PALUBA
March 29, 2024, 09:50:37 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno, dopuna Pravilnika foruma PALUBAinfo, tačka 22
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 [95] 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722620 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1410 on: April 02, 2019, 07:37:15 am »

Из Подунавља, 11. Маја. Јуче у јутру дошла је штафета од мађарског министериума на мађистрат Новосадскиј, у којој се овом налаже, да квартире за неку војску мађарску, која ће у Новиј-Сад и окрестна места скорим доћи, нареди; - једни веле, да ће доћи 800 катана; другиј, да ће доћи једна регимента катана од Јозефови хусара; а трећиј веле, да ће 20 до 40 хиљада својевољника доћи, да поред Дунава кордон повуку и да од бана хрватског границу чувају, да непређе с војском у Угарску. Говори се, да ће овај налог министерства, како преведен буде на србски, обнародовати, и одговорити, да се војска неможе овде никако у квартире примати, јер ко је луд пустити непријатеља у своју кућу. Говори се и то, да је некиј лажа министериум мађарскиј преварио, да је 20 топова незнам откуд и 60 хиљада пушака овамо пренешено, и да ће 50 хиљада војске стране у помоћ доћи аустријским Србима и с њима се сложити се и против Мађара. Ово је Мађарима великиј страх задало, зато на врат на нос купе својевољнике и врбују рекруте, и нарочито се боје оцепљенија тројне краљевине и војводства србског. – Директор контумаца Земунског непрестано је навалио, да се контумац Земунскиј затвори, и тако свако саобраштеније Србима отеготити; - и говори се, да је он у својој неваљалој жељи успео, и да ће до кои дан контумац затворити се.
Данас је била рештаурација Новосадског мађистрата, и либерална је партаја превагу одржала и по својој вољи чланове мађистрата изабрала и потврдила. Стари сенатори једва су истерани; они су клубове правили, и никако нису се дали са свог места кренути, но морали су духу времена и сили народа покорити се.    В. Љубић.

Изјаснење. Доле подписани узимамо слободу публикум противу неправедно на нас бачене љаге, у новинама Тоше Павловића стављене, да смо ми Карловце запалили, себе оправдати, и љагу као једну лажљиву свету обзнанити, с тим више, што се је та несрећа од пре 6 дана догодила, него што смо ми у Карловце ради народни дела, као и остала честита браћа, били. – Тоши пак Павловићу, том назови Србину, желили би, да у будуће само истините догађаје од истинити родољубаца, а не од којекакви издаица, као што је и он сам, прима, и у своје назови-народне новине ставља, ако је рад својим новинама још за кои дан живот продужити. У Руми, 8. Маја т. г.    (Следе подписи.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1411 on: April 02, 2019, 07:42:31 am »

Србске Новине, бр. 49. од 18. Маја 1848.

Деспот, или војвода, шта је боље? Деспот је тако различан од војводе, да се ова двоица ни сравнити не могу. Зашто 1.) деспот значи у Грка господара, но такога господара, кои влада, а тако значи владику, или владатеља. 2.) Војвода значи војника, кои предводи друге војнике, дала му је европска дипломација значење херцога, генералисима или генерала. 3.) Дух србскиј, ако не дипломација србска, дао је у времена Црнога Ђорђа војводи то знаменовање, да је под једним господаром било више војвода, то јест на сваком крају Србије по један. 4.) У уговорима нашима, и привилегијама, стои и једно име, и друго; а у истории нашој једно је име далеко сјајније, и славније од другога. 5.) Деспот је србскиј заиста имао и права величествена, по коима је и донације чинио; а војвода никада. 6.) Деспота србски имамо и светитеља, а војводе ни једнога. Или ако светому којему деспоту нашему речемо, да је био само војвода, ми вређамо блажене кости његове. 7.) Ако деспотство србско низпуштамо на војводство, ми вређамо достоинство, и славу народа нашега. 8.) Тим истим вређамо и срце, и чуство народа нашега.
Мени кажу, кои су 1-г Маја били у Карловци, да од народа на скупштини ниси ни могао чути што о војводи, него је свако живо искало деспота, докле неки учени наши, и не наши, не поздравише пре започетог избора без свакога разлога читуљице с надписом: Шупљикац, војвода србскиј. О не нашима нећу да говорим, а о нашима мислим, да су то чинили не са злим намерењем, него, једни су волили реч србску војвода, него туђу деспот; а други су зазирали од деспота, што му је дипломација европска дала у новија времена знаменовање мало не тиранина. Ни једни, ни други, немају право. Ибо прекомерним љубитељем посрбљивања требало би извргнути из језика србскога и речи: патријарх, архиепископ, епископ, архимандрит, протопресвитер, пресвитер, диакон, император, монарх, република, аристократ, конзул, генерал и т. д. А срицатељем дипломације треба знати, да по смислу садашње дипломације није ни монархија, нарочито абсолутна монархија, ни мало боља од деспотије, а мало не и од тиранства. Па зато опет монарх може се слободно звати монархом, и деспот деспотом. Свакиј владатељ нека се само управља по прописаним од народа правилима, или по конституции, па се ти ни мало имена његова не бој. А име подај владатељу најблаже, и најсмиреније, па га пусти само владати по својој вољи, па да видиш покора. И тако никакве није основане причине, звати поглавара србскога радије војводом, него деспотом.   В. Л.

Вести о народном одбору у Карловци. 14-га Маја. У заседанију од 12. Маја по подне извађено је 1000 ф. ср. из народног фонда, и потрошено је 500 ф. ср. одма за досадашње потребе. Међу коима стои и за једну центу барута, и једну центу олова. – Послана је била депутација једна у Варадин генералу Храбовском, да допусти, да варадински граничари град чувају; на које је одговорио: ако то граничари желе, нека се изразе писмено, он ијм није противан. Кад се враћала депутација, капетан-аудитор Радосављевић у истиј час дође с једним трговцем из Митровице у Варадин, да подобну жељу и молбу Храбовскоме предложи, будући је на глас, да Мађари хоће Варадин да узму, и да ијм је то одобрено, нека се буна око Митровице породила, у следству које су речена господа као депутирци изаслана, добивши налог изјавити: да ће граничари, ако ијм се град не преда, сваку верност и покорност, генералу Храбовском одказати. Шта је на ово решено, још нисам могао дознати.
У Карловце стижу наоружане чете из Руме, Јаска, Ирига, Земуна и Панчева; намерава се један баталион у Новиј Сад пребацити, док није дошла мађарска војска, за коју тамо квартире спремају. – Закључено је, да се алумнеум карловачкиј умножи и да се у њему ране депутирци од простоте. – Генерал Храбовски отишао је јутрос у Загреб. При поласку своме издао је једну прокламацију на Хрвате и Славонце, где вели, да ће се Хрватима и Славонцима (а Србе не спомиње) народност осигурати, и да је он од мађарског министерства опуномоћен, дати ијм концесије. У чему ће се ове концесије састојати, то ласно погодити можемо, то јест: да ми Мађаре признамо за господаре, а зато да за пећком својом слободно можемо србски се разговарати. Хвала му лепа! Нека он то за Мађаре задржи. Ми од њи никакве концесије не требамо, нити ћемо за њи да знамо. Ми прелазећи амо са царем смо уговорили, па од цара и тражимо, да се наши уговори испуне.

15-га Маја. Јуче пред вече отишао је г. патријарх у Беч, и ићиће тамо, као многи други депутирци, преко Загреба. Ови дана многе граничарске обштине захтеваху, да граничари Варадин чувају; но командирендер ијм очи заслепљује. И сам је одбор народниј већ неколико пута због тога с командирером преговоре имао. Две компаније топџија прекјуче су у град дошле. Јуче је ујутру командирендер у Загреб отишао, а у вече је једна депутација народног одбора ишла управитељу града, искати, да допусти граничарима и својевољницима у Варадин ући у град, под његовом управом, од Мађара чувати; но он увераваше, да се народ нема ништа бојати, да град Мађари неће у руке добити и т. д. но ко разуман да му верује, кад видимо, да се Храбровскиј сасвим за Мађарима поводи. Зато нам треба на опрезу бити!
На позив председатеља одбора долазе из Срема многи наоружани људи. Из три-четири села има иј преко 300.

