PALUBA
December 12, 2019, 09:14:22 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: KONKURS ZA UREDNIKE FORUMA
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 87 88 89 90 91 [92] 93 94 95 96 97 ... 133   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 217916 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1365 on: March 05, 2019, 10:31:31 am »

Вести с народне скупштине у Карловци. 1-га Маја у вече.
Прерадостну вест, да је у примерној слоги србскога народа, којом се до тога дошло, да је једнодушно досадашњиј митрополит Јосиф Рајачић за патријарха, и полковник огулинске регименте Стеван Шупљикац за војводу србског изабран, данас по подне, по нарочитом човеку јавио сам вам. Сад ћу вам појединости, ако и у кратко, описати.
Још од 9 сатиј у јутру народ је у великој множини са свију страна био сакупљен. Поједини говорници позивали су народ на слогу и братску љубав, да се због раздора наша света ствар ова неби осујетила. После је у саборној цркви држано призивање светога духа, да србскиј народ слогом утврди.
После тога изиђе из митрополитовог двора Ђорђе Стратимировић на један брежуљак у дворишту, и позове народ, да једна депутација послана буде г. митрополиту и њега на скупштину позове. То буде одма учињено, и г. митрополит појави се са свештенством и депутирцима међу народом. На оном истом брежуљку пешчаном најпре напомене митрополит, да оно зданије, које се на песку зида, није тврдо, па при свему томе под црквеним небом под коим је стајао, отвори скупштину. То је била трогателна реч. Приметио сам сузе радости у многим слушатељима, кад је рекао: да сени Душана, Лазара на нас гледају, хоћемо ли сложни бити, да до пожелане цељи у овом светом предузећу дођемо? – Скупљениј многобројниј народ чувао је, на обшту радост, поредак и мир.
После тога по жељи г. митрополита сиђе он с брежуљка и оде пред ходник ћелије његовог духовенства. Ту је прво г. Јован Хаџић, као депутирац ново-садскиј, изјавио жељу Новосађана, да се скупштина у Н. Саду држи, почем је за тамо расписана и била, али сав народ повиче: да се скупштина овде у Карловци држи; и тако буде.
После поведе реч г. протосинђел Каћански. Смисао је његове беседе овај: Описао је узрок преласка Срба из Србије на ову страну, уговоре, под коима су они то учинили; доказао је, да су сви ти уговори од стране Срба држани, од стране правителства пак, пoкрај свију дани привилегија и права, да су гажени; показао је, да по смислу исти привилегија србски народ има право бирати себи патријарха. На ово народ повиче: 'хоћемо патријарха'; и тако досадашњиј митрополит буде за патријарха проглашен. После се донесу привилегије оне у оригиналу, и у црвеној кадифи повезане, са великим печатом у кутии. На славенском преводу читане су су од г. синђела Груића те привилегије, и он у родољубивом, кратком слову свом потвори у кратко судбе народа србскога од времена његовог преселенија из Србије, и наведе: како је коварно укинуто постојање србског деспота или војводе, кога су Срби имали по добивеним и заслуженим правима. Народ сав почне викати: 'војводу'. Патријарх садашњиј представи народу, како је то грдно предузеће, позове народ на разумно размишљање, и упита: хоће ли војводу из грађанског или војеног реда? Народ једногласно одговори, да ће војводу из војеног реда, кои би народ србскиј предводио у рату,  и у миру управљао њиме. После изброи заслужене србске војнике по старешинству и достојанству редом, колико сам упамтити могао, ове као кандидате: 1) фелдмаршал-лајтнанта Живковића, живећег у Градцу у пензији; 2) ђенерал-мајора барона Јовића, живећег у Бечеју у пензији; 3) полковника у каран-себешкој регименти Живковића; 4) полковника у огулинској регименти Стевана Шупљикца (код овог имена одма сав народ повиче 'живио!'), кои је, као што се чује, до сада постао фелдмаршал-лајтнантом. Једнодушно буде овај последњи за војводу изабран. На позив патријарха дигне сав народ десну руку, кои је Шупљикца желио за војводу. Чини ми се, да је и неки Кузмановић именован као кандидат, али у оној тескоби, јер је ту био силан свет, нисам добро чуо, нити сам могао забиљежити.
Ви можете себи представити радост народа нашег, кад је за руком изишло честитости србског духа, да се тако тешкиј задатак овако срећно, у миру и поредку сврши. Еј! ми смо потомци велики предака! – Сви говорници спомињали су Душана и кнеза Лазара; а један је рекао: 'Славниј народе србскиј! нема лека нашим ранама док се не напијемо воде из Ајдук-Вељкове чесме!'
Не могу ипак, ма колико то желио, упуштати се у појединости, јер би много табака морао писати; морам се ограничити на најглавније. - После свршеног важног посла овог пушке су пуцале, звона су по црквама звонила, појало се пеније црквено у највећој оданости. Сад је могао сваки Србин с поносом рећи: да је народ србскиј, где га год има, честит и одличан, јер смо сви стрепили, да ће бити неслоге, која нас је на обшту радост мимоишла. Ко је данас ову чрезвичајну светковину гледао, а да не буде тронут, не могуће је; очевидци ће то исповедити.
После свега држано је благодареније Богу у цркви, и ту су показивани стари србски барјаци, под коима су Срби војевали у пређашња времена, па и сам онај, под коим су са блаженим патријархом Арсенијем из Србије амо прашли!
Мал' незаборави казати, да је одређена, или ће се одредити депутација, која ће новоизабраног војводу позвати међу народ; после је одређено, да се састави комисија од 30 лица у 6 одељка, која ће имати, по даним од поједини србски обштина захтевањма, израдити пројект, шта ће Срби од двора аустријскога још искати по смислу свои стари права и по садањем духу времена.
Док вам ово пишем, чујем у двору патријаршеском свирку србски народни маршева и пуцњаву пушака.
То је у кратко пород 1-га Маја, кои ће за историју србску вечан остати, нуз остале памтенија достојне дане наше повестнице. – Шта буде следовало, нећу пропустити да вам јавим. Ал' на концу овог писма још ускликните са мном: Благовествуј земље радост велију!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1366 on: March 06, 2019, 01:43:02 pm »


* Јован Хаџић.jpg (163.69 KB. 543x696 - viewed 12 times.)

Србске Новине, вечерњиј лист, бр. 38. од 3. Маја 1848.

Вести с народне скупштине у Карловци. 1-га Маја, ½ 10 сатиј у јутру. Народ је овде одушевљен, и готов за све и свашта; а коме је мрско живити, треба штогод против Срба или за Мађаре да рекне, па ће свршити. Јуче је такиј догађај један био, и г. З једном је ватреном младићу живот спасао од народа, кои га је напао био, што се у својој невиности онако о нашим стварма изразио, како народ неби рад био чути. Петра Чарнојевића овамо нема. Он је једну прокламацију издао, но та је јавно на пијаци спаљена. – Сад чујемо да је Чарнојевић штафетално оправио министерству оставку на званије своје.

Дописи из Славоније. 22-га Априла била је у Осеку вировитичке, а 24-га и. м. у Вуковару сремске градомеђе главна народна скупштина. Она под Ладислава Јанковића, а ова под Житваја, први поджупана, а народни издаица, председањем. Онај је духом са свим пао, и држим да никада више на зачело народне скупштине у Славонији сести неће, јер је иначе човек од карактера, па увидивши да народ у њему никаквог поверења нема, дао је реч своју, да ће службу одма по новој скупштини оставити; - а овај се још тобоже копрца и куле зида, док му не наместе врат. И у једној и у другој градомеђи било је проклети бунтовника, Мађараца, кои су народ варали, ако се не здружи с Мађарима, већ са Хрватима остане, да ће га бан и хрватска господа опет урбарској робии и десетку подврћи; но кад су га с друге стране млада нека браћа наша, коима истина и народно добро на срцу лежи, о правој ствари обавестила, а к томе кад је народ и банско писмо – у ком му се банском речи јамчи, да му нико на свету, ако се мирно узвладао буде, новодобивену правицу и слобоштину одзети неће и не сме, - поручио, дознавши праву истину, одважно је паклене савете свои Мађараца згазио, а краљу и бану најчвршће приклонио се. И тако и у једној и у другој градомеђи народ се изјаснио, да ни од ког другог, дакле ни од мађарског министериума заповести или налоге какве примати неће, осим банове, и то онда само, ако му нова права и слобода безбедна остане. Сви су дакле сада, хвала Богу, у Славонији за Хрватску и Далмацију заузети. Хоће ли овако остати, незнам ал' тешко, док је у Срему Житваја, Рогулића, Габре Мартиновића, Шандора Парчетића, Бенкова, Филешија и остали Мађараца, - а у Вировитичкој градомеђи Ладислава Јанковића, Ладислава и Стевана Делиманића, Сутлића, Хуге Мариновића, Куглира, Худовскија и још више. Зато, браћо, добро пазите на те издаице и гује, истребите иј, па ето крај свакој кињи. У осталом народ наш нити знаде, шта је бан, шта ли палатин, само гаранцију тражи; и зато никако не може да докучи, како да постои од сада бан, где народи сада одговорне судије траже?
Осечкиј мађистрат једва једаред се наканио, те и он народниј језик у све своје послове увео. – Од осечке обштине послани су на народниј договор у Карловце ваљани и честити Срби: Ђока Јурковић и Мојсије Ђорђевић. – Осечкиј градскиј заповедник ђенерал Бенко дао је сав барут из барутане, преко Драве лежеће, у Осек пренети, 4-5 хиљада центиј. – Народ се договара да својој браћи Бачванима, Банаћанима и Барањцима против мађарштине у помоћ иде. Све живо од 15 до 70 године у оружју се вежба, нема душе, која пушке нема, а јунаци купују дуван у листу. Говоре, да ће га у Мађарској сећи! – Доба је већ, ајдмо, ајдмо, ајдмо!      - Реља Ајдуковић.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1367 on: March 06, 2019, 01:52:18 pm »

