PALUBA
July 14, 2020, 11:51:59 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 91 92 93 94 95 [96] 97 98 99 100 101 ... 169   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 263170 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 995



« Reply #1425 on: April 09, 2019, 10:17:17 am »

С Границе Савске, 16. Маја. Ја сам имао прилику с једним Србином под спаиом живећим разговарати се јуче; па између осталог нашег разговора питао сам га: 'како је брате код вас, је л' оживио дух међу браћом Србима под спаиом живећим за народност? желе ли права своја васкрснута видити? шта о томе раде? а особито какове су њиове највеће тегобе и на шта ијм је највећма жао?' Кад је речениј Србин ово последње моје питање чуо, он ми је одговорио: 'Ее мој брате, непитај ме какове су наше највеће тегобе и шта нам је највећма жао, јер се мога причања нећеш курталисати ни за месец дана; него ме боље питај: које су нам најмање тегобе, и шта нам је најмање жао; тако ћеш пре саслушати горку листу ужасни мука наши и пре ћеш ме се курталисати.' На ово га ја замолим, да ми укратко најближе муке и патње, као сељака тако и варошана, под спаиом живећи, покаже, па и на сва остала моја питања да ми одговори. Он ми дакле покаже за сељаке ово:
'Један сељак, кои има сесију земље, а то је 32 ланца, или 32 дана орања, он мора сто и осам дана работе дати спаии, па кад око седам сатиј у јутру дође работник, он неће да га прими, него га отера натраг, а ако је с колима, опет тако, ако је доцне дошао, отера га и неприма га; а ако је у време дошао и прими га, тај сиромашак цео дан дрежди бадава с коњима, нити сме бар себи што привредити, па се догоди да цео дан понегде бадава седи, и пошто су му коњи пуна кола сена изели, врати се кући по заходу сунца; а ако куд кога одвезе на пр. тако далеко куда, кад би се он погађао и за своју хасну возио, могао би по четири цванцика узети, а они му даду само дванајест грошића (три гроша), а ако је с шест волова орао, где морају два човека дангубити, и оно му се одузму само две наднице, а у сретно време одузимало се онолико надница, колико и волова и људи, као што је и право, и тако му издирање волова и управо главне наднице и неброи. А ко има шљивик, несме отрести шљиве док спаија недође и недесеткује, а то бива овако: дође спаинскиј човек, па ако га неподмитиш, или ако је пизмен на тебе, а он ти процени шљивик на пр. кои може дати 50 мерова шљива (ето видиш брате, од неког несретног времена почеле су шљиве на мерове мерити), он каже да може сто мерова, па онда за свакиј меров мораш спаии 1 цванцик дати (а више и онако невреди), и тако брате своје собствене шљиве, своју муку, искупљујеш двогубим и трогубим новцима. А ако оног десничара гдегод нађеш, частиш га, клањаш му се до црне земље, и кад дође да десеткује, даш му већи залогај него што и ти сам имаш да поједеш, онда брате на пр. од педесет мерова шљива, казаће нешто мало мање, то ти је помоћ. Тако је брате и с виноградима: најпре узме десето, па онда девето, и са свима плодовима земље, које имаш, тако поступа. Од говечета мора сељак да даде 1 цванцик, а од коња тако исто, од оваца на један комад ½ цв. За варошане овако: Све што се узима од земље и земни плодова од сељака, то се узима и од варошанина, а сувише неки сиромаси, кои су се заплели с држањем дућана, т. ј. болтиј, па само ако и најмање има свиле или што удно и жалостно свилено, те продаје у болти, мора платити четири форинте у сребру глобе (наравно да је то глоба), а особито плаћа се на право држања дућана. Има неки сиромаха, пак немајући шта радити, долазе на сваку мисао, како ће се помоћи, на пр. узме 10 фр. ср. под интерес, пак онда мислећи шта ће с тако малом сумом почети да ради, смисли да оно предузме, од чега ће најпре крајцару извадити: и тако оде те узме кола рибе и дође кући. То видећи крвопије, таки ијм падне у очи, па кажу: гле ово је шпекулант, овај се дао у шпекулирање, па онда као од шпекуланта узму 4 фр. ср., а 2 фр. више неможе добити на једним колима рибе; тако кад даде 4 фр. интереса и 4 фр. за шпекулирање, њему остаје јошт 6 фр. Ето дакле каква му је црна фајде, нема ни главног да скупи, а ратос ти фајде. И тако кад дође време плаћања зајма, продаје и последњу најмилију ствар, па се одужује. Ето шта му је несретна шпекулација донела!'
Још једно на небо вапијуће удручење показао ми је. 'Спаија забрани да несме нико пушком ловити зецове, кои се усуди то чинити, томе се одузме пушка и плати особито за казан. У следству овакове заповести зецови се наравно накоте, па људма чине штету на пр. гуле воћке и т. д., па кад кои нађе, те таковог зеца убије, спаија га казни, као што је горе казано; но кад се притом стане човек извињавати, да су му зецови најмилије воћке огулили, да су му таке и таке штете починили, онда му се од стране спаинске каже: зашто иј ниси тужио за штету, та би ти се платила? Дакле браћо и народе, и зецови су под заштитом спаински закона, а поданици спаински, људи крштени, испод достоинства зечијег бачени су, и до скота понижени. Ово је жалост, ово су јади, ово је несрећа, која нигде под небом нетреба да буде. Та за Бога! човек треба да је човек, и своја права, која му је Бoг дао, да ужива; зар ми неки бесни и помамни да се нађемо, па да један другоме Богом дана права одузимамо? То чинећи показујемо, да нисмо људи но зверови, да смо у беснилу нашем права зверска у употребленије узели. А то ће се све у оно стање поставити, у ком је Бог определио да буде, јербо је тај дух разума у народу србском оживио. Он, народ, тражи право своје, право човека, које је имао пре толико година, па које је безаконим и безчовечним ногама погажено и у бездну бачено. Прст Божиј, кои праведним делима управља, дотакао се и права народа србског у Унгарии живећег, и она морају у живот ступити и у пожелано стање доћи. Овако дакле вољом божиом управљени Срби васкршавају права своја законим путем, скупљају се у гомиле, саветују се, саједињавају се и оружају се.
Но кад дође реч на оружање, хоћу брате да ти нешто покажем, шта код нас раде цехови (еснафи) са своим касама, пак расуди: је ли упутно, а и свакиј другиј нека о томе промисли: треба ли тако или како ја мислим? Цехови дакле наши по варошима дошли су на ту мисао, да деле између себе касу и већ су неки поделили на неким местима; а ја овако мислим: кад су цехови дошли на ту мисао, да између себе деле касу, боље би било, да су се у предстојећој нужди те потребе сетили, па да су за еснафске новце пушака и барута купили, или таково што, које ће народу од ползе бити; јер сад је таково време, да треба гледати да ниједна крајцара неоде на штету, но све на потребу и ползу народа.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 995



« Reply #1426 on: April 09, 2019, 10:21:16 am »

Србске Новине, бр.51. од 25. Maja 1848.

Вести о народном одбору у Карловци. 23-га Маја. У данашњем заседанију састављена је и на све одборе обштина србски штафетално оправљена следујућа прокламација:

Славниј Одборе!

На оруже, на оруже, зове вас народ србскиј! Мађари долазе, да нам нашу браћу у Новом Саду вешају. Мађари долазе, да у Карловце продру, овде народну касу и привилегије наше узму и однесу, ваш главниј одбор побију. На оруже дакле Србине брате, понеси свакиј само на три дана ране, понеси топове, пушке, свако оруже, и орудије, и наоружај се чим год више можеш, повези и касу овамо, да достојно одбранимо нашег цара и краља Фердинанда, кога Мађари с престола сбацити намеравају, да достојно одбранимо права и привилегије и касу народа србског. Похитајте овамо час пре, све што оруже и орудије носити може!

Из заседанија главног србског-народног одбора у Карловци.

23. маја 1848.  N0 154.             Председатељ: Ђорђе Стратимировић.
                                                     Секретар: Јован Станковић.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 995



« Reply #1427 on: April 09, 2019, 10:38:04 am »

Београд, 25-га Маја. Нема ти боље, него кад се браћа познају као браћа; кад један у спокојству другога находи своје спокојство, у благостању и срећи једнога гледа други своје благостање и своју срећу. Овако се обште благо подиже, на овај се начин народ са успехом усрећава, и онда су сваке силе непријатеља слабе и немоћне, брзо и крепко се руше и обарају. Мило нам је било ови дана искусити, да овако благодатно чуство и у нашем народу србском влада. Очевидно је већ, да Срби овдашњи велико участије показују у садашњим народном покрету браће своје по ћесарии; ово су иста браћа њиова ови дана лепо наградила. Благо роду нашему, кад му се синови братски овако слажу, благо потомству нашем, коме ћемо на овај начин ласно красну будућност основати моћи!
Позната је читатељима злоковарна намера бившег књаза Милоша и Михаила, с којом су они хотели отечество наше узмутити, па тако и Србе оностранске у пропаст бацити. Како се глас по околним пределима разнео, да се ова два непријатеља србска граници нашој приближавају, народ је ондашњиј ускипио огорчењем, и врли Митровчани одма су дуж границе атара свога, без ичијег налога, но сами из собственог побуђења, јакиј кордон повукли, како би у случају, ако би ко покушао крадом у нашу земљу прећи, ухватити га могли и тим немир од отечества нашег одвратити помогли. Не мање и Румљани су показали лепо чуство за нас. Разумевши, да се тамо неки приврженици непријатеља наши скупљају, одма су устали, и ове које растерали које позатварали. Тако исто и Земунци заслужују од нас свако признаније, кои су неке сакупивше се код њи противника нашега правитељства из своје вароши прогнали, а једног лажног пророка и срамно наказали. А шта да речемо још о народном одбору у Карловци? Овај такође заслужује од нас сваку благодарност. Он је дошавшега у Срем бившега књаза Михаила не само из Срема оправио даље, но и још му загрозио, ако не узхте на лепиј начин отићи, да ће против њега такове мере предузети, које му ни мало миле бити неће. Тако љубезна браћо, сви сложно против обштега врага!
Истина, књаз Михаило изговарао се, да он у ове пределе никако није дошао, да мир у Србии нарушава. Ал' ко да му верује, особито кад се дознало, да му је један његов приврженик у Н. Саду набавио 700 пушака? Или можда мисли он, да би му когод веровао, кад би рекао, да је он те пушке, као Србин, донео за оностране Србе, кои се против Мађара оружају? Еј плитко је таковој лажи дно! Да Обреновићи с Мађарима нису у договору, зар би у садашње време њему Мађари допустили, да кроз Мађарску пронесе оружје, намењено за оне, које су Мађари одредили, да у земљу нашу пређу, овде немир учине, па после да се оно збуде, о чему је дописатељ из Будима у претпоследњем листу нашем писао. Истина да они код нас неби ни најмање успели; ал' опет хвала Богу, те се са участијем и сложним садејством браће наша ова несрећа од отечества нашега одвратила, те сада ми спокојни бити можемо, а они безопасније и успешније свој посао, на срећу и славу србства, одправљати.

