) Опуномоћавамо наше посланике, да скупштини народној и то представити могу, да би се скупштина народна за подупирање наши жеља и на друга славенска племена и на нашу једноверну браћу Влахе обратити могла, и њи за постижење цели наше у помоћ замолила и опоменула.

К овима 17. точкама додате су још две изваредне, и то: 18) Сабор онај, кога су мађарскиј садашњиј министериум и палатин на дан 15. Маја одредили и у Карловци да се држи определили, да се не призна као народниј сабор, но опуномоћени посланици нека садашњој скупштини представе, да она саму себе законитим путем за сабор народниј прогласи и код њ. величества испослује, да се таки призна и обнароди. Председатеља сабора да има народ изабрати. 19) Да се протестира на скупштини народној противу преког суда, кои иде против народности србске, т. ј. кои иде противу они, кои у смислу слободе и једнакости јавно говорем и приповедају за одбрану народности своје; но признајемо истиј суд, кои на то тежи, да се казне злочинци и они, кои противу живота и имања ближњега свога иду.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1356 on: March 01, 2019, 07:01:57 am »

Из Пеште. Браћо Срби! Одсудниј је час за све унгарске Србе, а нарочито је куцнуо за оне, кои у Бачкој, Банату, Барањи, Потиском и Вeл. Кикиндском окружију и Срему живе. Зато вас ја сада, браћо моја Срби, праведно могу питати: 'шта волите: живити ил' умрети?' На ово питање, које се, може бити, сваком смешно види, одговориће ми скоро свакиј овако: 'Та нико није полудио, да воли умрети, кад може живити!' Ово је света истина, но ја опет питам: 'Како би ви браћо Срби живити хотели: једали као прави слободни Срби?' – Пак ћу и на ово питање повољан добити одговор т. ј. 'да би ви само као прави и слободни Срби живити хотели.' – Но да ви, браћо драга, овако живити можете, нуждно је пре свега, да се од сваког напаствовања заградите, које је на пагубу дичног Србског имена а тим и на пропаст миле Србске народности клони. Да се учини ово, нуждан је народниј сабор, кои се сада држи. Но питам ја вас, браћо моја рођена, је ли ово могуће учинити посредством нар. србског сабора само једним избором, као што хоћете, за гореречене пределе Србског деспота или боље рећи војводе? Не, никако не. – Јербо овај мора или палатину и мађарском министериуму, или дичном бану и будућем хрватско-србском министериуму подчињен бити. – Ја са моје стране ни једно ни друго за добро и полезно не налазим. Јербо, ако србскиј војвода буде подлежао палатину и мађарском министериуму, то је онда зло и наопако за нас. Јербо ће ови сва наша праведна захтевања, која се буду наше народности тицала, од једног државног сабора (дијете) на другиј одлагати; изговарајући се, да су они за сад важнии и још на прошавшем државном сабору започети предмета за свршивање имали и т. д. и т. д.
Пак хоћете ли ви, у горереченим рајским пределима станујући Срби, ове моћи силом, оружем натерати, кад да ваше ствари предузму и окончају? Слаби сте ви да то учините; јербо ће дотле мађарштина, која је и онако већ на вас до зла Бога огорчена, свакојака, најнеправеднија средства (као што је у В. Кикинди било) употребити, да вас обмане, пак ако се ви овоме противили будете, онда ће вас са својом дивљом силом, коју она сад већ на врат на нос за вас приправља, у ред и за своју руку довести, или вас сатрти, као што овде у Пешти кувају, и одавде на све стране расписују, говорећи: да и најмањег Раца утамничити, поклати, и уничтожити треба, јербо док ово неучине, донде нема за Мађаре спасенија. За овакове и овој подобне интриге сам министер Баћањи је већ грдну суму новца потрошио. Шта сад на ово велите? Неможе ли се у садашње време свашта за новце учинити?! – Ово је пак само један (но ваљда и најглавнији) узрок, кои вас опомиње, да наш војвода несме подпасти под бесну и безчовечну мађарштину.
Друго пак није нуждно и полезно зато, што кад би војвода Србскиј имао подчињен бити онаковом човеку (бану), кои Србе из срца љуби и уважава (што и самим делом потврђује), и онаковој власти (хрватско-србском министериуму), где ће половина Србаља, а половина онакови људи бити, кои Србе као самог себе милују и почитују: то ће онда свакиј паметан и иоле даље од носа видећиј Србин, лако увидити, да је Србскиј војвода за речене пределе србске излишан.
Дакле, браћо моја драга, кад видите, да је с једне стране Србски војвода опасан, а с друге стране излишан, то вам је, да се одржите, да хоћете, као што горе рекосте, 'слободни и србски живити', од највеће нужде и потребе то, да се на србском народном сабору једнодушно сви изразите за скопчање Бачке, Баната, Барање, два окружија и Срема са Хрватском, т. ј. да никог другог над вама, осим краља и бана, немате. И ово је једно једино средство, које ће вас Србе од коначне пропасти, која би вас иначе скорим временом постигла, спасти. А за предупрети гореречениј сајуз врло је слаба проклета мађарштина. Јербо нема те силе, која би могла ове у једно скопчане части победити. А да је ово света истина, то свакиј од вас добро знаде, пак није нуждно овде потанко доказивати.
Ово жељу са нар. Србског сабора одма пренесите краљу, и бану; и од тог часа непримајте више ни од кога, и ниоткуд буди какове заповести и наредбе, окром од краља и бана. – Ако ли нас почну Мађари и од овог сојуза оружем одвараћати: онда ћемо и ми са оружем у руци коначко збацити и с наши и с нашега доброг краља рамена ову теготну љагу, ову опасну излечићемо рану, која би хотела да цело здраво тело мало по мало у трулост преобрати и тако га уништожи. А да сатрете и истребите ове душмане, помоћи ће нам и они угњетени житељи горње Унгатије, кои јошт за сада под јармом бесне и нечовечне мађарштине стењу. А помоћи ће нам и други Славјани. Живио краљ, живио Јелачић бан, и слога!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1357 on: March 01, 2019, 07:03:25 am »