Србске Новине, јутрењиј лист бр. 39. од 4. Маја 1848.
Вести с народне скупштине у Карловци. 2-га Маја у вече. Данас се ништа није чинило са народом, већ депутирци начинили су одбор, у ком се најпре саставило известије цару, шта се јуче догодило, али депутација неће носити ово известије, већ ће се путем штафета оправити.
Из Бачке скупља се данас силан народ. Говори се овде разно; једни веле, да је Аустрија већ уступила Ломбардију, да је немир у Бечу, и да се мађарскиј министериум расуо; други то оповргавају. Нико незна известно шта је и како је. Сад предстои важан предмет да се реши, а то: у каквом ће одношењу стојати изабраниј војвода са Угарском.
(Бољега предложења у овом обзиру за сада нема од онога, које смо у јучерашњем јутрењем листу нашем саобштили. Но рећи ће можда когод: то би био status in statu. Није тако. И граница је до сада стојала под хофкригсратом, ал' је зато опет припадала Угарској; тако може бити и војводство србско, сајужено са тројном краљевоном, под својом канцелариом, па опет припадати круни угарској.  У.)
Већина данас говори, да би најбоље било, да се Срби сложе с тројном краљевином, али не као подчињени, већ као равни сајузници Хрватима; да један министериум имају, али тако, да ту једнаки број чланова од обе стране буде; законодавствено тело да сачињавају посланици оба народа, а администрацију за Србе да има србскиј војвода, а за Хрвате њиов бан; круну досадању да признају, а за мађарскиј министериум да незнају ништа. – Видићемо, како ће се овај предмет окончати. – Чује се, да су Власи изабрали за себе митрополита у њиној скупштини, тамо у њином народу држаној. – За сад незнам шта би више саобштити имао.


* István nádor.jpg (147.72 KB. 564x724 - viewed 14 times.)

Из Осека, 1. Маја. Данас стиже овамо у Осек на жупанију писмо од палатина, у коме све наредбе банове уништава, и заповеда да се прекиј суд, од њега посланиј, народу огласи (по коме ће се ваљда бранитељи народности наше вешати дати). Услед тога поджупан Саполек, заборавивши на закљученија пре неколико дана учињена, да му ни од куда званична писме и заповести примати се несму, осим од бана, расписа за дан 7-га т. м. велику скупштину! Надам се, да ће светлиј бан своје крепке кораке учинити и показати, ко је владар и законитиј поглавар краљевина ови. Браћо Србљи! већ видим, да без крви проћи не може. Азијатског тирана треба поразити, и утаманити.   

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1368 on: March 07, 2019, 09:00:55 am »

Из Петроварадина. У суботу 24. Априла држана је у Вуковару сремске међе генерална конгрегација. Г. поджупан Житвај употребио је све мере строгости, да би сремскиј народ застрашити и за мађарску страну привући могао; на тај конац позвао је он из Осека два ешкадрона катана, и две компаније регуларни пешака, кои су скупа с катанама, кои у Вуковару у касарнама гарнизонирају, на два места изван вароши постављени били, да с пуним пушкама, с катански карабиљи, и с голим сабљама на коњма, страх и  терпет на долазеће из Срема депутирце разастру  свако слободомислије народности србске у самом развитку своме угуше, и дух мађарства бољма подкрепе и утврде; такође су катане, на свим сокацима у наоколо, куда се у варош улази, стојали, као помамни вуци горе и доле трчали, и сваког у варош улазећег заустављали, оруже одузимали, и само по два депутирца од сваке обштине у варош пуштали, а остале све, с колима и коњма у поље изван вароши задржавали, а многе изастраг терали; но с друге стране видећи врстниј капетан Бркић какова се приуготовленија чине од стране мађарачке за дочек народни депутираца, и дознавши гадне намере из претњи Житвајеви – отиде у Винковце и тамо уредним путем издејствује, те два батаљона граничара бродске регименте с бандом и обрштаром у Вуковар на одбрану народности србске дођу и према вармеђској кући у две глиде поставе се, банда засвира и Сремци с барјацима стану испред граничарске браће дефилирати с ускликом: 'живили', и граничари су браћи својој Сремцима с ускликом 'живили' одзивали се, кои усклици често су се разлегали и радостно орили, банда је више пута свирала, и онда тек престала свирати, кад су депутирци у салу вармеђску ушли, да к делу приступе. Мађарац Житвај говорио је по језуитском начину слово, мислећи, да је дух народа србског застрашио, и тиме Србе за мађарску страну задобио, но кад су се одзиви заорили: 'нећемо, нећемо', онда је у лицу црвенио и бледио. Житвај је желио и захтевао, да се најпре закони од мађарског министериума послани, публицирају, но народ није хтео никако, но је наваљивао, да се најпре прекиј суд бана троједне краљевине, кои је против Мађараца донесен, публицира, па после да се закони прочитају. Житвај је хтео, да се на гласове и воте одреди, шта ће најпре публицирати, но у овом није успео, јер по свеобштој жељи народа буде прекиј суд бана публициран, па онда закони прочитани, и чланови одбора од депутираца изабрани числом 150 лица, која ће у сугласију с вармеђашима сва народна дела, док се судови и судије нове непоставе, управљати, и одправљати. И у овом је хтео Житвај народну скупштину да обмане и да се само 60 чланова за одбор изберу, па да се грофови, барони, немеши и почастници при том избору најпре у призреније узму и од њи одбор састави и тако неби ни десет грађана место у одбору за чланове добити могло; но народ је число одбора умножио из числа депутираца и од занатлија и земљоделаца одбор саставио. У истој скупштини закључено је и то: да се преко бана краљу питање поднесе, да краљ реши, од кога ће међа сремска у напредак заповести примати, или од мађарског министериума? или од бана троједне краљевине? Шта ће краљ на то решити видићемо.
Приликом ове скупштине говорио је слово г. протосинђел Груић о народности и правама, своим природним умилним благогласијем, а такођер и г. Каћански. Мађарац Бенко изјавивши, да је он у начину свога мишљења и пређашњег свог поступања против народности славјанске преварен био, молио је скупштину јавно за опроштење, а такође је и г. Д. Рогулић молио г. протосинђела Груића за опроштење и ту су се помирили и пољубили, и тако је партаја србско-словенска превагу над Мађарцима одржала, и кад је обрштар бродске граничарске регименте видио, да је ствар народна победила, кренуо је из Вуковара у поље једног сата по подне, са своје два баталиона, свирком банде региментске, у Винковце.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1369 on: March 07, 2019, 10:17:20 am »

