PALUBA
January 19, 2020, 11:49:56 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: If you are experiencing problems during registration process, please contact us on flushroyal75@gmail.com
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 95 96 97 98 99 [100] 101 102 103 104 105 ... 139   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 226231 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1485 on: May 12, 2019, 08:27:08 am »

С Тисе. Мађарско министерство, позивајући људе у помоћ противу Србаља и Хрвата, кои његово господарство неће, пак су зато устали, представља рачун, како у вармеђама: Веспримској, Толнанској, Шомођоској, Заладској, Барањској, Бачкој, Чонградској, Темишварској, Арадској, Крашовској, Торонталској и Чанадској, које оно диже за своју одбрану, има: Србаља 378.000, Хрвата 72.000, Мађара 1.323.400, Немаца 485.800, Влаха 651.000, Словака 664.000, Винда 13.000, пак узимајући све ове на своју мађарску страну, и при томе читаву границу с ћутањем прелазећи, труди се истим рачуном показати, како је његова страна много јача од србске и хрватске. Ако Мађари овако узрачуне, као што ијм њиово министерство показује, лако се могу у рачуну преварити. Исто министерство у прогласу своме, коим људе позива, да устају на војну, између осталога каже и то, да се руске војске са свију страна приближују. – Ово ће слабо дати његовим Мађарима куражи и ћефа к војевању.
Кордон, о коме је у прошлом числу ови новина спомен био, свуда је дужом границе сремске и банатске према Србии дигнут од народа. Томе је већ и време једанпут. Зашто се тај и до сада држао и чувао? За обезбеђење од куге? Србија има своје карантине и тврде страже на целој својој граници према околним турским провинцијама. Аустријски дакле према Србии само је још зато постојао, 1) да се народ србскиј с ове и оне стране не меша међу собом, да би тако Србљи једни на друге заборавили и омразили, као да нису један народ; а 2) да се никакав еспап, кои из друге земље куповати и доносити тамо забрањено, као на пр. со, или од кога се великиј ђумрук наплаћује, мимо ђумрука не уноси у земљу, и кои би га тако уносио, да се ухвати, да га могу казнити, као што особито за со чине, кои би сиротиња из Србије, гди је у полу јевтинија, неко мађарска, узимала, за које доношење и куповање безчислени су људи по граници толике шибе, батине, тавнице и робије, толике глобе и штете у имању своме теглили, и у овоме се особито барон Јовић, кад је обрштер у Митровици био, са безпримерном строгошћу одликовао. Зато су дакле кукавни граничари о својој рани, о своме оделу и са грдном дангубом својом и штетом кордон спрам Србије чували, и да се не меша народ њиов са браћом својом из србске стране, и да се добро пуне касе и кесе, пре немачког а сада мађарског, министерства од постављени ђумрука, пак свакиј од браће њиове, кои би хасну, коју ијм је то министерство за љубав своје фајде, одузима, себи потражио, да се ухвати, бије, у тавницу и на робију баца и у имању његовом глоби.
Народу србском много сметају у дизању и усатајању његовом господа, старешине његове сваког реда, као свештеници и официри по граници, а у провинцијалу вармеђски, спаиски и обштински званичници. Него и тој сметњи налази се већ лек: да народ, докле свој посао не оконча, никаквог пореза не даје у касе, из кои би такове старешине могле, као до сада, своје плате вући, и осим тога да народ оне између њи, кои му у обштем делу његовом, у устајању за побољшање своје судбине на пут стају, везује, затвара, протерује, или иначе уклања с пута, како му гди на руку дође. Тако ваљда ће се и та господа обавестити, да они од народа живе, пак да и у напредак од њега ијм ваља живити, и зато с њиме држати и ићи; уместо што мисле, може бити, и надају се, да ће се од мађарског правителства усрећити, ако за њега узраде; јер и оно само тако може коме што дати и учинити, ако њему народ да. Малоуман је дакле свакиј, кои мимо и противу народа свог, кад је овај сав устао и на нешто пошао, иде и ради.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1486 on: May 12, 2019, 08:28:58 am »

Србске Новине, бр.58. од 18. Јунија 1848.

Аустријско-угарски Срби и варадинскиј командирендер ф. м. л. барон Храбовскиј и овога метерниховство и вандалство. (Конац следује.)

У то време дозна се, да је мађарско правитељство наименовало командирендера барона Храбовског мађарско-краљевским комисаром за Срем, Славонију и Хрватску. Срби, кои су мислили, да је барон Храбовскиј царскиј човек и њин пријатељ, зачуде се, кад разберу да се ове дужности, коју му мађарска власт поверава, примио, и одма почну о његовој искрености сумњати се и за себе зло слутити, тим више, што су видили, да се сад при њему и два три ли мађарска из Пеште од мађ. министерства дошавша званичника, као помоћници његови у предстојећем му комисарском послу, налазе. И доиста се он сад, особито у присуству ти званичника, већ не само ладније него и опорије почео према србским депутацијама и за србску ствар изражавати. Камо среће за све, а особито за његову чест, да је људма искрено казао, да је он свога цара оставио или оставити морао, па да је како комисаром, тако и командирендером мађарским постао, и да ништа више за правицу србског народа не мари, а још боље, да ијм је одма рекао: 'Узмите се, ви Срби, на ум; ја ћу одсад да слушам мађарско правитељство!' Али лисац то није хтео да учини, него је и сад Србе, кои су га у име народа питали, како он сад према мађарској власти стои и да л' за њи од ове има већ опасности, све једнако заваравао, казујућу ијм насамо: да он за Мађаре и њино министерство ништа не зна и да он неће дати, да мађарска војска кроз Варадин на њи удари, и т. д.
После неколико дана оде барон Храбовскиј као кр. комисар с поменути званичницима за Загреб, да тамо бану власт узме и да му суди. Како је онде овај свој посао свршио, то он сам зна; доста да се скорим, и то с по пута сам, без оне дружине, и без лаворовог венца, па на жалост и већ као готовиј непријатељ Срба вратио.
Но пре него што је он у Варадин дошао, пуче глас међу Србима, да је једна мађарска војска у Новиј-Сад стигла, а друга да се у Сегедину противу Срба скупља. Осим тога рупе уједанпут још два мађарско-краљевска комисара у Н. Сад, П. Чарнојевић и С. Вуковић, овај правиј вук у србском народу. Колико је Србе досад праведниј гнев обузимао и на оруже дизао, зато, што су иј преки судови срамотили, мучили и давили, толико су се они сад, кад су то разабрали, узнемирити и побунити морали и доиста су за мало дана, на благовремениј позив главног њиног одбора, већ у три стана, у Банату код Перлеза, у Бачкој на Јарку код Новога-Сада и у Срему у Карловци доста знатну, за Мађаре довољну војену силу саставили, окром што су се још и млоге, а у Срему, у панчевачкој Граници и у Шајкашком баталиону (кои је – благо народу с њима – права дика и обрана србска), не млоге, но не мало све обштине поместно и поособно за бој живо спремале.
Све то барон Храбовскиј и П. Чарнојевић, или правије рећи она њиова два помоћника, Мађарци, и трећиј злохуди Мађарон, С. Вуковић, нису, како је требало, видили и измирили, него су мислили, да ће сви они на ногама и под оружем налазећи се Срби морати пренути и смирити се, док ијм се само једанпут сила, којом би могли располагати, покаже. Безумље! Но опет што намислише, то и учинише.
У Суботу, 29-га Маја, дође барону Храбовскому једна депутација из главног одбора србскога, да га пита, шта ће ти комисари и она војска у Новом-Саду? и заиште, да се одонуд, као и с други места, преки судови дигну. Он ову депутацију предусретне сурово и међу осталима изговори јој, да он на карти аустријске монархије нигди не налази, да у овој има и србскога народа, следователно да он не зна за тај народ и да дотле неће о њему да зна, докле га цар не призна или за таковиј не начини, додавши, да неће више ни одбор ни сакупљену ону под оружем гомилу у Карловци трпити.
Ето то је барон Храбовскиј изговорио, он, кои од две године и више у самој средини србскога народа живи, кои под своим повелитељством толику чисто србску граничарску војску има, и коме су Срби граничари и онај орден Марије терезије, кои на прсима носи, крваво заслужили!
Ето то је барон Храбовскиј изговорио, да србскога народа у аустријској монархии нема, зашто га он на њеној карти назначена не налази, и да ће он србскиј народ тек онда признати, чим Срби од цара написано право получе, да иј као народ под тим именом доиста има! Код њега више вреде Метернихове карте, него крило природе, и код њега цареви праве народе, а не Бог!
Главниј народни одбор саслушавши ове Храбовскове речи, које му поменута депутација достави, нађе, да се њима целом србском народу, кои толике заслуге за цара и царство има, велика увреда нанела, па зато седне, те одме тужбу против бар. Храбовског сачини и управо цару оправи, не пропустивши препис од ње њему самом, истом бар. Храбовском, предати. Ова је тужба морала најнеповољније дирнути господство бар. Храбовскога; јер ни два дана није протекло и већ су Срби у Карловци његову освету морали искусити!
Дугиј дан, на сам Троичин дан, он се спремао, да ову освету над Србима изврши; али да неби они то познали, па зато се и сами на одпор приуготовили, с једне стране је све врло кришом наређивао, а с друге је одбор и народ при њему тим обмануо, што му је у исто време изјавио, да се он каје, што се дан пре о србском народу онако изразио. 'Нека ми се опрости,' рече, 'био сам се наљутио, али онако нисам мислио, као што сам изговорио.'
Србе је лако преварити, особито кад иј господа, која су у власти, намисле преварити. Да су они, коима се онај народ у Карловци поверио, да га руководе, само мало боље мотрили, шта се у Варадину и на Варадину онај дан радило, несрећа, која је Карловце и истиј народ у њему сутрашњиј дан постигла, заиста се неби била могла онако велика начинити. Но Србе само штета памети учи; и, на жалост, сад, кад су они узели, за најсветију своју ствар, за своју слободу и народност, жертвовати се, њини великаши и њина господа, грех ијм на души, неће с њима да пристају! А кад народ, ако да Бог, својом муком и крвљу ту своју слободу искупи, онда ће се они у њему гомилама наћи, да међу собом сваку чест и славу деле! – А можда и Војвода мисли и држи, да је његова служба, у којој је сад по слову декрета налази, у данашње време више вреди, него достојанство, које је он по торжественом избору свега свога, љубећег га и почитујућег народа добио?  (Крај следује.)
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1487 on: May 13, 2019, 09:57:52 am »

