PALUBA
December 07, 2019, 04:25:28 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na flushroyal75@gmail.com
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 96 97 98 99 100 [101] 102 103 104 105 106 ... 133   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 216824 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 394



« Reply #1500 on: May 20, 2019, 09:34:16 am »

Из Подножја Фрушке горе.  У данашњем бурном времену, где се изроди истражују, и на строгиј суд стављају, још се налазе отровне гује, које народ у прсима пита, и у њи неку надежду полаже. Још има демонови проповедника, кои простоту као подстрекавају, и намере јуначког србског народа као немогуће, и неправедне усуђују се извикивати. Тако посла ради путовао сам по Срему и наиђем на Дивош, ту људе у великом немиру затекнем. Уочим где некиј хирург зовом Сегеди, Мађар из Ердевика, с биљежником исте обштине, скупљеном око себе народу, неку прокламацију пред обштинском кућом чита. Скочим с кола, да разумем, што се онде збори. Но ево жалости. Срце ми као куцати преста, ноге ми клонуше, уста занемише,  једном речи: незнадо где сам, кад ми до ушију допре глас, где овај изрод изусти: 'Људи, нема бана, неме ништа од намере ваши бунтовника, повинујте се мађарском министерујуму, ако желите добра да буде.' При том нешто ме охрабри, кад видох два родољубива Србина г. ђакона Павла Цвеића и Јована Фрушића, где отргнувши од изрода прокламацију, стадоше га разјареним речма питати: ко је он, од кога је добио пуномоћије, таково што гласати, и како сме овај, где је сам овејани Србин, раздор да подиже? Неколико између њи питаше: хоћемо ли га везати? Но, уплашен овај одпадник, како то виде, нађе се у запари, седе на кола, те мој хирург, испраћен срамним речма, одпраши.

Из бродске границе, 18. Јунија. Има месец дана како се често бавим у Вуковару, и гледим чуда невиђена. Мађарци, Мито Рогулић, Салај и касап Бенко, подбунили су Славонце, на своју браћу православне вере. Најпре наговорише једног сељака те раздера банов позив на сабор, после скупише све саме голиће, те послаше мађарском министериуму, са писмом на његовог вицебога Житваја у Пешту. Тај сам се дан баш трефио онде, чујем велику вику, одем да видим, ал' онде ти нема никојег човека цивилизираног, већ сами простаци, јербо су се сви честити трговци и славни домородци уклонили, од подкупљеног бесног света. Ту  изаберу три депутирца; питам, ко су ти, па ми један на пијаци стојећи рече: Један је чизмар или сарач, био је толико пута за крађу затворен, другиј је простак, и рече, да се неби рекло да баш нема ни једног Србљина, узму једног калфу сапунџијског, кои нема ни куће ни кућишта, те тако узорита депутација оде министериуму мађарском и Житвају, кои је ваљда тако и наредио. Шта су тамо свршили није се могло дознати, ал' какви су људи, такав ијм је и посао. Од стида ништа нису о том мађарске новине писале.
Срби су после тога почели се будити и чујем да је обштина црквена послала 1.000 фр. народном одбору у Карловце. Некиј сам дан био у Вуковару 5 дана, пак сам видио на србској цркви барјак народниј, а на римском намастиру нема. Пак на велику сваког правог родољуба жалост, кад ја то једном нашем човеку пребацим, а он ми одговори: 'Е! ово је влашки барјак, па су Власи некиј дан и пуцали кад су га дигли на торањ, и певали су ноћу кроз сву варош песме противу Мађара.' Ја му кажем да је то народниј и наш и целе Славоније барјак, а зелени да је мађарскиј, али ти људи ништа о томе незнаду. Они не читају новине, нити знаду да су Србљи наша браћа по крви и језику. А овамо иј Мађарци буне супрот браће Србаља, па је сад зло у Вуковару. Потом ми приповеди како је некиј касап Бенко њима говорио: пуните пушке па туците Раце, и они су у великом страху, и да су јуче слали једног сајџију по катане из Бачке, и да иј Немци, и Рогулић и Салај бране, и да хоће да депутирца на мађарскиј сабор шаљу, то ијм је Рогулић говорио. Има вели и неколико Србаља, кои су с нама, питам га кои, он каже Рогулић, па онда онај калфа што је ишао у Пешту, и некиј колар. Говорио сам му, да њи Мађарци варају, и да ја читам пароха нашег србске новине, а он се чуди. Зато драгиј господине! требало би да се том свету очи отворе, а ваљало би оне издаице послати као Житваја к Мађарима нек' тамо врат ломе, да не трују овога доброг света. Разговарао сам се са и са много Србаља трговца и мајстора о  томе, па се туже и веле: сад у Вуковару владају Мађарци помоћу винцилира. Чисто ми је жао они људиј, кои нису ради да до крви дође, јер Бенко дражи на крв. Бог нек' помогне оним врлим људма, нек' иј Бог одржи док се ови Мађараца не избаве.
Мал' нисам заборавио, варају иј и да је бан Влах, и да њи хоће да повлаше. Особито Немци мајстори најгори су. Кажу ми и то: да ће бацити солгу и сметнути, па ће учинити солгом Рогулића. Варају иј да наш гвардијан хоће да се повлаши, и то овај свет све верује. Сад и села зову у помоћ и обећавају ијм земље, ако пошљу депутирце у  Пешту. Па да су Мађари ови људи, неби ни жалио, него све чисти Славонци. Ви знате да у Срему нема Мађара, осим ако је кои винцилир, кочијаш, или ако је кои у тавници, онде је њиово место. Свет је овде пре добро живио, и све су имућније куће Србљи. Објавите ово неколико речи свету, јербо знам, да вам нико из Вуковара несме ово јавити.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 394



« Reply #1501 on: May 21, 2019, 09:54:55 am »

Славну учреднишство Србски Новина у Београду.