Загребачке немачке новине пишу следујуће из Загреба: 'Бившиј књаз Милош Обреновић 21. т. м. п. р. са једним пасошом за Праг изданим дошао је амо. – Како ово обстојателство као и постојећиј пропис, да нит' њему нит' његовој породици није дозвољено овде бавити се, па најпосле из обзира на садашња критична одношења учинило се нужним, књаза Милоша дотле овде задржати, док од министерства спољашњи дела потражено упуствије амо нестигне.' Хвала и вама хрватска браћо, те ову птицу у кавез уловисте!

Некиј г. П. Н. из Срема у бр. 47. 'Свеоб. југосл. новина' срди се, што се у нашим новинама данас тако слободно пише. Што се он срди, неможемо му ништа; ал' нам је чудо, да он незна у ком веку живи, да је данашњи век слободе, па наравно да и ми, за духом времена ступајући, нисмо могли иза други народа изостати. Слобода собом доноси, да се иоле веројатнии, и к обштој цељи водећиј допис у новине прима; ал' при томе ми не остављамо и оповрженију ил' објасненију пут затворен. Ово је тек права слобода, а не она необуздана, где се само напада, као што мађарски листови чине; и по моме мненију: онај је истом слободан, кои је слободан од слободе. – Што се пак поједини лица тиче, које речениј г. дописатељ у обрану узима: колико су она у данашње време, где је народ србскиј до прага пропасти доведен био, к избављењу његовом принела, ил' су га још сама у пропаст врћи могла; о томе није време данас препирати се, и уобште свакиј је онај пристрастнога срца, кои данас на личности гледа, а не узима дела у обзир. Мени је милии онај човек, ако ће и најнезнатнии бити, кои за род свој по могућству дела, него господин у великом чину и сјајном благу, кои ил' с прекрштеним рукама гледа, како му народ пропада, ил' још на жалост и сам га у пропаст низвргава, а силом и важношћу својом могао би га ласно спасти. Онај је код мене родољубац, а овај изрод и одпадник!

Једанпут већ изволило се и 'Пешти Хирлапу' о београдским новинама штогод проговорити. У бр. 69. пише му неко из Старог Бечеја, како се београдске новине по Угарској много читају, како су оне без цељи, и само на то иду, да Србе угарске од Мађара ослободе, како се само њима приписати има, што су Срби 1-ог Маја у Карловци патријарха и војводу изабрали, и најпосле називајући исте новине 'ђаволским листом' (ördögi lap) вели: да се 'истина у Мађарској не издају, ал' ипак од рођеног Мађара уређују' и препоручује министерству, да иј забрани. Ово је угратко сав говор. Да се новине наше од неког времена по Угарској много читају, то признати морамо, да је дописатељ истину рекао; ал' да су наше новине без сваке цељи, то сам оповргава, где вели, да иду на ослобођење народа србскога. Ко к чему иде, то му је и цељ, па кад наше новине иду к ослобођењу народа србскога: то ијм је ово цељ; и ако се њима још приписати има, што су Срби угарски себи патријарха и војводу изабрали, па тако раскрчили пут к ослобођењу своме: то су оне и своју цељ постигле. Хвала г. дописатељу на тој, ако и нехотице принешеној нам слави! Ал' не иду наше новине јединствено к ослобођењу Срба, но скупа и остали народа, па и сами Мађара, како би, оставивши досадашњиј пут раздора и надмености, сви се међу собом слагали и срећу човечества оснивали. Слобода и просвета човеческог рода, то је наша главна цељ. Ту се ми управљамо по науци Христа спаситеља. Овај син Бога нашега љубио је и просвештавао нарочито свој народ јеврејскиј, па је баш зато постао спаситељ целога света. Љубав к роду своме неискључава љубав к човечеству. И данас је онај правиј космополита, кои се нарочито стара о изображењу свога рода. Свакиј је народ уд великога друштва човеческога, коме је један отац Бог небесниј; па ко о срећи свога народа ради, посредствено гради срећу целога човечества. Да Мађари овим путем ступају, да гледају само свој народ, а осталим слободан развитак да остављају, и да славе с нама заједно једнога свевишњега отца, и да не траже за себе особитога Бога мађарскога: заиста би ијм се сваки клањао, нити би против себе толике народе огорчили. Ал' њиова надменост неможе ијм то допустити, па до чем су дотерали са садашњим насилијем? Народ свој осуровили и направили читавим страшилом; отечество пак своје на крај пропасти довели. Је л' то паметно? је л’ то политично? Заиста не. ' Љуби ближњега свога као себе самога; Што себи не желиш, не твори другоме,' учи Христос спаситељ. Владајте се Мађари по овој светој науци, па ћете се прославити; иначе 'погибељ твоја од тебе Израиле!'
Што даље дописатељ вели, да новине београдске пише 'рођениј Мађар', на то му одговорити морамо, да је учредник београдски новина правиј, рођениј Србин, и као таковиј стидио би се Мађаром бити, ако међутим сваког отпадника, био тај помађарениј Србин, ил' посрбљениј Мађар, као недостојног изрода, презире. Свакиј нека буде оно, што га је Бог створио.
Што најпосле дописатељ министерству препоручује, да наше новине у Угарској забрани; ми се надамо, да оно неће толико неполитично бити, ако је и досада доста неполитични поступака показало. 'Притиснута јаче скаче', вели наша пословица. Какве слабе плодове приноси, и управо противно дејство производи тероризам, то су Мађари са својим штандрехтом досада прилику имали довољно искусити. Ја се бојим, да Мађари своју цељ не промаше, да они, ако новине наше забране, баш оно не произведу, што би мислили забраном предупредити. 'Ходи мудро, не погини лудо'. Они су мислили, штандрехтом србскиј народ застрашити. Па јесу ли то постигли? Ни најмање. Не само да се није народ србскиј застрашио, и с предузетог пута одвратио, но је још непријатељ Мађара постао, које пре никада није био. Није ли тим цељ сасвим промашена? и није л' посве противно дејство произведено? Овако ће бити и са забраном новина. Тероризам се данас иступио, а ' потиснута јаче скаче', потворавамо опет.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 995



« Reply #1428 on: April 10, 2019, 07:47:28 am »

Из Фрушке Горе. У Србским Београдским Новинама броју 50-том од 21-га Маја ов. год. под насловом 'из Карловаца' читамо један допис од Михаилова, какво је неспоразумљење у Карловци било, и како су клеветници успели, да се г. Младеновић нападне и онако недостојно увреди. Ми, кои г. Младеновића, као врла Србина и одлична родољубца, од детинства познајемо, уверити можемо свакога, да је он свакад био дика и необорима обрана фрушкогорског србства и да ће он као таковиј до последњег часа живота свога остати. Увреду дакле овоме дичном Србину нанешену, ми дубоко чуствујемо и с њиме делимо. Оваковим клеветама наше се срце цепа, па зато истини и правди за љубав молимо свакога, да на клеветнике добро мотре, јер су они издаице рода свога, кои своја дела на другога потварају. Нама је добро познато, како је један познатиј господин Мађарац давао једноме 80 форинтиј, да г. Младеновића убије, зато, што је он ревностан Србин, па праведно закључавамо, да је и овај догађај у Карловци његово и његови помагача дело било. Познаје цео Срем г. Младеновића какав је он родољубац, па се дивити морамо, како су се могли малоумни тако дати обманути, да овога господина, кога ми високопочитујемо, неправедно и недостојно увреде. Но ми се надамо, да ће његово добро срце презрети ове људске страсти, и опростити онима, кои незнају шта раде, а да ће за награду примити љубав нашу, коју ми њему јавно изјављујемо.
Исто тако исповедамо ми, да је онај чланак у Србским Новинама броју 47. од 11-га Маја ов. год. под насловом 'из Фрушке Горе' лаж и клевета. Шта више ми за дужност нашу држимо овде изјавити, да је истиј онај дописатељ отровна гуја и изрод Србства, кои се усудио ону племениту госпу онако оцрнити и оклеветати. Дај Боже, да се оваковиј клеветник обелодани, те да прими за дело своје достојну награду. За злато се рђа не лепи, неће се дакле ни оне речи клеветникове прилепити ове племените госпе. Знајте браћо, да ова госпа заслужује у пуној мери наше почитаније, и да је ми као отличну и ревностну Србкињу, као дику рода свога уважавамо и ценимо. Онај дакле изрод што се подписао под онај чланак 'Бранко родољуб', не видио лица Божија. Не било га, да Бог да, у Србству!   А. Н.