16-га Маја. Овде се највише о томе ради, како би србски граничари у град Варадин мирним птем, као верни цару своме, ушли, да командирендер истиј не би Мађарима уступио. Цела граница захтева, да она град чува; ово је важно обстојателство, па ваља живо на том радити. Командирендер дволичи; није му веровати. Треба се добро узети у памет. Румљанима ипак, премда је био обећао, није дао оружја, док се не закуну на мађарскиј устав; сад можете видити веру тог човека.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1412 on: April 03, 2019, 08:07:56 am »

Дописи. Из Будима, 15-ог Маја. Ја читам из наши новина, како Срби аустријски почињу за своју народност подизати се, и тражити, да ијм се стара њиова права поврате; ал' не само читам из новина, но и очима сам моима на многим местима видио, како се народ србскиј жарком љубављу к језику своме распаљује, како све отискује, што му иде  на упропашћење народности његове, жестоко се опирући насилију непријатељскога мађарства. То су живи знаци пробуђене народне свести. Овдашњиј народ србскиј у овом родољубивом покрету своме, ком се од стране Мађара љутиј одпор спрема, ослања се на права, многом проливеном крвљу задобивена, полаже надежду на свога правдољубивог цара, узда се на једномислије и крепку узајмну подпору свију Срба; да! нада се и могућој помоћи, ако не другој, а оно бар моралној, од браће своје преко Саве и Дунава. Мађари добро знају, ако се сви Срби слагали буду, да они неће моћи нас подјармити, те зато свакојака средства употребљавају, да Србе расцепе, да међу нама спасителне слоге нема. Они се вас, браћо, у Србии највише страше. Знају они, докле је у Србии мира, да немогу по татарској ћуди својој Србе угарске јашити; знају они, да карактер Србина недопушта, брата свога угњетена гледати; те зато, поуздано вас уверити могу, намерише сада Србију узмутити, како Србија, сама собом занјата, не би имала времена овостраним синовима своим, у случају нужде, као брижљива мајка ни саветима помоћи. То је подло и безчовечно, чим Мађари јасно показују, да иду на коначно истребљење народа србскога, па после имена славенскога. Они хоће најпре угарске Србе да затру, па онда да своју давнашњу жељу испуне, т. ј. да у Србију пређу, њу, па за њом и Босну, по заклетви краља њиовога, коју је овај досада све у ветар полагао, себи покоре. Па шта мислите, каково су средство за то употребили? Чуј свете, и види народе! Србин се нашао, кои ће последњиј остатак србске славе, милу мајку нашу Србију, да душманима србским изда, и народ свој упропасти! Бившиј књаз Милош, овај саможивиј тиран и нечовек, кои је крв србску за двадесет и више година по ћуди својој проливао, зажели сада опет србске се крви напити, те се дао од Мађара употребити, да ијм изда земљу србску, земљу обетовану, у којој се родио, у којој се одранио, и која му је сва његова садашња силна блага донела, с коима је грдне спаилуке по туђим земљама накуповао, и већ толико пута покушавао спокојство Србије и устав њен саранити, због чега су толики несмислени последоватељи његови морали и бедниј живот изгубити, но зато ипак није се ово коснуло сверског његовог срдца! Оле жалости и несреће црне!
Кад је мађарскиј министер Баћањи последњиј пут у Бечу био и од цара изнудио ручно писмо противу бана хрватскога, често се с књазем Милошем састајао, с њиме разговоре водио о ударању на Србију и о издаи ове Мађарима, за које му је обећао дати испод руке и којекакве мађарске скитнице као војску у помоћ, а зато благодејаније Мађари ће њега да начине великим књазем над Србијом и Босном под круном мађарском (ал' чини ми се, пре ће га начинити краљем над њиовом Тунгузиом)! И тако се они најпосле договоре, да књаз Милош гледа прву згодну прилику уграбити, да из Беча умакне. Одлазак или бегство из Беча предоброг цара нашег (на које га је натерало свакидашње наваљивање безуздани Мађара и некои немирни Немаца са многим претераним захтевањима) употреби он, те отуда противу обвезателства свога, које је царевима дао, измакне, и некиј дан дође на једно известно место, где се опет с мисионерима мађарскога министерства договарао, и потом отишао даље, куда, незнам вам управо казати, ал' јамачно ће бити у Славонију, где се неки његови приврженици налазе, одкуда ће Мађари и Мађарци њега и остале Обреновиће, с неком четом којекакви пангалоза, у Србију да пребаце, где мисли под седе своје власи, у место покајанија за пређашња безчовечна дела, своје старо тиранство наставити. Шта мислите на то, браћо Срби? Ја знам, да он са својом пакленом намером код вас успети неће; вама се омилила слобода, ви се нећете дати заробити; ал' може крвник отечество ваше узмутити, може касапницу по старој својој ћуди у Србии отворити: па онда и ви сте несрећни, а ми смо у Угарској пропали, јер нам отуда противу насилија бесомучни Мађара неби могли помоћи ничим, ни саветима вашим притећи, зашто је, како пословица наша каже, прече кошуља од хаљине, и ви би се морали старати, да ватру у својој кући погасите. Бог убио тога одљуда, кои ни сада, кад је већ на прагу гроба, и кад би грехе, коима је јадну душу своју страшно окаљао, кајати имао, неће на миру да седи, но у ово златно време, где би србство могло препородити се и до славе своје доћи, иде на пропаст свега народа нашега! Ах бедниј роде србскиј, докле ћеш у крилу своме ранити гује и аждаје, докле ћеш рађати проклете Вукове, издаице собствене! Ах не Милоше но крвниче србскиј, кои нож у срце собственој мајци забадаш, проклето ти било млеко, које си посисао, не видио лица Божија, не могао се с душом растати, но живом ти земља кости изметала! Проклет био и овога и онога света!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ал' на што ово очајавање? на што јадиковање? Још је праведниј Бог жив, још се вије бриткиј мач у крепкој десници србској, још шишана, верна Србу друга, није овога изневерила! Не стрепи, знам ја, небои се јуначкиј ваш Србин ни Обреновића тирана, ни бесомучни Мађара; зна Србин, у каквим је љутим оковима стењао, кад је гвоздена Милошева рука над Србиом владала; Србин је за слободом чезнуо ради слободе и устава свога Обреновиће владе лишио; данас ужива слободу, ужива свој устав, Обреновићима трн у оку: па како да се сада подјармити даде? Како да упусти свој крвљу искупљениј устав? Како да се пусти, да му бесни Мађари, преко крвнога Милоша, свету цркву његову руше, језик србскиј тамане, милу народност србску затиру? Не, то неможе, то несме бити. То Бог, то правда небесна, која је на нашој страни, неда: то јуначко срце Србина не допушта. Пре ће се Србин живота, него слободе своје лишити; пре ће и последњиј изгинути, него мађарскиј роб бити под јармом Обреновића. Још има у Србии јунака, још је Србија кадра силену своју, а не туђу војску на поље бојно извести и сваком непријатељском нападању на пут стати. Ви браћо, од своје стране чините, што најбоље за спасеније своје знате: неверујте којекаквим лажима, које Обреновићи или њиови приврженици буду износили, но скупљајте се око вашег доброг књаза, слушајте ваше благо правителство, покоравајте се његовим мудрим наредбама, па је свака несрећа од вашег предрагог отечества одвраћена. А од љубави и саучастија погранични Срба, ваше по крви и имену браће, ја мислим, да се тврдо надати може, да ће они обштег овог злотвора србског, вашега одавна, а сада и нашег, крвног књаза Милоша, ако би се где у средини њиовој појавио, да на Србију нападне, научити памети, и показати му, како се род затире, како се Србство Мађарима издаје. Сложно, браћо, сви скупа, и ми и ви, против обштега врага, био то књаз Милош ил' Мађар, ил' ко му драго; то је данас све једно. Сложно и јуначки!
Код нас по Угарској свуда влада велико незадовољство, и велика оскудност у новцу; у трговини се баш ништа не ради: усколебано стање земље свима страх и неко непоуздање улива. Мађари су са своима претераностима себе саме на крај пропасти довели; па се и сада издишући још копрцају и јуначе, позивајући своје сународнике, да свакиј по могућству што принесе на спасеније отечества, које је, веле, у опасности; ал' са овим слабо успевају. Неће нико да се бије са славјанским лавом; а нико у садашњем смутном стању неће ни новца да даје: свакиј се за себе стара, и гледа оно, што има, да сачува. Мађари су се највише уздали у ердељске Сикуле, да ће с њима на Славјане ударити моћи, те су иј зато и позвали, ал' ови неће да се крећу из свога завичаја. То је за Мађаре гром. Другиј је пораз за њи, што Саси и Власи ердељски неће нипошто да се с Угарском саједине, те су се сада против Мађара страшно побунили, и управо наоруже устају и на бој се спремају. Многе су на оружане чете саставили, а у недостатку топова узимају звона из црквиј, те топове лију. На овај начин Мађарима очевидна пропаст предстои, које већ и разумнии између њи увиђају, те вичу на министре своје. Кад овако ствари стоје, то треба ми Срби крепко да се држимо и са предузетог пута ни мало да не свратимо. С једне стране ударају на Мађаре Словаци, с друге Власи и Саси, с треће Хрвати, па зар с четврте нећемо ми Срби? На ноге јуначка браћо! Доста смо стењали у оковима; сбацимо иј са себе, и дајмо иј натраг онима, кои су нам иј наметнули! Само нека међу нама слога влада.