Са великом жалошћу морао сам у новинама од 11-га овог месеца N0 56. разумети, да се описујем онаквим човеком, по чему, кад би оно истина била, неби се достојним држао онај чин носити, у коме се налазим; дапаче вредно би било, да би се сунце надамном помрачило. Онај чланак јест дакле само једна беда на мене oд једног непријатеља, кога са овим проглашујем недостојним србскога имена. Да би посведочио мој говор, позивам се на све митровачке грађане, с коим ја ево 16 година у најбољој слоги и љубави живим. Пре неколико дана послат сам био у Мартинце и Кузмин, па после са митровачким чизмаром г. Васом Николићем у Герк и Моровић одборном комисару г. Новићу, да би се тамо слога и ред међу житељима увела; тако је на прошасто брашанчево изабрала митровачка народна гарда од свои остали официра мене за свога капетана, коју сам командирао и са њом парадирао. Да сам непријатељ народа, зар би ми то поверење поклонило се? Даље се позивам на његову светост г. патријарха, кои мене и мој карактер од мога детињства добро познаје, да сам ја навек ревњивим пријатељем славенства показивао се; и шта више да ево сада има 14 година, где се у мојој кући једна православна Србкиња налази.
Тиме дакле може славно учреднишство осведочити се, да је све оно, што је у реченим новинама против мене наведено, лаж и пакост; и зато понизно молим, да би се ја као један правиј домородац и родољубац опет онако описао, како ме је Бог и природа створила, и као што ја овде и пред целим светом, кои ме познаје, заслужио јесам. Препоручујући се остајем са почитанијем

У Митровици 18. Јунија 1848.       Турковић св. р., капетан.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 394



« Reply #1502 on: May 21, 2019, 10:05:38 am »

Из Срема. Помоз' Бог зла жено, - рекне неко једноме друштву жена, које су после подне у недељу под прозорима једне просте куће на сокаку у ладу седиле. Једна између жена, наравно аспида василиска, скочи на ноге и љутито викне: 'А какво сам ти зло учинила, да те три стотине врага однесу!?' Овако незнан искочи и г. П. Н. и показа се пред Србством, ко је он. Он у југославенским и србским у Пешти излазећим новинама числу 47. т. г. учредника исти новина г. Павловића, и све друге издаице и заклете непријатеље србскога народа, правда и пере, говорећи овако: 'Надувани оклеветатељи и отмаштеници у новинама београдским наше врле и врстне родољубце безчесте и срамоте,' а кад стаде ове врле и врстне родољубце бројати, он само двоицу именова: гг. Павловића и Суботића. Хвала му лепо. Та ни један лонац киселе чорбе са два само јајете не може се људски зачинити, а камо ли са два само родољубца (па макар један био као Фрушка, а другиј као карпатске планине) више милиона србскога народа усрећити. Кад г. П. Н. срце боли, што се врстни родољубци србскога народа срамоте и безчасте, зашто није имена ти родољубаца у новине ставио, да се зна, ко су то. Мени се чини, да је он ова имена прећутао зато, да му се неби рекло: 'Ко кога правда и он је онакав.'


По свој прилици овако му и одговорити треба, како вели: 'Дајем вам, браћо Србијанци, на знање, да сам ја све те којекакве карикатуре, које сте ми послали, одма спалио и изгорио, које се надам, да ће и свакиј другиј право и искрено мислећиј, разсудљивиј Србин и брат учинити.' – Хоће да! – Лисица без репа рада је, да све лисице репове себи поодсецају! – Примеран поступак г. П. Н. а још бољиј савет, кои он браћи својој Србљима даје! – Од свега му Србства буди благодарност, на поступку и савету. Обоје нека задржи за себе, и себи подобне. Ако су оно, по зрелом расуђењу његовом, врстни родољубци, кои су пречестни образи у карикатурама изображени, а славна имена назначена, онда треба г. П. Н. цео србскиј род да куне, што се он усудио образе и имена врстни србски родољубаца на ватри спалити. До сада је био обичај на ватри спаљивати кривце, а г. П. Н. наопако и у зао час спаљује србске родољубце. Чујте Србљи, шта чини добромислећиј и разсудљивиј Србин!
Ја као грешниј човек о томе овако мислим: Ако су у карикатурама образи и имена врстни родољубаца, треба ти карикатура онолико комада печатати, колико на кругу земноме Славено-Срба има, па све свакоме по један комад у руке дати, с препоруком, да иј свакиј благосиља, и имајући иј непрестано пред очима, светим стопама њиовим следује; - а ако су она лица, кои су образи и имена у карикатурама изложена, непријатељи и издаице своје једнокрвне браће, исто тако треба свакоме Славено-Србину по једну карикатуру у руке предати, с противном пак првој препоруком, сиреч, да иј свакиј проклиње, и да се од њи чува!
Овако заиста цело добромислеће Славено-Србство мисли, нити се даје другчије о овом предмету мислити. Је л' те г. П. Н.?
Госп. П. Н. почео је о колебању народном говорити, па онде је из вида оставио оно, што је почео, да пере г. Павловића. Највећу јарост показује противу они, кои тобож каљају г. Павловића и г. дописатељу саветује: да другиј пут умереније пише. Охо, ал најбоље ће бити, нека сваког деле своја перу.
Писатељ овок чланка је г. Павловићу више чланака шиљао, па је он само оне у новине своје стављао, кои су по његовој ћуди написани били; а све оне, коима би се народ наш пробудити могао, бацао је ad acta, или, као и његов г. правдало, у ватру, па сад нека иј тражи ко хоће. И г.П. Н. спали на ватри све србске родољубце, па шта ћемо сада у овим критичним временима без родољубца. – Г. Павловић сад на великом формату издаје новине; али, кад се погледа на прекрупниј и разштрканиј надпис новина, на околну празнину формата, и на крупан титл, онда је овај формат још мањиј од прађашњега, па и то, у тако препространоме формату читамо само оно, што је већ остарило, престарило и оседило. Знам, да ће г. Павловић, читајући овај чланак речи: 'Ти, кои тако о мени умствујеш, дођи овамо у утробу мађарску, па ћеш видити, да и ти нећеш другчије писати, него што ја пишем.' Ово му се може веровати, али, ако је г. Павловић правиј Србљин, ако га је права Србкиња родила, ако га је србска сиса млеком одоила, и ако му благо, срећа и самосталност србског народа на срцу лежи, а он нека дође међу браћу своју Србље, па ће смети писати онако, као што дух времена, и цељ новина, органа народног, изискује.   Србољуб.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 394