Из Сомбора, на Ђурђев дан. Са тужним срдцем јављам вам, да у Сомбору нема човека, кои би се иоле о народним стварма старао; јер кои год поједе мађарскиј паприкаш, и научи теремтати, тај је већ пропао, тај неће ни да зна да је Србин а на зови родољубивиј; али делом пошвабљени трговци србски само би се онда латили народности своје, кад би се надали да ће тим начином све иноверне дућанџије протерати моћи. – Ни Митровачка ни Карловачка захтевања, ни најновији догађаји новосадски нису у Сомбору одобрени били, него јошт изсмејани.
На црквама нашима виле су се мађарске отровобојне заставе, а виле би се и сад да иј ветар свалио није. На варошким зданијама плава боја замазана је са зеленом, а сви одличнији грађани носе мађарске кокарде, и зелене капе са црвеним и белим гајтаном, наше пак народне кокарде само је учећа младеж носила, но и ова иј је некиј дан поскидала, јербо Мађарци с преким јој судом претише. Данас је код нас светац и храм цркве, пак се опет седмичниј пазар држао и кола су цело јутро около цркве лупала, а на други  мести одложи се због чифутског свеца пазар на другиј дан, о чему довољно примера имамо. – Је ли то једнакост вероисповеданија?
На светлу Среду давана је музика с бакљама бившим посланицима на прошлом сабору, којом је приликом викано, не само 'еја' (овако се код нас виче eljen), него и 'живио'; које је већ млоге Мађаре и Мађарце на гнев побудило, као што се из Хирлапа дознати може, а млоги су већ и овде викали, да ће нам попове вешати, ако о народности речце проговоримо. Шта више учитељ Парабућски, и парох Петрово-селскиј, на срамоту свију нас, везани су, и Бог зна шта иј очекује.
Ето браћо, видити можете одавде, какви су вам пријатељи Мађари још сад, кад нас се бојати имају, а да шта ће онда бити од вас, кад се са свим дате од ти крволочни Азијата подјармити. Зато 'делајте докле свет имате', изаберите себи што пре врстне посланике за предидућиј народниј сабор, и будући да ће се међу вама тешко наћи, кои би за народно благо говорити хтео, то би по мом мненију најбоље било, да једногласно изаберете г. А. С. или г. В. Л, као суграђанина вашег, кои је првиј опоменуо народ на збачена права његова.
Ако би се пак догодило, да вас Мађари оружем нападну – као што Вешелињи рече, - то будите готови силу силом одбити, нештедите себе, жертвујте се радо и весело за народност вашу; та умрети се и тако мора, било после или пре, ал' заиста најслађе се за олтар народности мре, - Правда Божија неће, неможе дозволити, да душман одржи победу, јер његова је цељ најгаднија, а ваша најблагороднија на свету, пак ако баш и изгинете сви до једнога, опет ћете и после смрти живити, имена ће ваша у повесници света овековечена бити. – Сомборци, ступите у коло Србско, ако сте ради, да се Србљима називате, ако се пак одпадите од рода вашег, онда ће вас вечно погрда целога света пратити, синови ће вам бити сужни робови, за једну Србску речцу достаће батине, а унуци ваши проклињаће погане кости, и уздисаће на окаљану душу вашу, кад буду од крволока свои називани: tizenkét botos Magyarok.   С. С. С.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1358 on: March 01, 2019, 09:20:10 pm »

Из Пеште, 18. Априла. Ево вам спешим саобштити беседу, коју је Вешелињи ови дана овде у мађарском друштву, названом 'кер', поводом покрета, кои су се међу Србима показали на ползу њиове народности, говорио. Но најпре треба да знате, ко је тај Вешелињи? Он је Мађарац т. ј. помађарени Славјанин, па следователно гориј од правог Мађара, слепац, изгубившиј вид у тамници, што је викао противу законога нашега краља и цара, у оној истој тамници, у коју је после дошао и Кошут. Из овога ћете ласно познати, коим духом његова беседа дише; а те ево:

'У Банату и у Бачкој крв је потекла, у духу и интересу славенства.  Срби у отечеству нашем, на више места у Мађарској лежећи, прогласили су Карађорђевића за краља; изрекли су да се одцепе од Мађарске, и са Србиом саједине. Но што је од овога много још више, могу вас по вестима полученим из извора најсигурнии уверити, да онај, кога је нечастивиј, зло рачунећиј стариј корман, дао последњиј свој ремек за бана хрватског наименовао, - без сваког се околиша овако изјасњава, да ће он предњачити, да противреволуцију дигне, и све на старо стање поврати, не истина из Беча, као што вели, на то настављен, но по верности својој, која га тамо привлачи. Усуђује се говорити, што је код нас и у наследним државама своим наш добриј краљ, повинујући се вечној правди и духу времена, за слободу, и за право учинио, да је приморан био учинити; да ће он, Јелачић, са свои сто хиљада Илира, кои на миг ока његовог чекају, ослободити цара из те тескобе, и повратити стару његову власт, и старо стање ствари.
Да ће бечка камарила или бирократија, која као змија, и кад се на комаде исече, миче се, и тежи да се у једно спои, на сваки начин, и ма чрез кога било, на то ићи, да поврати што је изгубила, то је наравно, то је могло предвидити се; као и то, да ће за гадне намере своје бацити се Русу у наручија, овом отечества нашег, целе монархије из много узрока најопаснијем и наравном непријатељу. Тако је исто и то се предвидити могло, да ће руско самодржавије готово бити, да бој бије, на смрт ил' живот, против нежно развијајуће се слободе, која дише духом пропасти на њега. И ето кабинет онај, по познатој својој адској умешности, нашао је најбољи начин, да бој овај не бије сам, но преко другога. Буни Хрвате, Илире и Србе, подстрекава, и њину мрзост на нас напујкава. Може бити, а и вероватно је, да кад ијм посао за руком изиђе, да ће побуњене у ланце окивати; но и то је могуће, и пре вероватно, да ће ови на њега скочити, и тај јарам скрушити; да ће споити са много милиона Славена, кои су једне крви и једног интереса, и извојевати своју слободу. Све је неизвестно! Но то је једино истина: било да победи руско самодржавије, или славенско слободњаштво, наша ће слобода и народно биће, уништожити се, и ово Карпатима закриљено отечество наше или земља ова, коју Мађарском зовемо, може онда свашта бити: срећна или несрећна, богата или сирота, слободна или угњетена, но не више мађарска! У опасности је дакле отечество, и све живо на ноге, што се Мађар зове, и ко је правиј син ове постојбине.
Као што је већ прошла прва радост о засвојеној слободи, тако исто ни близу није томе време, да се у партаје цепамо, и о мненијама нашим умствујемо. Кои сад на одвојење од владајућег дома, и на постојање републиканско, славно по себи, навија, тај је издаица рода! Јербо Јелачић своју казни достојну смелост и руско напрезање, своим положењем покрива, и готов је покренути народ на оне намере, за које далеко снаге нема, и тако би лакомислено отиснуо земљу своју у известну пропаст.
Зато сад споразумимо се, и сложимо се суграђани! На оружје сви, кои је само то понети кадар! Ползујемо се слободном печатњом, влашћу слова, и правом искања; наше ствари, свакиј ће поштен човек, и цео свет тако чуствовати, и за нас изјаснити се. Јавимо свима житељима отечества, свима народима на земљи, грех илирског безобразија, и руског правителства проклете намере. Пустимо глас и до здравог разума сами избрании Илира. Покажимо ијм, како је мрачан пут, на кои иј воде, и да је без сравњења боље за њи, слободу, коју из срца с њима делимо, с нама подрањивати и сложно бранити; него крвљу и грехом куповати нешто, што је здраво неизвестно. Помозимо и Словаке, суграђане наше, у име обште – добивене слободе, и кажимо ијм, ма да и јесу од једне багре они, кои су против нас успињу, но дижу се и против њиове слободе, и на њи ће старе невоље навући. И огласимо на све стране монархие, по коима је свуда већ грануо дан уставнога живота: како је Јелачић, не само нама, но и свим осталим рат огласио. То хоће да уништожи, за што је благодарна крв синова бечки потекла, и што је најбољи краљ с благословом подарио нашим народима. Предстанимо даље са пристојним прошенијем министерству, и молимо га, да позове доброг нашег краља, да нити као мађарскиј краљ, нити као владар остали свои држава трпи ону на лица његово управљену срамоту, као да је оно, што је из доброте, из уверења, и по власти доброчинства, учинио, по гадном нагону учинити морао.
У овом смислу, и на тај конац, свуда пустимо глас, но и делајмо поред тога, радимо све, што смо поред највећег пожертвовања у стању учинити. Зато, на оруже! и тврдо одважимо се на јуначку борбу, и ако је судба определила да нас нестане, немојте да као кукавице худом смрћу, него као што народу једном пристои славном смрћу изгубимо се из рода народа. Не допустимо никад, да гадило робства народност нашу, слободу нашу оглође са нас, и тако худу чашу смрти испијмо што скупље бити може, кад све жертвујемо, но само чест сачувавши спустимо се у гробницу славе. (Вечна вам памјат. У.)
На оруже суграђани! Одважни људи, ако иј је мало, могу учинити много. Мене је горка судба онога лишила, чим би са заставом у руци потражио оно место, где је опасности највише, где је борба најдостојнија. Но и овако ће неколико непријатеља народа нашег, угушити ове обе крепке мишице, пре него што би на још слободној земљи издануо. Предстои ли живот, или погибељ нашем народу, то је у Божијој руци; но у рукама нашим имамо народа чест, и нашу чест. Зато живили ил' умрли, останимо Мађари и слободни до последњег издисаја.'
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1359 on: March 02, 2019, 08:43:57 am »