* Књаз Милош Обреновић.jpg (339.03 KB, 740x1013 - viewed 28 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1413 on: April 03, 2019, 08:20:47 am »

Из Новог Сада, 12. Маја. Што сам вам под 4. ов. мес. као из поуздане руке дознато писао, то сад већ можете читати и у Пешти-Хирлапу од 21. тек. мес. р. Мађарскиј министериум, кои је рад да цела Унгарска заједно с придруженима краљевинама по његовој свирки мађарца игра, препоручио је под 14. р. т. м. командирендеру петроварадинском, барону Храбовском, да он као краљевскиј (од министериума мађарског постављен) комисар, бана хрватског, барона Јелачића, ухвати, и као ребелијанта средством послатог на то краљевског фишкала Етвеша суду преда. Да би се барон Храбовскиј овога у садашњим околностима доста тугаљивог посла лакше примио, постарао се мађарскиј министериум њему овај посао од части мало осладити, од части, поне по видимоме, олакшати са тим, што је поменутога господина привременим баном хрватским и неограниченим пуномоћником и заповедником над свима грађанскима и војенима властима Хрватске и Славоније, и њему (да би стражније звонило) сву (у идеи суштествујућу) националну гарду заједно са граничарском (ваљда оном у Италии) и редовном (из два ономад из Пеште спуштена баталиона састојећом се) војском подчинио. Ово су тако поне за сад озбиљне ствари, да се барон Храбовскиј, поред свега свога озбиљног карактера сигурно – насмејати морао, и да је бан хрватскиј на овај глас тако се уплашио, да је своју државу даље уређивати наставио и целиј министериум себи наименовао!...
Ја се не могу начудити Мађарима, да они при овако не наклонима себи околностима ипак се једнако усиљавају своју чудновату идеу мађарског господства над другима унгарским народима у дело приводити. Без војске, без новца, а к томе сумњајућем о власти министериума над војском Унгарије, издавати заповест, да бана хрватског, кои сва средства одпора у руци има – то је, ја мислим, чудније него ли што деца у игри располагати могу…
Да је барон Храбовскиј ову ствар узео као што је, а не како би мађарскиј министериум желио, види се из тога, што за читави осам дана, одкад је речену заповест добио, никаквог у смислу те заповести корака чинио није. Али како би другчије као паметан човек чинити и могао, кад врло добро зна, да Србљи граничари, кои су се још к томе на скупштини 1-г Маја изразили, да судбу с Хрватском делити желе, на своју браћу Хрвате, на своје основе и управо на себе пуцати неће, а сигурно и то се лако даје прорачунати, да се са два баталиона талијански пешака и једном региментом хусара неда против 8 банови региментиј на крај изаћи?... Или се можда Мађари уздају, да ће на позив њиов, кои је у истим новимама обнародован, толико новца и толико добровољника скупити, да ће као пре 900 година, кад ијм је кућа на леђи и пресно коњско месо сва рана била, свеколике немађарске сад трипут од њи веће, а од части и боље спремне и јуначније народе прегазити моћи? Али како ми се види, мал' да се и сами министериум сасвим не узда у своју снагу, будући се и разнима мунитвама помоћи труди. Тако налаже барону Храбовском, да обзнани целом народу свога новога круга, да ће Мађари по основу једнакости и братства свачију народност осигурати, и да ће србским граничарима све мађарске слободе дати. И ово је таково што, што би могло људе преварити, кад не би знали ко су Мађари, или поне кад неби видили, да се под овим пространим израженијем: 'народност осигурати', врло тесно поњатије од Мађара подметнути може, које по томе ништа друго значити неће, него да ће слободно бити Србину са својом женом и децом т. ј. у кругу приватном србски говорити… Будући дакле, да ће нашима љубезнима комшијама Мађарима слабо што помоћи и ова мнимога либерализма шпекулација, то је сад лако видити, колико се њи засад бојати треба. Но опет зато нека ни један немађар, а нарочито Србин непомисли, да на овај начин на миру стојати и с прекрштеним рукама свршетак поласка мађарског на Хрватску чекати треба. Ово би била наопака и најубитачнија мисао. Сад су такова времена, кад једна најмања околност целу ствар преокренути може. А ако би се по каквој несрећи рђаво ствар хрватска окончала, то би онда пропали и Србљи. Зато би самиј народниј у Карловцима одбор најбоље учинио, кад би позвао народ на брзо оружање (То је већ учињено, и војска се свуда образује. У.), да би се у случају нужде свако нападање на народност снажно одбити могло. Ко нема правога оружја, тај нека виле, косе и т. п. на дугачко насађује или нека повише гвоздени шиљкова себи начинити даде, како би иј на подуже држало насадити и у место копља, које је дуже од пушке с бајонетом, употребити могао. Србљи су истина пошли законим путем, и намерени су с молбом у руци пред свога цара изићи, али су сад околности врло критичне, и ко нам стои добар, да нам неће Мађари пут к царском престолу препречити. Зато сви треба да смо спремни, и на пространа израженија Мађара да се неослањамо. Они ако заиста искрено мисле свачију народност, и то у јавним делима осигурати, а они нека се изјасне, и нека нечекају да свакиј своје иште, или у обштем овом метежу и сам узме. Нека се изјасне, да ће такова лица у министериуму, апелационом суду и т. п. заседавати, која све језике унгарске разумевају, и да ће с војводством србским србски, с бановином хрватском хрватски, са Словацима и Власима словенски и влашки дописивати, пак ћемо се онда лако у даљиј договор упустити. Другче нема мира; а рата је излазак несигуран, и то тим несигурнии, колико су силе једнога од скупни сила други много мањи. Мађари ово последње врло добро увиђају, пак зато и гледе не само унгарске народе раздвоити него и наручују, по гласу Пешти-Хирлапа, своме Естерхазију, да се, ваљда по изреченом основу братства (!?), свакојако постара у Бечу израдити, да се недопусти Галичанима у Праг на сабор славенскиј ићи… И ови се људи још нестиде неку слободу проповедати, а у јавним листовима своје себичне кораке обзнањивати! Али баш да и већма своје трагове крију, невреди ништа. Рекао је Бог да буде светлост, и би светлост. Народи су се пробудили и сад паклене манђије и залуђивања не помажу. Свакиј увиђа с ким је пробитачније друговати. Срби у друштву са свима Славенима! Где је слога, ту и Бог помаже. А ко ће противу Бога?!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1414 on: April 04, 2019, 08:19:39 am »

Из Бачке. Именом Бога и крстног светитеља сваког Србина, кои је на овом свету, братски молимо и позивамо, да што скорије постара се за нас Бачване. Наши крвници солгабирови издали су именом Чарнојевића по бачкој градомеђи најбезчовечнију заповест, да се има свакиј онај Србин под штандрехт вући, кои би за патријарха и војводу споменуо. И до тога ће до кои дан доћи, да два Србина неће смети на сокаку беседити. Свима се народима дају пушке, само Србину не; од њега се и коса и сикира гледи да одузме. Шта ово значи? – одговорите безчовечна браћо Мађари. Кажете: Раци су погани, безбожни и само за вешала створени; нетреба Чивуте нападати, но треба да погане Раце из земље истерамо. То је ваљда благодарност, што је Србин Угарску од Турака очистио. Кажите, браћо, Мађари, има ли где суровијег народа и људиј од вас, кои ослободитеље своје – поганима називате?
Свевишњиј творче и Боже! може ли и има ли већег греха од неблагодарности? Таквиј сравнити се може с хулом против духа светога. Ја држим, да су наши Татара предци, кад су још идолопоклонци били, много човечнии били, него њиови потомци Христијани. Нису они овако свирепо поступали с другим народима, као што њиови потомци поступају. Браћо Срби! кои сте слободни, примите к срцу јаук и запевку једноверне и једнородне браће ваше Бачвана, Банаћана и Барањаца: ми изненада, преваром и варварски потучени можемо бити. Устај, устај Србине! где си год. Удеси пушку на крвнике и убице твоје браће. Та доста је један Србин на десет Мађара.

Из Н. Сада, 12. Маја. Код нас су два грдна крмаука, т. ј. две мачје свирке, даване; једна Ползовићу а друга Југославјанину пештанском, Тоши Павловићу; које обе да су заслужнима људма даване, по савести слободно казати можемо: које за спомен средством печатње желимо да се овековечи. Данас, кад вам ово пишем, торжествено Срби новосадски одржаше победу над вразима своима, истина и иновернима, а особито над Србима, своима издаицама. Рештаурацију мађистрата свршише у највећој љубави, слоги и пријатељству тако, да би се свакиј иноверац ал' безпристрастан морао чудити и надивити оном сјајном карактеру србском: да он ни на претње, ни на огорчавања и хулења, која му је стариј мађистрат са Мађарима и Швабама чинио, од свога великодушија и поштења одступио није, него постојано старе и давнашње оглобитеље презре, и сасвим нове сенаторе избра. Биров је Аца Костић, бигермајстор Петар Зако од Бајше, капетан Радивој Стратимировић од Кулпина, сенатори: Петар Дожић, Сима од Радишић, Коста Поповић бившиј камераш, Дамјан Каулициј, Јован Владисављевић, Танасија Трифковић, Михаил од Николић, Бенедикт Даун и Гашпар Херман. – Великиј је фишкал Коста Коић, а малиј Михаил Шиљић; - биљежник пак великиј: Тоша Мандић. – С овим за сад будите задовољни; до кои дан више ћу вам и пространије о овим стварма говорити.

С Тамиша. Ево вам, браћо, доказателства, како је истина оно, што говори Хаџић из Новог Сада, Павловић из Пеште, и Николић из Сомбора, да је Чарнојевића чисто срдце србско, и да ће се то скорим посведочити. Чарнојевићу се умножише, као што ономадашње Новине Београдске говоре, послови са хватањем, затварањем, суђењем, бијењем, и вешањем учитеља, попова, и други Србаља, кои народност своју траже. И у овој потреби придодаде се Чарнојевићу и Савва Вуковић, вицеишпан Темишварскиј, кои ће тако исто с пуном моћи, и влашћу, Србе вешати, а одсада и Влахе. Хоћемо ли, Боже мој, доживити још које доказателство, да Чарнојевић добра жели роду србскому, и да не лажу они људи, кои то говоре?