Из Срема. У додатку ови новина од 18-ог Маја учинио нас је г. В. Л. позорљивим на то, како су новиме хрватске, слав. и далм. под 1-м Мајем рим. пред саму карловачку народну скупштину, која је на скоро затим следовала, жеља народа србског, да опет добије деспота или војводу свога и деспотовину, као што је некад имао, одазвале се тиме, да се војводство разпростре на Бачку, Банат и Барању, дакле не и на Срем, и да војвода буде под баном тројне краљевине и подпредседник на сабору исте.
Србљи на својој народној скупштини у Карловцима 1-га Маја, изабравши себи војводу, изјавили су, да у ту војводину њиову има спасти: прво Срем с Границиом, пак Барања, Бачка и Банат, а у исто време пригласили су од своје стране: 'политичкиј савез Војводине Србске са троједном краљевином Хрватске, Славоније и Далмације на темељу слободе и савршене једнакости' – дакле не да војвода следователно и војводина србска буде под баном.
Ово и једно и друго сасвим је противно ономе, што је од стране Хрватске у поменутим новинама њиовим навештено Србљима. Зато смо ми једва чекали, да видимо, шта ће браћа наша и савезници на то рећи, а особито преставници на скупштини у Загребу, и са толике већим нестрпљењем смо чекали, што су међутим исте новине после скупштине у Карловцима и после свега онога, што је онде србскиј народ онде учинио и закључио, под 8-м р. Маја казале, да је од Србаља за војводу изабраниј г. Ст. Шупљикац постао генералом и бригадиром у Загребу, и додале опет, како се Хрвати радују, што ће он бригадир загребачкиј бити, под баном, као командирендером.
На скупштини тројне краљевине у Загребу руковали су се и љубили новоизабраниј патријарх србскиј и бан хрватскиј за знак братинске свезе и љубави између народа србског и хрватског; патријарх је при иншталации бана читао заклетву, коју је овај за њиме положио на своје званије; али шта је учињено и закључено од исте скупштине, што се србског народа као брата и савезника њиовог, што се Срема у погледу војводине србске тиче?
Скупштина је ова прогласила, да је народ тројне краљевине савезник народа србске војводине, да Хрвати србске жеље за своје жеље признају. Али при свему том и таквом изјављењу савезништва и братинства са народом србским, опет, гди је дошло до оне точке о Срему, т. ј. до ствари саме, ни један од не-Србаља, кои су на поменутој скупштини као представници народни били, није изречно дао своје согласије и одобрење на ту тачку србско-народни закљученија и захтевања; него су многи противу тога подигли глас свој, као имено: г. епископ њиов Ожеговић, г. гроф Јанко Драшковић, кога се родољубије и важење у народу толико преузноси, и владика г. Шрот, да они не могу никако допустити, - да се Срем испод бана изузме и војводи подвргне и наводећи, особито првиј, да Срем никад није био под војводом србским, но свагда под баном хрватским и т. д. – Г. Метел Ожеговић, славниј онај  поборник своје народности на последњој дијети угарској, да је и он тога мненија, да у Срему треба баново да је старешинство и њему као врховном капетану тројне краљевине да буде војвода као вице-капетан подчињен, друга мање знаменита лица и мањег значења говоре с ћутањем пралазећи.
Најпосле одгоде питање ово, ко да буде заповедник над Сремом, бан или војвода, докле се установљење војводине од вишег места не одобри, пак онда да се о томе пријатељски погоде обе стране, те с тиме и са вишепоменутим закљученијем, да и народ, кои они представљају, жели све оно, што србскиј народ захтева, одреде из своје средине депутацију, која да заједно са србском иде пред цара и изпроси одобрење обострани захтевања.
А у 11-ој точки свог прошенија, које је после свега тога иста скупштина тројне краљевине у име свога народа преко депутације своје цару поднела, изражено је опет ово: 'очитујемо, јер се по смислу 11-ог чланка 1608. год. власт банска протеже од Драве до мора јадранског, да ми жупаније: пожешку, веровитичку и сремску као и граничарске регименте, градишку, бродску и варадинску и проч. сматрамо за целовитиј дио ових краљевина и да ћемо их као своје супрот свакому макар којега противника насерту крепко чувати и бранити' – дакле и да србскиј народ заузме истиј предел за своју војводину, они би, премда савезници његови и браћа, која кажу, да хоће све оно исто, што је он закључио и њима доставио, где је пре свега то, да Срем припадне у његову војводину, њега за противника свога сматрали и истиј предел од тог 'насерта' његовог крепко бранили – по овим њиовим речма.
Све ово од стране исти савезника и сународника наши нама се тако сплетено види, а важност је предмета опет толика, да не можемо пропустити, да не изложимо пред светом, а нарочито пред родом нашим, неке приметбе, које за уместне налазимо, да би свака друга браћа увидила, у чему је шта, пак свакиј у помоћ притекао, да се исправи, где је што запело, докле се није с тога обшта ствар већма изштетила.
Што се историчког права т. ј. онога навода тиче, да је Срем свагда под баном, а никад да није под војводом био, и из тога основа да и у будуће не може под војводу доћи, наш је г. Стојачковић у одговору на те и друге наводе г. владике Ожеговића између осталога рекао: 'Преодољвшој сили турској Србљи су се ради вере и слободе своје изсељавали више пута из старе домовине. Знаменитија пресељења њиова спадају у времена краљева: Жигмунда, Алберта, Владислава I, а нарочито Матије Корвина (сина Сибињанин Јанка). У време Матије Корвина, почем Србија коначно подпадне под Турке, прелазили су овамо и сами владатељи србски тако звани деспоти. Тако године 1458. пређе деспот Стеван Ђурђевић, а године 1465. Вук Бранковић (Гргуревић), Змај деспот Вук. Под управљањем ови србски поглавара стојао је народ србскиј и у време рата само под њиовим предвођењем војевао је. Они су били политични поглавари народа, а не као што г. владика Ожеговић мисли, само предводитељи народне војске. После Змај Вука деспотовали су над Србљима: мајка Анђелија, Ђорђе и Јован Бранковић, Јелена, Стеван Штиљановић и Иван Чарнојевић. По смрти овога последњег (1528) остану Србљи без деспота, без поглавара и управитеља свога за 163 године, т. ј. до Леополда I, кои је старо право народа србског у погледу бирања војводе или деспота у лицу Ђорђа П. Бранковића поновио и силом позивателне повеље од 21. Августа 1691. г. с овим речма обезбедио: promittimus vobis-servata imprimus religionis suae eligendique Vajvodae libertate, privilegiis etc. Juribus, exemtionem ab omni onero publico (обећавам вам – да ћете бити слободни од сваког обштег терета – задржавајући особито слободу вере своје и избирања војводе, привилегије и права).
Но почем Бранковић из разни политични узрока против права човечанства и права народа, ни крив ни дужан, не испитан и не преслушан, под гнусниј и мрачниј затвор дође, Србљи по измољеном царском дозволенију на место реченог војводе свога за време, док се неби овога парница извидила и решила, изаберу себи подначелног војводу у лицу Јована Монастерлије обрштера, но кои није већ више био политични народа поглавар, него само управитељ и предводитељ војске србске. После његове смрти прими повелитељство над овом Мојсеј Рашковић, но не више под именом начелног ни подначелног војводе, него само под именом србског полковника. После Рашковића престане и овај наслов и Србљи подпадну сасвим под упавитељство немачко. Ово је укратко историја војводства или деспотовине србске у овим областима. Гдекои од браће наше Хрвата запитају зато, што су Србљи у териториум војводине своје и Срем, као део Славоније, која је под баном ставили. Но треба знати, да је Срем јоште и у стара времена, у времена народне славе и величине, подпадао под исте Србље. Знамо, да је столица краља Драгутина (од 1272-1275. год.) у Срему у месту Дабрацу била. Познато нам је, да је Лудвик великиј, краљ угарскиј, ради Срема са силним Душаном, царем србским, у двапут рат водио (1352. и 1354. год.) и при Руднику побијен бившиј искусио храброст и снагу србски мишица. Знамо, да је и кнез Лазар Гребљановић био кнез и господар сремскиј (до 1376. г. кад је постао царем). Познато је, да су и поменути деспоти, владавши (од год. 1458.) над овостранским Србљима, столице своје у Срему имали, у Сланкамену, Купинову, Моровићу. Најпосле Срем је спадао у војводину србску и онда, кад је Леополд I право народа србског у погледу бирања војводе (1691. год.) у лицу Ђорђа Бранковића обновио, именујући овога у царској дипломи својој господаром Срема, Бачке итд.
Је ли дакле Срем спадао некад у војводину србску и не принадлежао под бана, то може и из сами ови исторички навода свакиј, кои то иначе незна или противно томе држи, увидити; а кои при том свем овом не би хтео признати, тај би морао доказати нам, да је и онда, кад је све то тако било, бан хрватскиј био поглавар и заповедник над Сремом, дакле и над деспотима и војводама србским.