Из Вуковара, 24. Априла. Данас је држана велика народна скупштина сремска, у којој је народ са 204 посланика био представљен. Гласови, кои су из дољнег Срема стизали, а одовуд онамо, дали су без сумње поджупану Житвају повод, те је претерана средства употребио да се ред и мир обдржи. Претерана реко, јер је до 3000 које граничара бродске регименте које пешака регуларни које коњаника било. Оне прве предводио је обрштар, с њима је била банда, и 4 топа.
До подне, кад се је увидило да је све само неспоразумље било, отишли су таки праћени праћени бандом, и виком 'живили граничари', а за њима таки регулаши и катане. Обе стране су помирене. Народност, свеза са Хрватском, припознање доношени закона изјављено је. Одбор, кои ће се постојећим магистратом са провинциом овом управљати изабран је од народа, и то 150 особа. Свештенство ће њи неколико представљати. Од римског свештенства нико други осим Топаловића није био. Наше је у приличном броју било, и то, млоги пароси као представници свои обштина. Код нас и око нас није се нашао ни један, кои би то поверење своје обштине заслужио.
Ми смо овде у Вуковару у великој сметњи. Наша браћа суграђани римског закона, с коима смо до данас у љубави живили, почињу се сад од нас бојати, и једнако мисле да ми против њиовог верозакона нешто намеравамо. Они задатак данашњости недокучују, а због тога, што десетогодишњу књижевност свог рођеног народа непознају, што идеју, која данас све Србе занима, непоњају. Неће л' то нашем покрету на путу бити? Јер што је овде, то је јамачно и на другом месту. Стара рана – од које одавно патимо. Србска – дакле, своја писмена презиру, и веле за латинска да су њиова. Мањи део наше римске браће разуме ту ствар – требало би дакле масу народа упутити.
Вечерас ће се варош осветлити, штета што је време незгодно. Добропознатиј протосинђел Груић оправдао је и себе и сав чин са лепим, истиним, словом у скупштини. Ја би желио да ми са ове стране Саве на споменутог честитог свештеника у напредак мотримо. Новине ми ваше уредно доходе.


* Никанор Грујић.jpg (77.97 KB. 474x560 - viewed 59 times.)

Никанор Грујић, књижевник, песник, црквени говорник, и владика пакрачки. У песништву назван Срб Милутин. Саставио је светосавску школску химну Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави. Његове сентименталне песме певале су се као народне прво по Барањи а потом и целом Србству, попут: Луло моја сребром окована или Милкина кућа на крају.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1360 on: March 03, 2019, 01:21:22 pm »

Из Земуна, 29. Априла. Браћа Земунци дочекаше нас, кои смо из Београда отишли на србску скупштину у Н. Саду, угостише тако, како смо тек помислити могли. Банда дочекала је ђаке, од кои ја сам мало раније дошао. Синоћ је дата у славјанској кавани вечера за све Београђане, где је банде свирала. Свуда куд смо кроз варош пролазили, поздрављали смо милу браћу и она је нас тако радо дочекивала, као мајка давно невиђена јединца. – Одушевљење Земунаца за народност заиста је у највећем степену. Ако овако и остала браћа припремљена буду, најбољем се успеху надати можемо. – данас ћемо поћи даље, да видимо, како ће наш овостраниј народ србскиј своју народност обезбедити. Он се у Бога узда, на његовој је страни правда, па ће успети. – Овде сам разумео да је полковник Шупљикац постао Фелдмаршал-Лајтнант и заповедајућиј ђенерал у Загребу.

Из Срема. Мислећи једнако о благу рода нашега, рад сам једну јоште изустити реч. Та је реч конституција. Да није то опет штогод ново, и сасвим неможно? Није, браћо! Уговори, привилегије, и историја наша сведоче, да смо ми имали наше различне ссудије. А ови јамачно нису знали закона мађарски. Законика правога у Унгарии није ни данас, а да га је онда било, о том није ни мислити. Ми смо имали наше одлучне судове. У овима се судило без сваке сумње, као и у судовима мађарским, по здравом разуму, по обштему мненију и обичаима (consuetudines), кои сунама слободни остављени, и сачињавали у нас, као што имаше и Мађари jus consuetudinarium.Треба дакле да будемо народ, имајућиј своју конституцију, изведену из уговора наши, и праотеческога живота нашега у Унгарии; да будемо народ веран првобитном сајузу с Мађарима; да будемо народ веран круни краља, и цара нашега. Како нам се досада постепено развијало поњатије о слободи, тако, дај Боже, да нам слога, која се радостно у народу указала, постепено расте, и сили се!  В. Л.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1361 on: March 03, 2019, 01:40:46 pm »