С Дунава. Од 4. Маја находи се фишкус краљевскиј у Варадину с командером. Гласови се разносе од тога времена, да је фишкус дошао у Варадин само зато, да одавде иде у Загреб, да присуствије испиту, кои ће онде чинити командер варадинскиј, и да подигне парницу, ако јој места буде, противу бана. А за цело то време показивао је опет командирер Грабовскиј сваку наклоност, пријатељство, и поверење к народу србскому. Је ли то све тако, као што су ова два велика мужа говорила, или је за сво то време предавао у свакој тишини, и тајности, командер град Варадин фишкусу, као домаћину, или газди краљевства мађарскога, остављамо на слободно разсуђење народу нашему, свагда доброму и лагати невештому, па зато и бедному!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1415 on: April 04, 2019, 08:31:18 am »

Из Петроварадина, 11. Маја. Јуче после подне донели су путници на пароброду из Беча печатне вести, под насловом: 'die Entzauberung unters Raisers aus Wien', а такође и печатано објавленије привременог министерства Бечког с подписима, у ком се јавља, да је цар аустрискиј са својом фамилиом и многима благородницима 15. р. Маја ноћу из Беча тајно отишао и у Инспрук у Тиролску одпутовао. – Повод овог његовог тајног одласка била је побуна, која се у Понедељак 3. Маја у Бечу догодила, и коју су ексалтадоси бечки, непрестано од Мађара на републику наговарани, у свези са 8000 надничара, 8000 универзитетски ђака и 36.000 национални гардиста у дејство привели и целу ноћ уочи Уторника пред двором царским стојали под оружем и чекали, да цар захтевања њиова потврди, и горњу комору сасвим уништожи, и изрече, да су сви житељи од цара до просјака: 'државни грађани', и да свакиј глас и право у комори има, и да се коначно уништоже титуле, и чинови кнезова, грофова, барона и министра из коморе, кои су до сада, као привилегирате класе, свуда право преимућства имали, искључе, и то право на све државне грађане без разлике пренесе; цар утесњен бившиј морао је сва захтевања потврдити, и горњу комору коначно укинути; но кад ијм је ово цар потврдио, онда су сви повикали: 'Хоћемо то све на писмено да нам се даде', а кад ијм је цар све на писмено дао, онда су викали: 'Хоћемо да се то сад одма печата', и тако се морало све још ону исту ноћ до зоре у више хиљада егземплара печатати и по народу раздати, и тек су онда ексалтадоси са своим приврженицима, кои су у противном случају намерили били за цело двор царскиј разорити и републику прогласити, од двора царског одступили и разишли се.
С друге пак стране Мађари желећи све народности у Угарској, а нарочито Славене погазити, и у свој неизображениј дивљиј народ прелити, сва су најстрожија средства употребили, преке судове, мучења и вешала подигли, и то само у оним градомеђама, где Срби живе, само да намеру своју гадну постигну, - и да свога мађарског бога и свој дивљиј неизображениј језик свима у угарском краљевству живећим народима на силу и срамоту здравог разума наметну; но видећи, да су сва страшила њиова сујетна, и да се дух народа, дух времена, дух света и истине неда никаквим тиранством застрашити, прибегли су министри мађарски к цару и краљу Фердинанду, и под видом мниме законитости с молбама и протестацијама досадили му, да бана тројне краљевине, зато, што овај народност и народна права брани, и што се суровом министериуму мађарском неповинује, с достојанства збаци, и све његове прокламације, у краљевинама овима издане, уништожи, на кои конац је палатин мађарскиј одредио комисију, која ће иследованије над баном учинити. Командирајући генерал у Петроварадину г. Храбовски постављен је за комисара над реченим провинцијама, и поджупан сремске међе Житвај, с краљевским фишкусом Етвешом, и с фишкалом Мартиновићем донели су овај налог од министерства мађарског предхваљеном командирендеру у Петроварадин, кои га није хтео примити, докле од највишег места налог недобије; речена четири господина баве се непрестано у Петроварадину; и Мађари су своим подстрекавањем и своим којекаквим будаластим захтевањем цара и краља до тога довели, те је приморан био из Беча отићи и уклонити се.
Кад се глас о одласку царевом по Бечу разнео, свакиј је правиј грађанин као громом поражен био, ексалтадоси хтели су републику прогласити, но привремено министерство помоћу националне гарде употребило је мере строгости и до 200 републиканаца до сада позатварало. Бечлије желе, свога цара и отца отечества повратити и у средини својој видити, и двор царскиј сад као светињу сматрају и чувају, и здраво се кају, што су цара претераним своим поступцима до тога довели, те иј је морао оставити и уклонити се; а и Мађари су се нашли сада у запари великој, што су народности туђе хтели погазити и коначно уништожити, и виде сада, да коначна пропаст из тога грози њиовом бићу политичном. – Зато се сад и Немци и Мађари страше од Срба и Славена, и ради би били ствар какогод поправити, кад би се могло, а највише се Бечлије боје тога, да народ славенскиј у Прагу сада на скупштини непрогласи Фердинанда за славенског цара, и веле, да је по незнам чијем плану цар аустр. из Беча уклонио се, а међу Славене отишао.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1416 on: April 05, 2019, 07:42:55 am »

Из Далмације, 4. Маја. Како је то лепо, што нам наш милостивиј цар слободу штампе допусти, а с њом, може се рећи, и срећу србског народа себи подложнога основа, исказати се неможе. Бог да га поживи, и да му престол потрешениј на много столетија утврди! Да није слободне штампе, зар би се смело овако братски за корист народну договарати; зар би се смели преко поште списивати, и за неправедно изгубљеним, и политично-насилно отетим правима јавно уздисати? Ах, недајте се браћо у пређашњу срамотну, не за нас срамотну, но за оне, кои су нас безчовечно газили и упропастити гледали, срамотну пониженост бацити. – Рђа ијм пород гонила, а земља ијм кости изметала, кои су нам то чинили, и кои нам и данас то мисле чинити! Ми Далматинци, видећи како су се многи родољубци за свој род заузели, и како прекрасно умствују, топимо се у великом весељу. Знали смо да у сваком Србину, или он у приморској Далмации, или у кршевитој Хецеговини, или у пространој Босни, или у соколовом гнезду Црнојгори, или у слободној Србии, или освећеном Срему, или у равној Бачки, или житном Банату, или у славниј Славонии, или у убојној Хрватској, или где му драго живио, знали смо да у сваком јуначко срце куца, и да му кроз жиле ватрена крв протиче, али нисмо се надали, да ћемо посвуда, мало не у сваком најмањем месту, такови глава наћи, кои умеду онако разложито беседити, онако висперно умствовати, слогу препоручивати, и онако одважно своје правице искати и бранити. Бог вас браћо поживио и упутио, да сви к једној цељи сложно течемо, да се ни један издаица међу нами незакоти.
Она захтевања сремско-карловачки Србаља, и предложења Ратољуба Правдића (у броју 31. Срб. Новина) ми одобравамо, и молимо сав србскиј народ у Аустрии, да иј одобри, и да иј у Беч пошље, и што пређе од милостивога цара потврди. Хоће то вама ваш цар учинити, јер он зна колико сте ви крви за његов престол пролили; а нека се и сад отечески ослони на своје верне синове Србе, они ће му и опет круну, коју му подмукли и неблагородни Мађари скинути намеравају, на глави одржати, и Мађарима, кои се као у једном котлу међу Славенима налазе, роге збити.
Мађарима се сад у ово доба ни најмање не улагујте; немојте иј ни питати ни молити за ваше правице; држите се Беча, па ћете видити, да ће до по године ови исти силовити Мађари, кои са собом људски недаду ни говорити, пре вама се преклонити, и вашег деспота молити, да ијм пријатељи будете, и да иј за вашу браћу и сајузнике припознате. Настојте исходатајствовати, да и ми Далматини на народниј сабор можемо долазити. – Уздамо се да вам овога пута оружана рука неће требовати; но ако по каквој несрећи и до тога дође, ево вам (волијемо мање него више казати) 10.000 љути, чврсти, виђени, с две пушке мале за појасом, с великом јатаганом, с дугом шаром, и с храбром мишицом наоружани Далматина, кои кад нишане, куд оком погледају, зрном непромашују. Они ће вам у вашој невољи притећи. Да овога у Далмации нема, одавно би се наши приморски градови Венеции и Милану придружили; но богме су им сељани, наши дични сељани, све сами овејани Славјани запевали, ако се и најмања издаја покаже, да ће сви у градове насрнути, и Италијане изсећи.
У Далмации је свуда по селима мирно, јер они на друго немисле, него да верност своју преблагом цару засведоче, и сви су наклоњени свом славјанском роду. По градовима пак, као по Задру, Шибенику, Сплиту, Дубровнику и Котору много је усколебано; једни притежу за Аустрију (ово је највећи дел), други симпатизирају с Италиом, и желе републику. Од ове се партаје засад бојати немамо ништа, но ако се отме Венеција и Милан, онда су градови далматински у највећој опасности и ватри, јер ће се сами између себе покрвити; но на чијој страни буду сељаци, она ће страна зацело и надјачати. Почели смо од три четири дана стрепити, да нам се Наполитани и Геновези са своим војеним бродовима непокажу, јер смо чули, да ће се они у адриатско наше море упутити. – Два три Мађара овуда се врте, засад ијм нећу име казати, и господу нашу на своју страну придобити траже: на част ијм сва господа; али Србљи и прости Далматинци немогу ијм ни осена да виде, а камо ли да се с њима разговарају, а још мање, да с њима пристају. Они ће се брзо с празном надеждом вратити из Далмације.
Говори се овуда, да су наши Србљи у Дубровнику онда, кад је конштитуција и слобода проглашена, имали страдати, и побијени бити, ни зашто друго, него због религиозне мрзости, али сад се све утишало, и као што нам пријатељи отуда пишу, о томе се више не говори; напротив свакиј дан се већма сљубљују и хармонирају, особито с оном партајом, која се одскора примила Славјанство бранити.
У Котору, где је претежнија част Србаља, поставили су у гвардии народној Латинина за врховног управитеља, а у Задру и Шибенику, где је само шака православни, поставили су наше за официре. Ово је лепа слога међу браћом, које ништа друго него црква дели. Освестите се браћо сви једнокупно, и немрзите један на другога због закона. Сваки свој закон браните и храните, али зато нико вам несмета да се братски грлите и љубите.   Патреније Дубаић.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1417 on: April 05, 2019, 08:06:15 am »