Из Подунавља. Чланови магистрата новосадског видећи, да ће смртниј ропац, кои је њима удар потреса и преобраза европског нанео, господствованију њиовом скоро крај учинити, и њему првобитно стање њиове ништоће повратити, употребили су сва подмукла и подла средства, да би се оне комисије, која је из честити грађана новосадски састављена, да рачуне магистрата прегледа, дефиците пронађе, и подпис поради новог избора магистрата учини, опростили – трипут су именовану комисију код г. грофа Чарнојевића обтужили за неправичнију ствар као предпријатије бунтовно описали, на коју лажну тужбу најпре је прекиј суд оглашен, а потом чланови суда преког од магистратлија наименовани, комисија одбора, рачуне прегледајућа, разпуштена, и на последак г. Чарнојевић к извиђенију ствари у Новиј Сад од обтужене стране позван.
Предпохваљениј г. гроф приспео је овамо 28. пр. м. око 8 сатиј у вече у великој пратњи овдашњи грађана, кои су га изван вароши дочекали, у варош с пуцњавом топова торжествено допратили, где га је пред квартиром његовим код зеленог венца силниј народ с музиком и ускликом дочекао.
У исто време г. Пејчић, касеперцептор пожешке међе, кои је касу милитарну у Петроварадин донео, десио се са своим сином од 19 годима при овом доласку г. Чарнојевића пред каваном. Син господина реченог имао је славјанску кокарду за шеширом, с надписом 'Славјани', задевену. Некиј угурсуз дошљак, Мађар по имену Хевеши, земљомер, приступи реченом младићу, и повредивши гостољубије, рече на мађарски: 'то само магарци носе', и спопавши га за уво, кокарду скине, под ноге баци и утече у један дућан, а одавде горе у собу, где га жене за ормар сакрију, но народна војска одма за њим у потеру, нађе га, у магистрат доведе, и окује и под апс метне. Видићемо, како ће удовлетвореније г. гроф Чарнојевић, као комисар, увређеном госту дати. – Из поступка горенаведеног мађарског угурсуза Хавеши види се, како је слобода на основу једнакости и побратимства у Унгарии утврђена, и колико она према другим народима важи и обдржава се. – Хевеши морао је сада баш писмено молити за опроштење и г. Пејчића јавно пред народом у руку пољубити. Новосађани хтедоше га убити.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1370 on: March 07, 2019, 10:40:51 am »

Србске Новине, вечерњиј лист бр. 40. од 4. Маја 1848.
Вести с народне скупштине у Карловци.
2-га Маја. Премда сам уверен, да вам је већ познато, да је јуче у народној скупштини овде митрополит извикан за патријарха, а Шупљикац са војводу (не деспота) србскога, ничим мање, будући је због ограниченог времена ово известије по краткости телеграфском подобно бити морало; то сам узео ову прилику, док се други чим другим занимају и веселе, колико ми овако у хитости за руком изиђе, известити вас о целоме течају опоменутога дела.
Около 10 сатиј скупио се био млогиј народ (скупштинари и гледаоци) у дворску авлију, где се митрополит сишао и у ходнику консисторијалном станио се. Порта је црквено-митрополијска била пуна, и тичма толика, да се на 10 хватиј од митрополита врло у тескоби стајати морало. Прво је узео реч г. Хаџић, и изјавио је, како је обштина новосадска, надајући се, да ће се скупштина тамо држати, и место за држање скупштине (пробивши зид између два велике школске собе) приуготовила и са квартирима из једне љубави братске толико се спремила, да би се депутирци заједно са другим гостима безплатежно и удобно сместити могли. Ово предложивши додао је, како се после из неоснованога страха неки депутираца цела ова приправност осујетила, а са тим и удобност држања ове скупштине пореметила, - и тако закључио је, да је он са друштвом своим од стране новосадске обштине послат јоште један пут утврдити скупштину, а да нема у Н-Саду никакве опасности, и позвати је, да своје послове тамо, где ће јој згодније бити, радити предузме. У самоом говору био је овај словослов прекидан с 'нећемо', и најпосле остане скупштина овде.
После је почео митрополит говорити, али је народ слабо чуо због жубора; и тако се зажели да митрополит изиће у среду народа под небо из цркве међутим донешено. Кад се митрополит с места свога кренуо, нађу за добро да се он стани на врху једне гомиле песка, кои је још од митрополита Стратимировића за зидање двора онде нанешен. Тако се дакле учини, али митрополит, почем се народ утишао, пре сваког другог разговора, примети, да свакиј, кои какво важно дело започиње, треба да то на тврдом основу чини, пак у следству тога, да он ово не сматра за добро знамење, што му је скупштина ово место на песку изабрала. Овде се почело гунђање, и ја сам морао окружавајуће ме утишавати, да му допусте изговорити, будући сам држао, да ће он отуда неко поученије извести, коим ће народ опоменути, да врло добро пази шта ради, али он тога није учинио, него је таки рекао, да то сами примећава тако, да је иначе његова воља оно, што народ хоће, и да он зато држи за згодније пре изабрати место, што се тамо глас од зидова одбија к народу, а овде се на све стране разлеће. Почем се са тим народ опет утишао, отворио је скупштину митрополит са говором, у ком је, колоико се могу опоменути, у духу садашњег времена, о правима народнима и о тренутку, у коме свакиј своја права оживити гледа, доста одлучно умствовао, и отуда повод и задатак ове скупштине у смислу сазива њеног у кратко назначио. Свршивши ово запитао је скупштину, жели ли своје саветовање на истом месту, или где је он престајао био, продужити, и добио одговор, да народ њему на вољу оставља, учинити како за најбоље држи. И тако после гурања и пресељавања дођемо на пре изабрато место. Чим се дакле ова литија на ново смести, већ неки приуготовљени укачи почну викати: 'Војводу! Деспота! Војвода Шупљикац!', но ове за тада околостојећи лако на ред и ћутање наговоре. Сад изиђе мало на поље испод ходника у народ протосинђел Качанскиј, и започне са столице врло живим и побуђујућим, ако и не у напредак спремљеним и наученим словом, укратко наводити, како су Србљи у ове земље долазили, како су за своју храброст и верност известна права получили, но како су ова права једно по једно од њега лагацко одкидана, како је деспот србскиј Ђорђе Бранковић, без сваке своје и народа му кривице, толике године у сужанству провео, и у овоме најпосле од свои одељен и удаљен, без свештеника и христијанске утехе, а можде и без свеће и редовног погреба, као најгориј злочинац са света овога изчезао. Народ је србскиј, поред свију свои за целу толики и толико велики заслуга, од туђина угњетен, није смео ни помислити, да своме предводитељу, да своме заступнику погребне почести учини. Тек после више од 30 година, приликом седмогодишњег рата, жаркиј родољубац, полковник Рашковић, усуди се, као другиј Јосиф Ариматејскиј, кости на правди гоњеног Деспота Србског, но опет у полак крадом, из туђе земље међу народ србскиј пренети, и ту у деспотовини србској, намастиру Крушедолу, али опет без сваког тожерства и тајно закопати, тако и данас тамо без сваког знака у једном крају цркве почивају. Ово је место говорнику тако за руком изишло, да је млогоме иоле чуствителнијем суза негодовања низ образ текла. За овим је извео, како је с последњим деспотом и деспотство србско сарањено, како је најпре вицедеспот наименован, а после сва и грађанска и црквена влада пренешена на патријарха, но мало доцније опет та права, под лукавим изветом, да црквено лице не може светске ствари руководити, од њега одузета. Но и овај патријарх, кои је само сенка неког поглавара народног био, да би му се и ова, колико је можно, права окрњила, доцније није више патријархом него митрополитом звати смео. На речи овом приликом доста згодно употребљене, поче скупштина викати: 'Хоћемо патријарха! Да живи патријарх!' и умноженим усклицима, и окружавајући митрополита (владика горњо-карловачкиј, друго свештенство и мирјани) почну овога подизати, и наједан-пут заори се у целом народу: 'Многаја лета', које докле је трајало, импровизиратиј патријарх до на астал уздигнут, благосиљао је народ небројено путиј.
Кад се ова тутњава утишала, продужио је говорник очајателну судбу народа нашег, и то најпосле навео, да је сада време, да ми за ране народне мелема потражимо, додавши, да ми права наша привилегијама и дипломама царским осигурана већ имамо, која је тада у оригиналу народу показивао. Затим је узишао на исто место протосинђел Груић, кои је такође ватреном и побудителном беседом на то навео, да су дипломе ове на словенском, гдигди узгред посрбљеном језику, прочитане. Ово се једва дало учинити, будући је народ једнако из петни жила вику подизао, да им не требају дипломе, да они то знају, него да се одма бира деспот, при чему су млоги име Шупљикац придодавали. Најпосле, почем се вика мало утиша, завршио је протосинђел свој говор, да за толике народу србском нанешене увреде, народ србскиј осветити се мора, и да та освета неможе већа бити, него ако народ свога несарањеног деспота оживи и васкрсне. При овоме је говорник, ако не у најзгоднијој (по моме мненију) метафори навео, да народ србскиј, ако овај корак учинити намерава, мора се и за бој приуготовити, и запитао је: хоће ли то народ учинити? на што, почем је одговор био да хоће, изречено је закљученије, да се деспот изабере. На ово је новиј патријарх опет опоменуо: неби ли добро било, да се ово преважно дело у понедељник, почем се сутра Богу топло помолимо, на концу приведе? Али народ ни пошто није хотео то одлагати, и тако најпосле и патријарх пристане, да се сада избор предузме. Почем се гомила мало утишала, предложи патријарх, да би народ определио најпре: које ће име узети 'деспот' ли, или 'војвода?' а затим хоће ли овога из грађанског или војеног реда? Ово је брзо свршено, и почем се народ изјаснио за војводу и за војени ред, предложио је патријарх по чину знамените Србље, генерале: Живковића, Јовића, Теодоровића, и полковнике: Шупљикца и Јовића, синовца ђенераловог, између кои је доста на брзу руку, почем је патријарх све под ведро небо изазвао и заповедио да се сви прекрсте, - извикано било: 'Да живи Шупљикац, србскиј војвода!' Док се овај усклик повторавао, наједанпут опале наши Србљи из пушака, и тако се у један мах патријаршеска порта претвори у Врачар, а 1-виј Мај 1848. г. у 9-тиј Септембер године 1842. Пуцњави није било краја, а исто тако и звоњењу. Кад се ово мало примирило, одпои целиј народ: 'Сеј ден јегоже сотвори Господ, возрадујемсја и возвеселимсја воњ.'  (Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се о њему! Ј.) Затим је патријарх предложио, да сада траба начинити устројеније новога војводства, да треба покупити и прегледати пуномоћја депутираца, а к томе из поједини петиција народни, једно обштенародно прошеније начинити, и после с прошенијем за потврђење војводе цару и краљу оправити. Народ је међутим једнако усклицавао, и најпосле започевши појати: 'Слава тебе показавшему нам свет!' крене се у цркву, где се право благодареније торжествено одпои, при чему је и дугодејствије говорено и с 'многаја лета' праћено, како новоме патријарху тако и војводи.
После подне је било весеље велико и млогиј је барут по вароши испуцан, у чему су последњем и жене и девојке пуцајући кроз прозор участвовале. Прекосутра ће се видити, шта се у новој србској конференции учинило.