Из Новог Села. Мађари ништа друго не намеравају, него све Славене угарске себи потчинити, и нас тиранским бичом као и досад шибати. Другог к томе доказателства нетребам, него оно, што је Баћани у Пожуну народној гарди кад се је ова први дана уписивала, рекао: 'Синови мои и браћо, и синови мађарског отечества! ви се уписујете у народну гарду, но треба да вам кажем, да се ви морате за унутрашњу Мађарску борити, ако би пак нужно било њу распрострањавати, равним начином и ту нам помоћи морате.' Као што сам чуо од многи, он је ту мислио, да такови које гардиста које војника регуларни до једног милиона имати може. – И то је цела истина, да је говорио особито ђацима, да онај, кои неби три године као народниј гардиста служио, у Мађарској званије никакво получити не може. Ово распрострањивање отечества разуму Мађари, да они Босну и Србију себи отму и покоре, говорећи да је увек њина и била.
Но Мађарске вике не треба се ни најмање плашити, јер су они подобни пламену од сламе, кои кад букне, на мах изгори, пак за кратко време ни искре у пепелу нема. – Овуда око нас по граници има доста Мађараца, и то су на несрећу србски свештеници, које су Мађари подплатили, те ијм зато своје стадо издају. Но има такови и међу официрима: прво место међу њима заузима лајтнант Бубоња. Ја незнам куд ови теже, за чим иј срца вуку, те од народа свога реву, јер свакиј је само дичан међу своима, а презрен међу туђинима.


* Batthyány Lajos.jpg (121.88 KB. 507x608 - viewed 16 times.)


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 995



« Reply #1429 on: April 10, 2019, 07:50:41 am »

Из Бечкерека. 6. о. м. био је овде опуномоћениј кр. комисар г. Петар Чарнојевић. Говори се, да му је један од неког Мађарца обтужениј Србљин између осталога казао: 'Чудим се, како сам ја ни крив ни дужан тако тужен, акo би некакву буну овде подизао, које се никако засведочити неможе, јер истина није, а некиј занешениј Мађар, - кои је Србље бесрамним речме терао, да иду у … преко Саве, од куда су и дошли, зар он не заслужује да се изобличи? Ја мислим, да је ова земља донда моје отечество, докле год остаци блаженог патријарха Чарнојевића овде почивају, и она силна за слободу овде нештедно проливена србска крв то ми сведочи.' На то, кажу, да је Чарнојевић: 'и ја сам Србљин', ал' ко да му верује, кад посмотри крвна дела његова?

12-г о. м. држано је овде заседаније црквеног православног обштества, гди се један одбор наредио, кои ће осталој србској за Беч, ради исходатајствованија царског потврђења оног на народној скупштини 1. Маја у Карловци донешеног закљученија, депутации прикључити се. Кад је избор предхваљеног одбора био, онда се противу једнодушног суглацсија Л. Хаджић, овдашњиј биров, пре негда хваљениј у вашим новинама Србљин, овако изразио: 'Бог убио онога, кои србски немисли, али Бог убио и онога, кои Србље на зло наводи, а то је зло, што ми радимо.' – И ја сам као стран у тој скупштини био, и можете себи представити, како ми је морало бити, кад сам такве речи од Србљина чуо. Зло је дакле, што обштина Вел. Бечкеречка признаје дело све браће своје као цељи сходно, и пристаје на учињениј избор србског патријарха, и војводе, и тако на оживотворење свои крвљу задобивени права народни, са целим србским у држави аустријској народом суглашава се!? Зло је то, вели он!  Тај би господин чини ми се хтао, да једном ногом на једној, а дргом на другој стази стои, па опет зато да се непримети, како се раскречио! – Покор брате! покор. Цео свет тражи и оно, што никад није имао, и сви добијају све, а Србљин Србљима саветује, да и оно не ишту, што је њино – рађено њино, од њи закинуто. Зове ли се то србски мислити? како ли?! и кога да Бог убије?!

15-г о. м. био сам спремио се да у Пешту полазим, но чувши, да ће истиј дан обштинско заседаније бити, заостанем, да чујем: шта је? – Између осталога, одређен је један одбор, под председателством Стеве Вукова, кои ће сва на ово православно обштество управљена писма примати, и на та у име целог обштества одговоре шиљати. Наименован је и другиј из 6 особа састојећиј одбор, кои ће на изменице све по двоица редом у Карловци поред главног народног одбора налазити се имати, докле год нуждно буде. Хоће ли друга православна банатска – Граница тако већ ради – обштества то учинити? – ја велим: хоће, јер онда, кад је залогај к устма донесен, зинути треба. Истог дана дошла је овде неколицина солдатиј – пешака, једни кажу 180 а други 300 момака; а од дужег времена налазе се до 150 катана.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 995



« Reply #1430 on: April 11, 2019, 09:48:53 am »

Из Руме, 10. Маја. У последњој скупштини жупаније сремске закључено је, да ова жупанија не признаје министериум мађарскиј, и да све налоге и заповести у будуће само од бана прима. После овог закљученија изјавио је Житвај, да он многе наредбе министеријалне има, ал' да иј сада ни отворити неће, кад је већ закључено, да с министериумом у одношенију нисмо. То је јавно исповедио, а шта је радио?
По свршетку скупштине таки, као што је познато, отишао је у Пешту, да изјави јаде своје, како је он заједно са министериумом овде страдао, да оцрни тамо цео народ сремскиј; да прода народ и земљу по обичају своме, као што је досад правду продавао. Његов једномисленик, и по жени род, Павле Филеши, казује свагди, да је Житвај готов и Христа на распетију продати. Они познају један другога најбоље, јер и Филеши није далеко утекао од Житваја. Ова двоица могу у својој савести рећи, да су у Срему толико чуда починили, колико Вереј у Сицилии. Да устане Цицерон, имао би одмa предмет за орације, а и Салустиус нашао би код ове двоице посла, а особито код Житваја. Следство овог његовог поступка какво је?
Комисар је од стране министериума у лицу командирендера сремско-славонског наименован, прекиј суд издан, кои се простире и на оне, кои би се усудили, као што Мађарци веле, о одцепљењу Хрватске и Славоније од Мађара говорити и радити! Шта сада заслужује тај одљуд, кои је једно говорио, а друго творио, кои народ овдашњиј издаје и продаје, а кои цело своје политично биће, што живи и што дише, сремском народу благодарити има? Одважни Сремци! угледајмо се на Крижевчане, кои су се једнодушно изјаснили, да никада неће трпити, да ијм се таковиј човек за жупана намести, кои неби имао поверење њиово, и кои су из средине своје бившег поджупана Зидарића за жупана свога наименовали; сложимо се на првој скупштини, изберимо себи жупана и поджупана; ослободимо се нечовека Житваја, кои, као што даље седи на столици, све то више о нашој народној пропасти ради, и кои по дојакошњој својој ћуди, а и због оскудности (јер је све, што год је имао, прокартао), за љубав новца никад престати неће нас упропашћавати. Доле с њиме, физичка сила нека га отера, кад морална на њега ништа не дејствује.
Јанчо, овдешњиј вармеђскиј судац, кои је пред људма говорио, да је он бог сремскиј, а његов четник светиј Лазар, тражи свидетелство од мађистрата, да он то није казао. Он се брани као и онај Циганин, кои је украо коња, па то сведоче три човека; Циганин се брани и каже, да та сведоџба не важи много, јер ће он сто људиј довести, кои нису видили, и не могу доказати, да је он коња украо! Судац Јанчо још држи свои 1500 оваца на Мало-Радиначком пашњаку. Сироти Радинчани, докле ће трпити зулум од овог дахује?
Ови је дана издао Житвај заповест на судце вармеђске, да терају људе на вармеђску робију, оправу путова итд. Људи су одговорили, да ће драговољно ићи, али онда, кад и господа вармеђска, од које свакиј по 2 – 3 сесије земље има, на робију узиду. Имају право; закон ову господу није ни досад од овог терета ослобођавао.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 995



« Reply #1431 on: April 11, 2019, 10:30:53 am »