Са Саве. Ја сам почео на Благовести 25. Марта писати, како би се могло Србљем деспотство и права њиова повратити. Од тога времена пише се једнако о том предмету по новинама београдским. Дана 1. Маја одазваше нам се и новине далм. хрв. славонске, и изјавише своју радост, што су се Срби угарски пробудили, и освестили, те ишту себи деспота, или војводу; и желе, да се то војводство распростре на Бачку, Банат, и Барању; и желе, да ијм војвода буде под баном тројне краљевине, и подпредседник на сабору тројне краљевине.
Кад се сав овај член у оригиналу прочита, онда по њему излази то: да Срби славонски, и Сремски, ништа не траже, будући да су под баном; но само да Срби угарски ишту војводу за Бачку, Банат и Барању; и желе, да ијм и овај њиов војвода буде под баном, и подпредседатељ на сабору. – Закључује се овај член тим, да су то Хрвати једва дочекали, и послали у Карловце одбор, кои ће браћу Србе о искрености речиј, намера, и дела хрватски уверити.
Да Срби желе оваково војводство имати, као што је у поменутом члену начертано, то није истина. Сведоци су у том сви членови новина србски. А о мајстории, којом је поменутиј член написан, нека суди, ко како зна, и хоће.
Из новина далм. хрв. славонски од 8. н. Маја такође дознајемо, да је изабраниј војвода србскиј, Стефан Шупљикац, од полковника Огулинске регименте постао генералним мајором, и бригадиром загребачким; и да се Хрвати нарочито тому радују, што ће скорим моћи поменутог господина поздравити. А ја мислим, да је радост, којој се Срби од избора поглавара својега надају, сасвим друга, и сасвим другојачија.   В. Л.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1418 on: April 06, 2019, 08:50:38 am »

Србске Новине, бр.50. од 21. Maja 1848.

Вести о народном одбору у Карловци, 20. Маја. Одбор народниј сад се највише занима примањем депутација oд разни поместни одбора по Бачкој и Банату, саобштавањем овима свои закљученија и давањем упутствија у предузети се имајућем поступку. Поред тога г. Ђорђе Стратимировић устројава редовну војску од својевољаца, кои гомилама са сви страна долазе, те се овде обучавају; већ имамо пуне две дивизије добро наоружани и сваким ратним потребама прилично снабдевени војника. – У једном заседанију ови дана закључио је одбор издати прокламацију, где ће сав народ србскиј на оруже позвати. Надамо се, да ће се на овај позив народна наша војска брзо умножити.
Данас смо добили из Митровице вест једну, која нас је обрадовала, премда још треба да се потврди. Изабраниј наш војвода Стефан Шупљикац од Витеза наименован је Њ. В. премилостивим царем нашим за командујућега ђенерала у Славонии на место барона Храбовскога, и у помоћ (ad latus) придодата су му два врла Србина ђенерала: барон Јовић и Мајна, првиј као командујућиј ђенерал у Темишвару, а другиј у Осеку. К овоме још кажу, да је дошла заповест, да се град Варадин има граничарима предати, да га они чувају. Што желимо, то и верујемо; зато нам је овај глас велику радост причинио, ако и нису њиме још све наше жеље испуњене, ал' нам је, ако буде истина, рука помоћи пружена и корак ближе учињен к савршеном удејствованију свију жеља народа нашега. Да Бог поживи нашег правдољубивог цара.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Стеван Зако.jpg (106.54 KB, 532x677 - viewed 39 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1419 on: April 06, 2019, 09:00:54 am »

Дописи. Из Сомбора. Чарнојевићевој политики ушли смо у траг, зашто је Србима по Бачкој и Банату забранио ићи 1-г Маја на народну скупштину у Карловце, и зашто прекиј суд за неко време с Новог-Сада скинути није хтео. Та је политика следеће за своју цељ имала: да би недошавшем народу србском из Бачке и Баната на ту народну скупштину, рећи се могло: да су само граничари са сремском градомеђом себи патријарха и војводу изабрали, а остали народ србскиј о том ништа незнајући, наравно да то и неодобрава; као што је тако и мађарском министерству описао. Ал' није тако браћо Срби! ово је само гола и пресна лаж. Из шајкашког баталиона славнопознати наши србски јунаци гомилама су поиздолазили на народну скупштину, а из градомеђе бачке, кад је се могло наћи између 13.000 наши нула неколико одважни лица, која су се преко све најстрожије заповести, отићи и народној скупштини присуствовати усудила, шта ћу дакле да рекнем за Новосађане, кои су први с прсима у данашњем бурном времену на среду изишли, њи је преко 1000 душа у Карловци на скупштини било. Такође и из оближњи Новом-Саду места велико је число народа србског било; шта више из самог бечејског диштрикта, на кои се најстрожије пазило, било је Срба, кои су крадом побегли, и на скупштину у Карловце дошли. Било иј је и из средине Бачке и с онога краја, но много мање, јер иј је прекиј суд заплашио. Овако је у Бачкој Чарнојевић помоћу највећи Срба гонитеља – вармеђаша – сакривао тајну жељу срца свога, а јавно говорио: да зато не треба народ на скупштину да иде, кад ће 15. Маја и тако народниј сабор бити. Али браћа Бачвани умишљаје Чарнојевића дознавши, непрестано гомилама врве у Карловце, и све оно одобравају, и за собствену своју најсветију жељу изјављују, и све оно подписују, што је 1-г Маја на скупштини свршено. Тако славни Бачвани, тако радите, тако вам среће ваше и порода вашег. Друга пак браћа, која до данас у Карловци нисте били, незакоснено спешите тамо, и подписујте дична ваша србска имена за ваше светиње – за патријарха, за војводу. Не бојте се татарског преког суда, и татарски шинтера – вармеђаша ваши. Даље ако и јест Чарнојевић настојавао, да Бачванима коначно запрети на скупштину ићи, ништа мање није у Бачкој толико успети могао као у Банату: у Бачкој је истина само вармеђаше на руци имао, али у Банату на руци му је био и његов стари учитељ – владика Панта Живковић са Сомборцем Маширевићем архимандритом, и с нечовеком горим од Вука Бранковића – Савом Вуковићем. Није се дакле ни чудити, што број народа србског из Баната на скупштини у Карловци није оноликом србско-банатском житељству по размери одговорио – кад размислимо, да је пет страшила над собом имао: Чарнојевића, темишварског владику Живковића и овога господара Лоновића, Маширевића, вармеђаше и Вуковића. Чарнојевић вешалима прети; Лоновић кад Живковића као Шваба кера поглади, онда Панта мисли да је у вечном блаженству; архимандрит свога владику слушати мора; убица србскиј Вуковић с вармеђашима кад Србе гони, онда је у највећој својој слави.
Јављају нам из Баната и ову до данас у тајности бившу Чарнојевићеву политику, да је темишкиј гроф у намери имао Живковића, као свога учитеља, за патријарха изабрати, кад га није за митрополита могао. Баш вам браћо Банаћани јавна буди и пред Богом и пре Србством срдачна хвала и благодарност, што сте ми ту вест доставили. Овде ми дође на памет последњиј народниј сабор, кад је данашњиј светиј патријарх за митрополита избран; а покрај тога опомену се и оне Чарнојевићеве и Живковића владике са већином Срба љубави и братске слоге. Сваком је добро познато, да је садашњиј патријарх, кад је за митрополита избиран, имао до 50 гласова, Живковић владика преко 20, а Атанацковић епископ само три гласа. Каково закљученије требало је да буде? да мањина већини приступи. Је ли тако било? није. Чарнојевића су као праунуче славног нашег негда патријарха преклињали и заклињали, да се с много већом чашћу саједини; да не иде србскиј раздор у смотренију избора митрополита пред престол царев. Он се неда ни осолити: упоран и тврдоглав стои Живковић. Моле иј да и ово једино ако и жалостно име народног сабора, ограничено на само избраније митрополита, неупропасте раздором своим, ал' молби овој нема ни гласа ни послушанија; овако исто и три вотизанта Атанацковића осташе упорна и тврдоглава. Не чудимосе што су ови не-Срби противници свенародној овој радости, коју је митрополитскиј позив на народну скупштину у срцима Србаља породио. Не кривимо ни најмање браћу нашу Банаћане, што су изостали. Но велегласно повичимо: амо браћо у Карловце без сваког страха и трепета; прекиј су се судови изпразнили у Кикинди и Бечеју: потеците што скорије листом у Карловце; и реците: нашу је жељу народна скупштина у Карловци испунила. Поноси се Србине тако, као што гледиш Чарнојевића патријарха с народним барјаком у десници! Весели се и слави се роде србскиј, као да гледиш у лицу Стефана Шупљикца негдашњег свог деспота Ђорђа Бранковића!