« Reply #1503 on: May 22, 2019, 08:50:19 am »

Из Браилова, 12. Јунија.  Немогу ову прилику пропустити, да ти чуства радости и весеља мога неизјавим, која ми од дана на дан све већма расту, читајући благополучне успехе предрагог србства нашега. Могу л' равнодушан бити, гледајући како нам знатност рода напредује; могу л' ћутати кад срце хоће да проговори? Сав сам усхићен, сав милином обузет. Та не баве ли се зар све и народне новине и листови о нама Србима; не показују ли нам сами противници наши стазу, по којој нам ићи ваља, да к цељи дођемо? И није ли томе свему узрок знатност и претежност наша, која је инонародницима тако у оку, да нехотице о њој говоре? – О! да сладког часа, у коме ево живимо!
Ви сте се, видим, наоружали били са оружем истине и правде, које данас свуда торжествује; но увидили сте, да то оруже само по себи против нашег непријатеља није довољно. Наш непријатељ нема човечности, нема умног образовања: он је диваљ и суров. Према таквом непријатељу треба другачии одпор: оруже челика и храбре мишице. Нека би он скорим следствија и тога покушенија искусио; нека би оно нашао, што је одавна тражио! Јединство, слога и одушевљење пратиће сваког правог Србина у ту свету борбу, у борбу истине и правде. Ни један Србин неће се ужасавати од наумљеног предпријатија, јербо је дело славно, целително и спасително; дело, које ће основ за срећну будућност положити, и које ће у вечном спомену код благодарног потомства остати.
Читам управ данас позив народног одбора на оруже и помоћ, кои како може. Незнам може л' се наћи тако неблагодарног Србина, у кога прсима неби овај глас одзива наћи могао! Ми смо далеко, па је глас и до нас допрео. Није прошло много, а то се неколицина овде сложимо, да помоћ, какву можемо, одавде браћи нашој шаљемо. Да се од нас немате великим жертвама надати, то вас морамо напред уверити; јербо смо сама голотиња, која би више чиме другим, него овим, што сад чини, помоћи могла, да је другачије. Ја од моје стране морам се старати за остарелу мајку и сестре, коју ми два брата, служећи обштој ползи, надгледати немогу. - Ови дана поћиће тамо г. Глиша Веселиновић, кои је своју пшеницу у Трст на продају послао. По њему ћу вам послати шта будемо скупили на олтар народног блага.

Тројна краљевина. Како се бан у Загреб вратио, одма сутрадан држано је заседаније сабора, у коме је решено, да се царем поднешено посредствовање надвојводе Јована између Мађара и Хрвата прими, али само под овим условима: 1) ако се ово његово посредствовање распростре и на србску, с тројном краљевином уско скопчану војводину; 2) ако се онај погрдниј, за бана и сав народ увређујућиј манифест онако, као што је издан, натраг узме, и учињена народу увреда освети; 3) ако се мађарска војска из Кикинде и Бечеја уклони, ако се сви позатварани Срби, Словаци и Чеси слободни одпусте, и Грабовском, Пиреу, Виндишгрецу и свима подобним тиранима строго забрани, да од овог часа нигди србскиј и хрватскиј, чешкиј и словачкиј народ не нападају, осим кад се ствар не мирно не сврши и кад се рат заметне; 4) ако се одречена законитост србског и хрватског сабора призна; 5) ако се Хрватскиј и Славонии Далмација одма придружи. - У овом смислу је с места писано надвојводи Јовану. Док се пак народна ствар на чисто не доведе, бану је предана диктаторска власт. – Оним батаљонима граничарским, кои су пролетос, пошавши у Италију, у Загребу заустављени, бан је допустио, да се поврате кући, где ијм дивји Мађар хоће красниј Срем да поара. 'У добриј час, веле илирске новине, то ијм је дозвољено, иначе би били и својевољно отишли, да бране свој дом и род.'

Италија. Љубљанске новине јављају, да је у Инсбрук дошао курир из табора Радецкова с гласом, да је мир између Аустрије и Италије закључем. – На граничаре у Италии дошао је позив без подписа, да иду бранити своју кућу, на коју ијм непријатељ напада. Граничари су се здраво узбунили, а Радецкиј се страшно поплашио, јер без граничара неби могао рат наставити. За ублажење узбуњени срца позван је био бан хрватскиј, да на њи оправи проглас, кои би иј уталожио, које је он и учинио.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 394



« Reply #1504 on: May 22, 2019, 09:05:35 am »

Србске Новине, бр.61. од 29. Јунија 1848.

Ратно позориште у Војводини Србској.