Из Вршца. У претпоследњем писму моме обећао сам коју реч о Власима прословити. У њи има неколико претерани апостола, кои се хвале: као да они порекло своје од древни још Римљана вуку, да су они врстни потомци славног оног народа и потом на то створени, да они Србљима господаре и т.д. Што се ове њиове хвале тиче, ми на то одговарамо: да наше није намерење овде, у биографију влашког народа упуштати се, и изтраживати: да ли су Власи заиста у оно време, када су Римљани Дакију и остале овдашње пределе освоили, од исти Римљана амо, као колонија нека доведени и насељени, или може бити онај исти народ, кои је у оно доба у Дакии већ становао, и тако подјармљен од Римљана и наречја њина примити морао? (Зато велимо нека, јер Власи већма употребљавају славенска, но римска наречја.) – Све ово нити у наше намерење спада; нити пак за довољниј узрок Власима служи, себе за старе Римљане издавати и хвалити се. Сад свакиј своју славу од себе почиње, и то се односи како на јединствене особе, тако и целе народе. – Колико ко зна сам од себе начинити, толико и вреди у свету, вели славниј барон Книге! Зато и Власи као народ треба да своју славу од себе датирају, а не да је у Римскоме народу траже, коме више ни трага ни гласа нема; - јер као што рекосмо: ако су они од Римљана као колоније амо доведени, то ипак или су доведени као подјармљениј народ и робови, или као људи слободни.
У првом случају не могу се зато надимати, што су као робови доведени, и као такови и после остали; у другом случају пак још мање; јер су се свои предкова недостојни показали, зато: што су после своју слободу изгубили, и од други народа подјармити се дали. Јесу ли они пак они народи, као што ће по свој прилици бити, кои су по освојењу Дакије од Римљана већ овде живили, то је још срамотније и црње за њи: рода и имена свог одрицати се, и себе под туђу народност, као кукавица јаје подметати. – Но како му драго било, они на свакиј начин нису нигда овде, као Власи per se, et pro se староседеоци били. Но запитаће нас може бити кои од ови ватрени влашки учитеља: па ко је дакле ове пределе, где сада Власи и Србљи живу, најпре заузео, и у њима се населио, кад Власи нису? – На ово ћемо питање ми њега на нашег старог Раића, као и друге славенске а и стране историке упутити, од кои ће он разабрати: да како Влашку, Молдавију, Ердељ и Банат, тако и све друге пределе, земље, царства и краљевства, а једном речи целу данашњу просвештену Европу, у којој и Власи и Србљи и Мађари и Немци, и сви други народи живу, нико други у стара времена заузео и поселио није, но само славенскиј народ, кои је још у преисторическа времена своје старо кућиште у Индии оставивши, и себе у горњој части пусте и необитаване онда Европе населивши, темељ садашњем европству положио! Чак после дакле, кад су већ Славени целу Европу у рукама имали, следовали су примеру њином и други народи, кои равним начином Азију, као колевку човечества, оставивши, гомилама су у Европу долазили, и као варварски народи мирне Славене тамо и амо растуривши, посељена у Европи седишта њиова заузели. Видиш дакле добриј влашкиј родољубче! да се ти јако вараш, кад твоме народу проповедаш, да су Србљи само пришелци овде, где Власи живе, а ви управо да сте првобитни староседеоци.
Но рећи ћеш сада: е та то само ви Србљи тако пишете и говорите, а ко зна је ли то све истина? – Да ми тебе дакле пуно уверимо: да је све то тако и баш сама истина, ми не ћемо тебе у друге удаљене земље и пределе водити, које и сада славенска имена (као земље немачке око мора поморанског) на себи носе; - не ћемо ти бројати оне многочислене по целој Европи, Азии, Африки, шта више и самој Америци расуте градове, широка поља, бистре реке и облак надвишавајуће планине, од кои највећа част и данас са славенским именима диче се; све је то врло далеко, но ајдемо ми твојој кући, и у Лугош, где си ти јуче скупштину твоју држао, и кажи нам, одкуда су сви ти домородци твои били, које си ти на ту скупштину позвао био. Је ли? они су из Белобрежја, Загушља, Горуја, Ђурђева, Пешчере, Жупе, Бистре, Згребебашћа, Браоја, Мрчине, Тиквања, Оровице, Коморишта, Мутника, Присеге, Крњаче, Жабара и прочи села и места, која сва србска имена на себи носе. – Та иста србска имена на себи носе и ваша сва брда, шуме и воде; - шта више: у неким селима вашим и данас налазе се још старе цркве, у коима су сви надписи србски: као Јаков брат господен, Јоан златоуст итд. Па кад је све то тако, како ти, молим те, можеш казати: да су Србљи дошљаци овде, а ви Власи прави староседеоци? – Ту заиста не твориш добро!
Но да видимо сада: у колико је правична та ваша тужба: да ви Власи од Србаља угњетавани и озлобљавани бивате; и зато сте принуђени од њи цепати се. – Ако узмемо права и привилегије, које како за вероисповедање и закон, тако и политичко стање и биће народа источног вероисповеданија у Унгарии јемче, то сами признати морате: да је сва ова права и привилегије јединствено србскиј народ са својом и свои праотаца крви заслужио, и по том да су сва ова права само њему дарована. – Па зар не уживате и ви Власи, под овим истим србским привилегијама и правима, сва она благодејанија, која Србљи уживају? – Зар немате ви у свима селима вашим влашке школе и учитеље као и Србљи? – Шта више: ви имате ови последњи још више него Србљи, јер научи ли Влах само читати, то мисли: да је све високе школе поцрпио, и дотле ни он ни село недаду мира, док се не запопи, и тако у селу једном од сто кућа по три и четири свештеника имате. Да сви пак ови свештеници морају весма оскудно живити, и да су крајње невере, то је са свим наравно. Но ко је другиј вама томе крив, но ви сами? – Даље ви имате у Вршцу и Араду богословију своју, као и Србљи, и премда ви на народниј и богословскиј фонд нигда ни паре нисте дали, - а на школски весма мало дајете, то опет професори влашке богословије, као год и србски, из истог србског богословичког овог фонда плаћу своју примају; - шта више, они по 150 фр. још више него србски (које ја не знам зашто) плаће вуку. – А зар није арадскиј владика Влах? Зар су друго што ердељскиј и буковачкиј владике него Власи? Па зар није и вршачкиј владика тако исто Влах? Но ви хоћете да имате ваљда толико владика колико и села? Али конвенцију владикину ни овима, које имате, нећете да плаћате. Леп заиста посао.
У вршачкој дијецези има шест протопопијата, и пет су прота Власи, а један Србин, - премда су србска села претежнија него влашка. Па то је Власима све неправо! Такођер ни једног влашког села нема, где би ви Србљина себи за свештеника свога примити хтели, мада би овај тако исто влашки, као и србски добро говорити и читати знао; напротив пак, има довољно србски обштества, где су пуки Власи пароси, па опет Србљима нигда не пада на памет, за то протеривати се.
У призренију пак народности и цркве, ту се управо може рећи: да Власи Србље, а не ови њи, угњетавају и озлобљавају. Јер нема ни једне обштине србске, којој би неправо било, што се у њеној цркви и влашки поје, ма би у тој обштини само три влашке куће биле; а још мање примера има (изузевши Белу Цркву, где је шака Влаха Србље до очајанија довела), да су Србљи влашке књиге из цркве своје избацили, и Влахе у цркви и у богмољи нападали и озлобљавали. Напротив пак Власи су у Араду, Липи, Лугошу и другим местима, где управо цвет србског благородства обитава, србске књиге из цркве побацали, и то не из своје цркве, коју су они правили, но из Србске, коју су Србљи за Србље градили, па једноверној браћи својој, Власима, поклонили! Шта више: липовскиј је прота и самим светцима у цркви очи избушио, што су ијм имена на иконостасу србски написана била. Па све ово ко други чини? но проте влашке, кои су учитељи вере Христове, и образ кротости. И кад они и други тобоже изображени сународници њиови то Србљима, као једноверној браћи својој и Христијанима чине, питање је: какве се више и од кога напасти у призренију вере и цркве Србљима чинити могу. – Заиста никакве више ни црње и ни од кога, него преднаведене од Влаха. Па опет ови исти људи вичу: да њи Србљи озлобљавају и гоне. О неправде и греха у небо вапијућега! Но, као што смо већ рекли, све ово само проте и други неки претерани влашки лажљиви апостоли чине и раде, а простиј народ као и други паметнии родољубци њиови, свега се овога гнушавају и на то вичу. А ми смо дужни били ово онима казати, кои незнају у чему се управо та ствар састоји.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 995



« Reply #1432 on: April 12, 2019, 08:49:15 am »

Из Темишвара, 17. Маја. Овде је врло зло, из тога узрока, што је отров србскиј Сава Вуковић за Чарнојевићевог заступника као кр. комисара постављен, и непрестано овде пребива. Ми не смемо ником скоро ништа ни приповедати о народним делима нашим, јербо имамо између себе много шпиона, као што су имено: Табаковић из Вршца, Чокерљан овдашњиј, а тако истиј и бившиј у Србии професор Максим Симоновић, кои се нарочито с Вуковићем договара и народ свој издаје. (За чудо, а како нам г. Симоновић неколико лепи чланака против Мађара написа, кои су сви у новинама нашим изишли! Ал' он је ваљда то учинио, док је овде у теснацу био. Еле право каже наша пословица: Вук длаку мења, а ћуд никада.  У.) Ја молим свакога, кои је своме добру рад, а с овим човеком посла какова има, нека га се чува, зашто може зло проћи!
Овде је то најважније, да мађарски солдати, кои су овде у служби, неће да положе заклетву на устав мађарскиј. Између њи има иј од разни народа, па се сад између себе препиру. (Чујемо, да се ово исто догодило и са гарнизоном земунским. Власи и Рушњаци неће с Мађарима да служе, и ономадне мало се нису покрвили, те иј је у следству тога власт морала у касарни раздвоити.) То је за Мађаре гром, и они су се страшно уплашили, те сад на врат на нос скупљају својевољнике, и просе новаца. Тако се од јуче и овде врбонка држи, где се само којекакве скитнице уписују. Јуче и данас, као што кажу, уписало се њи 180 ал' тешко да је то истина, него морам приметити, да је све жалостно и гладно и жедно, које је само дошло, да се наједе и напије, и да добије обречени 20 фр. ср., пак онда да збоде. Жалостни су то новци! Барем се имамо чему смејати.