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1420 on: April 07, 2019, 08:27:06 am »

С Дунава. У обшт. аугсб. новина числу 142. од 12. п. м. читамо ове речи из 'гласа од талијанске војске': 'Срце се у човеку од радости заигра, кад се разговор поведе о делима појединог граничара, и кад му на сусрет дођеш, мужу оваком од сунца опаљеном у мрком оделу, нешто те вуче, да се с њим својски рукујеш, да га загрлиш и на своје прси притиснеш, као правога јунака, којега су другови све сами јунаци.' Ето такови су војници наши Граничари, и по овим најновијим сведочбама; ето тако се они и сад у Талијанској бију по војној својој дужности, из искрене верности и привржености к свом цару и зато, да свету покажу, да је Србин и данас још јунак, као што је свагда био, од како је на свету славу и чест јуначку обљубио! Хоће ли Србин тако исто својски и јуначки бити и борити, а ако нужде буде, и с угњетатељем Мађаром за своје стародревно и славно име, за свој сладкиј и лепиј језик, за своју слободу и народност, и за своју веру и оноликом крвљу свои праотаца задобивену своју земљу? Ко се може у томе сумњати? Хоће, да како; зар више вреди туђа ствар, него своја собствена?! Та и данас је он себи војводу изабрао, да га води на војну: он зна, шта му треба и шта је за њега!   Ј. С.

Из Карловца, 16. Маја. Све ћу друге новости, које се овде свакиј дан догађају, да пређем, које ћете ви од други овдашњи обширније чути, но само ћу да вам некиј особитиј случај, кои се овде 14. и 15. т. м. догодио, да саобштим. Сигурно сте чули, да је овде привремениј одбор наредио, да се са свију страна што више оружани људиј пошље. Почем се свет из Јаска 14. у вече скупљати стане, одма се разнесе лажљив глас, да је наш особитиј Србин (у колико сам ја о њему слушао) г. Трифун Младеновић издаица рода свог; да је он ишао г. командирендеру у град и да је рекао, да се град Мађарима преда, и да он одвраћа људе, да овамо недолазе. – Ово толико побуни простоту, да су хтели нашег врлог Србина одма напасти. Још после су се и веће лажи од они људиј, кои њега непознају и кои су његови по зависти злотвори, све једнако плеле, шта више наговарали су људе, да га убити треба. Простоти, особито раздраженој, много нетреба. Сутра дан кад су га његови Бешеновчани питали, зашто су они толико оружани овамо звани, рекао је: да је био разнешен глас да 10.000 Мађара иду и зато су иј овамо звали, но то није истина, и тако неки од њи нека остану, будући из једног малог села готово по 100 има а други да могу ићи кући, пак ако нужда дође, нек су приправни.
Тај његов говор толковали су наопако, као да је он доиста издаица и раздраже њи неколико од простоте, да су јавно говорили, где је сад мора ту у двору погинути, неки су гледали стои л' пушка добро, као да ће сад на њега пуцати. Одма оде један оружан човек и њега у двор доведе, ту су му његови прости људи, кои су га до јако увек поштовали, у очи говорили: тебе треба убити, ти си наш издаица. Но почем је он њима стално доказао, да је он увек првиј глас за род свој у сремској градомеђи дизао; кад ијм је рекао, као што многи од простоте и знаду, шта је он у последњем справишту сремске градомеђе чинио; и да је још онда правиј Србин био, кад су се другиј сумњали куд да се држе, а сад кад су већ сви прави Срби постали, да он буде издаица? Онда су молили исти раздражени људи њега за опроштење, с њим се љубили, многи су га у руку љубили, за знак свог с њим помирења. Од куда је ово изишло, то свакиј мислити мора, да је од његовог душманина; но можете мислити, да је од онога, о ком г. Младеновић мисли, да је највећиј његов приврженик. Тај се глас разнео од ирижког младог свештеника и његовог друга, кои је тај дан ишао од обштества ирижког као посланик командирендеру и видећи ту г. Младеновића, кои је дошао да извиди зашто је забранио командирендер, да из Срема несмеду ићи посланици у Загреб на сабор, и кои је учинио, те је то опет дозволио; то је он долазећим Јазчанима рђаво толковао, говорећи, да је он нас издао Мађарима, и да је рекао, да се град Мађарима преда. Но хвала Богу, што је лажи плитко дно, те се ласно одкрила; те сада врстног нашег г. Младеновића опет као Србина и жарког родољубца у средини нашој поштујемо.   Михајлов.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1421 on: April 07, 2019, 08:33:49 am »

Из окружија Вел. Кикиндског. Давно већ никакви гласова о садашњем стању Србаља у овом окружију имали нисте. – А како ћете имати, кад су сви они, коима је најмилија забава била, о народности својој мислити, и мисли своје другом саобштавајући, по гдеког невештог брата о намери и поступку крвни наши душмана бесомучни Мађара обавешћивати, од части позатварани, а од части су над њима (истина од наше крви али мађарски одушевљени) потајни стражари постављени, кои на свакиј корак њин брижљиво мотре. У овако жалостном положају прави родољубци, налазећи се у највећем очајању, горке дане живота свог проводе, коима се сад највише одпадници, кои по несрећи овде доста има, свете, и подсејателно запиткују: где су вам плаветни барјаци и кокарде? – Ни по жалости неби било, да овако они само мисле и говоре, кои су већ од страха премрли, да ће комад хлеба изгубити, ако се као ревностно Срби покажу; али је жалост прека, што онај тако мисли, говори и још се свети, кога је званије јединствено с народом најтешње тако скопчано, да он мора и зло с народом делити, а то су свештеници и то они, кои су још црвеним пасом опасани. Оваки ћеш издаица и народни изелица наћи свуда, куда се год окренеш по народу нашем. Па како да нам срце од туге не пишти?
Које нечовечном осветом оваки изрода, које нечувеним поступцима мађарскога комисара Чарнојевића, у Кикинди сав је народ потучен – нема ту пређашњи весели песама и играња, нема дружевног састанка и разговора, свако је, стар и млад, велико и мало тужно и чемерно. – А што сваког човекољубца жалост још већма умножава, то су сединама украшени старци, кои често сузниј поглед с тешким уздисајем на Кикинду управљају, где ијм деца њина од бесни Мађара и Мађараца немилице безчовечном смрћу море и даве – негледећи на то, што око једног невиног осуђеника верна љуба с нејаком дечицом пишти и лелече, око другог стари родитељи у прси се бију и седе власи са главе чупају – а сав народ потоком сузе лијући из гласа виче: 'неправда, људи гину, нису они криви, него је свему томе крив Кенђелац, црева му се по камену вукла.' Народ је још једну надежду имао у народну скупштину за првиј Мај заказану, и свакиј је час изгледао, кад ће доћи и на њи позив, да тамо иду и своје јаде искажу – но још на већу жалост рок скупштине прође, а они никаквог позива не добише – и сад тек разумеше, да је томе опет узрок позната изелица банатска, Живковић, владика темишварскиј.
Браћо Срби, ми нисмо тамо смели, а још и данас несмемо доћи, а ми смо све чули, шта сте урадили; зато и ми сви до једног то хоћемо и желимо, а кад се другиј лист окрене, ми ћемо и делом показати, само да Бог да, да што скорије буде. – Иде Видов дан, видићемо ко је вера ко ли је не вера! – Овде код нас ни двоица се о народносто разговарати несмеду, јер прекиј суд одма за врат – вуче.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1422 on: April 08, 2019, 08:28:25 am »

Из Бечкерека, 16. Маја. Г. Учредниче! Праведном вашем захтевању одговарам: пре свега, хвала вам велика на новинама. Ако и не сасвим уредно, ал' тек добијамо иј, читамо иј, но не без успеха. Ми смо и досад гледали, али сад боље видимо. Од више дана бавим се у Вел. Бечкереку. Што у слободним србским местима јавно раде, то овде чини ми се обстојателства тако недопуштају; но толико сви скупа, и свакиј поособ силније чуствује. Одпре су два три числа ваши новина на заповест одбора мађарскога тамо ношена, незнам, кои је био тај, што иј је доцније ослободити могао. – Овде је трећиј дан ускрса чудно било; то су ваше новине већ јавиле; али је могло у следујућим неколико данима и страшно бити. Кажу, да је парох Стаић трчао из једне цркве у другу, а отуд у гомиле узбуњене простоте, свуда на мир склањао и обавешћавао, и повраћењу мира много принео. Чуо сам, да је он и у великој опасности после био. Један – кажу – од његове собраће, - као што се по том дознало, и засведочило, - на две стране оклеветао га је, и ров копао, и то у једно исто доба: пред узбуњеном простотом, аки би он, т. ј. парох Стаић исту у споразуменију с мађистратским и вармеђским чиновницима варао, и продавао; а пред одличниим редом грађана, ако би он целе побуне узрок био. Но противно се засведочило. Само дејствовање Стаићево на предупређење родити се могућег зла сваког је довољно уверило, да је тај небратскиј против његове личности поступак глупозлобна клевета била, којом се на убитак тако честитог и врстног Србљина ишло!