Србске Новине, бр. 36. од 2. Маја 1848.
Вести из народне скупштине у Карловци, 30-га Априла у вече. Народ на садашњу скупштину, која ће решити будућност Србаља унгарски, скупио се у силном броју; има иј до 15.000 душа. Није се ту гледало, да дођу само посланици поједини обштина, но из сваког србског места народ је у гомилама поврвио. Па не само Срба, но много иј има и од остали Славјана, кои су дошли, да участници буду србске славе. Има Срба из Србије, кои су с великом љубављу примљени, Хрвата, Словенаца, Чеха, Рушњака, Словака, па и сами Пољака. Сабори се држе на све стране, где изабрани људи сакупљеном народу беседе држе, опомињујући га на његову славну прошлост, његова права и привилегије, и на његове заслуге, двору аустријском учињене, па зато да му данас од престола царског искати треба, да уговоре, под коима је народ србскиј у Унгарију прешао, испуни, да му ваља војводу као главу народну изабрати, и митрополита свога за патријарха прогласити. Сав се народ у томе слаже, и одушевљен је за народност србску, а напротив огорчење на Мађаре чрезмерно је. Данашњиј је дан само у оваком узајаном договарању прошао. Поред тога, кад се сав народ искупио, дође пред двор митрополитов, где га митрополит благослови, изјавивши, да ће се сутра у 9 сатиј скупштина отворити. Но питање је било: где да се скупштина држи, у Новом Саду или у Карловцима? Прво је народ говорио, да не у Н. Саду, но у сред Пеште ваља скупштину држати, тако да Мађарима покажу, да се ни најмање не боје. Најпосле буде уговорено, да се депутација оправи кр. комисару Петру Чарнојевићу, кои се у Н. Саду налазише, молити га, да се с Новог-Сада прекиј суд скине, па онда да се ту скупштина држи. Више је депутација к њему ишло; но он се никако обавестити није дао, па не само да није хотео с Новог-Сада прекиј суд скинути, но изјавио је, да се скупштина у Новом-Саду несме држати, као што је свима Бачким и Банатским местима забранио своје посланике шиљати. На ово се у народу једногласна клетва против Петра Чарнојевића подигла, и изјављено је, да га народ србскиј не признаје за свога члена и сина. И тако закључено буде, да се сутра овде у Карловци скупштина држи. При свој забрани Чарнојевићевој опет се силниј народ из Бачке и Баната амо стекао. У народу влада једнодушна слога, а што је најважније, Власи се са Србима слажу, и закључили су између себе вечитиј и нераскидниј сајуз. Од беседника, кои су данас народу говорили, ваља као одликоваше се да напоменем: протосинђеле Каћанског и Груића, проту Стаматовића, загребачког посланика Станковића и професора Стојачковића. На њиове беседе народ се сузама обливао. Но било је и други честити беседника, кома свима буди хвала.

Карловци, у Суботу 1-га Маја ¼ на 1 по подне. Да просветитсја народ сербскиј пред светом, јако да видет добраја дела јего и прослављет отца нашего на небесех. Овако данас поје србскиј син, овако се одазивају гласи из уста славјански! Слава народу! слава духу времена!
Народну скупштину данас у 9 сатиј у јутру отворио је г. Митрополит крепком и пуноважном беседом, где је изложио сву историју и судбу народа србског и сакупљениј народ позвао, да се за своју будућност и самосталност по правима своима побрине. За њиме је говорио г. протосинђел Каћански о правима и привилегијама народа, преставивши како народ србскиј по уговорима, које је при своме преласку у Унгарију са царевима аустријским закључио, има право, сам собом независно управљати, себи војводу, као светскога поглавара, и патријарха, као духовнога поглавара, бирати. На ово се обшта жеља у народу породи, да се с места митрополит за патријарха прогласи и војвода изабере. И тако једногласним ускликом народа буде садашњиј митрополит г. Јосиф Рајачић за Патријарха Србскога проглашен, а г. Стеван Шупљикац, с. кр. полковник, кои је сада, као што чујемо, постао фелдмаршал-лајтнантом, за Војводу Србскога изабран. Радост је у народу неизмерна. Свуда је весеље. Ово вам за сада, и сам радошћу опојен, у хитњи пишем. До вече ћу Вас о свему подобно известити. – Још ово да додајем, да ће се у Понедељник одабрати депутација, која ће цару у Беч носити на потврђење овај народниј избор и поднети му остала народна захтевања, која даље закључио буде. Депутација ће се састојати од 500 особа. Народ се са скупштине не мисли разилазити, док се депутација из Беча не врати са царским потврђењем свију народни захтавања.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1362 on: March 04, 2019, 09:13:07 am »

Из Баната. Глас поуздан, да је сав народ влашкиј у Ердељу и Буковини, кои је у језуитска времена обманом пропаганде поунијатио се био, опет у православну веру и цркву повратио се, и савест своју, једнако досад неспокојну, успокоио. – Известија смо добили, да је Савва Вуковић, поджупан темишварскога комитата, примио вероисповеданија лутеранскога. Ми сваку веру христијанску равним почитанијем почитујемо. Но што је чисто ово вероисповеданије добило Савву Вуковића за члена обшества свога црквенога, не знамо опредељено изразити се, или нам jе радост већа, што нам је поган ова људска изишла из вере, и народа нашега, или нам је сажаљење силније о браћи нашој аугсбургска вероисповеданија, што ће оскврнити цркву своју одљудом овим, кои нема чувства сасвим никаква за религију, моралитет и националитет.