« Last Edit: March 07, 2019, 10:51:29 am by JASON » Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1371 on: March 08, 2019, 09:58:34 am »

3-га Маја. У одбору, јуче из сабора наименованом г. Јов. Христић, дошавши из Н-Сада, објави: да је Чарнојевић од палатина добио пуномоћије, да све оно, што би сабор народниј закључио, одобрити може, ако иоле уместно буде; да је Аустрија изгубила Италију, да је Француска објавила Аустрији рат, и то све као известно. Ово је велику буну у одбору учинило, а у народу распрострео се глас, да ће из Варадина доћи 4 батаљона војске. Гос. П. С. ишао је синоћ у Варадин командиреру, и известио се од њега самог, да од оног а што је г. Хаџић изјавио, ниједна реч није истина. Ово је велико огорчење противу г. Хаџића учинило, и ако данас дође, незнам како ће проћи. Увидила се намера његова, да к Мађарима окреће.
Јуче у одбору повела се реч о територијуму, кои ће подпасти под власт војводе србског, и тако, највише је мненија за то, да подпадне Срем с границом, Банат с диштриктом и границом, Бачка с диштриктом и шајкашким батаљоном, и Барања, - па све то у сајузу с Хрватском на основу једнакости у свему, о којему да се јасно уговори с Хрватима. Патријарх је намеран с епископима нашим ићи на хрватскиј сабор. Негодовање је велико на епископе наше, што иј нема овде на скупштини. Само један г. Евгеније овде се налази. – Сад сам разумео, да је из конференције банске у Загреб отишло к цару питање: да се категорички изјасни, је ли он наклоњен овоме движенију и намери хрватског и србског народа или не? -  Шта је тамо пак за известно свршено, кои час надамо се да ћемо извештени бити.
Намерење је патријарха, да се данас ова множина народа распусти, и да остане одбор, кои ће све за депутацију у Беч и народне просбе израдити – и за што се множество велико народа стекло. И влашки депутираца много има. У плану је, да се и они одпусте одавде, с уверењем братске љубави, и обећањем, да ће све оно, што и они искали буду, и народ србскиј подпомагати. Срби, кои су у Бачкој, и свуде, где су близу Мађара, врло су уплашени, да иј Мађари ненападну, и по свим обстојателствима неће моћи без боја проћи. При свему томе нико не жели с Мађарима пријатељити се, само они неколико, кои су од Мађара подкупљени и желе званија од њи получити, зато, што су радили за њи и раде. Чарнојевић се одрекао комисарства у народном сабору, видећи, да је изгубио поверење и љубав народа. Данас ће се учинити предложење, да народна скупштина, опуномоћи патријарха и асистенте народне касе, да известну суму новаца у садањем стању народном потрошити могу.

2-га Маја. Ви себи не можете представити, како ствар овде тече. Народ сакупљен влада, мненија предлаже и даје, ал' и решеније твори. Сви смо се сложили у једну велику буицу, која сама себи путе прави и све што јој је на путу руши; а шта јој  сад на пут стати може? Ви мислите, да смо ми, као одсланици скупили се, па конферирамо, мненија дајемо, расправљамо и незнам шта. Од тога нема ништа. Народ каже: ми хоћемо војводу, ми хоћемо патријарха, и то је било.
Јуче, лицем 1. Маја, после богослуженија скупили смо се сви у авлију дворску, народа је ваљда до 15.000 било. И сви смо једнодушно, једномислено, једновољно изабрали за патријарха србског г. Јована Рајачића, и за војводу србског г. Стефана Шупљикца. Радост је била и ликовање неизмерно, многолетства, певање: 'Ликуј днес Сионе, сеј ден јегоже' и т.д. пуцање не измерно. Ово се описати не може. Жао ми је од земље до неба, што овом торжественом избору, присуствовали нисте, овом једнодушију на сусрет дошли нисте. Познајем ваше родољубије, зато то и велим. Сузе би вам радости текле, и срце би у милости пливало, да сте очевидац били овом народном торжествовању  и ликовању. То вас могу уверити, да су сви сузе радостне на очима имали. Здравствујте дакле и радујте се сви с нама; слога једнодушност и љубав међу народом влада, и сваком се добру надати имамо.
За митрополита или сад рећи патријарха нашег и цео двор његов особито г.г. Каћанског и Груића, то вам могу осведочити, да су се мудро и родољубиво владали, и показали, да ће поступком њиовим сада показаним, повинути све клевете, све распре, сва оптуживања, која су досад патријарха садањег ради, непријатељи и злословници у народ бацали, и дојако растројениј народ наш све више у до пропасти доводили. Слова, што су г. патријарх и његови дворјани говорили, пуна су била љубави, одушевљења за народ и његове правице, а у художеству могла би се сравнити сваким светлом и најславнијем витии овога времена. Немојте мислити, да претерујем. Ви мене познајете, да сам тврдица у хваљењу, и расмотрен у хуљењу. Патријарх наш, ако своје име никако другчије, то ће овим једним поступком, и мудром управом народа себе овековати, славнии од Арсенија, и Дијаковића и мудрог Ненадовића бити. А и тим ће једним већ име себи оставити, што је тако умио избор у дворјанима своима т. ј. Каћанском и Груићу учинио.
Синоћ смо чули, да је у Бечу одређена или проглашена република. Но то су мађарске лажљиве вести. Чарнојевићу, као што чујемо, жао је за војводством. Но он вели, да ће србски род уверити подпуно у том, да је он правиј Србин, да бољега нема, да ће он Бачку и Банат нама без капи крви придобити и себе оправдати.
П. П. За сад ће се поставити код нас одбор, кои ће пунктове претресати. Изабраће се такођер депутације за Беч, и за војводу, кои је сад у Италии. – Народ је сав, дигнутим руканма пред патријархом заклео се, да ће у свакој нужди један бити за све, и сви за једнога, и своје намере тако у дело привести, као што се желити може. Здравствујте и будите весели.