А у новија времена до јуче како се и у колико власт бана на Срем простире? Сремска вармеђа, као једна част Срема, шиље своје посланике на сабор краљевине угарске и участвује у истоме, као и друга те краљевине вармеђа, примајући исто тако, дакле није ново правитељство мађарско установило се, и налоге од наместнога совета и камере угарске из Будима, издржавајући регуларну војску и плаћајући данак, као и свака друга вармеђа Угарске, и не држећи се у томе онога правила, које имају хрватске под баном стојеће вармеђе. Ако пак каква препорука или наредба од бана дође на ову вармеђу, та се примии уважи само по случају, да буде у скупштини вармеђској, која њу преузме, више њи зато, те на ту страну претегну. Ето у најновије време дошла су на Срем два противна прека суда са смртном каштигом од две стране: један од бана, ако би ко противу народности и политике хрватске (по мађарској) а другиј од вице-краља из Будима, ако би ко противу народности и политике мађарске (по хрватској и бановој) радио и говорио, тако да се и у овоме очевидно показује, да над Сремом управ је онај господар, кои је само јачи, и да би у овом случају Сремци, кад би ова два господара једнако била јака, сви могли и морали изгинути. По томе дакле и у толико власт са бана простире до сада на сремску вармеђу и к томе, што се парнице од суда ове вармеђе на диштриктуалну таблу у Загребу, а од ове на баналну апелирају.
А у граници сремској, која је друга и главнија част Срема, и која има три своје регименте: петроварадинску, бродску и градишканску, бан, премда је иначе као командирендер глава остале наше границе, нема ништа заповедати, него она стои под своим командирендером варадинским.
Дакле с каквим се опет основом може потврђивати, да је Срем (сав) до сада под банову власт спадао, и да би се сад изпод те изтргао, ако би под војводу србског дошао?
Али само то питање, како је некад и како је до сад било, и неможе за основ узети се, како у напредак да буде; јер ако би се само то за правило и за основ права узимало, онда нема и неможе бити никад никакве измене и исправљања. И браћа наша Хрвати, кои се у смотренију Срема према нама тога држе, неби могли у исто време искати, да се краљевини њиовој причисле и власти бановој подчине други предели, кои су под другом владом стајали, а и сад стоје. Пак и у смотренију самог Срема, кад знамо, да се власт бана на њега простирала, као што је напред изложено, они у поменутом историчком праву и основу права, ако ће самог тога да се држе, јаче оруже дају другима противу себе, него што сами за себе имају; јер је и са Сремом, што се тога тиче, било свакојако до сада, он је и био под баном и није, а да се строго историја његова претресе и све точно сравни, може бити да ће изићи, да више није, него што јесте. Или они мисле и хоће да он мора као тврд основ права уважити се, што је негди казано, да и Срем подпада под власт бана, што је од части бан у њему заповедао; а што је на другом месту исто тако казано и дато од стране цара и краља, да је војвода србскиј господар у Срему, што су србски деспоти и војводе за толике векове у њему владали, то да не значи ништа, као ни ово, што је у доцније време сасвим друга влада у њему постојала?
Ако је кад и уређено, да Срем буде под владом бана, ако је ова влада над њиме и извршивана од части; ваљда није постао зато собственост бана, као његова очевина или дедовина, да се не може сад друга наредба о њему учинити и он под друго управљање доћи, - као што видимо, да је то и до сад већ у толикој мери и за толико време било? Ваљда нису људи, народи и предели због они, коиу њима владају, него ови због њи, и ваљда се оваке наредбе не чине и не морају чинити из самог погледа на прве, него из призренија на њи саме, како ће за њи боље и правије бити?
У сремској вармеђи има свега 107.000 а у границе сремске т. ј. региментама градишканској 61.000, бродској 76.000, варадинској 100.000, тако свега 344.000 душа, пак међу овима је сами србски народ источне вере: у вармеђи 67.000, у рег. градишканској 15.000, у бродској 5.000, у варадинској 70.000, свега 154.000 душа, а и осталога народа највећа је част од србског подрекла, србског рода и језика. Шта је дакле природније, боље и правије, да буде овај народ и предел, у коме он живи, под србским војводом, кои  би у средини њиовој живио и њиме управљао, или да буде под хрватским баном, кои би из Загреба заповедао?
А гледајући на целу војводину србску, коју желимо ми, пак и Хрвати као савезници наши, на ново установљену видити: у Бачкој вармеђи има свега 493.000 душа, а међу овима србски староверни 101.000, а 90.00 шокачки и буњевачки, т. ј. србски римске вере; - у шајкашком батаљону свега 30.000, србски 27.000; у барањској вармеђи свега 252.000, србски 141.000; - у крашовској варм. свега 219.000, србски ни пуно 1.000; - у темишварској варм. свега 321.000, србски до 17.000; - у торонталској варм. свега 350.000, србски 124.000; - у панчевачкој регименти свега 116.000, србски 50.000; - у белоцркванскои рег. свега 61.000, србски 28.000; - у у карансебешкој рег. свега 82.000, србски 19.000 душа.
Дакле цела војводина србска без Срема имала би свега 2.144.000 душа, а међу овима србски само 508.000, или ако и оне једноплеменке србске узмемо, кои су друге вере, једва 500.000 душа, и тако два пута више не-србски: пак каква би то србска војводина била и као би се као таква држати могла? Из овога дакле погледа, ко искрено жели, да буде србска војводина, не може желити, да Срем под њу не дође, јер она ће само са овим имати приличан темељ за своје постојање и утврђење; имајући не-србски до 1.800.00, а свои србски 800.000 душа, и од ови још половину у граничарски 6 регимента и 1 батаљону.
Иначе ко захтева, да Срем не подпадне под војводину србску, него ова да се састави само из Барање, Бачке и Баната, тај с другим речма хоће, да не буде те војводине, или да се у њој да нешто србском народу, у чему ће овај само једну велику невољу имати и лако сатрти се моћи.
Ако неће Срем под србског војводу и војводину спасти, него под бана хрватског непосредствено или посредством војводе, као њему подчињеног, онда је боље, да Србљи од целог тог посла с миром седе код куће, пак да се залудно не труде и не троше; јер онда сав тај њиов труд најпосле ће изићи на то, да они ослободе Срем од Мађара за Хрвате, а за себе не добију ништа, или да добију нешто, што је још горе, него то; јер ако буду паметни, они баш да им ко намеће Барању, Бачку и Банат, да то буде њиова војводина, којом они сами управљају, неће то примити, које је очевидно скоро толико, као да когод кошницу пуну пчела натакне себи на главу.
Тим начином, ако и Срем неби дошао под србског војводу и војводину, неби могло ни ове никако бити, или и ако би се иста тако установила, она никако неби могла дуго трајати. А како би се и установити, коим би правом тражити се тако могла без Срема? Ако србскиј народ нема право, што тражи, да и Срем под њу дође, како може имати право и тражити, да му се она из они други предела састави и установи, кои су некада заједно са Сремом и по једном истом основу спадали?
Пак кад наша по народности браћа и по једнодушном како нашем тако и њиовом изјављењу савезници одричу нам то право на Срем из основа, што је овај по нечему под бана спадао; не одричу ли нам исто тиме и у смотрењу они други частиј исте војводине наше, у толико више, у колико су ове известније и јаче спадале до данас под другу власт и управу? Не даје ли се тиме основан повод онима, под кои су до данас спадали ови други предели, које ми, и Хрвати заједно с нама, тражимо за србску војводину, да рекну: ето ви сами, кои ово тражите, да се ови под нашом владом стојећи предели за војводину србску уступе, што су некад под њу спадали, изузимате Срем, кои је такође и поглавито у ту војводину спадао, и наводите, да он зато сад у исту спасти, што власти бана по законој уредби подпада, дакле сами тиме признајете, да немате право ни од нас захтевати, да ми уступимо под ту војводину ове пределе, кои под нашу владу подпадају исто тако по наредбама закона, а делом много подпуније и тврђе, него Срем под бана? И по овоме не ударају ли онда ти савезници наши нама и нашем праву и потраживању нож у срце, као што неби могли, да нису наши савезници; јер онда њиово томе праву и тражењу нашем протистајање неби могло ни близу таквог значења имати?
По нашем мненију Срем је за војводину србску условије, без кога она и не може бити; и зато свакога, кои се с нама у тој жељи слаже, да она буде, молимо, да неби на то никако ишао, да она буде без Срема, или ако ово хоће и на то иде, а он барем да напред јасно каже, да не жели то, што ми желимо, да није наш савезник, те ће онда остати нам и у нашима, а и у свакога другог, очима чист противник, и неће нам толико ни шкодити, пак ни мрзак бити моћи.
Ако ли од војводине србске са Сремом ништа не буде и не узмогне бити, онда нека не буде ни без њега и то још мање може бити. И онда, ако ће Срем подпасти под бана, а не под војводу србског, ми Србљи неби требало ни да гудимо ни да гудила вадимо и за ту нашу војводину, а камо ли да се трудимо, трошимо, гинемо и крв нашу проливамо, него да се покоримо влади и наредби, која од стране краља за кои предел излази, а Хрвати нека Срем, осталу Славонију, Далмацију и све друге пределе, које они још желе за себе имати и њима владати, траже и освајају, како знају.
Све ово нисмо овде изказали из мрзости какве или из тежења на неслогу, раздор, заваду; но управ да свако неспоразумевање, из кога та зла произилазе и произићи морају, за времена удаљимо, и да се добро разумемо, као што треба, по ономе: clara pacta, boni amici (јасна погодба, добри пријатељи),
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1488 on: May 13, 2019, 10:58:05 am »