Из Срема. Повод тај, што и сам гдекои Србин Сремац говори: на шта нам војвода, кад имамо бана, силно ме подиже, да коју реч пробеседим о слоги, која треба да веже у данашњим обстојателствима све Србе под круном Унгарије. Срби иду на то, да обнове стара своја права, и тако да не буду ни под Мађаром, ни под Хрватом, ни под Немцем, но да буду чисти сајузници свију народа у Унгарии; да не буду ничији но сами свои, под краљем, и круном Унгарије. А кад би Срем отишао под бана, а Бачка, Банат и Барања под Мађаре, онда би се топрв Срби, и досад много исцепкани, толико поцепали, како никада јоште нису били; и онда би се тако лишили на век свои права, и својега поглаварства, како никада нису досада; и онда би се у таку опасност погрузили, језик, и народност своју погубити, како никада нису досада. Зато нипошто другојачије, но Срем да дели с Бачком, Банатом, и Барањом једну судбину, како год и досада, била, не била, најбоља. Слога даје надежду, да ће с временом и боље бити. Није сво време у садашњем времену; нису све реформе у садашњој реформи. Бачку и Банат, и Барању, три крепке мишице, отргнути од Срема, срдца србства, било би сво тело србства морално уморити.

Из Пеште, 19. Маја. Ономадне је опет одавде у Загреб отишла једна мађарска депутација бану, како чујем, да за помирење моле, и неверујем, те се неће Храбовскиј са овима тамо у једно време састати, пак онда се зове као бајаги, да је Храбовскиј сам отишао. Неће л' вама ово смешно бити, кад чујете, и хоћете л' се чудити, крајњој несмислености Мађара. Но знате ли, зашто су ову депутацију у Загреб оправили? зато, јер ијм је министер Месарош овако казао: 'Нисмо ми Мађари вредни рат ни с ким водити, јер немамо ни чим ни чрез кога, т. ј. војске немамо; него гледајмо ако је могуће са Хрватима помирити се и како другче сложити се, па ће добро бити, иначе пак зло за нас.' Како ли ће браћа наша Хрвати сад ову депутацију дочекати, и да ли ће што и по овој, као по оној првој, поручити!?
Овиј дана тумараше свакиј час, од министра до министра владика Атанацковић; а сад кад би требало, да је отишао с депутацијом у Беч, начинио се, да је болестан! Овај духовник ради сасвим против народа свога. Такиј је и владика Живковић, пак можда и другиј кои. Браћо Срби, кад се опет многочислено састанете, не заборавите овим нашим издаицама онако, као треба, захвалити.
Овде се врло јако поговара, да је Храбовскиј прошасте недеље да на Карловце бомбардирати, зато, што се није народ на његову заповест одатле разићи хотео. За Бога, браћо! је ли то истина (Није. У.) и да ли је могуће, да он код нашег живог патријарха таково што учини!?
На многим се местима сад овде виђају свакојаке карикатуре, између кои има једна како су 3 Хрвата напала 1 Мађара, пак немогу да га надјачају. Незнају художественици оваки карикатура, да на 1 Хрвата 15 Мађара треба, пак опет да ијм јадна и жалостна мајка буде. И баш зато, кад још Мађари незнају, шта ми, шта ли браћа наша вреде, требало би да ијм покажемо, требало би на њима наше испите да правимо. Браћо, ви ћете разумети, шта говорим!
Одавде данас полази Леополдове регименте војници, како кажу, у Коморан, ал' зато, што су нас свакиј дан, одкако су овамо дошли, њиовим гајдама и србским песмама веселили; што су певали: да живи бан Јелачић, и што се нису хотели на мађарску конституцију заклети. Дакле великиј ужас Мађара одавде иј одпушта. Овде се разнео глас, да су Мађари г. Људовита Штура, учредника словенски новина затворили. То они у своим новинама као радостну вест објављују!

Из Новог Сада. Од стране министериума мађарскога даје се под 24. Маја п. р. и Савви Вуковићу, поджупану темешкому, власт комисара краљевског у оним истим пределима србскима, у коима се Чарнојевић већ утрудио. Под казн овога суда с ногу спадају сви они преступници, кои подстрекавају, подбуњују силу, и созаклетије употребљују против јединства краљевине, и круне, невредимости устава, и обштег мира. Пре свега мора се изјаснити, да је то велика неправде противу слободе, равности, и братства, што се Мађарима ни мало није забрањивало, тражити сваку слободу, и сваким путем; а народу се србском забрањује сабирати се, договарати се, и просити од премилостива краља своја права, ако ништа и не мисли противу краљевства, и круне Унгарије. А затим долази друга неправда, што членови суда с ногу, сви Мађари, и Мађарољубци, покрај овако у обште назначени преступленија сваког попа, учитеља, и другога човека, и жену вежу, затварају, и казни подвргавају, кои само једну реч за слободу србску, и права србска изусти.Неправде ове много шкоде народу србском, а може бити да ће и самом народу мађарском много шкодити! Злим начином не постизава се се добро! Међу људма се редко и за добро враћа добро, а зло никада!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 995



« Reply #1433 on: April 13, 2019, 09:37:25 am »

Из Пеште. Данас је од мађарског министериума наименованиј и по другиј пут потврђениј кр. комисар П. Чарнојевић одавде на пароброду ' 'Szabadság', како се чује, у границу одпутовао, и да тамо прекиј суд прогласи, и ко што он овде на једном месту рече, наше граничаре и ови официре у корду дотера, и да иј тако заплаши, да се ни макнути неће смети, јер хвали се, да уме наше људе као баук плашити и тим начином непријатељу нашем обратити. – Браћо србска на граници! хоћете ли тог дичног и обштељубљеног Србина (као што Павловић вели) као свог искреног госта и брата дочекати, или боље још него браћа наша Новосађани, или баш сасвим лепо, да неможе лепше бити?
Јуче је одавде отишла скоро из Осека дошавша Леополдова регимента, у којој су понајвише србски и хрватски соколови и весма сложни војници, на пароброду у Коморан, и зато само, што су викали: 'живио Јелачић бан!', што су певали и свирали србске и хрватске песме, и што се на мађарску конштитуцију заклети нису хотели. Но пре него што су одавде полазили, сви су у својој касарни пред полковником своим стајали, кои ијм је почео говорити, и узроке казивати, зашто они оданде ићи морају; наједанпут повикне некиј храбриј из глиде војак пред многочислено сакупљеним пештанским свакојаким светом: 'да живи Јелачић бан.' Ово чујући полковник заповеди официру исте кумпаније, у којој је тај војник био, да га забиљежи, и кад на одређено место стигну, он ће га казнити; ал' овај официр своме полковнику неустрашимо одговори, да он ту заповест послушати неће, јер као год што је овај прост војник своју усрдну жељу данас пред свима јавно и пред своим старешином тако слободно изјавио, да исто тако сви они, колико иј овде пред њиме стоје, искрено осећају, и ни за кога другог, већ само за своју браћу Србе и Хрвате крв пролити приправни су; и то, рече, морам вам казати, ако се ми у Коморану нестанимо, него нас и до Беча преместите, онда одатле знамо већ куда ћемо ићи, тамо куд треба, и куда смо наумили да идемо. На ове речи полковник ућути. При последњем часу ова наша браћа хтедоше своим красним србским песмама: 'с Богом остај', казати, ал' старешина њиов јашећи поред њи на коњу непрестано иј је молио, да буду мирни, и све иј је с његовим пст, пст, ућуткивао. Но опет зато да покажу љубав прама овдашњим Србима, и да покажу, да ијм је весма жао, што се тако брзо растају, све од касарне па до пароброда банда је саме србске песме и србске маршове свирала. На обали код пароброда обрекао се један официр од Занинијеве талијанске регименте официру једном од ове отишавше Леополдове, да се ни они т. ј. овде још заоставши Италијани, на мађарску конштитуцију заклети неће, а тако исто чује се и од немачке овде станујуће регименте.
Данас ће се дакле видити, је ли то истина, и да ли ће ове две регименте заклетву на конштитуцију мађарску положити, јер ево баш сад у 10 сатиј одмаршираше сви у Будим на Генерал-Визен (једно врло широко место, у ком више хиљада људи стати могу). Шта се дакле данас сврши, сутра ћу вам одма писати.
Чујемо, да су браћа наша свуда, како ваља, наоружана и приправна чекају свога непријатеља јуначки узбити, победити, и таман што не утаманити. Сложно браћо драга! сложно на оруже, не бојмо се врага нашег. – И још ћу да вам кажем: овде су се Мађари наопако уплашили, и тако забунили, да ни сами незнају шта да раде, уплели су се као пиле у кучине, и неверујем да ће се икад више исплести моћи, јер баш нико ијм поверење не поклања, и непоказује, а ако ко и показује, то је политично, или с приморањем.

Из Срема. Полза отечества нашега захтева, да нам сабор државниј буде тако устројен, да у њему сви народи отечества репрезентирају, и сви језици уважавају. Кад се тако устрои сабор државниј, онда ће он моћи задовољити све народе отечества нашега, и у слоги држати, љубави, и благостојанију. На тај конац нетреба число посланика саборни разлагати на вармеђе, и вароши, но на народе. Што је последња дијетa мађарска разложила 377 посланика на вармеђе, то је чинила, не као дијета обшта-унгарска, но као дијета мађарска, у духу мађарском, и мађаризирања. Но да се начело мађаризирања не слаже с начелима слободе, и равности, и да народи унгарски већ не трпе више мађаризирања, доказано је до сада довољно. И тако на устројеније изричем ја ово моје мненије:
Пре свега да се установи, да не буду више на сабору две табле,  или камере, но сходно нечелу равности, једна. У след тога требаће, може бити, уместо 377 посланика, 500. Ово число посланика да се разметне на число народностиј. По тому слао би један народ, коме число износи на два милиона, осамдесет, посланика на сабор; а другиј, кои се числи на четири милиона, сто шездесет. И тако пре обштега унгарскога сабора сабирао би се свакиј народ, или јасније рећи, људи једнога народа, те би се најпре поразговарали о потребама и своима поособ, и целе државе скупа; и изабрали би способне људе на сабор. На овом би се сабору свакиј изјасњавао оним језиком, кои најбоље зна: зашто само то је право определеније језика, састанка и договора. Ко другому не разуме језика, тому да протолкује толковник. Што се на оваком и овако устројеном сабору закључи обичним вишеством гласова, то је јамачно воља обшта свију житеља унгарски. А што је воља свију људиј једне земље, то је правда за ону земљу. А правда је основ држава. Но правди треба бити светој, чистој, неоскврненој никаквим себичним помислом, и намером.
Зато браћо моја, кои по језику, кои по вери, а сви по отечеству, неоклевајте ни час ни пол, но удаљавајте што скорије од себе све мисли, и намерења себична, и злобна, противна слободи, равности, и братству; и постарајте се дијету нашу тако организирати, да она равним уваженијем свију народности, и свију језика, све народе отечества нашега задовољи, а не да нам тај срам, и ту злосрећу навуче над главу, да нам се трећиј весели, док се ми међу собом свађамо.   В. Л.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 995