Из Панчева, 23. Јулија. И код нас се већ коцка бацила. Ратно позоруште и у славном нашем Банату отворило се. Бојна труба са свију страна буди и позива Србадију банатску против непријатеља, да одбрани нашу стару бановину србску, да сачува света права своја, крвљу дични праотаца наши искупљена и сачувана. Издајство командирендера темишварског Пире-а, његов метерниховскиј поступак и овде се јасно показао. Он је свака подла и беззакона средства већ употребљавати почео, како ће народу србском главе доћи, како ће своим – потајним непријатељством и лукавством сва народна тежења наша осујетити. Но духом неклоните браћо србска, Бог је праведниј на нашој страни, и свемоћна је десница његова над нама! Прва победа и у Банату је наша. Непријатељ је при првом нападанију на нас до ноге потучен! Браћо, Бог је с нами, ко ће против нас?
Прво у Банату непријатељско нападање било је код Ст. Михаља, крајњег места Белоцркванске регименте, које дели границу од провинцијала. Ово непријатељско место много је нама пакости чинило, што је људе наше при пољској радњи узнемиравало, везивало иј и тукло, што су нам ти сељаци сву у околини марву покрали и однели, што су два наша свештеника везали и у Темишвар послали, и многа друга безаконија чинили; на последку пошље депутацију из стана алибунарског мајор г. Милојевић, овај искусниј војеначелник наш, где је до 2.000 наши Граничара скупило се с једним топом, к њима, да престану већ једанпут толике нам пакости чинити, но они и једну и другу па и трећу депутацију нашу задрже, вежу, и у Темишвар пошљу. Ову су кураж зато они показали, што су већ тај дан у Ст. Михаљу до 300 уланера скупило и до 800 од њиове гарде, да на наше нападну. Ово је издајство било од командирендера Пире-а, јер како је могао мађарској трупи допустити да у границу ступи, кад је пре кратког времена нашем генералу Лужетићу торжествено и службено се изјаснио, да један корак мађарска војска неће у границу прекорачити, и то он главом својом добар стои, да ако ми од наше стране на провинцијал не ударимо, они ни корака у границу неће, иначе се првиј корак на границу сматра као издајство и непријатељство. Дакле шта је заслужио таковиј човек, кои нас овамо уверава, и главом добар стои, да нећемо у граници нападнути бити, а овамо заповеда мађарским трупама, да нас нападну? Но хвала Богу, наша је победа, они, што су тражили, то су и нашли. Ови 300 уланера са гардистима крену се против нашег алибунарског стана око 2 сата по подне, но наши храбри Граничари сви на ноге јуначке скочише, и Бога у помоћ позваше, те непријатеља долазећег прво с топом своим поздраве и тако иј све у првиј мах одма збуне, но поле дужег пушкарања и пуцања из топова, мађарска војска пете окрене, и нагне бегати, но гроф Колоредо са неколицином њи удари јуришем на топ наш, но храбри Србљи ухвате иј у каре и то убију овог мађарског вожда, а они други кои погину, а кои се бегством спасу.
Мртви су онај дан од непријатеља 14 нашли, и многи рањени у Вршцу су у шпитаљу. Наши су ту свршену победу обдржали, и непријатељско место Ст. Михаљ све ватром спалили. Слава храбрим нашим Граничарима србским, кои су овде показали, колико ијм род и народност србска на срцу лежи. Тако Србљи, весела вам мајка! Слава и нашем дичном предводитељу г. мајору Милојевићу, кои је мудрошћу, искуством своим многогодишњим и разборитошћу, на славу србског имена, непријатеља тако славно дочекао и до ноге разбио! Слава ће неумрла овакови витезова поздном потомству остати као најсјајнији аманет, и имена ће се њиова славити код србског народа.


* командирендер Пире.jpg (60.63 KB. 400x600 - viewed 23 times.)

Овде је код нас у Панчеву јучер велика забуна била, јер нам писмо, на овдашњег агента од пароплова управљено од главне агенције у Пешти, јавља, да он од Оршаве долазеће пароплове и шлепове горе непушта, него све доле нек' задржава, јер ће Панчево најгрозније позорје рата бити; к овом се и то сајузило, што нас командирендер Пире тајно напасти намерава, јер је писао на све обштине не-србске, да при првом његовом сигналу ударе на нас. А и то је најглавније, што народ зебе и бои се и од свои унутрашњи непријатеља, а и у самом одбору нашем људиј има, кои ни мало искреног пријатељства и родољубија непоказују; а знамо да је тајниј непријатељ много опаснии, него јавниј. Покрај све воље и одушевљенија неколико чланова, неда се много спасителнога за народ извршавати, па се боим, да нас непријатељ, покрај задржавања ови лица, неприправне не нађе. Г. Алексић, адвокат, кои је председатељство заузео, мора сасвим искрено поступати, мора се као правиј пријатељ народа србског показати, ако у одбору председавати жели, јер досадашње поступање његово праведно је негодовање народа побудило. А саду овом опасном времену, у овом часу, где нам ил' живот славан ил' робство предстои, браћо! будимо на опрезу. Панчевци! будите бодри, да нас из потаје когод несмете; пазите, да нам препоне међу нама славној цељи нашој на путу не буду! - По најновијим вестима Мађари ће данас лицем на Петровдан на све таборе србске ударити, да приведу оно у дејство, што је мађарска дијета ови дана закључила, т. ј. да се сви Мађари на оруже дигну и Србе у Угарској истребе; а дијета ова није била ни подпуна, нити законим путем отворена. Сада дакле знају Срби, шта иј од Мађара чека.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 394



« Reply #1505 on: May 23, 2019, 09:32:57 am »