Ратно позориште у Војводини Србској.

Из Новог-Сада на Видовдан. Јуче је овде био страшан дан. Два Србијанца из шајкашког табора дођу у Н. Сад, да оправе оруже и да купе себи дувана. Кад се пред неким дућаном један од њи сагне да види дуван, притрчи некиј Мађар, именом Сабо Пал, један од највећи обешењака, кога је не давно мађистрат из тавнице одпустио, истргне Србијанцу ханџар и опсовавши му вадрацког Бога, удари га по глави. Овај, изненада нападнут, незнајући се у први мах снаћи, тури од себе разбојника тога, коме ханџар из руке падне, на које га другиј счепа, па га тешко у ногу рани. Ово видећи Срби Новосађани, понајвише прости људи, полете одма својој браћи у помоћ, уђу у прве куће и ту шта је ко пре дочепао, тим је реченог зликовца био, кои нагне бегати, но лоша му срећа би, јер га светина стигне и на месту њега и још једног његовог друга кољем смлати. Сад се тек народ огорчи. По црквама стану звона наопако лупати. Светина је свакојако наоружана по улицама летила, и вијајући Мађаре где је год ко стигао кога, ту га је на мртво име био, а петорицу су убили. У то мађистрат предузме народ утишавати; но све је узалуд било: народ се одвратити није дао, и кога је год од освете одвраћао, сваког је као издаицу везивао, и у тамницу бацао. То је било страхота гледати; опасније је било него у Карловци 31-га Маја: зашто је ово било право беснило пука!
Овом приликом Чарнојевић, кои се још овде налази, показао је врло лепо родољубије; он не само, што је поступак Мађара опорочавао, но је и Србе храбрио и упућивао, да се не даду, већ нека своје бране, додајући: да ће и он уз њи пристати и као Србин с њима погинути. Хвала Богу, кад је овај муж на народну страну прешао! Нека сад добрим делима пређашње погрешке покаје, па ћемо га као правога и достојнога потомка блаженог патријарха Арсенија поштовати и славити!
И само овом његовом родољубивом поступку има се приписати, што је наскоро у вароши ред повраћен и народ се стишао; ал' је опет под оружем остао. Сви грађани новосадски, без разлике реда и чина, стоје дан ноћ под оружем, страже су на све стране, а варош је обшанчена и затворена, јер се под предводитељством изрода Стеве Заке, Уроша Стратимировића и Луке Јеремића између Кера и Врбаса подиже табор мађарскиј, од куда Мађари намеравају на варош нашу ударити. Ето како се Мађари примирја држе! Ал' нека иј; доћи ће време, кад ће то све скупо платити.
За време побуне Грабовскиј није ни једнога солдата из града пустио, нас је молио за тишину, а Мађарима претио. Само је за своју сигурност град затворио и на њему топове наперио; ал' и то је учинио само за случај, ако би ко на њега ударио. - Чујемо, да Грабовскиј оставља службу и тражи, да дође у пензију.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1489 on: May 14, 2019, 10:45:30 am »

У Новом-Саду влада велико комешање. Мађари беже, а и од наши неки гледају да се склоне, ал' страже никога, до само жене и децу, из вароши пуштају. Мађари и Швабе да поскапају од страха; а ми певамо и веселимо се, зашто Србин у боју страха не познаје, а ту су нам и храбри Шајкаши, с коима ћемо, ако Бог даде и јуначка срећа помогне, Мађаре у њиову Тунгузију оправити.
Данас сам био у Карловци. Знате какав је данас дан? Видовдан, где се видила вера и невера србска, где је невером слава србска сарањена. У табору је држана света служба, где је сав одбор и многочислениј народ присуствовао са највећим благоговенијем. Ми смо се молили Богу за покој душама погибши србски јунака на Косовом пољу; молили смо му се, да данас неслогу и неверу од нас одврати; молили смо му се, да нас све у слоги к роду нашем утврди, да нам помогне у народном предузетку нашем и да нам дарује победу над непријатељима. Ово је био правиј народниј празник; ни једно лице није било, које се није споменом несрећне прошлости, која нас је на данашњиј дан постигла, сузама облило. Све је било у скромној тишини, све неком тајном радошћу тронуто, као предчуствујући, да нам је ово Видовдан, из ког ће се видити нова срећа, нова србска слава!


* Јован Монастерлија.jpg (290.84 KB. 546x726 - viewed 14 times.)

Из Перлеза, 15. Јунија. Јуче у 11 сатиј пред подне дотрче до страже нашега табора два катане. Стража то одма огласи, на које се сви латимо оружа и њима на сусрет похитимо. Г. Дракулић вештиј предводитељ наш, распе своје пленкере (тераче) с десне и леве стране друма. На друму су стајали топови, а за њима резерва топовска. Ја сам, по заповести предводитеља, с мојом четом стајао пред топовима у бусии у јендеку поред друма, чекали смо иј један сат, да нас ударе. Дођоше близу; но побојавши се, да ијм с леђа не зађемо, протркивали су и на лево и на десно, да би се уверили имали наши људиј тамо, па опазивши да иј има, врате се натраг, и тако смо скоро 4 сата стајали ми на нашем, они на њиовом месту. Ми смо молили Бога, само да они на нас ударе, па да ијм кроимо капе; но несмедоше. Наш је предводитељ тако вешто војску разредио, да непријатељ не би ни ноге изнео. На последку ето њи трoице свирајући и бео барјак носећи као знак договора. Ови дођоше, мало се поразговараше с нашим предводитељем, кои иј ни слушати није хотео, јербо међу њима никакве поглавице не бијаше. Ови оду натраг, па ето ти Киша полковника, ђенерал Едера, обрлајтнанта Веленштајна и мајора Вечеа с више катана. Ми иј запитамо: што су они катане на нашу страну напустили? они одговоре, да није с њиовим знањем. Ту ијм је казано, да из Ечке одма одлазе, ако нису ради да иј топовима растерамо; и они су се одма склонили, видећи каква је у нас силна војска, и још су нас уверавали, да ће још оно вече отићи, као што су и учинили. Ми смо се после с њима умешали и пребацивали ијм за Кикинду, а особито Кишу. Он се изговараше, да он ништа чинио није, доказујући то тим, што су га тамошњи Срби отцем називали и што су му, кад је полазио, викали: живио и срећан пут; но вели, да је све зло Чарнојевић учинио. – Ми ћемо до 22-га чекати на Мађаре, зашто је 12 т. м. закључено примирје на 10 дана.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1490 on: May 14, 2019, 11:01:44 am »

Из Сомбора, 13-г Јунија. Донешениј глас, да ће србска војска на Видов дан непријатеља на марсово поље позвати, великиј је страх у овдашње Србе улио. Тим више, што су исти са свију страна крволочним Мађарима тако обкољени, да се никуд макнути не могу; зато као час одсудниј, мало и велико очекује Видов дан, да види, ко је вера ко ли је невера. Наш прост народ једва чека, да се са србском војском сајузи, говорећи: 'Само да нам је неколико црвени капа да предњаче, све би Мађаре истерали', али мађарски капуташи не мисле тако, – ови су са своим једномисленицима дотле ствар довели, да се против сваког инквизиција држи, кои би се патријарху, војводи и народности најмање што говорити усудио.
Ал' се није ни чудити, кад помислимо, да се познатиј наш изрод прота (нестидећи се своје седе браде) приликом држане вармеђске скупштине, у којој је Ченович био, јавно изразио: да је он Мађар и да ништа не припознаје, што је год 1-га Маја у Карловци свршено. На ово израженије фарисеја, кажу, да га је Чернович изобличио, што се безсрамно свог имена одрекао. Овај лисац матори тужио је свог ђакона зато, што је овај надпис 'Шупљикац' по народу делио. Најпосле кад није могао проповедима народ навести, да се одрече народности, и кад је чуо, да ће нека србска војска доћи, да нас од мађарског тиранства ослободи, а он скупи своје банке, за које јединствено живи, и побегне у Пешту, да иј тамо метне, где су Закине кашике. Но да би га у кратко описао, ово је онај, о ком један латинскиј стихотворац вели: 'Deme autem lucrum, superos et sacra negabit.'
Ови дана је дошао овамо П. Атанацковић. Овога је мађ. министериум за епископа бачког наименовао, и одлази у Н. Сад, где ће га Чернович иншталирати.

Из Карансебеша, другиј дан Духова. Данас приспе амо онај славниј мађарац Мургу из Лугоша, путујући свуда по сели с три барјака мађарска; народ му се скупљао као чудо, и шта више, од сваког села људи су га до 10 на коњи пратили и к томе још кроз село свако су му коње испрезали из каруца и сами га вукли до другог краја села; свуда се заустављао, по црквама ходио и школама, народ влашкиј саветовао, да нипошто руке Србима не даду, него Мађарима, хулећи Србе свакојако; приближи се најпосле Каренсебешу, одма на ћуприји гвозденој од постављене страже заустављен буде и упитан: куда ће, и шта ће? на које одговори: да је рад к својој матери, која се ту бавила; одма му се запрети, да с барјацима несме унутра, такође и пративше га људе да мора одпустити, које и учини, и тако он сам с неколико његови помагача уђе у варош.
Чим уђе, oдма почне говорити против Срба, и донесавши неколико прокламација, позове народ да се Мађарима предаду, неколико њи отмени из Карансебеша дадоше се заслепити његовим сладодречијем, но прост народ скочи, и таки г. генералу Апели јави, молећи га, да би доброту имао истом господину јавити, да брзо ову варош остави, иначе хоће му рђаво бити; на које г. генерал пошље свога ађутанта, и овај му то јави, а он на то одговори, да он њему нема ништа заповедати, јер је он опуномоћен од мађарског министерства; на ово пак генерал одма да заповест на регименту, да се тај човек удали одавде, иначе неће му бити на лију. И тако он побои се изићи на ону капију, на коју је ушао, него оде на другу, но морао је преко једног потока прећи, где мало живот није изгубио. Он је дакле с његовим једномисленицима, да му је овде за руком испало, наумио био и Оршаву посетити; но и тамо би лепо дочекан био.
У граници врло лепо се друже Срби с браћом Власима, и сви су једнога мненија. Ми смо овако већ јавили: ако се и друге две регименте, т. ј. панчевачка и белоцркванска, на мађарску конштитуцију закуну, да ћемо и ми, ал' пре ни под кои начин.