* Савва Вуковић.jpg (235.88 KB. 665x762 - viewed 56 times.)

Из Новог Сада, 30. Априла. Гроф темешкиј Петар Чарнојевић, издао је у лицу комисара краљевскога прокламацију, у којој худи, и хули поступке кикинђанске, а народу србском, као храбром, и заслуженом објављује, да му је слободно тражити сва своја старинска права, и то на сабору, кои би се имао 15. Маја под његовим комисарством држати. Народ србскиј, саслушавши недостојне разумнога човеке хуле, које комисар овај не престаје наметати на невиниј народ кикинђанскиј, кои није устао, да убија, и пали; но кои је поглавито устао, да народност своју брани, а нуждним само обране своје следством побио је, и попалио оне, кои су га у законом предпријатију беззаконо напали; не хотећи равним начином слушати похвале народне из уста ненародни; а дознавајући законитост тражене своје народности и без упутствија Чарнојевићеви: - поменуту је прокламацију његову јавно спалио.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1363 on: March 04, 2019, 09:42:04 am »

Из Срема. Сумња она, коју су Срби имали о Чарнојевићу, сасвим је већ изишла на видик. Он ни мало не дејствује у првој, и крволивној својој комисији као Србин, но као љутиј злотвор србскиј. Он је 900 Србаља позатварао у Кикинди, двоицу обесио, и шесторица чекају ту исту судбину. Он је са 5.000 солдатиј обколио Кикинду са 22 топа. Он затвара, и окива свештенике, и учитеље наше. Он хоће, да одабране родољубце србске и по Србии тражи. Он говори, да свакиј његова вешала заслужује, кои тражи преко онога, што је закон садашњиј дао Србима на дијети. Кад стрмоглавиј поступак Чарнојевићев сравнимо са делањем само једног комисара краљевскога Комаромија, кои је Тицанову буну у Срему утушавао, у којој су толики људи изгинули и од стране народа, и од стране катана, сасвим јасно бива, да је Мађар Комаромиј био благиј отац Србима спрама бурнога, и бујнога назови – Србина Чарнојевића. Остарившиј у јавним службама Комаромиј дао је царству таку релацију о побуни сремској, да су Сремци пуно право имали подићи се противу необузданога самовластија спаискога, и да је само једини Тицан, и то не заслужене казне ради, но само за пример страшила бунтовницима погубљен био. Млого би ја могао овде навести примера од подобни комисија, које сам ја до времена седи мои власиј искусио, и из кои би Чарнојевић могао лепу поцрпсти лекцију и науку за прво званије своје, с коим се свету указао; но то зато обилазим, једно што листови ови нису опредељени за толике простране дисертације, друго што већ довољно видим, да би било у ветар просипати речи, кад би хтео човек човека овога, кои је само у мађарским школама, и каванама одрастао, и никада није о политики, и администрации слободни држава, ни мислио што, ни читао, а ни саветова се, за руку узети, и на слободно поље мисли извести.
Чарнојевић није ни умом, ни срдцем Србин. Њему собствено његово мађарољубије отвара врата у велику пољану, и тамну будућност. Тамо га прати не поверење, и љубав народа, но 100 катана. А где дејствује, не окружава га ангел хранитељ мира, него легиони војника, и џелата. А не само комисари царски, но и сами цареви, старају се сада оградити себе благонаклоношћу народа, него бајонетима воинства. Хоће ли његова политика данас бити мудрија од политике свију владатеља на земљи, о томе нећемо ништа из наше главе да проричемо, но тихо и спокојно, и поуздано очекујемо од времена, и духа садашњег времена, о којему ми другојачије мислимо, него он, и него они, кои су га послали. Широко море, на које се Чарнојевић у бурно ово време навози, на лађи Кошутовој и Баћанијевој, јест ово: Он хоће, да мач свој суда с ногу нанесе и на круг шајкашкиј. Он се спрема, да законе мађарске обнародује и у панчевачкој регименти. Он хоће, да вуче војску и у Карловце на скупштину, и на сабор. Он хоће с конопцима у џепу да иде у Сремску вармеђу, што ова неће да се придружује Мађарима, но Славонији и Хрватској. Он хоће да иде у Подлужје сремско, да оданде теше вешала по луговима за Граничаре, што ови радије слушају свог цара, него министра мађарскога. Он се спрема да иде и у Хрватску с топовима његове политике противу бана, кога Мађари називају беззакоником, и невером краљевства, што неће да се подвргне министерству, и језику мађарском. Он хоће да иде у Пешту, и да напије чашу смрти 'Вестнику Србском', што овај говори, да је закон мађарске дијете народ наш у правима своима више сада, него икада уштрбио; и што треба Србима тражити савршено испуњење свои привилегија, и целу своју администрацију; јербо Чарнојевић сада свакога онога сматра, и назива издајником краљевине, кои говори, да треба Србима што више тражити, него што ијм данашња дијета по милости својој даје, и што ће после две године, изменивши закон, без сваке сумње одузети – ако и допушта царство изриком свакоме народу теготе своје предлагати, и олакшања тражити.