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1372 on: March 08, 2019, 10:01:00 am »

Дописи. С Дунава. Добили сте већ, знам, вест да је наша скупштина у Карловци 1-га Маја једногласно за Војводу Србског г. полковника Стефана Шупљикца од Витеза, и за Патријарха Србског садашњег г. архиепископа и митрополита Јосифа Рајачића изабрала. Нема овуда човека, кои познаје да ли га само, неби о г. Шупљикцу говорио, хвалећи његову умност и човечност, његово мужество и његову родољубивост. Он је, као што један рече, сав Србин. По томе нема сумње, да није глас народа у овом избору нашег војводе сасвим на достојнога пао. Да хоће само дати Бог, да нам га скорим и правдољубивиј цар и краљ потврди! Г. митрополит Рајачић у ово последње, за нас тако важно и одсудително време, сваком је приликом показао најживље знаке родољубца и подупиратеља народне ствари, за коју смо се, поради боље наше будућности, овако праведно заузели; и он је дакле ову садашњу љубав народа подпуно заслужио. Живили г.г. Рајачић патријарх, и од Витеза Шупљикац, војвода србскиј!
Ви сте из једнога мог писма видили, да је многи у народу мислио и желио био, да се г. Петар Чарнојевић, садашњиј темешкиј гроф, као потомак једне од први србски породица а особито онога многозаслужног, господара и патријарха србског Арсенија, за србског војводу изабере. Он се, на жалост, примио мађарског комисарства, с дужности, да свуда гуши овај покрет, паче живот нашега народа поради повратка свои изгубљени права, своје чести, свога државног напредка и своје народности. Првиј његов поступак у том већ је довољан био, да се сва србска срдца, која су похвално почела била према њему куцати, од њега одврате. Мени је жао, што се то тако догодило: Чарнојевића име је код нас најсветије, историјско! Међутим, још никако не могу веровати, да је г. Петар Чарнојевић више Мађарима него Србима пријатељ, да је чуство Србства у његовом племенитом срдцу изумрло, па зато се и надам, да ће се он скорим искрено придружити Србству, и одсада тако радити и живити, како ће га наш народ обљубити и даном приликом опет на оно место чести и славе уздигнути, које му је он сад по спомену његове старинске сјајности и из простодушне љубави и привржености, која је из семена србске прошлости сад одједанпут изникла и оживила, овако трогателно наменуо био. Дај Боже да се његов земљак не превари!
Изабравши народ војводу за себе, он ће ови дана поднети своју молбу благоутробном свом цару и краљу у Бечу, да га потврди. Нико овде не сумња, да ова молба млогозаслужног и млоготрпившег народа Србског неће тамо услишати.
Које су земље спадале некада под деспотовину србску? Оне све, из кои је царство највише помоћу Србскога народа и оружа Турке истерало. Да су Турци и у целом Банату владали, то свакиј зна, а терали су иј Срби и из Бачке и Срема; све главне земље, у коима су Срби свагда становали и у које су се доцније више пута насељавали.
Могу ли ове земље, по свему њином простору, сада опет под управу Србскога војводе доћи? По праву нашег народа требало би да могу. Али како Србскиј народ, колико сам ја искусио, нема сад ни веће ни живље жеље, него само да спаси и обезбеди своју народност бар онде, гди он доиста као народ и вишеством житељства седи и живи; то ја и опет мислим, да би се он задовољио, кад би се учинило, да наведене земље под војводство Србско дођу. Сав Срем, Банат с ове стране линије, која би се имала повући од Дунава код села Девича и Дубовца на Белу Цркву, или боље тако од Дунава, како да захвати србско-влашку регименту, па онда више на Чаково, а одатле на Бегу управо до Мориша; Бачка с ове стране линије, која би се означила од Сенте на Тиси, па попреко, захватајући србска места, до Дунава више Сомбора, и најпосле Барања од Дунава ниже Мохача око места, по првенству србски, па преко до у Драву. Средина ови земаља били би Карловци или Новиј Сад, а управо Варадин. Сву је ову земљу Србскиј народ својом крвљу поквасио и искупио; свуда у овим крајевима Срби већином житељства, управо као народ, обитавају и живе, и свуда у овим земљама има Србскиј народ неоспоримо право, да се учини, да његово име, његов језик и његова народност овлада: овде дакле нека буде Србскиј војвода поглавар народа! Узмогне ли се више што још узети, особито доле на Дунаву од Баната и горе од Бачке, тим ће боље по нашем народу бити. Ја сам назначио овде пограничну линију  по том, како сада у земљама овим Србскиј језик влада.
Још једно засад укратко! Устројте, браћо и господо, народне одборе у свима варошима ови србски области и један средоточниј у Карловцима, тако, да е среством и бригом исти одбора народ у овом живом покрету дотле одржи, докле се год његове молбе и жеље праведно не испине. Нека народ куца и иште непрестано; но све мирно и разумно, али живо и сложно.   Ј. С. Арадскиј.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1373 on: March 09, 2019, 12:24:58 pm »

Из Пеште, 25. Априла. Овде је храм православне цркве наше св. Георгии; но будући да је свагда овај празник, као што може бити и по другим местима, ако патрон цркве у радниј а не недељниј падне, обично на дан недељниј, да би се лепше и величественије прославио, светкован. И ове је дакле године прекјуче у недељу истиј празник овде с великом парадом торжествован. Кад смо по Богослуженију на ком је у одсуству диецезалног епископа прота будимскиј са 4 свештеника и епископом протођаконом првенствовао, литију око цркве обносили и наше божествено 'Воскресеније твоје Христе спасе' појали, поред многочисленог свакојаке вере народа, особита се радост на лицу наше православне цркве синова примечавала. Ја вам кажем, да је ово празновање и ликовање наше тако трогателно било, да су усхићена чуства сваком приствујућем богобојазљивом слушаоцу (пак заиста и издаици, ако овај још иоле у себи чуства има) радостну сузу натерала. Пак шта нас изненада при нашој божественој молитви, при нашем сладкопенију разсрди?
Ево шта: сви пролазећи друге вере људи мирно и учтиво поред крста и поред обносеће се литије гологлави прођоше, а један задиркивач дивљиј Мађар, тобоже изучениј адвокат, кои је може бити првиј између они био, кои само на устима имају: szаbadság и egyenlöség, - поред крста и литије прође, нехотевши шешир скинути, и са овим је може бити хотео показати, каково поњатије има о szаbadság-у, и то са таквим безобразлуком и гордошћу, да су многи наједанпут огорчени повикали: ко у руци штап има, нека му шешир доле свали. Но ми оваки крајниј, овога дивљег и неотесаног Мађаретине безобразлук нисмо друкче изобличити нашли, него мирно, но презрително од нас пропустити, док су га затим одма од његове вере присуствујући гледатељи исмејали и посрамили. Ја пак на ово запитати могу: шта би Мађар Србину урадио, кад му овај (које нити је било, нити ће бити) крсту и литију његовој капу скинуо неби? – Но шат Бог милостивиј да, те се ово незаслужно мађарски дошљака господарење тако заледи, да га никаково летње сунце растопити неможе. – Још је ваљда и за нас Бог жив!
Ево још једне чисте и праве истине и знамените новости. Ови дана отиде у Будим некиј рођениј Мађар г. министру Кошуту, на гласу блебетавом јунаку, да га посети, и свој скупоцениј дар (презент) поднесе; но кад он камердинера замоли, да га министру пријави, одговор добије, да он због слабости здравља и што га глава боли (одпре га је болио језик од многог блеблетања), зато никога к себи не пушта. Сад сирома дародоноситељ, да неби труд свој у Будим пешке идући пожалио и да неби намера и жеља његова неиспуњена остала, рекне камердинеру, да он министра не само лично посетити, него и донесен му презент у руке предати жели. Чујући камердинер за презент брже боље утрчи, познавајући и он страст свога госе, унутра, и целу ствар госи предложи; ал' кад Кошут за презент чу (ви'ш како је интересиран и гине за новцем као што један Чивутин  из Макова потврђује), одма заповеди, да госта у собу пусти и да ће га драговољно и с радошћу примити. Кад гост дакле пред Кошута дође, дотле га сладким ал' отезајућем говором своим поздравио, дотле год није Кошут у много папира завијену и упечаћену бурмутицу развио, чим је прихвати, наједанпут отвори се бурмутица, ал' кад тамо, Кошут има шта видити, направљена стоје вешала, а на овима се види тело обешено, пак док се зачуђен Кошут са овим презентом наслађивао, дотле је дрзновениј брат његов adieu рекао, и одладио.
Зар је таку награду овај муж заслужио, кои је негди пре рекао, да у његовој руци и сам живот краља стои, и да ће он, ако једину народност мађарску и јединог мађарског Бога своим речма неутврди, самим мачем намеру своју решити морати. – Кошута да обесе, па још његова браћа Мађари? Та за Бога је ли то могуће? Ето верујте, могуће је сад, јер се већ по гдекои Мађар опамети и увиди, да Кошут његов брат нит' је кадгод био, нит' је сад, нити ће бити; већ да је издаица, кои поред сви безаконија и другог у блато увлачи и другом врат кр'а. Но за његове толике заслуге, а особито што је од целог свог рода (славенског) погрдио, и тако, канда овога више на свету нема, понео, и што је свој матерњиј језик (словачкиј) и народност презрео, а и помађаривши се само се за рођеног Мађара издаје, само мађарског Бога признаје и т. д. за те све дакле тако важне заслуе да га обесе!? Но право се неки пештанскиј грађанин овако изразио: 'Чуј пријатељу и брате! ово проклето, безбројно, највише за Кошута урличуће éljen донеће некад и њему самом и нама праву несрећу, за коју ћемо горко плаћати, и ја дајем моју реч и главу полажем, да је овај сабор у Пожуну био најпоследњиј, на којем се мађарски говорило. Тешко нама, велим још једанпут, јер са Кошутовим начелима сви ћемо пропасти и сама Угарска може друго какво име добити, које ће се звати славенска земља.' И тако богме тај погоди, јер кад је Кошут досад, гдегод је само уста отворио, увек узвишен бивао, да га цео народ види, и његов без главе и репа дугиј говор чује, и обожава, шта ће сад чинити и како ће га верниј његов мађарскиј народ обешеног на вешалима гледати моћи? Како ће му онда éljen викати? Сигурно овако: Wie die Urbeit, so der Lohn.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1374 on: March 09, 2019, 01:15:53 pm »