Из Панчева на Видов дан. Из Карансебеша добили смо писмо од 10. Јунија т. г. од једог знаменитог лица, да је већ влашка регимента на ноге јуначке се дигла и са пушкама и топовима само дан и час чека, да свакој мађарској сили одпор даде, онако, како се граничарском народу пристои. Живила дакле наша честита браћа Власи ове регименте, кои се с нама у коло ухватише за обрану нашег светлог ћесара и за обрану обште народности, и свете наше вере.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1491 on: May 14, 2019, 11:12:21 am »

Из Беча, 12. Јулија. После прве вести о царском повратку послан је на ново један манифест од цара, да он неће моћи у Беч доћи, да сабору присуствује, будући је слаб, но у место себе шиље надвојводу Јована. На ово су се Бечлије јако ожалостиле; па и овај што је нешто застао, и тек данас чујемо, да је из Инсбрука кренуо и то врло тужан! Овде је пак сада великиј раздор међу грађанима; једни хоће, да се рок сабора продужи до 6. Јулија, будући страни чланова ни једног нема; а други опет то недопуштају, него хоће да се сабор сада држи. Мени један рече, да очекујемо посланике од Срба, Хрвата и Чеха; на које му ја одговорим, да на те не чекају, јер ови имају важнија и преча посла код своје куће, и није ијм сада до њиовог сабора. Грађани се већ ево 10 дана непрестано позивају на договор поради саборни дела, а нико неће да дође! Најпосле је изашао један проглас без подписа, где се грађани укоравају, што отежу са сабором, и призивају се на договор.
Немци по своим новинама јако грде преко словенства. Једном смо нас неколико хтели то оповргнути и народу праву истину саобштити, но ни једна редакција нехоте примити. Добро би било, кад би у Београду имали једне немачке новине, пак да нас исти Немци познаду. Они се сад владају по бечким новинама, које се на Србе ополчавају.
Данас је издан плакат, коим се свакиј отечественик позива, да по могућству своме жертву на олтар отечества принесе у новцу, од чега би се нова једна војена лађа саградила, без које спасенија нема од непријатеља. Свакиј то радо чита, али после се сладко осмејкује, аки би рећи хтео: таман време за грађење нови војени лађа, кад је и живити тешко: кесе већ дно показаше – то је заиста жалост.
Наши србски депутирци вратили су се из Инсбрука и синоћ су амо приспели веома невесели. Чује се да ијм је цар не само ништа одобрио није, но је скубштину србску од 1-га Маја и све, што се онда у Карловци урадило, за незаконито прогласио, и Србе упутио, да по пропису мађарскога министерства сабор држе и одатле угарској дијети своја захтевања предложе. Каква је то правда? Ми за цара гинемо, а он за нас неће да зна, но предаје нас као неко робље Мађарима. Видимо сада, да су наше привилегије само на артии! Но опет теши нас то, што се говори, да је надвојвода Јован опредељен за посредственика између Мађара, Срба и Хрвата, да мир народима поврати. У колико ће то бити, видићемо.
На царев дан била је овде велика слава, но према оној прошасти година велика је разлика. Радост и весеље изчезло је у престолном граду; свако ти само распитује како је доле, будући ијм устанак Срба на ползу своје народност великиј страх задаје. – Говори се, да ће се у Чешку послати други солдати, јер тамошњи житељи не трпе више Мађаре, кои су тамо при бившој буни по ћуди својој много крали и арали. Кнез Виндишгрец оставио је за цело службу. – Јуче је дошао из Италије кнез Шварценберг, рањен у руку, да се овде лечи.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1492 on: May 15, 2019, 09:38:37 am »

Србске Новине, бр.59. од 22. Јунија 1848.

Аустријско-угарски Срби и варадинскиј командирендер ф. м. л. барон Храбовскиј и овога метерниховство и вандалство. (Конац.)

Народу је у Карловци и у стану лицем на Троичин дан свашта на памет могло долазити, сaмо то једно не, да ће барон Храбовскиј с војском из града без даног му дозвољеног повода па још посве мучки и изненада на њега ударити. Зато се он и није био спремио, да овога непријатеља дочека и да му, како је требало, одпор даде; млогиј од пушкара његови ни праха ни олова није имао, и изван Карловца, на страни к Варадину једва је неколико стражара у понедељник 31-га освануло и на опрезу било. Свакиј је у вароши и у стану мислио, да ће овај благ-дан мирно и на молитви провести; али како се свакиј ту љуто преварио! Заповест бар. Храбовскога је била, да његова војска изненада у Карловце уђе, па на њене житеље и стан, кои се иза вароши на другој, сремској страни налазио да нападне; по томе се је она с топовима порано из града извукла и кришом, странпутицама и у више чета, до вароши довукла. Једва што је она стража предводитеља србске војске, г. Стратимировића, о њеном доласку известити могла, ал' већ с једне стране и танета из Храбовскови топова у варош летити, а с друге стране и мађарски солдати у крај вароши куће почну палити и на људе у улицама живу ватру из пушака давати започну. На овакову изненадну, управо разбојничку напаст Храбовскове војске наравно се сбити морало, да су се млоги од мирни житеља вароши и онако неспремни војника србски у првиј мах здраво поплашити и сбунити морали; али преко свега тога опет су они, коима слободно срдце у прсима куца и кои су поред оружа и праха с оловом имали, одма на јуначке ноге скочили и на битвиште непријатељу у коб поитали. Сада се љута битка започне: из Храбобскови топова с брда лете танета у варош највише на саборну цркву, овај драгиј сион србскиј, и на смирениј лицеум, овај милиј храм Муза србски, ал' србски топови не могу ијм одговарати, јер иј ту и нема никакови; но гди мађарски солдати наваљују, онде ијм Срби на сусрет ступају, па иј смело обустављају, и враћају ијм тане за тане и бајонет за бајонет, а има ту с њима и неколико самовољника с преко Саве, кои из дуге шаре вешто гађају и великим ножем добро изблиза секу! Плашљивци су измакли, ал' јунаци су на мејдану остали, и бију се од јутра па до подне, а били би се још и до мрака били, да ијм је могла и Храбовскова војска донде ударце и ватру издржавати, но ова, видивши да се Срби не дају надвладати, покаже ијм сада пете и брже боље повуче се натраг у Видин, гди јој се иза онакови градски зидина не може ништа.
Али док се на једној страни овако војник с војником и јунак с јунаком био, шта су на другој страни Храбовскога мађарски солдати и хусари радили?
Ови слепи и бездушни најемници неразборите и нечовечне власти овде су једне куће мирни и сиромашни житеља вароши из руке палили, друге пљачкали, а што опљачкати нису могли, они су ломили, разбијали и кршили, и тако невиним људма сваку штету, као негдашње азијатске орде, чинили; тамо пак старце су, жене и децу, на које ијм није требало ни попреко гледати, били, секли, боли, па, чуј просвећена Европо, што данас чути ниси ни помислити могла! једне од ови су још и на ватру побацали, а да би се они и робљем похвалити могли, хватали су на путу и по виноградима безоружане људе и дечаке, кои су пре битке из вароши своим послом изишли, или кои су позније од страха у поље отумарали били.
Један од солдатиј, којега су Србљи заробили, изказао је, да је иза њи близу битвишта сам ф. м. л. командирендер барон Храбовскиј стојао и ладнокрвно, цигару пушећи, гледао, како људи и цареви верни поданици гину, и како његови солдати ови људиј и поданика куће пале и арају и њине жене и децу кољу и у огањ бацају.
Кућа је 16 изгорело, а још више је опљачкано. На србској страни мртви је пало такође 16, а толико се и обранило. Штета непријатеља није нам добро позната; достоверни кажу, да је на његовој страни било до 60 које мртви које рањени.
Питамо сад само: није ли то грозна освета, права вандалска освета? Та ко може, ко сме рећи да није! Храбовскиј! Ти си стариј војник и аустрискиј заслужениј генерал; срамота је, знај, што си простодушне Србе, на њино зло, толико време варао и заслепљивао, и још је већа срамота, као што је и голема грехота, што си с њима овако варварски у Карловци поступао. Црн ти образ пред Богом и пред светом! Народ србскиј виче на тебе, као на свог подмуклог и великог злотвора, и из дубине свога срца протестира против тебе пред своим царем и пред целом изображеном Европом!
Из Посавине 5-га маја 1848.
У име родољубаца, кои с народом једнако мисле и осећају. Ј. С.


* Борба између Срба и Мађара.jpg (160.45 KB. 816x510 - viewed 9 times.)

« Last Edit: May 15, 2019, 09:58:15 am by JASON » Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1493 on: May 15, 2019, 10:04:18 am »

Ратно позориште у Војводини Србској.