Затим хоће Чарнојевић да иде са шинтерима у Пожун на редактуру Словачки новина, што пишу, да треба комитатима словачкима језик словачкиј да буде дипломатичан; да су дужни и Мађари, кои желе службе у комитатима словачкима, учити и језик словачкиј; да треба у комитатима словачкима да се дају службе Словацима; да треба слободно да буде и Словацима на дијети говорити словачки; да су сви државници дужни знати све језике земаљске; да треба да се барјак словенскиј вије не само на судницама словачкима, но и на дому дијеталном у време дијете; зашто вели, да је све то противу народности мађарске, а народност мађарска, и дипломација треба да буде у Унгарии света, и неприкосновена, и све друге фајте људске да треба да се клањају славној и далеко чувеној по Европи народности мађарској. Он овако са своим једномисленицима суди; он овако и поступа. И коигод тако мудро, и праведно, и политично не мисли, тај је пред његовим очима, и његови саветника луда, и бунџија, грешник, и беззаконик. За олакшање многотрудне своје комисије вели овај мађарољубивиј комисар, да му не треба са штандрехтом ићи у Пешту, што је овде револуција била дизана противу основни закона Унгарије, што је ова револуција била у договору и с револуцијом бечком, где се толика крв пролила; зашто за слободу, права, и народност мађарску дозвољено је све чинити. Да му не треба са фрајмонима, и губитељима ићи на оне Мађаре у Пешти и Пожуну, кои су мирне и бојазљиве Јевреје, људе по образу божију сатворене и законе сажитеље наше, зверски напали, били, и пребијали, клали, и палили, жене парали, децу из утробе матерње вадили, болне у постељи растрзавали; јербо се то све у садашње време мора Мађарима, кои за свеопшту слободу, равност, и братство у отечеству раде, кроз прсте гледати, и великодушно праштати! Да му не треба ићи са штандрехтом и на Вешелинија, што овај, лажући пред светом: да су Срби у Аустрии прогласили Карађорђевића за свог краља; да су се са Србиом сајузили; да су се Русима бацили у наричије; да су се са свима Славјанима на свету договорили, да слободу и биће Мађарима затру – позива све Мађаре, мало и велико, на оруже, на борбу, и на формалниј међусобниј рат, кои доиста пре може пропаст отечеству нашему Унгарии нанети, него спасеније, и благостојаније!
Комисар мађарскиј Чарнојевић назива Кикинђане, и Бечејце свињама за оно, што су починили. Нису господине! браћа ова ваша по крви, но не по души, свиње. Јербо по мудровању вашему морали би бити свиње најпра Французи, после Пруси, па онда Немци по Немачкој, и у Аустрии, па после Мађари. Нигде никада није прошла револуција без крви, разоравања, и палежа. Нисте сами ви, кои не одобравате та дела; не одобравају ни Кикинђани ни Бечејци. И они су сами хватали, и убијали оне људе, кои чине злодејанија. Но сав паметан свет разликује та злодејенија, од политични намерења. Народ, у поменута два места, није се кретао, да чини злодејанија; но да тражи своја права по привилегијама, и дигао је невину заставу за знак, да је слободно тражити своја права законим путем. Неполитичне њиове старешине стале су ијм у том намерењу на пут не само беззаконим начином, но и богомрским крволивњем. Јединому обешењачкому поступању ови старешина имају се приписати сва зла, која су се онде догодила. Ово ће на последак сав свет овако судити, кад се страст мађарољубља слегне, и утиша. С главе риба је засмрдила у Кикинди. А како би лепо, и мирно би ствар прошла, и даље ишла, да су имали родољубиве, и поштене старешине; онако тихо, као што је прошла и код Словака под родољубивим предводитељима. Промислите се само браћо, каква би срећа била наша, да нам и Чарнојевић мисли о народности нашој, као поглавари хрватски, и словачки о народности својој! Али то је давнашња наша несрећа, да Србин Србину најдубље очи копа. Једина је покрај све наше несреће та срећа, што нам је маса народа одушевљена, да не може бити боље, за благо, за права народа. Чарнојевић ће се и сам кајати, и стидити свога поступања. Мађар ће плакати, што није послао комисара, да утишава људе, но да казни. То није ни једна држава јоште чинила. Казнити људе у оваковом случају, не зове се блажити, него дражити људе. О том ће се тек уверити Чарнојевић, кад буде на трећу, на четврту комисију ишао, ако му Бог да века продужи, и среће подари. А овакву му срећу, и оваку титулу, и овако достојанство, као што су му сада Мађари усрдствовали, ни мало не честитамо. Чарнојевић је умио руке своје у крви братској. Он је већ накапао крвљу и браду своју, и власи своје. Он мисли, да му могу вода мирисава, и трице од бадема спрати крв братску: но вара се; ни сва вода Тисе, и Дунава не може омити крв братску. Он је браћи својој крвав: он то не види, ал браћа његова виде, и грозе се, и стресају се. Он то сада не види: јербо не гледи очима слободнима, него је заслепљен љубави туђинства. Он ће окрвавити, и опаклити душу своју већма; но крвљу браће своје, коју пролива, нека не мисли, да ће погасити жара, коим браћа његова љубе права, и слободу своју. Где је крв браће његове пала, ту ће се подићи храм србске слободе. Где је он вешала подигао, ту ће блистати од мермера и злата распјатије Христа спаситеља, кои је крв своју излио за слободу рода човеческога. Он ће и хиљаду, и више Срба повешати, но то ће све малиј бити субтрахендус спроћу мултипликандуса народнога. И по 50.000 гинуло је Срба у ратовима, па нас опет, Богу хвала, има на 3.000.000. Ови ће браћу своју богоугодним начином осветити. Ови ће знати браћи својој, кои су били жертва заколенија, достојниј венац мучеништва оплести. Ови ће у превеликом, и великолепном храму божијему, кои ће у Кикинди месец златним своим крстом домашати, сваке године парастос чинити, за спасеније душе њиове, која је род свој љубила!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1364 on: March 05, 2019, 10:28:38 am »