Србске Новине, јутрењиј лист бр. 41. од 5. Маја 1848.

Вести с народне скупштине у Карловци. 3-га Маја у 4 сата по подне. Одбор народниј јуче и данас израдио је пројект о војводству србском, и овај је пројект многобројниј народ србскиј данас једногласно одобрио. Главне су точке тога пројекта ове:
1. Србскиј народ изјаснава себе за политично слободан народ и независан, под домом аустријским и свеобштом круном угарском стои.
2. Сматрајући на уговоре народа србског, са домом аустријским и круном угарском учињене, за териториум војводства србског узимају се следујуће провинције: Срем са границом, Барања, Бачка са бечејским диштриктом и шајкашким батаљоном, Банат са диштриктом кикиндским и границом.
3. Народ србскиј, у овим земљама живећиј, изјављује себи право бирати војводу.
4. Политичкиј савез србског војводства са тројном краљевином Хрватске, Славоније и Далмације, на темељу савршене једнакости и слободе.
5. Народ србскиј по истим правама изјављује себи право патријарха бирати.
6. Одбору (комите) обом народ србскиј даје поверење.

Ја сам овако и оволико за сад у хитости преписати могао ови 6. точкиј, које је народ савршено и једнодушно потврдио и депутирци сад подписују. – Одбор ће још данас свој посао продужити почетим начином и редом. – Било је у одбору и други мненија; мени се, колико ја ову ствар схваћам, чини, да је оно примљено, што је за сад најбоље. – Данас је патријарх преседавао у одбору; ту је заседавао и епископ од горњег Карловца.
Народа је овде много; све се живо весели; само људи нема наоружани; и ја не знам шта би било, да ма с које стране непријатељи наше народности ударе; истина одушевљење је народа велико, али би овом народу требало мислити и на то, да се неће, или бар одвећ тешко, моћи ова ствар тако лако свршити; Мађари неће ово без јада трпити. - Некиј број влашки депутираца изјаснио се данас у одбору народном, да Власи желе са Србима у братском сајузу остати. - Ево вам саобштавам прокламацију, коју је народна скупштина прекјуче издала:

Народе!

С помоћи великог Бога скупили смо се, као што нисмо од сто година, и учинили смо дело, какво од сто година не учинисмо. Улисмо привилегијама живот, и дасмо писмену дух.
Данас оживи наново достојанство патријарха србског; данас изабрасмо војводу србског, као што нам цареви право за проливену крв срца нашег заслужено даше. Првиј пут појависмо се данас као народ, од како смо тај пре сто година појављивати се престали. И све учинисмо по закону, у миру, и поредку, као просвештен народ, као верни поданици, као права браћа између себе.
Дан 1-га Маја 1848. остаће знаменит у истории народа србског: гледајмо, да остане у толико светал, у колико је ваљан! да  се блиста толико умереношћу, колико крепошћу! да се одликује толико правдољубијем, колико правољубијем!
Народе! Овај наш поступак јавиће се таки светлом нашем цару и краљу Фердинанду, који је у најновије време показао, да своје народе тако љуби, као другиј давнашњиј владалац ни један.
Он ће за цело заслуге наши предкова и једновременика уважити, и данашње дело наше венцем царске милости увенчати. Та његови су предци дали право, а унуци обдарени послужили су се истим.
Благоутробниј Фердинанд утешио је Аустријанце, утешио је Чехе, утешио Мађаре, утешиће он и најверније њему Србе!
Народе! Племенито си почео права своја тражити, гледај, да ти конац дело украсу! Почео си сложно, продужи и окончај у љубави и миру са браћом и сународницима! Почео си са одважењем, продужи стрпљењем! Почео си жарко, продужи смислено!
Народе! жеље твоје  доведене ће бити у ред, и како то буде, сутра или прекосутра, састаћемо се опет, и сви ћемо се договорити, шта ћемо и како ћемо ствари уредити.
Међутим нека је свакиј спокојан и миран; и нека свакиј помисли, да се поступци његови не само на његову чест или безчестије, него не чест или безчестије народа у данашњем дану, односе.
Град овај примио је нас као госте и пријатеље, зато сигурност његова, мир и поредак у њему нека свима на срцу лежи!
Народе! ми што иштемо, што тражимо, тражићемо путем правице и закона. Правда је најсилнији помоћник, а ми ту на нашој страни имамо. Ми јесмо и остајемо верни поданици нашега цара, краља и отца Фердинанда; тражимо само своје, а нећемо да дирамо у туђе; ми се оснивамо на права и иштемо правду! Зато
Народе! радуј се своме патријарху, и своме војводи, и гледај да достојанство овог великог дела ничим неумалиш!
Да живи цар и краљ Фердинанд! Да живи патријарх Јосиф Рајачић! Да живи војвода Стефан Шупљикац!
У Карловци 1. Маја 1848. Из скупштине народне. следују подписи.



Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1375 on: March 09, 2019, 01:22:38 pm »

* Онда, кад народ србскиј овде у Аустрии живећиј, највећиј празник торжествује, кад је познао, да је народ, и кад се и мало и велико весели, што је на дозвољеној од самога цара и краља скупштини народној, војвода и патријарх, које од више година немасмо, изабран, - онда, велим, на народном овом свеобштем торжеству, ни један од наши владика није хотео присуствовати, кои би требало, да науком својом, родољубијем, и мудром упутствовањем и саветом народ поучавају, одушевљавају, и руководе! Само један горњо-карловачкиј епископ г. Евгеније Јовановић показао се, но од његовог паства само су се нека лица на скупштини овој нашла, па и с овима он се састао није.
Архијереји су предстојатељи цркве и народа нашег; они су учитељи и лекари душевни; они треба не само именом, него и словом и делом да народу предходе у получавању жеља народни, и у свему, што се вере, цркве, језика, народности, и права народни тиче. Зар само на сабор да дођу? Зар неби могли, као што би требало, да и пре сабора на скупштину, где се предмети за сабор приуготовити имају, дођу, и своим садејством к томе делу много принесу? Но ваљда су се Мађара поплашили, или се боје, да не изгубе владичество, ако би се мађароманији замерили! – или су се обвезали Мађарима, да своју паству не руководе, да јој мудра настављења не подају!
Моја господо епископи, кои за народ неће ма зашто да ради, и кои у интересу другога против жеља народни, па тако и против самога народа ради, тај не треба да је предстојатељ народа, не треба да од народа толике приходе узима, да само себе снабде, и свом гортану и трбуху угођава, а народ презире, - тај није најпосле ни за епископа. – Видићемо, хоће л' о томе реч на сабору бити.   - Један очевидац.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1376 on: March 10, 2019, 12:36:40 pm »

Сомборцима.