« Reply #1434 on: April 13, 2019, 09:54:41 am »

Из Панчева, 22. Маја. Паклене своје намере наши душмани Мађари наумише и у банатску границу увући: наумише пропаст народности србској и то посредством темишварске генерал-команде нанети; но лоша ијм се срећа ту указала. Неће они храбре и мужествене наше Граничаре, овај дични понос народа србског, никада помађарити моћи. Увидио је Србин паклене намере њиове, па се неда обмањивати ласкавим обећавањем, неда се застрашити претњама душманина свога, него храбриј граничар, као и остала наша Србадија верно борећи се за цара свога, и добро знајући, да од остале браће његове граничарске 40 хиљада храбро се боре у Италии за одржање царства нашег, неће до капи крви допустити, да му се на срамоту његову затре име, затре језик, ког је с материним млеком посисао, и да му од свете цркве његове, за коју су предци његови славно крвцу многу пролили, Мађар штале прави. То браћо! ако допустимо и даље, као што се међу браћом нашом у Кикинди догодило: боље да нас нема на свету, боље да сви до једног изгинемо, него на срамоту целога света да живимо.
Мађари, ови заклети непријатељи наши, желећи нама у Граници заповедати и господарити, нису смели одма у почетку с правом фарбом на видило изићи, него шуроваше са генерал-командом у Темишвару, да нас продаду, како ми не би ни знали. Зато нам ономадне дође заповест овамо у Панчево и на границу, где они од стране високе власти јављају, да се граница мађарском министериуму покоравати има и од сад од Мађара зависити, али да се неће само преко Мађара него и преко немачког министерства заповести издавати, дакле не једног, него два господара Србин да служи! Народ цео како у Панчеву, тако и по целој граници једнодушно је изјавио, а писмено су одма на генерал-команду у Темишвар обзнанили, да они желе пре погинути, него да ијм Мађар заповеда. Тако драга браћо Граничари! То је цара вашег воља, кои је, натеран силеџијама, побећи из Беча морао, ал' Србин нетреба да га изневери, и да се сад преда Мађарима, то би браћо! неверност цару била. Недајте се варати, и ласкањем обмањивати, ако сад допустите само мало да Мађари се у заповести мешају, онда смо пропали. Бог би нас сам зато каштиговао, што славним сенкама праотаца наши неверни постајемо: дакле сви једнодушно и једногласно изјавимо: Мађар је наш непријатељ и био и остаје, ми Србљи нећемо за Мађара ни да знамо, а камо ли да нам он заповеда! А ако он и даље узнемирује, познаће опет србску храбру десницу, коју је већ орилике имао познати!
У Панчеву је јуче свечано пред црквом светоуспенском у порти, где је пуно народа начичкано било, изабрао народ из средине своје окружниј одбор од 12 лица, кои ће за сва народна и црквена дела старати се, и тако и за безбедност вароши ове. Цела је граница банатска поврвила и праведно се одавде избавленије и спасеније за нашу народност очекује. За сад у Вторник од стране одбора Панчевачког расписана је скупштина за целу ову регименту, а доћиће и из друге регименте света. Од ове се скупштине много надамо: шта се сврши, јавићу вам.
Данас 22.маја необично трипут ударање звона објави народу, да се некиј изванредни случај догодио; сви поврве на скупштину, и јави се, да је наш Србин Димитрије Станимировић овамо под стражом доведен, да је у затвору код регименте, и да га Мађарци из Вршца захтевају; на обшту жељу народна депутација од одбора издејствује код генерала, те се тај наш Србин одма пусти, и ступи у средину нашу под ускликом 'живио!' Ноћас је већ курир стигао из Темишвара, да га тамо пошљу, и бог зна, шта би од њега било; но хвала Панчевцима, што га избавише, а да га власт одма пустила није, било би страшни следства, како је народ раздражен био.

Из Подунавља. У бившој 19. Маја скупштини народној закључи се: Будући да је Јосиф Житвај ишао у Пешту, после седио осам дана у Варадину, а затим отишао с Грабовским у Загреб, ништа о свему том не јављајући вармеђи, и не учинивши никаква промотренија о званију својем, а народ не може бити без старешинства: да се он са званија жупанскога сметне, и никада више у званије јавно не прими; но к тому јоште ако се дома врати, или гди нађе, да се ухвати, и преком суду преда као издајник отечества. А на његово је место постављен обштим гласом народа Јоан Дубравај. Прокламације генерала Грабовског, на народ сремскиј послане, бише на хиљаду комада подеране зато, што су народности србској противне, и што народ не прима никакви наредаба од министерства, и комисара мађарског. Сусечани и Черевићани одлазе у Варадин по оружије за народно воинство. Новине се Београдске неисправно примају, гдигод поште шурују с Мађарима. Но народ улази већ томе у траг.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 995



« Reply #1435 on: April 13, 2019, 08:44:40 pm »

Србске Новине, бр.52. од 28. Maja 1848.

Београд, 28-га Маја. Из приватни скоро овамо из Моравије приспевши вестиј, поуздано дознали смо: да је бившиј књаз Милош, обште познати непријатељ отечества нашег, под видом да ће ићи да на славенском сабору у Прагу присуствује, преко Загреба хтео у Босну прећи, ову побунити и одатле с оружаном руком у Србију прећи, па под покровитељством Мађара себе самосталним владатељем поменути земаља прогласити! – Примечанија достојно је, да су наша браћа Чеси, ово дознавши, одма саветовали се, да л' да га као члана реченога сабора приме; у следству чега буде решено, да на сабору као гост може присуствовати, али да никаквог гласа нема.