С Дунава. Из числа 69. Загребачки Новина видите, да ерц-херцог Јован у свом ручном писму, коим бана у Беч позива да тамо о хрватско-славонској ствари с мађарским посланицима преговара и уговара, ни спомена о Србљима и о њиној ствари не чини; да је сабор у Загребу закључио, да се иште, да се власт ерц-херцога Јована као посредственика и на Србље протегне, и да се Хрвати неће ни у какове уговоре без своје браће Србаља упуштати.
Ми благодаримо браћи Хрватима на овој њиној љубави према нама Србљима, и радујемо се што увиђају, да је братски завез између нас и њи нуждан; да су наши интереси једни и исти и да наша ова преважна и превелика хрватско-србска политичка и народна ствар, неће никако моћи пожелано за руком изићи, ако се заједно не будемо држали, ако заједно не будемо за њу радили. Свакиј за себе млого нећемо учинити; али заједно и сложки доста и довољно.
Речиј, красни и лепи речиј, доста се тамо на сабору изговорило; видићемо, шта ће у ствари бити, како ће и браћа Хрвати 'веслом порадити.' Ми смо ево поодавно већ под оружем и у опасности: време је већ да се и Хрвати на пољу јуначком за обшту слободу и народност покажу! Да Србљи имају главу, какову браћа Хрвати имају, и да Срби нису у нужди готово из ничег свој 'свет' стварали, него да су имали, што они имају, у свом сабору и у свим земаљским властима, гди би они данас били код овог одушевљења доброга, послушнога сложнога и на свако пожертвовање готовога србског народа!
Идемо да видимо. – Ми овде само би тај савет дали Србима, или боље рећи главном народном Одбору у Карловци, да и он одма све потребне кораке учини, да се изради, да ерц-херцог Јован буде посредственик и за Србље, уједанпут кад и за Хрвате, да се и хрватско-славонска и србска ствар уједанпут предузме и оконча. Но за то нека Одбор определи време, за које да има и за Србље, као за народ, један 'хандбилет' изићи; јер је то жалостно, да се о Србима преко свега тога, што се они на природну своју формацију и на своја права позивају, и што већ под оружем у таборима стоје, опет још ништа неће, као о народу, да проговори и јавно напише. Па се још људи не стиде говорити о 'духу новога времена,' о 'народној слободи и уставности,' о 'савезима народа!' Ако пак за то време неби изишло, да се посредственост ерц-херцога, као местозаступника царског, и на Србље протегне и разговор и о њима као народу, као и о надлежном уговору за њи, поведе; онда нека Одбор ни мало више не оклева, него нека купи све могуће народне силе, па 'ступај напред!' и тако нека натера непријатеља, да му призна име, име народа; пао, остао, свакојако ће србско оруже истерати, да свет припозна, и да запише, или: 'јест истина и ово је народ,' или: 'јест доиста и ово је народ био!'
А најпосле, можда ће боље бити, да се више ни мало не чека, него да се одме оружем поради, о чему ће ваљда Одбор боље, него ми, моћи и знати судити. Што ми увиђамо, то је, судим, истина: наш народ залудан стои и троши се у таборима, па се најпосле може куће и огњишта зажелити, а међутим непријатељ све се боље спрема и све више снажи.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 394



« Reply #1506 on: May 23, 2019, 09:43:24 am »

Из Беча, 21. Јунија. Надвојвода Јован ономадне, т. ј. 18. т. м., отишао у Пешту, да отвори тамо сабор земаљскиј. Овај ће сабор врло знаменит бити, зашто ће се на њему свршити судбина Угарске, т. ј. решиће се: ил' да Мађари Славенима попусте, па да се прославе, ил' да не одустану од мађаризације, него да себе упропасте. Последње чини ми се да ће најпре бити; зашто чујемо, да су министри у својој конференции закључили на сабору израдити, да се 200.000 рекрута подигне па Славени коначно сатру. Питање је само одкуда толики силни рекрути? Мисле ли Мађари да ће ијм Славени дати рекрута? Заста не; тешко и за спољашњег непријатеља, а против своје браће није ни мислити. Сами пак Мађари никако у стању нису између себе толику војску кренути; осим на папиру, као што ће јамачно и бити. - Није истина било, што сам вам пре писао, да су у Пешти затворили гг. Стаматовића, Груића и Суботића, но само г. Стојаковића. Прва троица су ономадне била овде, и гг. Стаматовић и Груић одпутовали су у Загреб, а г. Суботић остао је овде са још неким родољубцима, да као одборници народа србског присуствују на тамошњем сабору.

Угарска. Дијета се 23-га т. м. у Пешти отворила, и то чрез палатина. Надвојвода Јован био је у Будиму и ту је само преноћио, па разговаравши се с палатином о поравненију с Хрватима, одма се натраг у Беч вратио. Ова дијета неће дуго трајати; само како се министерству одобри, да може 40 мил фор. ср. узајмити и нову војску од 200.000 момака скупити, од кои би се одма 40.000 на ноге поставили, а други се повремено употребљавали, сместа ће се разићи.

Тројна краљевина. Бану је дошло царско ручно писмо, коим се позива, да дође у Беч, куда ће и мађарски посланици доћи, па да ту с њима надвојвода Јован изради помирење. Сабор је у Загребу решио, бана не пустити, да у Беч иде, док се год од Мађара њему равно лице, т. ј. палатин на то не одреди.

Италија. Непотврђује се онај глас да је мир са Аустријом закључен.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 394



« Reply #1507 on: May 23, 2019, 06:50:18 pm »

Србске Новине, бр.64. од 9. Јулија 1848.

Ратно позориште у Војводини Србској

Из Чуруга, 5. Јулија. Данас у два сата у јутру крене се наше воинство из Чуруга на Фелдвар, где је непријатељ још спавао, и неприправан био. Овај се састојаше из једне компаније Франц-Карлове, једне дивизије Вилхелмове регименте, 4 компаније народне гарде и 3 ешкадрона Фердинанд д' Есте катана, 3 топа 6-фунташка и једног 7-фунташа кумбара. Непријатељ се стави у ред. Ми смо у овој три сата трајавшој битки једног само момка изгубили, рањен је један тобџија здраво и опасно, и обрлајтнант Бановчанин слабо, а од Мађара пало је млого: 15 мртви, и преко 30 рањени. Но при свем том ми смо се у стан натраг повукли из узрока, што нам је џебане почело нестајати, будући смо у овој битки преко 200 топова избацили. Освоили смо мала једна кола за џебану са 6 фишека за 6-фунташке топове, једна кола са 10 мерова жита, 100 комада говеда, више коња и оружја. Заробљен је Фрањо Добранић кадет из Костајнице, или, као што он каже, предао се је сам. Сад се спремају опет за борбу, која предстои; и зато неможемо се довољно начудити, где је једанпут бан с хрватском војском?