Кад у књигу прошлости загледамо, лако ћемо дознати, да су староседиоци овога града били Србљи. Они су се свагда одликовали верношћу к законом владару свом, живили су са свиома, краљу и круни верним суграђанима не у поданичком робству, него у љубави и слоги; напротив они су били сташни обштем непријатељу, ужасни неверама законе власти своје. И та верност њиова није остала ненаграђена. Они добише лепе слобоштине, они ступише у число слободни грађана, али ни на народност своју незаборавише. Они се у слобоштини народом и то славним и храбрим називаше. Они народну боју примише за боју градску, и што је најлепше украсише грб градскиј са знацима миле народности ƆC Србе Србствуј, као да би хтели рећи: сине, унуче, и потомче, кои ћеш после векова живити на земљи, орошеној крвљу праотаца, погледај на овај знак и опомени се, да ниси човек, кои из милости суграђана твои живиш, него да су ти предци заслужили земљу, створили отечество, и сваку грудво, коју ногом чепаш, крвљу својом оросили; по томе дакле ти као Србин, треба да уживаш сва она права, која саотечественици твоји имају.
Но какве се промене заједно само столетије починише?! Сомбор, кога су основатељи, слободног србског рода чланови, готови били и последњу кап крви за благо рода жертвовати, данашњим даном није град србскиј, јер премда већина житеља србским језиком говори, опет у њему не влада србскиј, него са свим мађарскиј живаљ. Житељи сомборски равнодушно гледаше, како се на градским страдама народно плаветнило са туђим зеленилом замазује. Њима мило беше гледати на кулама и црквеним своим здањима мађарску заставу; они за право којекаквим битангама и турошлепињарима, што врлом Србину М. М. скинуше са шешира народну кокарду; они ни речце непротивусловише оном господину, кои се на царскиј дан у цркви србској у време литургије усудио биљегу славјабнства раздерати и ногама је сгазити. – Но нека би и то било. Знак је по себи спољашња и потом не велеважна ствар, да видимо како испуњава Србство сомборско у самом делу задатак свои?
Свакиј зна, да народ мађарскиј – један не баш најмлогобројнији у Унгарии – на то иде, да све друге народности унгарске (као словачку, русинску, србску, немачку, влашку) прелије у своју народност, или боље казати да нас све, кои овде у Унгарии (не у Мађарској) живимо, помађари. – Јели ова жеља праведна, треба ли да други заслужнији и отечество млого вернии од Мађара народи, овим самовољницима главу робски приколе, треба ли да се својевољно одреку имена и народности, да збаце језик свој? Ко би овако што потврђивао, тај би таман био за црвену кулу. – Претераност мађарска побуди угњетене Славјане, да сачувају своју народност и да је оживотворе. И дуготрпељивиј народ србскиј, видећи да је корбљ бића народног у опасности, лати се свои ствариј, и после толиког времена указа се као народ, кои је вредан вероломно одузету од њега слободу себи повратити. Дописи г. В. Л. из Деспот. –Ст. Ивана, Сланкамена и Купника падоше као семе на земљу благу, из кога ће скоро никнути плод слободе народне. – Већ са свију крајева овостранога Србства, а имено из Вршца, Ст. Карловца, Земуна, Руме, Панчева, Црепаје, Темишвара и Н-Сада чујемо радостне гласе, да Србадија у смислу уговора свои иште војводу, иште своје магистрате. А то ће рећи, да се народ опаметио и само се заузео за ствари своје. Доста се Србадија ослањала на чест туђу, ал' је искусила истину оне приповедке: ' Давио се човек пак викао: помози светиј Никола; а светиј му одговорио: макни и ти рукама.'
Али у Сомбору се сасвим другојачије суди; Сомборци мисле, да већ ништа више немају искати, и да је србство са празном титулом грофа темешког више добило него што је заслужило, а поглавари градски, као што се поуздано чује, прете ономе, кои би за народност једну речцу прословио, са преким судом. – За Бога господо, та јесмо ли ми робови, или слободни људи, уставни грађани? Ал' не, Сомборци не држе себе за такове, они се још и сад тако владају, као да ијм Језуите с мачем стоје за вратом; они још и сад употребљавају оне старинске речи: 'Е брате шта ћеш, њиово је царство, мораш да ијм будеш покоран!'
Но господо, језуитско и метернихово царство пропало је, сад треба да су сви народи под круном унгарском равни у свачему, а може ли један народ раван бити другоме, ако овога народност првенствује?
Браћо и господо! 'Ниње блажајшеје нам спасеније, нежели јегда би из перва. Ношт убо прејде а ден приближисја; отложим убо дела темнаја и приобштимсја к оружију свет.' – Одложите сваку себичност, и кад нисте кадри били први се дигнути за слободу народну, а ви барем другој браћи подражавајте. Ако је и једанестиј час куцнуо, још није касно. Грешник ако се и пред смрт срдачно покаје, милости Божјој може се надати. Дакле отресите и ви од себе безаконија, која сте до сад починили, повратите се у недро јуначког рода србскога, и дичног народа славјанског, на чим се будућност оснива – браћа ће ваша заборавити на прошло, и драговољно вас примити; али ако пак и сад останете каменосрдачни, а ви се немојте у будуће хвалити, да сте уд тела народног; срамора је народу нашем, да га толико безчастите. Мађарите се као што сте почели, пак ћете дочекати време, да ни у запећку нећете смети србски прословити. Род ће вас србскиј као неблагородне синове избрисати из числа свога, и жигости проклетињом, издајом и неверством, а повестница великога народа славјанског после многи векова спомињаће Сомбор као место, кога су житељи у полутини 19-г столећа тако немарљиви били, и неосвешћени, да су се својевољно у туђу народност прелили.  - Један од младежи сомборске.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1377 on: March 11, 2019, 10:56:20 am »

Србске Новине, вечерњиј лист бр. 42. од 5. Маја 1848.

Вести с народне скупштине у Карловци. 3-га Маја у подне. Како ја сада видим, Чарнојевић је доста поштен човек, и ја се нисам преварио, што сам с њиме симпатизирати почео, и то само због неколико речи о њему с добре стране чувени. Он се поред свега тога, што је зар држао, да ће моћи бити изабран за војводу, пак се не само преварен него и поруган нашао, опет зато још јуче изразио, да му је жао, што народ србскиј њега за свога непријатеља сматра, и да би он желио браћи својој Србима приступити, и ако може помоћи, и патријарху ново изабраном руку целивати, само кад би уверен био, да ће то народ онако примити, као што он то жели учинити. О овоме било је још јуче разговора, али су неки превелики ентузијасте то одбијали и говорили, да неће да знају за њега, будући он може народ издати, нарочито ако му се повери, да он предводи депутацију, коју народ са својим жељама послати намерава. Данас је опет то потворено и то јавно с астала;  но народ није се најпре сасвим изјаснио, да га у своје крило прима. Тек после, почем се предложило од патријарха, да би се Чарнојевићу депутација послала, која ће га молити, да оне људе попушта и од гоњења ослободи, кои су по Кикинди, по Бечеју и осталој Бачкој само зато позатварани или курентирани, што је њихова за своју народност ватренија ревност као буна сматрана, примљено је ово предложење да се Чарнојевић, ако то учини, а к томе код министериума изради, да се прекиј суд укине, као брат Србин у сословије народно, јер су га неки за издаицу рода огласили и из народа србског искључили били, прими. На ово се попео на астал познатиј г. С. М. и предлагао је народу, да ова депутација и то захтева од Чарнојевића, као нужно условије помирења, да се он свога званија, која је од мађарског министериума получио, има одрећи, будући ће само тако показати, да он к народу приступа.
Ово захтевање мени се не допада, јер држим, да би Чарнојевић више могао за народ урадити, кад би своје важно а народу ништа нешкодеће званије, пак следователно и поверење код своје власти задржао, него ако би се само као једна проста јединица народу србском придружио. У ком ће смислу депутација дејствовати, видићемо доцније. Доста да се мени тај корак не допада као такови, кои од ползе бити може, а к томе и кои може, како видим, честитог човека, несрећом неком од народа одцепљеног, с овим помирити и са невиности љагу издајнишства скинути.
Јуче око 8 сатиј у вече оправљена је штафета у Беч од народа и патријарха, у којој се јавља, шта је народ учинио, као и то, да ће скоро и једна депутација народна с прошенијем народним у Беч оправљена бити. – Још немогу једнако да се сложе, како ће да стоје према мађарском министериуму. Екселтадоси неће да знају за њега, и једни хоће да најпре само за себе издејствују војводство, а после да се с Хрватима саједине; други желе: саједињење с Хрватском, и обштиј хрватско-србскиј  министериум; а трећи веле, да би се требало израдити, да ми желимо у оном одношенију према круни угарској стојати, у којој Хрвати узастоје. Ово би било понајбоље, кад неби ми са тим нашу будућност од случајни околностиј зависном учинили. Ја сам са многима тога мненија, да би ради одржања целости србске и предупређења (ја јоште једнако држим без користи и постиженија цели) проливања крви, а још најбоље било с Мађарима тако договорити се (ово неки подчињавањем зову), да нам војвода заповеда над војском србском по свима војводства границама налазећом се, да он у тој војсци сам чиновнике из народа поставља, да се та војска србски командира, и сва дела у војводству србским језиком одправљају, а у осталом, да војводство сачињава част угарског краљевства, која се и законима, на дијети угарској донешенима, Србљи покоравати имају, - а војска да стоји по размерности друге угарске војске онде, где угарскиј министериум за одбрану обштег отечества за право нашао буде. Ово исто да вреди и о ношенију други обшти терета, као цивилисте и т. д. Ја само и то додајем, да би нужно било углавити, да се тамо никада ништа од њи као народ србскиј (у смотренију вере и народности) без њиног сугласија свршити неможе, које ако би се ипак учинило, да онда Србље не обавезује. Међутим засад је изглед, да ће се косо и штампано мненије, примити. Да ко мене хоће да слуша, ја би рекао да би се моје мненије најпређе без крви протурало; будући се не налази у њему (поне видимоме, - а у срце и тако нико не завирује, - и ако доцније жеља срца у право дело прећи може…) никаквог сајуза са Хрватском, коју би Мађари радо са Сремом и границом окрњену видили. - Имао сам прилику искусити, да присуствије Србаља из Србије с њиховим црвеним капама овде млого дух крепи. Зато је врло добро, што су они дошли, и народ иј овдашњиј с највећом љубазношћу, као рођену браћу своју, прима. И данас ијм је патријарх јавно благодарност изјавио.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1378 on: March 11, 2019, 10:58:41 am »