Дописи. Из Вршца. Као што сам вам у допису од 5. Маја јавио, ја ништа друго не желим, него да вам оно, што се код нас збива, верно и савестно, и то без сваки критички примечанија, која публикуму остављам, саобштавати. – Од мене се дакле никаквим политичким аргументима не надајте, него се само с верним описивањем течаја вршачки догађаја задовољите. – Не 8. Маја, као што сам у допису јавио, него 7-ог у вече је г. Култерер, другиј поджупан темешке жупаније, у Вршац дошао, да ствар испита. На чије је захтевање или тужбу он дошао, незна се известно. Једни говоре, да је кутричкиј солгабиров, г. Богма, баш онда, кад је множество људиј пред варошком кућом стојало, у Вршац стигао, и видећи то, уплаши се, одма у Темишвар оде, и незнајући у чему је ствар, јави, да је у Вршцу горе, него у Кикинди, и замоли, да се одма војничка сила тамо пошље. Је ли истина незнам.
Други веле, да је мађистрат, - нарочито србскиј, - одма штафету, коју биров Немац, - !? – кога су у 10 сатиј у вече на подпис позвали, подписати није хтео, вармеђи послао, у њој објавио, да је у Вршцу највећа револуција, и желио, да му се војена сила у помоћ пошље. Је ли истина, незнам. – Трећи пак кажу, да су неки Немци, уплашени, да су се Србљи дигли, да иј, као што су неки безсавесни људи разгласили били, потуку, од вармеђе помоћ искали. Је ли истина, не знам. И то се гласа, да су мађистрат и комунитет, како су презеса избрали, одма штафетално вармеђу замолили, да га она потврди. Је ли истина, не знам.
Ако је истина, то су они морали напред знати, да обштина с избраним презесом неће бити задовољна, пак су с вармеђским потврђењем, које по закону није нужно, желили обштину с вармеђом у колизију довести. То пак није поштено! Но да се вратим к ствари.
Г. поджупан приспео је, као што реко, у Вршац 7-га у вече. 8-га у јутру оде један одбор, састојећиј се како од Србаља, тако и Немаца, и изјасни му се, да се племенита вармеђа забадава брине, да у Вршцу мир и поредак у најстрожијем смислу влада итд. – Наравно да су ту други – суди ијм Боже! – стање Вршца најопасније описивали. Он се изјасни, да је Вршац до душе у миру и тишини нашао, ал' при свему том донде, док се непријатељска (незнам зашто? – а док су Срби под њом Угарску бранили, дотле је пријатељска била!) застава на торњу вије, не може варош на миру сматрати, него је мора за бунтовну држати. На ово му један следујуће рече: 'Г. поджупане! у Вршцу никакве буне нема; вршачка је обштина једна мирна обштина; камо среће за правителство, да само с оваким обштинама посла има; њени последњи догађаи никаквог бунтовног карактера нису имали, нити ова обштина друго жели, него свој језик веру и народност обезбедити.' – 'Шта? – своју народност?!' повиче младиј и ватрениј овај Мађарац; - дакле своју народност?! – Сад видим, да овде није чист посао, овде је буна!' – На ово му истиј одговори: Г. поджупане, ја у Унгарии живим, и добра притјажавам, ја моје отечество љубим и почитујем, и готов сам последњу кап крви за њега жертвовати; и такође припознајем мађарскиј језик као дипломатичкиј језик и радо се, кад прилику добијем, њиме служим; али поред свега тога, ако ви мислите, или племенита вармеђа, мене, или ма ког Вршчанина на силу помађарити, то се јако варате.'
На ове речи виђаше се г. поджупан нешто мекшиј, али мало затим дођоше Diaboli Rotae, и преокрену га на ново. Он дође у варошку кућу, где је мађистрат и комунитет сабран био, ту изговори једно слово – право вармеђско – које нити њему нити пак вармеђи, која га је послала, на чест не служи. Ова га је изаслала да народ, ако се је узбунио, утиша; он пак несмисленим раздражавањем Немаца и Влаха против Србаља све нас дубоко у срце рани. На последку изјави, да је од вармеђе послан, да извиди, шта се у Вршцу случило, но на ново потвори, да то дотле чинити несме, док се непријатељска застава на торњу вије. О слободо! о једнакости и братинство! – није л' то пашквила за вас?! – Заповеди дакле мађистрату, да та крпа одма скине; но овај одговори, да он дигао није, па несме ни скинити. – Сад се поджупан на ово распали и рече: да ће варош за бунтовну прогласити, и то зато, што мађистрат несме барјак с торња скинути. – На то му опет један следујуће примети: 'И опет вам кажем г. поджупане, многопоменутиј барјак никаквог политичног значаја нема; но ја би вам и опет саветовао, да га насилно не скидате, нарочито данас или сутра, јер је сутра светиј Никола летњиј, и храм цркве, пак се може неповољно што догодити. Оставите га, нек' се још кои дан тамо вије, пак се онда може скинути, без да ко запита, куд се део?' – Уверен о важности овог примечанија, да термина до св. Николе у вече.
На св. Николу бијаше част код цркве, у којој је и местниј јурасор, кои је највише против барјака викао, участвовао, шта више под истим барјаком и коло играо. Ми смо мислили, да се тим ствар свршила, и да се истиј господин о невиности нашој уверио; но гле жалости, туге и печали! После чујемо да се ствар другчије налази, да је он сиреч вармеђи јавио, да је Вршац бунтован, и тако се гласа, да ће ови дана 2 ешкадрона хусара са 6 топова, као ексекуција у Вршац доћи. – Проклет! – Но опростите, мал' нисам заборавио, да ми није слободно критизирати.
12-г у вече стигне г. Дамаскин, Србин, ал' неверниј, као новонаименованиј великиј судац, на место болујућег г. Маленице. Овај, у колико сам га познати могао, уверивши се с једне стране, да многопоменута застава никакве политичке цељи нема; но да се с друге стране и опет Немци ње врло страше, оде сам самцит 17-г у јутру у 8 сатиј на торањ, скине то парче већ сасвим избеливше крпе, од кога 10.000 Немаца немирно спаваху, без да му је ко речце рекао, и да га однети у своје обиталиште. Овим се увери, да је читава ствар била: parturiunt montes nascetur ridiculus mus.
Но чујте браћо сад чуда! 18-г дође једна депутација вармеђска, под председателством именованог г. поджупана, да против Вршчана инквизицију држи; она се 19-г започела, како ће испасти, незнам; но боим са да поред целе слободе, једнакости и братства, права шпанска не буде. О исходу другиј пут. – На Спасов дан смо торжествено преко пијаце литију носили, и Богу се молили, да правду и невиност заштити. 21-г известно чујемо, да се већ квартири по сели близу Вршца наређују за 400 момака од краља хановеранскога хусара са 12 топова, кои су за Вршац опредељени.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 995



« Reply #1436 on: April 14, 2019, 11:39:09 am »

С Матре, 19. Маја. У околини овој Мађари стрепе од Славена већ сад, тако, да којекава лажна измишљенија чине, да би се тим охрабрили, као: да је бан хрватскиј сметнут, да је на његово место постављен привременим баном генерал Храбовскиј, да је Јелачић већ ухваћен и у Будиму затворен, и овим многа друга подобна, и непрестано ијм је на језику Мuszka (Москов), Horváth и Szerb, а зашто? зато јер гди кога сврби, тамо се и чеше.
Тако је ови дана свештеник из Јегре, наш врлиј Србљин, ради свога посла одпутовао у Бачку, а Мађари веле, да је зато отишао Rátz pap, да буни Србље против Мађара, и кад дође натраг, да ће доћи с војском; тако је исти дана у истом месту једна господична А. М., имајући рода у Пожеги, везла пантљике тамо на заставу србску; то дочује мађистрат, одма пошље да извиде и да забране јој даље радити, како да неби то и без ње могло бити.
Ово Србаља и Грка, што у овом месту има, велику неправду трпе од насилни Мађара; тако прошасте суботе била је у Јегри рештаурација у мађистрату, и премда је увек досад по смислу трансакција један од Србаља или Грка у мађистрату заседавао, сад напротив нису ни једног од ти изабрали, и онде су јавно, кад су некои хтели Грка М. К. да изберу, - други су викали: како би ви тог за сенатора узели, кад је тај Muszka.
Види се из овог, како би Мађари Србљима капу кроили, кад би се на њиову милост ослонили. Та овдешњи источног верозакона Грци, изузимајући М. Р., Н. П., и У. Р., телом су и душом Мађари, да језик другиј осим мађарског незнаду; и баш само зато иј не трпе што мисле да је то све једно Грк и Србљин.
Овде сад Мађари по министеријалном указу купе солдате слободњаке, са сугубом наплатом, али такове, кои, кад само опазе наше граничаре са црним каишима, сви ће се без трага разбећи. Па и како не, кад на то славно име önkéntes највише се одважавају безпослене калфе, скиталице, шегрти и по гдекои urfi, кои мисле да је тако исто лако војевати, као за пећком седити, пак teremtezni, istenezni; да видиш urfi није тако, тешко ћеш отићи пешке и до Пеште, а не даље. Ако узмемо овакове војаке и упоредимо иј с нашим храбрим граничарима: онда можемо и то видити, да мађарштине, ако до чега дође, не треба нам се ни најмање бојати. Само сложно браћо, пак је наша победа.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 995



« Reply #1437 on: April 14, 2019, 11:53:51 am »

Из Панчева 23. Маја. Од првога потреса Панчевачког, 10-г Маја у Панчеву догодившег се, у следству којега не само што су старе мађистратске неправде сбаченим мађистратски чиновника угушене, него је и свест народна из дуге несвестице као свуда тесне вериге са себе збацила, - дух је овдашњега житељства толико пута до данас разбуктао се, колико пирењем туђи интрига гасити се морао. – Ни једна обштина србска није ваљда до велике народне скупштине (1-г Маја) толико родољубија показивала, колико је ова; но од тога времена наилазила је на грдне препоне, које су се на најгаднији начин од славно започетог пута заустављале. Лицем на Ђурђев дан освануло је на домовима наши родољубаца преко тридесет народни барјака, и то је првиј повод био, што су се наши душмани ковати почели.
4-г Маја дођу педесет наши депутираца с народне скупштине, и ти су са развијеним народним барјацима међу пуцњавом топова и пушака, и уз певање: 'Устај, устај Србине' из хиљаду громовити грла заставе са пратњом многог слегавшег се света на обе наше цркве и све школе подигли и то са оним торжеством, које се Мађарцу ни мало допасти неможе. Међу тим стане банатска генералкоманда са неким, у духу и тежењу народном сасвим противним, указима бомбардирати, почевши прво налагати нашем мађистрату, да обнародује, како ће одсада граница морати се подврћи мађарском министериуму, но при том све уредбе, које тај министериум издавао буде, мораће преко ње (генеракоманде), пролазити, и све остало остаће по старом. Али Србадија наша тако је против тога огорчена била, да је одма најодважније изјаснење од себе дала, протестирајући против незаконог поступка генералкоманде, и иштући од ње муниције и оруже, да се против сваког могућег непријатељског мађарског нападања обезбеди. Но шта је получила. Ево: - генерал-команда уверава нас, да се ми немамо никога бојати, и да нама никаква опасност непрети, и ако би се могли оборужати, то би ваљало да оруже наше против немирни Србијанаца обратимо, кои с нама овостраним Србима намеравају неко јужно-славенско царство оснивати, и будући да Панчевци једнако о верности к цару говоре, то ће ту верност своју најбоље осведочити, ако се, као што је цар наложио, мађарском министериуму подложимо, које ћемо тим обелоданити, чим на мађистратском зданију мађарски барјак развијемо.
Чујте браћо за наше невоље, и дивите се грдном безобразлуку наше надлежне власти, која силом настои, да слободниј Србин своју народност презре, и у туђински јарам главу метне. Ови дана пак крунисала је генерал-команда своје гадне поступке тим, што је наложила региментској команди, да граничаре обезоружа, али они официри, кои су то по граници обнародовали, и Србљима изјавили, да морају под Мађаре подпасти, једва су главе спасли, у чему су се најлепше Баранђани, Опанчани и Црепајци одликовали, дошавши преко 300 најодушевљении људиј, и протестирајући насред пијаце против тога речма: 'Нећемо да знамо за наше душмане Мађаре, него ми знамо за нашега цара; зато дајте нам оруже, да утаманимо проклетога душманина нашега; јер ако видимо, да и наша господа Мађарци са Мађарима, нашим крвницима, шурују, хоћемо најпре њи, па онда поганце Мађаре истребити.'
Ето браћо, докле смо дошли; наша деца и браћа и Италии гину за цара, а нас, њиову браћу и отцеве, овде обезоружавају, срамоте и продају. Та нећемо ми ту срамоту трпити, ма се главе ненаносили. Но ову браћу граничаре лепо је утешио обристлајтнант г. Тима Поповић, давши ијм оруже, и оправивши са најлепшим својеручним примечанијем протестацију граничара светломе цару. Тај дан држали смо и ми млогобројну скупштину, и међу најрадостниим одушевленијем изабрасмо одбор, кои ће нас свуда и у свему заступати. Председатељ одбора је слављена и обштељубљена, никакве жертве нештедећа, честита старина Димитрије Плевицки (кои је за потребе народа жертвовао 10.000 фр.); подпредседатељ пограничниј адвокат Н. Алексић, а секретар, наш родољубивиј парох В. Живковић, кои је у свакој досадашњој скупштини предњачио, и красним лепореченим говорима своима све оживио, и народ побудио, да сада или никад народност нашу сваким могућим начином обезбедимо.
У том одбору одликује се нарочито г. др. Радојчић и г. директор Пантелић. Одбор наш у толико је успео, да је већ окружниј у нашој регименти постао, јер су готово све окружне обштине изразиле се, да ће овај наш одбор у свему слушати и њему се повиновати. Услед тога расписао је одбор на сва села у нашој регименти и позвао иј је, да у идућиј Вторник на саветовање дођу из сваке обштине по неколико људи, па ћемо одавде торжествено против мађарства дејствовати, и сви купно изјасненије дати: да нећемо ни да чујемо за мађарски министериум, а некмоли да му се покоримо. И браћа Немци ступили су у наш одбор, кои сад већ са главним Карловачким и Земунским кореспондира.
Јуче је наш парох г. Живковић сазвао народ и јавио му, да је овде ревностниј родољубац Д. Станимиривић, путовавши по Банату, и на путу србску народност бранивши, из Вршца једва утекао, где су га хтели за права Бога обесити, но од потере у граници нападнут, од граничара спасен, у Белуцркву одпраћен, и одатле овамо допраћен, и овде затворен; и на приметбу нашега пароха Живковића, да тога родољубца избавити ваља, из хиљаду уста загрми: 'Ајдемо, да га избавимо'. Но на молбу поменутога од свију слушанога пароха, изаберу једну депутацију, која оде г. обристлајтнанту Поповићу, посредством кога, премда је штафета из Темишварске вармеђе на генерала нашега дошла, којом ишту Д. Станимировића, опет избављеног видисмо мужа, кои из љубави к Србству мало главу неизгуби. Кад је поменутиј Станимировић од гг. пароха Живковића и адвоката Лонгиновића из тавнице у одбор вођен, пратили су иј полак готово Панчева, и викали су радостним гласом страдалцу 'живио' безброј пута. У одбору приповедио је страдање своје и после узајмне радости пође даље у Срем за Земун, и обдарен и испраћен буде.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 995