Из Новог Сада. Богољубива она и човекољубива жеља и тежење кротки и мирољубиви Новосађана, да у миру и пријатељству са суграђанима своим иноверцима и у будуће поживе, није се могла испунити. Но хвала буди свевишњем, а пред целим светом похвала и благодарност Новосађанима, што они (Срби) нису узрок већ започетог немира, борбе и бијења, но зликовци Мађари са своим подбадачима Швабама и Шокцима. Послушај свете! како су дивји Татари започели бој на сред пијаце новосадске 14. Јунија, у јутру около 9 сатиј. Кротка и блага два брата наша прекосавка Срба, по обичају земље и отачбине своје, ишла су под оружем кроз пијацу и упутише се покрај старе варошке куће, идући к механи код 'Три сикире', и распитивајући се, као што неки говоре, за дућан, где би дувана купили, а по сказивању други, где би оштриоца нашли, да ножиће своје оправити даду. Тек што су до оштриоца стигли, одма наслоне своје пушке уз зид, и покажу му своје ножиће, питајући га: може л' ијм иј оправити и наоштрити? Овај пак заваравајући иј, да до после подне оправити ијм не може, дуже иј је време задржавао, док наједанпут из ненада чопор дивји Татара, под вођом своим Сабо Јаношем, првим лоповом и разбојником, кои је пре неколико дана из тавнице изишао, два ова наша брата не обколи, и счепавши иј од натраг за руке, јатагане ијм отму, и овима иј по глави, руку и ногу ране, а једном од ова два наша брата и на леђи страшну рану начине. Храбро и јуначки борила су се браћа против Татара: поотимаше своје ножеве и јатагане из руку Мађара и подобру ијм зададоше рану. Но савладани од грдне множине за невином крвљу жеднећи Татара, и многим ранама на земљу оборени, и на леђи лежећи против њи бранише се; најпосле множина крволока опет ијм ножеве поотима.
Сад свакиј нек' ућути, па пазљиво да слуша, а ми ћемо вам с престола правде свету истину  говорити. Заиста би дивјаци два ова брата наша поубијали, да није (зар тако сам Бог хтеде) тај дан опредељен био за избирање посланика за угарску дијету (жалостна ијм дијета), те је се наш србскиј народ код варошке куће скупио; коима кад допре глас, да дивјаци Мађари браћу Србље кољу, одма – ако и јесу голи шака били, сви сложно потрче, те кои цепаницу, кои мотку, кои летву од варошког бунара одкине, кои раскваре пиљарицама тезге, те сложно на дивјаке, од кои пет на место убију, а шестог једног Швабова, кои је у овој битки повикао: 'Сад ће бити од Раца паприкаша', тако ране и измлатају, да ће и он скоро за онима петорицама мађарском Богу на ужину! Она пак два брата наша Србина одведу у своју србску болницу, где се над њима тако лебди, као што чини мајка над јединцем; и надамо се до кои дан, да ћемо иј изцељене видити. Још би више дивјака потучено било, да иј није пивар по подруму и тавану посакривао. – Без сумње да ће и овде мађарске новине рећи, да су Срби криви; ал' добро је, што је баш, кад се та борба сбила, и сам Чарнојевић комисар на пијаци међу народом био, њи мирио и блажио.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1494 on: May 16, 2019, 08:13:09 am »

Из Карловца, 19. Јунија. Наше народне ствари врло добро стоје. Чарнојевић је из Варадина овога часа послао амо два интова са једним официром, кои моли, да му сл. одбор пошље једну депутацују, с којом би опет ново примирје закључио; но одбор је троици своим члановима налог издао, да иду и саслушају његову жељу, али да се не упуштају ни у какве договоре, нити да примирје чине.
Данас је дошло овамо писмо из Загреба коим нам се јавља: да нам у помоћ иду на пароброду 400 сережана и 200 најодабрании слободњака; осим тога на путу су још она три задржана бивша батаљона граничара, т. ј. сережана.
Из Црне горе опет јављају нам, да су се одонуд кренули нама у помоћ 500 свољевољника. – У уторак излази рок примирју, па онда ћемо Божиом помоћу напрад ступати. Видимо, да с правителством тако стоимо, да нам се ни у кога уздати нетреба, но, као што пословица наша каже, у се и у своје кљусе. (При закљученију овога листа дошао нам је, ако и не сасвим поузданиј глас, да је примирје још за 8 дана продужено. У.)

Из Н. Сада, 19. Јунија. Јуче су овде обнародоване две прокламације, једна од Чарнојевића, а друга од њега и Габровскога. Првом се на ново у Н. Саду прекиј суд подиже и захтева, да сви странци имају за 24 сата из вароши отићи; другом се захтева, да Ново-Сађани за 24 сата оружје положе, у противном случају прети Грабовски, да ће варош бомбардирати, као што је један батаљон Талијана амо послао, а то оне, кои нису хотели на мађарску конштитуцију заклети. После подне изилази рок овим прокламацијама; шта ће бити, незнам, ал' тешко да на миру прође. Н. Сад мора бити жерта слободе србске, па зато и не маримо, што ће нам се варош разорити. Нека се наше куће спале, – наћићемо у Пешти и Будиму лепши и бољи!
Мађарци овдашњи оруже су предали, ал' Срби никако неће. Они веле: послали сте нам прекиј суд и солдате на врат, с једне стране нам је опасност од града, а с друге од мађарског логора; узмите нам још оруже, па онда дођите, па нас вешајте. Ал' тога бити неће, док је Србина јунака; пре ћемо сви изгинути, него се Мађарима покорити! - Чарнојевић у последњој побуни показао се као Србин, али је то дволично било, па како је то народ разабрао, претио му је убити га, те је опет у град побегао, и отуда је оне прокламације издао.

Из Н. Сад, 20. Јунија. Лакоумни неки Новосађани дадоше се лагалима Грабовскога и Чарнојевића преварити, те јуче и данас мађистрату оруже положише. Јадници! Зар њима више на срцу леже њиове куће, него слобода целог народа? Бедни људи! Воле се у свом салу топити, него и варош жертвовати, и бити слободни и Срби. Италијани нису тако радили, они су Милано жертвовали, ал' су тим и онолику силу поразили, те су сад слободан народ. Но, чега су се ови Ново-Сађани бојали, неће иј мимоићи. Није Новиј Сад Нојев ковчег, да га река народнога покрета потопити не може. Скупо ће платити предају своју. Тешко њима, кад иј освета народна стигне.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1495 on: May 16, 2019, 08:28:22 am »

Из Алибунара, 19. Јунија. Белоцркванска регимента, која је сва устала за слободу своју, устројава овде табор. Влашко једно село Сент-Михаљ, које је проклетиј Мургу мађарством залудио, не само да није хотело уз осталиј народ пристати, но је и свакога, кога је знало, да за народност своју дише, нападало, било и убијало. Тако су заслепљени сељани ови једног свештеника нашег мучили и најпосле погубили. Јуче из табора нашег позову на договор једну депутацију; ова ијм дође, но они, против свега права, које у ратно време за парламентаре постојати мора, и при свему томе, што примирје влада, за које време свачија је личност обезбеђена, депутирце наше повежу и позатварају. На ово из табора буде послана једна чета војске, које људе наше ослободи и речено село покори. Премда је у њему био један ескадрон Секлера, кои су се жестоко били, ипак сили нашој морали су уступити. Пошто је ова ексекуција свршена била, врати се наша војска натраг у табор, ал' преко ноћ сељаци из околни места, разумевши за безчинија, која Сент-Михаљци починише, дигну се на ноге и цело село спале, тако, да осим цркве, која је поштеђена, ни једне куће није остало читаве. Тако то бива, кад се народ у достојанству своме увреди. Нека се на ум узму и друга места, која су још мађарством заслепљена; ласно се може и на њи излити народна освета!
Из Темишвара чујемо, да се тамо Срби и Власи на узајамну ползу буне и да су се Мађари завадили са командирендером Пиреом, кои ијм на искање њиово није хотео град предати, но напротив је топове на варош наперио. Је ли то истина? не можемо за цело казати, јербо су сви путови позатварани, па никаквог саобраштаја с Темишваром нема.

Из Беча, 14. Јунија. Прекјуче у вече приспео је овамо надвојвода Јован сасвим изненада.  Није дао никаква парада да му се чини. – Рок сабора продужен је до 6. р. Јулија, и говори се јавно, да ће тај сабор пуни 9 месециј трајати. – Од наши депутираца разумео сам: кад су приспели у Инсбрук, да су прво пред надвојводу Јована изишли, затим пред надвојводу Франца Карла, а најпосле пред цара, кои иј је врло лепо примио, ал' врло невеселе и неутешне одпустио. Цар ијм је, кажу, овај усмениј одговор дао: 'Скупштина је у Карловци незакона била, и тако ја њено закљученије неодобравам, будући је на њиј било више спреко Срба.*) У осталом ја ћу жеље мои поданика греко-неунитске**) вере, које ми се законим путем са народног сабора преко угарске дијете и мађарског министерства поднесу, уважити знати. Израженије ваше о верности с оцененијем примам.' Може ли се народ србскиј овим задовољити? и ко ће му замерити, ако сам себи своје право потврди.
Јуче у 10 сатиј пред подне била је једна част народне наше депутације код надвојводе Јована, т. ј. један архимандрит, један прота и двоица од светски људиј; но шта су урадили, нисам разумети могао. - Јављам вам и то, да је у прошас четвртак, 10. т. м., фехерцог Иштван са Баћани Лајошем хитно преко Беча у Инсбрук отишао, и то потајно, јамачно да нову интригу скује. – Мађари су сад опет на ново послали одборнике у Франкфурт  на Мајни, и ишту од Немаца војске у помоћ. Срби зло раде, што све једнако примирје чине. Како да не увиде, да Грабовски и Чарнојевић тим, што од 10 до 10 дана примирје продужују, на то иду, да Мађари имају времена спремити се и помоћ добити? Нека не оклевају ни часа, већ сложно нек' ударе што пре. Овде се јавно говори, да мађарскиј министериум уступа радо Србима Банат и Срем, а Хрватима Хрватску, ал' Бачку, Барању и Славонију неда никако, осим ако му се силом отме. Зато нека Срби јуначки напред ступају, док је још време. Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.
Овде се много говори, да у Пешти међу Мађарима велика неслога влада и једни с другима да се завађају. Да тамо неспокојствоа и опасности има, види се и из тога, што многи Мађари амо добегавају, а неће за своју народност да гину, већ је само језиком бране. Од овдашње славјанске каване беже као ђаво од крста, нити смеду овим сокаком проћи. Њиове народне гардисте сасвим су разуздани; кад кои хоће, онда на стражу долази, и стражар по некад мора, 4-5 сатиј на стражи да стои, док другиј из шетње дође да га измене. Пре три дана муштрала се иза Будима мађарска и немачка гарда (будући имају башка своју гарду); враћајући се натраг, немачка имала је прва проћи кроз једну капију, будући је прва ступила; Мађари викну, да се њима уклони с пута, она нехоте и тако се ту на капии побију и једни другима главе поразбијају. Овај је случај Бечлије јако против Мађара огорчио, и сви иј сада грде. Једном речи у Пешти је тако збркано, као турска боза, нит' се зна ко пије нит' ко плаћа. Министерство дало је свима ђацима оруже поузимати, да не би и они на скоро њему као бечки законе прописивали; но тим боље себи врат кра.
Чујемо да, да су у Пешти затворили 6 врли Срба: гг. Груића протосинђела, Стаматовића проту, Стојаковића адвоката, Суботића списатеља, и још два Пештанца. – Из Загреба нам пишу, да се патријарх наш тамо налази; бан је такође с њиме пошао и до Целовца дошао, но дознавши из бечки новина познатиј увредителниј манифест, вратио се натраг у Инсбрук, да прибави себи уделотворење за учињену му увреду од стране Мађара. Тамо је велико огорчење протуву аустријске владе, и сви увиђају, да је ова слаба и немоћна, те да ијм се ваља у себе саме уздати.