Карловци, 3-га Маја у 5 сатиј по подне. Около 11 сатиј поднео је одбор (од 40 људиј, које је скупштина на то изабрала) скупштини основне точке народног устава, под коим Србљи одсад живити желе. Точке су ове политично начињене, да ексалдатосе неувреде и иду на то, да србско војводство остане саставниј дел круни угарској принадлежећи земаља; али да с Хрватском у сајузу једно правленије на основу савршене једнакости има, при чему ће бан и војвода сасвим једнака права имати. Ја ову једнакост нисам поњао, али ми један иначе учен и паметан адвокат тако изјасни, да ће краљ угарскиј имати особитиј министериум за Хрватску и особито законодавство (дакле опет савршено одцепљење војводства србског од Мађара, које без крви проћи неће…), пак коим ће она двоица равни бити. И тако како ја видим, наш ће војвода бити само командирендер славонскиј и нешто темишварскиј (јер Власи ће под свога војводу), а бан командирендер хрватскиј. Да ли ће ово моћи бити, Бог светиј знаде! Поне ја би рекао, да се овде рачун прави без меанџије, Мађара, кои ће тешко допустити, да се и сама Хрватска, а камо ли Банат и Бачка у толико од њи одцепе. Текст коим се ово одношеније опредељава, онако је устројен, да се може разумети свакојако. Поне мени се тако видило кад сам га чуо. - Ђаци гимназије овдашње имали су данас испите овог теченија, и најстарии, кои су и мађарски учили, по свршетку испита натоварили су на гомилу своје мађарске књиге и на сред пијаце спалили иј.


* Будим_Пешта, око 1825.jpg (230.1 KB. 903x571 - viewed 13 times.)

Из Пеште, 29. Априла. Овде су од неколико дана почели отмениим особама срамне мачије свирке правити, између остали пак ноћи најзнаменитија је синоћ била, јер хтедоше ти свирачи у Будиму и командиреру Ледереру такову непријатну музику чинити, и тек што су стали, да почну, наједанпут иј већ зато приправљени хиразири и гранатири које сабљама, које бајонетима заокупе, и растерају, ал' су 2 – 3 убили и до 30 ранили. – Мислило је ове свирке друштво, да ће успети код Ледерера тако, као што је ови дана код каноника Комроци, Типуле проф. политике, Силашија пр. богословја, Једлика проф. физике, бар. Зичи бившег председатеља комисије наука и колегиума цензуре, Душека бивш. подпредседника код коморе, после код др. Штали и најпосле код нашег славнопознатог списатеља славјанског Коллара (овај је господин баш на две три дана пре из квартира изселио се, тако дакле није могао ову почестну свирку уживати, него уместо њега празне су собе са прозорима ехо одавале. Дописатељ.) без боја успело. Но сад кад су ијм се руке код Ледерера ократиле, неверујем, да ће ијм више на ум пасти, и свима поглаварима будимско-пештанским, такође и свима редакторима, па најпосле и возљубљеним своим министрима, као што су се договорили, такову мачију музику правити. Рекоше, да би овој троици: гр. Баћаниу, гр. Сечењу и Кошуту најлепшу мачију музику као завршетак њиове таке шале дали, почем су ово у мађарском роду и најзнаменитији и најзаслужнији људи. – И ако и ови ту почест од лудобени Мађара овдашњи получе, одма ћу вам јавити.
Да, без шале, да нису синоћ ови свирачи тако несрећно успели и растерани били, хтели су по повратку свом из Будима и нашем врховном надзиратељу школа Евгенију Ђурковићу ту почест учинити; но ако се ови свирачи и по други пут појаве, неће му заиста така свирка фалити, јер ако ико, ал' он је баш заслужио.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1379 on: March 12, 2019, 08:35:44 am »

Србске Новине, јутрењиј лист бр. 43. од 6. Маја 1848.

Вести с народне скупштине у Карловци. 3-га Маја у вече. Одбор народне скупштине у данашњем заседанију решио је, да се од стране Срба угарски пошље једна депутација у Праг на обштиј славјанскиј сабор, кои ће србске интересе заступати. – Изишла је једна депутација од 6 лица под предвођењем г. архимадрита Стојковића, и представила г. Чарнојевићу у Н-Саду, да се политични преступници у Банату (Кикинди, Бечеју, и т. д.) обичним судовима предаду, а кои су мање криви, одпусте. Свештеници пак да се предаду свештеном суду у смислу канона, по коима ијм сам патријарх судити има; но г. Чарнојевић одговори, да такви преступника нема, и да никога из тамнице пустити неможе, и да ће сам испите предузети. А народ га прокуне, особито зато, што је приватно казао, да ће онај пропасти, кои је ову скупштину сазвао (ову је по вољи народа садашњиј патријарх, или боље рећи народ сам расписао, а палатин одобрио), и да он Србе у Унгарии не признаје за народ. – Народ се јавно заклео, да ће с патријархом остати или пропасти, а непријатеље своје да ће гонити до капљице крви.
Примљена је влашка једне депутација, која сама није знала, шта ће захтевати, но патријарх им предложи, шта да Власи ишту, и да ћемо ијм ми издејствовати једног влашког митрополита, једног војводу, два епископа, обезбеђење влашког језика у цркви, школи, служби и т. д., све као и себи самима, које је и скупштина одобрила, и јавно браћи Власима своју љубав завештала. Ми смо и свим другим народима обезбеђење њиове народности и нашу љубав прогласили: Рушњацима, Словацима, Немцима, Мађарима и т. д. – Дознали смо, да је г. темишварскиј епископ Живковић циркулар г. митрополита примио, али га није послушао, него се упуштао са под-жупаном, своим воспитаником и изродом србским Саввом Вуковићем, у питање, које истиј г. Чарнојевићу предложи, и на које овај забрани, да се депутирци на скупштину шиљу. За ово ће скупштина г. епископа на одговор позвати, и њему митру с главе скинути, ако се не оправда, а шубару натући.
У Новом Саду седи г. Т. Павловић, учредник пештански србски новина, и несме у Карловце. Дознали смо његово коварство, по коме је намислио био, да се ми Мађарима подчинимо, а митрополит наш званија лиши. Чудног ми посла! Но народ другче суди, произведши г. митрополита за патријарха. Оволико у кратко. Јављаћу вам свашта, шта се закључи у језгри. Заискаће се 2 компаније од петроварадинске регименте за одржање мира и сигурности. Свакиј дан износи скупштина 2–3000 људиј осим депутираца. Све напредује неописаном слогом у најслободнијем духу.
Logged
Pages:  1 ... 87 88 89 90 91 [92] 93 94 95 96 97 ... 133   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.041 seconds with 24 queries.