Из Чуруга, 6. Јулија. Писао сам вам о првој фелдварској битки, а сад вам хитим обширније вести да саобштим, и шта се је даље догодило. Кад су наши Граничари – 400 момака другог батаљона варадинске регименте, 200 граничара с косама, 36 Србијанаца и 8 топова 3-фунташки – на Фелдвар са три стране ударили, и на знак три топа опалили, на које ијм се једна шајка од 4 топа на Тиси одзове, били су најпре Србијанци – њи 36 – крадом се до шајке довукли, па одатле пођоше у мађарскиј крај села, да га запале. Мађарској стражи знали су се подкрасти, и тако ову које обмањујући, које сечући дођу у село. Србљи Фелдварци показивали су ијм куће, у коима су катане на квартиру били, и из кои су поједини, ларму чујући, излетали, но одма и смрт налазили. Где год су Србијанци катане у кућама нашли, а понајвише су и спавали, одма су иј изсекли, палећи куће сеном, које су у процепу понели били. Дошавши до сред села, где сами Мађари обитавају, уђе некиј Јован Пињо Миливојевић из Ваљева, у кућу Михаила Венингера – Немца – кои је два своја пса патријархом и баном, а мачку војводом назвао, и тако иј к себи свагда призивао, и ту му најпре 600 ф. ср. глобе у банкнотама узме па га затим – Србијанац Немца – посече. Његов син  погинуо је такође јер су га нашли лежећа у коли, а кад сазнаше Србијанци да је то син оног љутог непријатеља Срба, онако лежећем одсеку му главу. Банке оне доцније је истиј Србијанац у битки изгубио. Дошавши до мађарске цркве, заседну за ову, и почну се борити с непријатељем у преко лежећој крчми, где иј је најмање 100 бити могло, и ту оборе 7 катана. На знак тамбура скупе се сви непријатељи, или су можда из крчме изишли били, а наш топ поздрави иј сокаком, и смаже силне катане, кои су доцније у цркву пооднешени били. Србијанци почну ретерирати и виде на сокаку до 150 непријатеља мртви. Колико су иј картачи и пешаци потукли, још се незна, непријатељ сам признаје, 200 глава мртви да је имао, а наши мисле да иј је 500 пало, па међу њима је и један тамбур, две девојке и Чивутин Лаза, агент од пароброда, кои је с новцима бегати био почео. Но Србијанац га један стиже, отме му све новце, и посече га. Кад су једанпут граничари ретерирали, и за јендек засели, потукли су до 20 катана. Из ови вестиј видићете, шта је известно, шта не, па сад нека 'Ungar' претерује и лаже, по обичају. Ја знам напред, да ће он ову битку Мађарима приписати, и неће поменути, да су од нас само Георгије Михајловић из Попинаца, Јован Мирковић и Михајло Обрешки погинули, а Васа Опачић, Глиша Каранов, и Арсеније Дроњак рањени, и то и је сав губитак. Кад су се наши у стан повукли, запали непријатељ остатак србског села, и побегне близу старог Бечеја, оставивши Фелдвар, куда наши Србијанци данас отиду, да донесу свог погинувшег друга. Ту нађу једног Мађара, свежу га и доведу овамо, где му данас торжествено Синђелић, Србијанац из Ужица, главу одсече, и скупа с телом у Тису баци, и то из освете, што му је брат његов одпре у Фелдвару смртно рањен. - Чујемо да је синоћ један пароброд са 200 гардиста дошао у новиј Бечеј, одкуд овај час 60 Срба к нама утекоше с женама и децом, потврђујући величину губитка, коју је непријатељ по свом признанију јуче претрпио, сиреч 200 глава. То је последак битке, која ће мудрог полковника Стевана Сурдучког прославити, док је Србадије, сад и поздније, и кои ће Мађарима страх и трепет задати знати.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 394



« Reply #1508 on: May 24, 2019, 10:06:09 am »

Из Карловца, 7. Јулија. Фелдварц после битке 6 сатиј трајавше, и почем је сав, изузимајући цркве, изгорео, у наше је руке пао, где је непријатељ велику штету имао. Код Ечке је у првој битки пало до 200 непријатељски глава, а код Ст. Томаша 300. На Сент-Томаш је непријатељ покушао био и по другиј пут ударити, но као и првиј пут до ноге је побијен. Наши га натераше на воду, и ту иј се мнозина подави. Мађари у Фелдварцу, да би се осветили за поражење, које иј је постигло, ухватили су једно србско дете и живом кожу одерали. Је л' кад таковог варварства на свету било!?
Јуче су на Черевић из Адице хусари напали, где честито узбијени буду; ту иј је пало до 80, и отерани су натраг. Од наши је неколицина рањени. Нападање ово било је због тога, што су тамо наши ономадне отели 1200 пушака и двоја кола џебане, које је Грабовски шиљао мађарском логору у Футогу. - Данас је амо дошао бан хрватскиј, кога смо с највећим ускликом поздравили. Од њега смо разумели, да је поводом, што су Мађари одбацили свако помирење, заповест издао граничарским региментама, да све батаљоне крећу против Мађара, од кои неки већ су морали границу прећи; бродску и градишканску регименту предаје на расположење главноме одбору. И г. патријарха очекујемо данас да се поврати. – Чујемо да Ново-Сађани подижу логор између Футога и Н. Сада.

Из Земуна, 9. Јулија. Данас нам је опет у средину нашу дошао г. патријарх. Од њега смо разумели, да је Јелачић бан примио предводитељство србске војске, која ће заједно с хрватском и славонском дејствовати. – Данас од јутрошње доба до овога часа види се из Београда великиј пожар у Банату. Судећи по положају мора да гори помађарено влашко село Уздин. Пре тога чула се и пуцњава топова.