*) Да смешна изговора! На скупштини у Карловци једва је могло бити 10-20 Србијанаца, кои су само љубопитства ради тамо дошли, и ништа у закљученијама нит' су смели нит' су могли участвовати: па опет захтевања Срба не могу се одобрити! А кад се у Србии скупштина држи, па на њој љубопитства ради хиљадама Срба из Ћесаеије присуствују, као што сам и ја на једној био, то није ништа, нити коме на ум паде, да зато скупштину незаконом прогласи. Лаже свакиј, кои каже, да је Метерних из аустријског кабинета прогнан; није то истина, ако њега и нема тамо, остали су његови ђаци.
**) Дакле не Србаља но греко-несаједињени Мађара? Прекасно! Право је Грабовски рекао, да на карти аустријске монархије нема Срба! Ал' ако Бог да, показаћемо, да нас има!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1496 on: May 17, 2019, 07:53:10 am »

Из Загреба, 7-г Јунија. (Из Сабор. Нов.) Главно питање наше седнице саборске бијаше подупирање жеља србски. Србска браћа наша изабрала су светога г. Рајачића за патријарха и г. Шупљикца за војводу, кои би био војвода народа живућег у Бачкој, Банату, и Барањи и у Срему. Сада нападе многу господу страх, да ће тим начином Срем одпасти од власти банске; браћа пак србска кажу, да они под тим уветом, и само под тим уветом, са Хрвати чврсто и верно се кане сложити. Питање бијаше сада и питање остаје другому свему обштинству народа нашега предложено: 'шта да чинимо?'
Мене у одговарању на то питање воде свеобшти интереси јужно-славенски. Не пазим ја у том, је ли ће се част банска неколико миља даље или ближе протезати, непитам, да ли ће војвода у Срему дал' у Банату бити на челу народа; него питам ја: која је воља и кои дух у народу? Када ја то питам, па кад чујем, да мени браћа србска кажу, да они нежеле друго, него у интересу јужног Словенства заједно с нами поступати; кад видим да се је сав народ србскиј у том сложио: онда јасно увиђам, да за уздржати слогу и промицати јужно Славенство треба свако жељу браће србске подупирати; јер онај, кои би желио, да се ми зато завађамо, душманин је свеобште домовине наше, тај би чинио, да би се Мађари мило насмејали, и наскоро подјармили једнога па другога. Воља народа света је воља, воља је Божја; нека се изврши… да коме ће Срем подпасти? Ваљда у туђе руке? Зар Србљи нису браћа наша, као што смо ми њиова, ови за нас ми за њи! Ил' ћемо Срем на папиру држати под баном? или ћемо Сремце угњетавати, силом тлачити, где иј овако добијамо за нашу ствар добровољно, свесрдно, само под другим именом, наш бан неће ништа изгубити; напротив, надам се да ће и добити у обзиру округа власти своје, - добиће Далмацију и може бити више, ако будемо сложни. У обзиру пак свеобштег јужног Славенства добићемо свиколици, јербо ће се к нами придружити Банат, кои је до сада извржен без помоћи, без средишта насрћању душмана народности славенске. Зато слоге, слоге. Само она води к спасенију!   Људевит Вукотиновић.


* Људевит Фаркаш Вукотинић.jpg (133.56 KB. 616x818 - viewed 6 times.)

Је ли потребно, да верност Срба, Хрвата и Славонаца прама аустријском владару буде неизмерна, неограничена?
(Из Саборски Новина.)

Ово је заиста лепо питање, које је сада у моду дошло. – И треба заиста, да се питање ово претресе, јер се сада ради о животу нашему. – Невера мађарска, која нам даје с једне стране обећења лепа, с друге стране војску шиљу на нас, са свом силом жели очи краља нашега од нас одвратити, да он неувиђа и не жели оно, што Хрвати, Славонци у Србљи у Италии раде. – Пак краљ овај наш, коме су се старци наши клањали, кому се ми клањамо, неће чути жеље наше? – Је ли то могуће било? – Ако се то догоди заиста, да краљ неби дозволио, да се жеље наше испуне, је ли он држао, питам ја, присегу своју? Питам ја, је ли нам Аустрија дала право слободе, једнакости и братинства? Зар то право свима припада, само не Хрватом, Славонцем и Србљем? Зато може бити, што смо увек ћутали, што су јашили на врату нашем Немци и Мађари? – Зато што наше, храбре, добре и предобре граничаре за Кannonenfulter држите? Зато што у наше регименте граничарске ваше шупље Protections-Kinder пошиљете? Зато што вам Хрвати, Славонци и Србљи граничари међу чувају, и за целу Аустрију бдију, дочим ви ваше интолерантне теорије кујете? – Зато што се министериуму самосилном, протинародном, и нечовечном, које дух века неће да разуме, неслогу међу народима сејућему, непокоравамо?... Зар нам треба све одузети? Зар вам треба рат водити против нас?... Заиста ако то краљ одобрава, тада је прошло време верности, јер дужност наша престаје прам престолу оному, кои нас душманом, тлачитељем нашим продаје. – Жалостно би било, да се то догоди, али браћо, Бог суди срдца свију, - Бог знаде, и сав свет ће тако судити, да је сваком прва и света дужност бранити род свој и дом свој. Шта ће мени верност прама оному, кои ме зове од куће, пак док га ја браним на другом месту, шаље ми душманина, да ми кућу моју разори… То је лепа хвала, од које Бог сваког да чува!... Нека свакиј себе чува; кои није кадар себе чувати, он неможе ни другом веран бити. – Зато, браћо, зовимо натраг граничаре наше из Италије, нека с нами заједно живу и умиру бранећи домовину своју. – Волимо сви пасти, сви погинути, него да паднемо у робство сада, где се сви народи подижу у слободи новој.   Људ. Вукотиновић.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1497 on: May 17, 2019, 08:05:53 am »

Из Панчева, 20. Јунија. У Панчевачком одбору владала је највеће неслога и распра, због тога, што су неки чланови Мађарци у договору с Немцима, кои опет, придржавајући се генерала Лужетића, слушали заповести мађарског командирендера Пиреа, кои настојава у панчевачкој регименти раздор завести, и све Влахе, Словаке, Немце и Мађаре за себе придобити, да поврати стару бирократију, која је фактички раскинута. Ми смо за овај злоковарниј план благовремено дочули, и таки сходно противсредство наредили, нарочито умножили смо са 36 лица чланове одбора, и искали, да се ови закуну, не само цару верни бити, него и србска права бранити, главниј одбор слушати, и тајне одбора хранити, будући се доказало, да Немци и Мађарци све тајне мађарском министериуму издају и у немачким новинама саобшатавају. На ово се најжешће ополочи адвокат Срб-Мађар Алексић и Шокац Хованицки против сачинитеља заклетве г. Андрића, али су тако силно узбијени били, да се је првиј поправио, а другиј неће ни да долази у одбор. Одбор је свакоме оставио на вољу; ако хоће да се закуне, он може долазити у одбор, иначе мора изостати. Тако се устроје четири оделенија: полицајно-економическо, којег је начелник г. Тамбурић, финанцијелно с начелником г. Јовановићем од Погањешта и секретаром г. А. Андрићем, војено са начелником г. В. Рашковићем и секретаром г. Петром Андрићем, и т. д. Учиниће се наредбе, да се све царске и камералне касе заузму и трошити почну, а региментска и генералска власт укине, и властници скупа с официрима у Темишвар оправе. Г. др Тилшкерт, региментскиј лекар, јавио се већ у народну службу, и издао је налог за лекаре, да иду са србском војском. У Перлезу ухватили су 3 лађе са оловом и барутом, 13 камена сувачарски (ваљда за заклон од топова, јер су одвећ великиј) и неколико точкова од топова (ваљда су и топове нашли, засад незна се још).
Дошавши јуче у Земун наиђем на другиј покор. Овде заповеда капетан Вуичић из Добановца, да граничари, кои су амо дошли, заузму кордоне, које они непослушаше и хотеше га везати и у Карловце отерати. На тужбу умеша се и другиј један великиј господин од војенога реда, кои прећаше, ако капетан везан буде, да ће дивизију гарнизонску, саме Мађаре и Рушњаке, употребити против њи, и на варош, ако се уплете, ударити. Но г. Шпирта предусретне га јуначки са правим србским одговором: 'Слободно, ако смете, палите варош, сви смо на оруже готови, та претња нама је већ додијала; чините што хоћете, да бар знамо на чему смо.' На које он одговори: ' Нисам ја баш тако мислио; чините што народ хоће.' На то заступник генерала, ц. кр. у Београду конзул, г. подполковник Мајерхофер, изда својеручну писану и подписану заповест следујућег садржаја:

N0 622. Oд ц. кр. војничке команде од 28 р. Јунија 1848. П. 1131 заповеђено и на ваш договор остављено, да се за оно оделеније, које је за земунскуј гарнизон опредељено, само оне људе изберете, кои су за ту службу најпоуздании; то вам се налаже, да све оне од војничке дивизије, кои неће својевољно и из послушанија своје дужности војеном гарнизону и с тим скопчаном поредку да се подвргну, слободно кући пустите, проче пак новој ревизии да подвргнете.*) Узгред имате момцима прикључениј тајниј указ,**) уколико се њи тиче, обзнанити, и њима званично објавленије бана саобштити, да је већ високо посредствовање њег. ц. височества надвојводе Јована за жеље***) илирског народа****) од њег. величества цара одобрено, и да је за основ примљен сајуз мађарског војничког и финанцијалног министериума са царском централном силом.
Мајерхофер, подполковник у Земуну 1- р. Јулија 1848.