Из Вршца, 15-г Маја. Наше је положење овде весма критично постало, јер многи непријатељи са аргусовим очима свакиј и најмањиј корак и покрет наш, кои би к народности нашој клонио, прате, - и не само свака и најневинија дела наша, но и саме помишљаје на зло окрећу, - и у Темишвар достављају. – Ово да страниј и туђин чини, неби нама ни по јада било, но у толико нам је теже, што се све ово у пакленој ковачници неки изрода наши неверни Србаља кује. – Како ће пак Бог и род овима људма платити, то ће време показати; - али је на свакиј начин жалостно за Србство: да и сада овакове гује у недрима своим гоји. – Но рекао би, да и сама судбина нама се противи, јер ми по свој нашој жељи, нигди међу Србством и браћом нашом предстати, и милом роду нашем осведочити неможемо: да и ово обштество благодатну цељ ову народног покрета ценити зна, и у прсима своима топлу љубав к миломе роду и народности својој нежно гоји.
Заказаниј рок за народну скупштину на 1-виј Мај ми смо радостно поздравили; и на ту не само да би двоицу из наше средине драговољно послали, но овима би се и двадесет други особа још својевољно придружиле биле. – Но ми смо у томе са свим обманути, јер тек што смо црквену скупштину за бирање посланика заказали, а оно две штафете дођу нам, и то једна од Чарнојевића као кр. комисара, а друга од темишварске градомеђе, у коима се и владики, и обштини јавља: да заказана на 1-виј Мај скупштина неће се држати, но у место ње да ће 15-г Маја правиј народниј сабор бити. – Ово је нас тим више обмануло, што су и саме новине то јавиле; и тако, кад су друга браћа наша и обштине 1-га Маја за род и народност своју у Карловци радиле, ми смо на велику тугу нашу код куће седили, и тако те народне славе участници нисмо могли бити.
Ништа мање надежда нас је питала: да ћемо ми овај наш губитак на предстојећем 15-г Маја народном сабору накнадити, и милом роду осведочити моћи, да није наша немарност била, што ми за првиј Мај дошли нисмо, и да равним начином и у нашим прсима народољубиво срце куца. – Из тога узрока ми смо се постарали били такова два посланика из средине наше за сабор изабрати, кои не само пуно поверење обштине наше заслужују, но кои и као познати народодољубци и врстни Србљи и знали би и хтели би многочислену обштину ову на сабору нашем крепко заступити, и све оно, што се к највећем благу милог рода и народности клонило буде, јуначки подпомагати. – Но и ту је последњу жељу нашу судба осујетила, и баш пред онај дан, кад смо ми намеравали с музиком и србским барјацима врстне ове наше посланике на сабор испратити, стигло је обштеству писмо: да се сабор сада на 15-г Маја у Карловци неће држати, и да је рок тога на 15. Јуниј од палатина одложен а место у Темишвару заказано. – Како је сада нама било, свакиј онај себи представити може, кои народност своју љуби, а неда му се, да јој и он руку помоћи пружити може. – К овоме злу још и та незгода придружила се је, што ништа нисмо могли чути, што се у Карловци ради, јер амо ваше новине, које ми за орган народног движенија држимо, и жељно иј очекујемо, весма неуредно, или боље рећи никако недолазе.*) Ко је томе узрок, ми незнамо, но има већ три недеље, да ни листа добили нисмо, а тек прекјуче од числа 36-46 сва су наједанпут дошла, и о гдекоме, а гдекоме нису. – Сад ћемо опет паузирати три четири недеље док кои лист добијемо. Ово се исто и са хрватским новинама чини.
Овде је сав народ србскиј (изузимајући неколико одрода) за народност своју весма одушевљен, у ком се жару особито одликују наши богословци, и млади трговци и мајстори; - но свакиј дан по штогод ново догађа се. Тако 6-г Маја при избору наши посланика, почем су ови једногласно изабрани били, стане народ захтевати, да види: да ли се заиста црквени протоколи сада на србски воде, и јесу ли мађарски спаљени? – И кад тутори црквени задоста неучине, дигне се народ, и оде у двор к владики, то исто од њега иштући, које ијм и учињено буде, и тако народ задовољан, задевши на торањ србскиј барјак свој, кући разиђе се. – Ово све ако и само по себи ништа не значи, ипак из горе наведене ковачнице такиј је штафета у Темишвар одлетила, и што више, накићено је: да су овде 5 хиљада Србаља устали с барјацима, и да су сав двор и варошку кућу разорили, и касе похарали, иштући да се брзо солдати и топови у Вршац шиљу; - и можда би се били и послали, да се није г. командирендер томе противио, и као паметан човек увидио: да је то само смутња и лаж једна; о чему се је и сам другиј поджупан, кои је другиј дан тога ради у Вршац дошао, уверио. – Јуче опет новиј се је вукодлак овде појавио, кои је тако сиромахе Немце устрашио, да су ваздан пуцали, и барут куповали; - а неки опет по армаду и топове у Темишвар отрчали. Главниј овај непријатељ, кои је њи тако уплашио, састои се из једног чопора свиња, које су људи из Беле Цркве амо терали, и видивши иј неки у пољу радећи Немци, без обзира у Вршац долете вичући: да је 15 хиљада Руса, или Србаља из Србије на Базјашу продрло, и амо марширају. Нису ли ови људи правиј Дон-Кижот, кои се је у место ритера, са ветрењачом борио? – Ако на ову ларму озбиља крену се из Темишвара солдати, барем имаће с ким борити се, а могу и појести свог непријатеља, ако гладни буду; - јер лепа je карманадла од жировњака.

*) Овака тужба долази нам и с други места из Баната и Бачке. До нас кривице није никакве, ми новине уредно предајемо пошти земунској, а како смо званично извештени, ни до ове није никаква кривица, будући иј она незакосњено увек на надлежна места оправља. Но дознали смо, да саме мађарске поште самовласно новине наше заустављају и пренумерантима не издају. У беззаконом поступку овом нарочито се одликује пошта темишварска, где познатиј изрод, а сада и вешач србскиј Сава Вуковић све наше новине узапћује. Кад је пошта примила новце за новине, то је дужна или испунити обвезателства, за која је новце узела, или новце натраг вратити; то је природно, то закони државни налажу. Ал' она нит' обвезателства испуњава, нит' новце натраг враћа: какву дакле сад она карактеристику на себе навлачи, какав моралитет у њој влада, и какво име заслужује – то остављамо изображеном свету, нека изрече. Ми смо од наше стране против овога поступка протестирали, и надамо се, да протестација наша неће без успеха остати: или ће се морати новине наше пренумерантима издавати, или нам се новци повратити. Ако последње буде, то ће нам Мађари показати, да су они само за себе тражили слободу штампе, да је само њима слободно друге народе нападати, а овима ни бранити се да није дозвољено. Ал' при свој њиовој свирепости још се надамо, да неће тако безчовечни бити. Новине наше нису у Унгарии забрањене; то у држави, где је слобода штампе, и несме бити; а осим тога имамо о томе и сведочанства, будући новине пошта неким пренумерантима издаје. Баћањи и Кошут пренумеранти су наши новина, и они иј уредно примају: кад се дакле Мађарима могу издавати, правда изискује, да се и Србима издају.   У.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1423 on: April 08, 2019, 09:05:09 am »

Из Сентомаша. Случајно с пословима моима десим се 18-ог Маја у Н. Саду, и зачудим се, кад на више места на пијаци спазим гомиле људиј и жена и деце, гда се својски гурају и турају, међусобно отимајући се, и жељно за нечим руке пружајући: и спазим да се за неке печатане папире отимају. Обрадовао сам се изнајпре том њиовом великом љубопитству, мислећи да мора нешто бити добро и полезно за народ, кад се тако својски отимају. Но наједаред и мени и оном народу Н. Садском у ноге сакруши се срце, кад из исте цедуље, за коју се жељно отимају, уразумесмо наше највеће зло и најцрњу невољу; кад уразумисмо, да нам мађарскиј Министериум досадањег моралног шинтера целог Србства, Савву Вуковића, и за физическог шинтера Срба аустриски на врат натовари. Ја истину исповедам, да сам врло малиј у политики вештак, али овде би зато опет мађарску политику схватити могао, зашто су и ову кугу србску – Вуковића (невидио лица Божија) – у равној мери и власти с Чарнојевићем наименовали, али на веће тиранство опуномоћили, зато, што Чарнојевић није ијм свуда доспети могао, да по ћуди њиовој Србе веша, а онај ће знати и надмашити и превазићи вешањем Срба мађарску жељу. Стрела за стрелом и то отровнија за отровнијом лети на Србе. Сви други народи у Угарској другим чим поздрављају се, а само Србин са шинтерима и вешалима. Чујте матере и отцеви србски! чим вам децу поздрављају, расплачите се и процвилите и ви кости праотаца наши, кои сте ваљда зато, понајвише Угарску од Турака очистили, да вам данас Мађари потомке, кои само своје рођено ишту, вешати могу. Та узајми кои уши немаш, а десио си се на свету данашњи дана, па послушај и даље татарска тиранства. Нама Сентомашима поручује она превасходна и највећа у градомеђи бачкој пијаница и глупак вицешпан Кнези, да ће нас све Сентомашане повешати дати, окром попа Аврама Ђорђевића; а ми смо му одпоручили, да ћемо ми најпре убити и њега и попа Аврама, па онда, ако узмогу, нека нас вешају. Зашто је се пак поп Аврам, наместник с црвеним пасом, нашем добром Кнезии тако здраво омилио, казаћу вам ево:
О покрету обштем србском за цркву, језик и народност своју ми почнемо својски мислити и радити, те тако срећно курталишемо се оне напасти, која се је била у нашу православну цркву увукла – мађарски протокола. О! како нас је поп Аврам, у епатрахилу и одежди, с амвона псовао, не могу вам исказати; говорио је, да је наша црква – и чивутска и мађарска сада једнака: но брзо би му благодарили на тој науци, да није из села утекао. К томе још уверисмо се, да је он мађарском попу писао, да ћемо ми на Мађаре ударити, кад буду они Васкрс славили. Ово су узроци, зашто ће нас никад трезвениј Кнези повешати, само попа Аврама не. Ми би требало да смо одма попа Аврама консисториуму тужили, што нас је онако гадно, и то у цркви с амвона безчестио, али коме да га тужимо, кад код нас, а и свагди, другачије се црквеном појасу суди, а другачије и то сасвим строго плаветном. Ми смо од срца узданули и Богу вапили, нек' му он суди.
Пре недељу дана случи ми се више по несрећи него по срећи и у Бечкереку бити. Ту сам видио оно, већ до скота Срба понижење и удручење. Тамо осим што Татари и Немци и сви други народи пуно право имају угњетавати Србе, још је и Чивутима та власт дата, без да Срби смеду зато Чивутину и најмањи знак неповољства свога показати. О! раствори се земљо и прогутај сваког оног, кои с Божијим створењем и то словесним тако безчовечно поступа.
Најпосле кад већ морам, и пропустити као Србин несмем следеће, то послушај Србе! и ово. Познато ти је, да су Мађари доста србски детића на удицу штандрехта напецали; но тим незадовољни, надаше се богату бербу тако – и самоме скоту гнусног и гадног плена и грабежа и у Н. Саду о скупштини народној, која је се имала првог Маја држати, сабрати, због тога, на плачевну (тако да се изјасним) молбу онако сјајне србске депутације под предводитељством епископским, и није хтео Чарнојевић с Н. Сада штандрехт скинути. – Србин презрително одвраћа од њега лице своје; бежи са само Татарима милог губишта места; и спеши браћи својој у Карловце, да тамо један другоме туге и невоље и ране своје, које су до костију допрле, одкрије. – Нађоше се Мађари овим усекнути, и у крвожедним намерама своим здраво преварени: измаче ијм из шака многобројниј лов, какав би у Н. Саду могли напљачкати. Ал' се зато они у нову и Србима непознату политику бацише. Момци, премештају народниј сабор од 15-г Маја на 15. Јуниј, и то из Карловци у Темишвар, позивајући се, да је тамо 1790. године народниј сабор држан. О да мршаве и сакалудне политике! Боље би било да сте казали: - у Темишвару неће бити србскиј народниј сабор, него ће бити мађарска за Србе касапница, на коју ће се млоги комисари с фрајмонима и шинтерима стећи; онда би као поштени људи барем истину казали, и за ту истину Срби би вам срдачниј поклон учинили. - Ал' овако одлазите ви у вашу Дентумогерију, па тамо тражите кога ће те вешати. Тебе пак после Бога, прва и највећа светињо моја – србскиј роде, и вас Србље заклињем, и преклињем оним, шта вам је најсветије, да свакиј онај одма полуди, кад помисли, да у Темишвар иде на народниј сабор. Проклет свакиј онај вечито био пред Богом и у Србству, кои би за темишварскиј сабор једнога корака учинио, ноге му се окамениле а уста му вечито занемила. – Ко те куне, роде, временом ћеш сазнати!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1424 on: April 09, 2019, 10:17:17 am »