« Reply #1438 on: April 15, 2019, 08:48:12 am »

Јавниј одговор на приватно писмо једног Суботичанина. Љубезниј рођаче! Ти си јамачно добио вољу са мном, као са старцем, титрати се. Ти добро знаш да сам ја тежак писар, да ти на свако твоје писмо одговарам, па опет недaш ми мира. Пишеш ми, да сте у страху од сурови солгабирова, кои највећу заслугу полажу у том, кад по гдекојег поштеног човека, а нарочито свештеника или учитеља србског, зато што се о народности разговарати усудио, под строгом стражом у Сомбор шаљу, и чудиш се тој неправди. На ово ти приметити имам: да ваши солгабирови – по обштој системи аристократије – са сваким поштеним човеком поступају строго и сурово, а с лоповима благо и човечно. Оваки су поступци извор њиове среће; немаш се дакле чему чудити.
Даље кажеш ми: да варадинскиј командирендер велику наклоност показује Србљима, обећавајући ијм – осим неколико стотина пушака, што ијм је већ издао – сваку помоћ. У место одговора на овај задатак, опомињем те на ону пословицу: 'празно обећање, лудом радост.' По мојем мненију, оно мало пушака, што је хваљениј командирендер Србљима издао, ништа друго није, него онај лепак, на коме се птице лове или колевка, у којој се Србљи успављују, да до свести не дођу и решителни не постану; παρηγοριά στον ασθενή μέχρι να βγει η ψυχή του; т. ј. утеха болеснику, док му не изиђе душа.
Но тако је, ваша искреност прама Мађарима и туђинцима до тога вас је довела, да Мађари, у место да вас за своје суграђане признају, сматрају вас као своје подчињене, као предмет свог благоугодија, и као с таковим поступају с вама, као ијм се најбоље види. Ваше простодушије толико вас је понизило, да она права, која су вам дедови јуначки задобили, ви и сад – кад свакиј своје граби – као сирочад просити морате, и то зато само, што ваши стари, због своје простоте и невиности, нису били кадри добивена права за потомство сачувати, него су немарно гледали, како ијм је лукавство данас одузимало оно, што им је јуче дало. Осим остали небројени доказателства, бачки и банатски диштрикти томе су највећи сведоци. У кратко рећи: ваша смиреност и трпељивост, тако су вас понизиле, да се је бојати, да судбу грчки Хелота неискусите. Чамеж вам је мати, - немарљивост кума, а пропаст добитак. Касателно безазлености угарски Србаља, ја сам у додатку наши новина 1841. год. No 2. стр. 3. и 4. нешто говорио, ал' не верујем да ме је кои Србљин вниманија удостоио.
На послеедку велиш, да вам је сва надежда у граничаре, да ће вам они образ осветлати. И сам сам тога мненија, и кад би знао, да се у надежди варам, не би жалио ни трошка ни труда, неколико хиљада липови преслица дати направити, па би свакоме граничару по једну послао, да је у место бајонета за појас задену, а њиовим официрима по једну кецељицу, да је у место сабље припашу. Но ја мислим, да су се граничарски официри у толико освестили, те су се уверили, да је славније, лепше и поштеније, бити свој него туђ: ја се волим возити на своим таљигама, него на туђим каруцама.
Не очајавајте зато што неколико издаица паче ли народа србски, кои – премда подмукло – с војском на вас насрћу, и прете вам. Ја сам, и многи од нас, неке од ово изрода одавно у срцу мом забиљежио, и надао сам се од њи том поступку, ал' по несрећи – они, коима би надлежало да су иј одавно увидили, сад су иј тек познали… Ал' тако бива у свету! – Преко свега тога слободно кажи сваком оном Србљину, кои радо мађаризира, да је већ дошло време, да, хтео не хтео, мораће бити Србљин, па макар сви ђаволи попуцали, премда ћете дотле и нешто мало незгоде претрпити. Србљин, кои мађаризира, друго није но сатира, жива пашквила. Србо-Мађар или Мађаро-Срб – Кетавр или Минотавр – само у поезии може бити, а никако у народу. Србљин мора бити само чистиј Србљин, а Мађар у колико прама осталим народима поштен буде, у толико ће свој народниј живот продужити. Без жертве нема славе. Лепо је казао Наполеон: 'Робство је мати слободе.' Оне патриоте, кои су у Кикинди и Бечеју за своју народност претрпили, доћиће у ред остали свети мученика, и Србство ће њи док је сунца и месеца славити.
Ипак реко, не очајавајте, него будите бодри и одважни; сваку искреност прама туђинцима па и прама дволичним Србима на страну, и знајте да је узалуд јагњету невиност, кад курјак оштре зубе има, и знајте, да је сада у овом одсудном времену невиност правиј магнет, кои вам гвоздено-срамни јарам на врат привлачи. О предмету овом много би ти још писати имао, но знаш да сам ја слаб писар, а још мањи конциписта, и зато молим те у напредак поштеди ме од млогих пискарања. Толико само у кратко ти кажем; поздрави сваког ваљаног Србљина:

Нек' се гнуша тамангриве (коњокрадица) гурбетског порекла, 
Ако жели да је њему породица светла.
Нек' се горди што је чланак славенског колоса,
Нек' се држи својости, нек' даље гледи од носа.
С тим нек' грози дугонокту грабљиву Татару,
Кои се закл'о у природи веран бит' улару.

У Београду 24. Маја 1848.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 995



« Reply #1439 on: April 15, 2019, 08:59:22 am »

Из Новог Сада, 26. Маја. Прексиноћ је дошло овамо мађарско воинство, до 1500 пешака, поради безседније инквизиције. Ови су војници до јуче после у брукшанцу на трави лежали, будући ијм нико није хотео квартира дати, и тек сада разредили су иј у квартире по крчмама. Они су са великим страхом из лађе изишли на суво, будући је сав околниј народ против њи узаврео. И Чарнојевић је овде; ал' још није ништа предузео радити, само што је штампарима местним заповедио, да несмеду ништа издавати без његове цензуре. (Овако гласи писмено известије; но јутрос смо добили устмена известија, да је поводом доласка ови мађарски солдатиј сав околниј народ на оруже устао, да је јуче у подне у Н. Сад стигло преко 3000 шајкаша са 8 топова. Тако исто и неколико стотина из Митровачке регименте, да су они те дошавше солдате обезоружали и растерали, а Чарнојевић да је у следству тога побегао у Варадин. Тако гласови долазе; а да л' је истина, то ћемо данас ил' сутра поуздано дознати. Но при томе узвестно је, да је сав Срем у пламену и да се у Карловци скупило преко 10.000 наоружани људиј. Тако исто стоје ствари у Банату. Панчевачка и Белоцркванска регименте сасвим су се подигле, и одказавши темишварској генералкоманди покорност, подвргле су се народном одбору, од кога су добиле заповест, да полазе у Кикинду, тамошњиј народ од зулума мађарског ослободити. Тако дакле у Унгарии је већ букнуо рат.   У.)
Logged
Pages:  1 ... 91 92 93 94 95 [96] 97 98 99 100 101 ... 169   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.041 seconds with 24 queries.