Глас народа славенскога.
(Из Agramer Zeitung-а)

Где је тај новоизабраниј војвода србскиј? чује ли гром топова у Карловци? писку падне браће? И не види ли пожар, кои су проклети Мађари подстакли и многе куће у пепео обратили? Где је војвода? разлеже се глас на све стране? Али узалуд! Уместо гласа војводина чујемо само рику непријатељски топова, звеку њиови сабаља и ударе њиови коса и бајонета на телесима невини грађана, коима се никаква друга кривица приписати не може, него што ће као Славени славенски да се Богу моле, славенски да мисле и да говоре, а неће пред новоствореним Magyar Isten да клече, њега и мађарскиј министериум, кои је амо из беснила састављен, да обожавају. Где је војвода? разлегало се из свију грла, кад је опасност највећа била; али сва вика би узалуд! Војвода мора да је физички и морално мртав, одговара јек оближњи брегова, почем он, од како је изабран за ово достојанство, никаквог гласа, никаквог знака живота од себе недаде. Нека почива тихо, одговара народ.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 394



« Reply #1509 on: May 24, 2019, 10:21:57 am »

Дописи. Из Срема. Милиј роде србскиј! час је одсудниј куцнуо, време је дошло, робство се твоје навршава, срећа ти насусрет лети, слава ти се обнавља, коју је неслога и раздор паклени изрода и издаица упропастила била. Све данас, милиј роде, од воље твоје зависи. Час је одсудниј куцнуо, а време је дошло, да славу праотаца, вековима сарањену, обновиш и повратиш. Робство се твоје навршава, ако се роде, у число други самостални народа ставиш; а сад је томе време. Срећа те свуд на све стране прати, јер је сам Бог с нама, Србство побеђује душманина, славне су свуда србске победе. Све интриге данас на страну одбацимо, саранимо неслогу и раздор, сгрлимо се дружески и сљубимо се братински, имајмо сви једно срце и душу у свима телима, једна воља нека је обшта, сви за једног један за све живимо и гинимо, учестајмо хиљадама таборе наше, презиримо свакој непогоди изложене домовине и имање наше за обште благо и самосталност нашу, справљајмо себи а највише потомству нашему сладку србску славу, време ће нас зато благосиљати и плести неувеле венце; жертвујмо пожару и спаљујмо сами домове и имање наше, где увидимо, да ће нам од ползе бити, све ћемо временом постићи, ал' самосталност ако сад за какав нибуд интерес упустимо, не добисмо је нигда, јер о том радимо, да бар унутрашњу самосталност задобијемо, а задобићемо ако сложни будемо, и све на њу жертвујемо, не жертвујемо л', онда смо робови до страшнога суда. Та боље ти је сам своје добро пожару предати, него допустити, да ти душман куће пали, и имање хара, боље ти је, роде, све имање и украсе за обште благо жертвовати, него гледати србске украсе на душманину твом, да се душманин на срам имена твог с твоим украсима дичи и поноси.
Све на страну за обшту срећу и благо, за тим свакој живи и умире. Устанимо, браћо Срби, свуд на све стране, на душманина нашег, и збришимо ову татарску поган с лица земног, која је нас све мислила упропастити. Представи себи роде славу Немањину, и његови потомака, представи време Душанове славе, шта си онда Србине био, шта ли си данас. Угреј свакиј срце слогом и љубави, охрабри се као Душан храбриј, одважи се као Обилић, та они су Срби предци наши, а ми њини треба да смо достојни потомци. На ноге дакле браћо, на ноге, оружја се лати стар и млад, кад видиш да си од неверног ти цара презрен! јер те од себе као недостојне поданике одбацује и душманину Мађару у робство предаје. Престала је верност цара спроћу нас поданика његови, јер верниј му слуга Грабовски на народ удари и 14 жертви падоше, а све са знањем цара немачког, треба и ми спроћу њега такову верност да имамо; он нас душманину као стоку продаје, да нам душманин и кожу с леђа згули, те да учињене немачке дугове с наши леђа издужи. Хоћеш ли то, Србине, примити на се, или ћеш се са јуначком десницом ига и робства душманског опростити? Политика немачка није допустила да се с народа до голе душе поотима, и дуг издужује, но бацила те је, роде, под суровост Мађара, да те они гуле како они знаду, цар те продаде Мађарима као Јуда Христа, да се само дуга, што су Метернихи учинили, опрости. Мало му је што толике жертве за њега и његову монархију дасмо и дајемо, а да би за кога! Једна нам браћа у Италии за цара крв проливају и гину, а он другу с Мађарима бије, очевидно дело, да нас упропасти. Дуг Мађари на себе примише, те да ти Србине издужиш; ти се Србине само зато у Аустрии држиш, да крв проливаш и немачке дугове издужујеш и то до данас, а сада за ништа, за фајту и пазму, јер и имена немаш нити сушествујеш у очима цара немачког. Цар нас је презрео, одбацио нас је и другом намеће и продаје, дакле смо ништа, кад смо у његовим очима ништа, учинимо да будемо у целој Европи ишта, да себи самосталност јуначки на марсовом пољу извојујемо, те да тако међу самосталним народима славан народ будемо. Позовимо сву нашу браћу из Италије, кои за неверног цара немачког невину талијанску крв проливају; и оно је народ кои своје тражи, и Бог ће ијм дати, као што се и ми у његову свету вољу уздамо. Позовимо, велим, браћу нашу из Италије, у србско коло наше, и удримо сви сложно душмане наше, устајмо зараније да нам је слава милија. На ноге браћо, сад је време, сад је час, пак напред, напред ступај свак, у име свете троице наше, пречисте мајке божије и заступнице наше и сви свети наши, прославимо Србство наше, које је тиранин мислио упропастити, корачај, ступај напред, стар и млад, јер је с нами Бог, и његова света воља!