Србске Новине, бр. 37. од 3. Маја 1848.
Глас родољубца с народне скупштине у Карловци.
Слава Богу вишњему, кои је нама Србима, у аустријској држави живећим, прилику дао, те смо свога војводу изабрали и нашој православној  цркви сјајност достојанства патријаршеског повратили! Сад браћо Срби, ништа нам друго не остаје, но изабрати начин, коим ћемо пресветлог цара нашег умилостивити, да народу избор војводе србског и првобитно достојанство патријарха нашој православној цркви одобри. Умилостивићемо пак прештедрог цара нашег, ако будемо искали оно, што је право и што, обзирујући се на положење, у ком се ми налазимо, дати може. Држимо се, браћо, светога писма, које вели: Подајте Богу, што је божије, а цару, што је царево. Иштимо дакле оно, што је Богу драго и цару мило, а то је:
1. Да нам се избор војводе србског и достојанство патријарха србског, по праву, које на то имамо, одобри.
2. Да војводу србског свагда изабира народ србскиј.
3. Да Срем, Бачка Банат и Барања сачињавају србско војводство.
4. Да сви судови и  сва надлежателства у војводству србском стоје под управом војводе, кои да има своју устроити се имајућу канцеларију.
5. Да војводство србско као част унгарске (а не мађарске) краљевине, непосредствено стои под аустријским царем, као краљем унгарским.
6. Да цар над србским војводством влада преко србске канцеларије, која да се у Бечу по неоспорном праву, које Срби на то по своим уговорима, са царством закљученим, имају, постави и устрои. (Ова канцеларија могла би се узети и за војводство србско и троједну краљевину, па овом начином да су те земље у сајузу. Но наравно онда лица, која се у њој постављају, морају бити мешовита, т. ј. од Срба и Хрвата.  У.)
7. Да се конштитуција, која се за све државе аустријске издала буде, простре и на војводство србско, а законодавство да се упражњава у скупштини, која да се у месту, где војвода буде обитавао, сваке године по нарочно за то издати се имајућем закону држати има.
8. Скупштина ова као законодавно тело за војводство србско да власт законодавствену, по смислу садашњег духа времена, дели са владатељем своим, царем аустријским; и зато како закони, које она буде саопштавала, тако и остала дела њена пре него што буду извршителну силу получила, морају се од војводе србског преко србске канцеларије у Бечу поднети на високо потврђење царско.
9. Да се у војводству закони на србском језику сачињавају, да се сва дела овим језиком одправљају и да се коресподенција са србском канцеларијом у Бечу такође србским језиком води.
10. Да како војвода, тако и сви чиновници у бечкој србској канцеларији морају бити непремено Срби, и народом изабрани; а остале чиновнике по надлежателствима србским да војвода поставља.
Ово је у кратко, шта треба Срби да ишту од цара свога. Ово је тако просто и слаже се са интересима како владатеља, тако и народа, да се нетреба ни мало сумњати о високом одобрењу царском. – Оканите се, браћо! претераности и захтевања посебног министерства; оканите се и присаједињавања мађарском министерству; та мађарскиј министериум нема ни онако смисла, а ако се и Срби буду с њиме смешали, онда ће бити тако заплетен, да се неће знати, шта је, и постаће права накарада, која ће нам оне штете нанети, што векови неће моћи поправити. Дајмо дакле цару и краљу његову власт; иштимо оно, што нам дати може; не заплетимо се сами без невоље са безумним стварима за љубав само високо и лепо звечећа имена, па после да ни само не знамо, шта смо; утврдимо нашу народност србску са војводством србским добро, имајмо нашу православну цркву са нашим патријархом, одајмо верност и приврженост нашем цару, па смо онда срећни и пресрећни, а то је цељ нашег састанка у Карловци.
Logged
Pages:  1 ... 86 87 88 89 90 [91] 92 93 94 95 96 ... 161   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.041 seconds with 24 queries.