(С чиим дозвољењем? Зар смо ми Србљи марва добра за вешала и касапнице телијанске, да се с нама без нас располаже? Зар ми нисмо они луди Србљи из 17. столетија, кои без разлога гинуше, па сад за награду да се Мађарима предају! Лепа награда заиста, као кад би ком избавитељу утопљеник вешала поклонио!)

*) Вуичић је ове људе поодпуштао, кои су листом браћи својој у Карловце похитали, а и он сам је тамо отишао.
**) Добро би било, кад би Вуичића одбор на испит узео и дознао од њега садржај овог тајног указа. То обозривост политике захтева.
***) Вала не жеље, већ захтевања; ми смо за 150 година све једнако желили и молили, па све узалуд, а сада захтевамо, и то оружаном руком.
****) Дакле се и данас још непризнајемо за народ србскиј, но нам се којекаква имена издевају. Докле ће трајати то метерниховство?

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1498 on: May 18, 2019, 07:33:12 am »

Србске Новине, бр.60. од 25. Јунија 1848.

Догађај Карловачкиј од 31.га Маја.
(Из вечерњег листа бечки новина.)

Одкако народ србскиј под аустријским скиптром живи, никад он у верности, храбрости и оданости иза други није изостајао. Никакав рат није вођен, и никаква битка није се догодила, где србска крв за обожавану дунастију неби проливена била. Још и данаc србски синови проливају крв своју у Италии. Срби су са обвезателним уговорима постали аустријски поданици. Но права и привилегије, које су им дароване, ногама су погажене. Данас, кад су се сви народи за своја права подигли, стекао се и србскиј народ аустријски у Карловце на скупштину, где је без икакве приправности, но само нагоном народности побуђен и одушевљен, себи по старима привилегијама своима, једнодушно патријарха и војводу изабрао. После кратког времена постављен је један одбор и одређена је депутациа, која ће његово величество за потврђење молити. Будући је прекиј суд у Банату и Бачкој од мађарског министерства и за оне проглашен, кои би за народност радили, то је карловачки одбор морао дејствовати, да овоме насилију на пут стане. Он је неку част народа позвао на оруже, да би тако привилегије и народну касу, која се у Карловцима налазила, од могућег нападања сачувао. Никакав прекор, никаква опомена, и ни најмања протестација овом народном покрету од стране близу находеће се генерал-команде није предходила, кад другиј дан Духова у јутру око 8 сатиј, кад се сиреч цео народ у цркву приправљао да иде, у једенпут из Варадина града војска са топовима приближи се Карловцима, и таки поче пуцати, и сиромашну невину варош бомбардирати; 15 кућа за неколико сатиј у пепел је обратила, а 30 које мртви које пак рањени је оборено. Но будући је војска јуначкиј одпор искусила, то је морала натраг повући се, узевши собом своје мртве и рањене, а међутим око 40 душа, које жена које пак деце, која су се тада случајно на путу десила, одведши собом као робље.
Радецки бије се у Милану противу неверног и издајничког народа, ал' у Карловцима живе отцеви они синова, кои у Италии под заставом Аустрије војују и крв проливају; и великиј Боже! Карловци се због тога од аустријског генерала руше, што се у вароши и по селима аустријске заставе вију, што су депутирци из Карловца у Инсбрук к цару отишли, да погажена права народа измоле, и што србски народ јавно моли: би л' ја смео слободан бити? Какво име заслужује обај поступак аустријскога генерала?

Ратно позориште у Војводини Србској

Из Алибунара, 20. Јунија. У битки, коју смо прекјуче у Сент-Михаљу добили, нису били Секлери, како сам вам писао, но уланери. То нам чудно долази, што ми бој с Мађарима имамо, па нас бију немачки солдати! Ја мислим, да би цар наш требао само мађарске регименте да остави, да с нама војују, а своје немачке да уклони, јер ове и тако не зависе од мађарскога, већ од бечкога министерства. Ал' ми смо Мађарима издани, па зато нас треба сви да бију, ако се противимо! Ништа зато; што више непријатеља имамо, тим ћемо се жешће бити, а што се жешће бијемо, то ће нам слађа победа бити!
Ову малу битку непријатељска је страна скупо платила; од ње је, осим много рањени, пало 12 простака и 2 официра, међу тима мајор гроф Колоредо, кои су сви на месту остали; од наши су само двоица рањена, један тешко , а другиј слабо. Што је код нас тако мало несреће било, узрок је, јер смо у бусијама лежали, куда непријатељ никако продрети није могао. Срби су до сада две битке имали, па и те две од стране непријатеља већ два грофа животом платише: у Карловци гроф Зичи, у Сент-Михаљцу гроф Колоредо! Malum omen за Мађаре.

Из Карловца, 22. Јунија. Војска је наша ухватила четири мађарска шпиона, кои су људи од великог чина. Одбор иј је дао таки затворити, а на поискање Грабовскога одговорио је: да ће иј одпустити, чим Мађари све у Пешти, Кикинди и Бечеју позатваране Србе ослободе. Хоће ли на то пристати, не знамо ништа. – Примирје није закључено, но стои се на нози рата. Грабовск несме да удари, а ми чекамо, да нам се депутација поврати, па ћемо онда напред ступати. Колико сутра можде ће бити депутација овде. – Пароброди су престали радити. (Данас пред подне добили смо вест, да су се депутирци народни јуче за цело у Карловце повратили.  У.)
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1499 on: May 20, 2019, 09:31:03 am »

Из Карловца, 23. Јунија. Ноћас ухватише наши стражари на Дунаву једну лађу са житом и у житу сакривени 8 точкова топовски и осовина, два топа велика, 1 кумбара и 4 сандука, oбшивени кожама, с барутом и осталим потребама ратним. Ове је Грабовски издао из града Варадина у Бечкерек, но не изађе му план за руком, већ дођоше у наше србске руке. Наши Србљи логор су ископали на Везировом Брду и добро су свачим снабдевени; друмом стоје, идући у град, наши храбри граничари, Дунавом пак соколови шајкаши са шајкама, а од свију страна гомилама се понамешташе Бачвани, Сремци и Банаћани, без разлике Срби, Власи, Шокци и по некиј Мађар, кои се у селу затекао. То све стои на услуги и заповести народног одбора.
Мађари једнако говоре, да ће на Карловце да ударе, али опет оклевају, јер могу грдно проћи. Сами су се љути змајеви скупили овде, па је мучно ударити. – Друм, кои води од Каменице, затворен је и покварен, да нико проћи не може; он је обаљеном и изсеченом гором затрпан. – Чујемо, да је Чарнојевић покупљене од Новосађана пушке потајно Мађарима издао. Срби својом лакоумношћу осташе сада с голим рукама, па иј Мађари по ћефу вешати могу. Право ијм је.

Из Н. Сада, 23. Јунија. Чули сте, да су Новосађани Грабовском оруже своје положили. Ово срамно дело народнога издајства произвела су господа местна, она иста, која се пре као коловође народног покрета дејствовала, а сада, кад су цељ своју постигла, народ издаше! Да красног родољубија! Мађистрат је сам ишао Грабовском, овом диндушману Срба, и молио га, да варош у своју заштиту узме. Кои вук неће овцу у чељусти своје узети, кад му је пастир пружа? То Грабовски једва дочека, покупи од Новосађана оруже, у варош пошље војску и на капије топове напери, под изговором: да ће варош да брани. И Новосађани то верују? Та кад би он хотео варош бранити, није му требало од народа оруже узимати, но још да му је више оружја дао, јер и онако нема на измет солдатиј, будући је, као што знамо, од мађарског министерства искао најмање 40.000 војске, па да се на саме Карловце кренути може. Није то обрана, него обсада вароши, како само житељи неби могли са логорима србским имати саобраштаја. И то ови јадници неувиђају; неувиђају ко иј издаје, не увиђају, да иј њиова собствена господа у пропаст и на вешала вуку! Е, ал' ијм је жао њиови кућа од ћерпича! Тужан, зар су они тако склони на жертву за слободу народну? Ако је тако, то Н. Сад је за србство изгубљен. Костић, док до бировства није дошао, бијаше највећи родољубац, побуђиваше народ за слободу; сада са Чарнојевићем, издаицом србском, шампањизира! Рада Стратимировић, овај јунак дана док капетан не постаде, части сада официре мађарски катана! Лепо родољубије! лепа сигра с народом!
Бедни Новосађани, кад ли ћете очи отворити? кад ли се тужан освестити? Та од вас се србство највећој жертви надало, од вас је правац изгледало за своју срећу, па зар ви сад тако скревно да га изневерите? Чувајте се народне освете; пазите, да вас унуци ваши непроклињу за овај вероломниј поступак! – Но, свему још времена има, још се поправити можете. Устаните на ноге јуначке са осталом браћом нашом! Нека гору куће ваше, народ ће вам лепше саградити. Пламен у вароши вашој биће огањ на гори синајској, кои ће разжарити србска срца, да поврате слободу и славу србског народа. На развалинама вароши ваше подићиће се слобода србска! Слава ономе, кои се жертвује; вечито проклетство сваком, кои, да би из саможивости трошно своје земно благо сачувао, сав народ излаже пропасти!
Logged
Pages:  1 ... 95 96 97 98 99 [100] 101 102 103 104 105 ... 139   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.054 seconds with 24 queries.