С Границе Савске, 16. Маја. Ја сам имао прилику с једним Србином под спаиом живећим разговарати се јуче; па између осталог нашег разговора питао сам га: 'како је брате код вас, је л' оживио дух међу браћом Србима под спаиом живећим за народност? желе ли права своја васкрснута видити? шта о томе раде? а особито какове су њиове највеће тегобе и на шта ијм је највећма жао?' Кад је речениј Србин ово последње моје питање чуо, он ми је одговорио: 'Ее мој брате, непитај ме какове су наше највеће тегобе и шта нам је највећма жао, јер се мога причања нећеш курталисати ни за месец дана; него ме боље питај: које су нам најмање тегобе, и шта нам је најмање жао; тако ћеш пре саслушати горку листу ужасни мука наши и пре ћеш ме се курталисати.' На ово га ја замолим, да ми укратко најближе муке и патње, као сељака тако и варошана, под спаиом живећи, покаже, па и на сва остала моја питања да ми одговори. Он ми дакле покаже за сељаке ово:
'Један сељак, кои има сесију земље, а то је 32 ланца, или 32 дана орања, он мора сто и осам дана работе дати спаии, па кад око седам сатиј у јутру дође работник, он неће да га прими, него га отера натраг, а ако је с колима, опет тако, ако је доцне дошао, отера га и неприма га; а ако је у време дошао и прими га, тај сиромашак цео дан дрежди бадава с коњима, нити сме бар себи што привредити, па се догоди да цео дан понегде бадава седи, и пошто су му коњи пуна кола сена изели, врати се кући по заходу сунца; а ако куд кога одвезе на пр. тако далеко куда, кад би се он погађао и за своју хасну возио, могао би по четири цванцика узети, а они му даду само дванајест грошића (три гроша), а ако је с шест волова орао, где морају два човека дангубити, и оно му се одузму само две наднице, а у сретно време одузимало се онолико надница, колико и волова и људи, као што је и право, и тако му издирање волова и управо главне наднице и неброи. А ко има шљивик, несме отрести шљиве док спаија недође и недесеткује, а то бива овако: дође спаинскиј човек, па ако га неподмитиш, или ако је пизмен на тебе, а он ти процени шљивик на пр. кои може дати 50 мерова шљива (ето видиш брате, од неког несретног времена почеле су шљиве на мерове мерити), он каже да може сто мерова, па онда за свакиј меров мораш спаии 1 цванцик дати (а више и онако невреди), и тако брате своје собствене шљиве, своју муку, искупљујеш двогубим и трогубим новцима. А ако оног десничара гдегод нађеш, частиш га, клањаш му се до црне земље, и кад дође да десеткује, даш му већи залогај него што и ти сам имаш да поједеш, онда брате на пр. од педесет мерова шљива, казаће нешто мало мање, то ти је помоћ. Тако је брате и с виноградима: најпре узме десето, па онда девето, и са свима плодовима земље, које имаш, тако поступа. Од говечета мора сељак да даде 1 цванцик, а од коња тако исто, од оваца на један комад ½ цв. За варошане овако: Све што се узима од земље и земни плодова од сељака, то се узима и од варошанина, а сувише неки сиромаси, кои су се заплели с држањем дућана, т. ј. болтиј, па само ако и најмање има свиле или што удно и жалостно свилено, те продаје у болти, мора платити четири форинте у сребру глобе (наравно да је то глоба), а особито плаћа се на право држања дућана. Има неки сиромаха, пак немајући шта радити, долазе на сваку мисао, како ће се помоћи, на пр. узме 10 фр. ср. под интерес, пак онда мислећи шта ће с тако малом сумом почети да ради, смисли да оно предузме, од чега ће најпре крајцару извадити: и тако оде те узме кола рибе и дође кући. То видећи крвопије, таки ијм падне у очи, па кажу: гле ово је шпекулант, овај се дао у шпекулирање, па онда као од шпекуланта узму 4 фр. ср., а 2 фр. више неможе добити на једним колима рибе; тако кад даде 4 фр. интереса и 4 фр. за шпекулирање, њему остаје јошт 6 фр. Ето дакле каква му је црна фајде, нема ни главног да скупи, а ратос ти фајде. И тако кад дође време плаћања зајма, продаје и последњу најмилију ствар, па се одужује. Ето шта му је несретна шпекулација донела!'
Још једно на небо вапијуће удручење показао ми је. 'Спаија забрани да несме нико пушком ловити зецове, кои се усуди то чинити, томе се одузме пушка и плати особито за казан. У следству овакове заповести зецови се наравно накоте, па људма чине штету на пр. гуле воћке и т. д., па кад кои нађе, те таковог зеца убије, спаија га казни, као што је горе казано; но кад се притом стане човек извињавати, да су му зецови најмилије воћке огулили, да су му таке и таке штете починили, онда му се од стране спаинске каже: зашто иј ниси тужио за штету, та би ти се платила? Дакле браћо и народе, и зецови су под заштитом спаински закона, а поданици спаински, људи крштени, испод достоинства зечијег бачени су, и до скота понижени. Ово је жалост, ово су јади, ово је несрећа, која нигде под небом нетреба да буде. Та за Бога! човек треба да је човек, и своја права, која му је Бoг дао, да ужива; зар ми неки бесни и помамни да се нађемо, па да један другоме Богом дана права одузимамо? То чинећи показујемо, да нисмо људи но зверови, да смо у беснилу нашем права зверска у употребленије узели. А то ће се све у оно стање поставити, у ком је Бог определио да буде, јербо је тај дух разума у народу србском оживио. Он, народ, тражи право своје, право човека, које је имао пре толико година, па које је безаконим и безчовечним ногама погажено и у бездну бачено. Прст Божиј, кои праведним делима управља, дотакао се и права народа србског у Унгарии живећег, и она морају у живот ступити и у пожелано стање доћи. Овако дакле вољом божиом управљени Срби васкршавају права своја законим путем, скупљају се у гомиле, саветују се, саједињавају се и оружају се.
Но кад дође реч на оружање, хоћу брате да ти нешто покажем, шта код нас раде цехови (еснафи) са своим касама, пак расуди: је ли упутно, а и свакиј другиј нека о томе промисли: треба ли тако или како ја мислим? Цехови дакле наши по варошима дошли су на ту мисао, да деле између себе касу и већ су неки поделили на неким местима; а ја овако мислим: кад су цехови дошли на ту мисао, да између себе деле касу, боље би било, да су се у предстојећој нужди те потребе сетили, па да су за еснафске новце пушака и барута купили, или таково што, које ће народу од ползе бити; јер сад је таково време, да треба гледати да ниједна крајцара неоде на штету, но све на потребу и ползу народа.
Logged
Pages:  1 ... 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 [95] 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.055 seconds with 22 queries.