Из околина наши ове вести добисмо. 4. ов. мес. у Митровици се страшна побуна догодила. Браћа наша западне цркве с нашом браћом у битку се упусте. Срби навале нагло на противника, ударе на пивару, убију пивара и једног Мађара, а жени пиваровој руку одсеку и на више места ране, јуче се преставила, а данас т. ј. 6-ог саранили су је. Кажу да је пивар 200 римокатоличке браће наше у потаи имао, и наговарао, да на Србе ударе, зато су му Срби жао за срамоту вратили, црна га земља покрива. Целој овој несрећи су официри са обрштером Растићем узрок. Они, кои су на наш народ заповедали пуцати, сви су се разбегли, обрштер је у Србију са више официра побегао, непуштајте, браћо Срби, задобивениј лов из руку: могу нам велику штету учинити. - Западне цркве Срби помирили су се с нашима, и кажу, да су свему том господа крива и да иј треба на коље натаћи. Они сад иду сви скупа са Србима у Карловце, и на Мађаре, да војују, јер сами кажу: та ми смо рођена браћа по крви, што нас је време раставило, ми нисмо криви, Бог нека суди ономе, чрез кога је тај раздвој учињен. – На место обрштера Растића постављен је Радосављевић, честит и одличан Србин. Сад смо у нашем Срему мало боље осигурани.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 394



« Reply #1510 on: May 25, 2019, 07:26:48 am »

Јавниј одговор на приватно писмо једном рођаку у Суботици.

Љубезниј рођаче!

Ако сам се и зарекао више ти не писати, ал' љубав моја к теби, и к свима вама, приморава ме казано порећи. Као год што на кормилу новог државно-правленија угарског само њи неколико Мађаромана, занешени фанатика, паче ли Славогоња има; тако и по обштестима нису сви Мађари Србогоње, него само једна мала част, од њи, а то су немеши – благородници, племићи – и немешка преимућства уживајући, јуратошком гордошћу, паче ли беснилом опојени мађарски високонаученици. Јер као што сам ти и у последњем писму писао, оно су само оригинални Мађари, кои се као остаци Арпада сматрају, а то су немеши, дакле и земље господари. Сви остали Угарске житељи само су – по корпусјурису – простиј, добровољно примљениј, данак плаћајућиј и работајућиј пук!
Тако дакле кад је год реч о мађарској нерегуларној војсци, треба разумети немеше, а остале као најмљене, или натеране пустосвате, које само грабеж и верозаконскиј фанатизам одушевљава. Како вам дакле с Мађарима у обште, а како с њима поособ поступати ваља, по себи се каже. Толико само; добрима, т. ј. мирнима житељима пружајте руку пријатељства, па ће вас као избавитеље од мрске аристо-бирикратије дочекати; а са зликовцима поступајте како знате.
Сузе радости потекле су ми, кад сам у новинама читао, како су храбри наши граничари после сто и неколико година првиј пут за себе и своју народност – а не туђу ћуд и под туђим жигом – код Сентомаша јуначку своју крв пролили, ал' су и победу одржали. Ако вам је у битки тој пао шака Кишкерскиј свештеник, кои је Мађаре против Срба подизао, пре изречене му пресуде, подајте ми св. евагелије, нека га истолкује, да види: како се слаже она Христова наука са пострекавањем једног обштества против другога? Хваљеном свештенику тим више чудим се, да је тако заблудити могао, што је протестант, којег је вероисповедање на самом евангелију основано, и којег је он проповедник. Но будите ви само у предузетом светом делу вашем постојани, па се небојте којекакви фанатички корифеа, кои, због своје нечисте савести, од славенске сенке презају. Вас одушевљава најблагородније предпријатије, а то је: повратити и утврдити своју народност, које је и Богу и људма мило; а њи подстрекава гордост, злоба, завист, саможивост и упорство, да одрже над вама господарење.
Чуо сам, како је стариј злоћа – Грабовскиј – молио Србе, да села и салаше по Бачкој не пале. Матори крвник тај жали, што се салаши пале, а не жали што су Мађари досада неколико стотина србски жена и деце као јагањце поклали! Ја се боим, да ви опет нећете с Грабовском у којекаква условија ступити. Еда ли сте већ једаред за својост сазрели? Ја би свако Грабовскога писмо, као некад Грци Суљоти Али-Пашина, у присуству писмоноше на ватру спалио.
У сваком обштеству има фанатика – понајвише званичника Мађара – кои злобом заражени, своје сажитеље против Србаља, или по њиховски против Раца, на бој пострекавају, говорећи ијм: ако се Раци отму, да ће постати њиово робље и – шта више да и самиј верозакон у опасност долази. По мојем мненију добро би било, кад би се ви постарали, овако лукаво-лажна измишљенија чрез прокламације предварити, доказујући сасвим противно. Из овога лако би следовало, да би мирољубиви житељи мађарски ове паклене апостоле похватали, вама иј предали, и с вама се сајединили. Оваки апостоли нарочито у Сенти – најпоглавитијем месту бачког диштрикта – има доста, као Мајорош, Ожђанија, Ујхазија, Штрос, Карачонија, и још неколико. – Здравствуј.

У Београду, 6. Јулија 1848.  Твој Рођак.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 394



« Reply #1511 on: May 25, 2019, 07:29:39 am »

Из Посавине. Цар нас је предао мађарском министерству; ми ово министерство не признајемо, нити га можемо дотле признати, док оно непостане угарско и док се нама државним законом правица неучини и наша народност необезбеди. Зато ми сад слушамо наш главниј Одбор, кои је у Карловци, признавајући га за нашу привремену народну власт. Да неби мађарско министерство у нашој граници могло бркати и мутити, ми предлажемо, да нам главниј Одбор, у име народа, кои сад под оружем стои и кои му је своју власт поверио, часпре ове олакшице нашем народу у србској граници, кои се засвоју народност овако жертвује, распише:
1) да граничар ону земљу, на којој стои, као своју собственост сматра и држи;
2) да граничар своје имање делити може;
3) да свака робота и у граници престаје;
4) да му се уступа шума и паша;
5) да граничар, кад хоће да се ожени, за то не иште допуштење од регименте;
6) да се граничару жировница допушта;
7) да обштине у граници саме својом касом рукују; и
8.) да дрварина, коју су граничари давали генерал-команди и командирендеру престане.
Ове олакшице и хрватско-славонскиј сабор граничарима Хрватске и Славоније ови дана даје; а што овај сабор оним граничарима, без сваког даљег, досад леглног пута и поступка, дати може, то исто може обнародовати и дати и наш Одбор граничарима србским Срема и Баната. Кад цару не даду код нас царовати и кад се не зна, које нам правитељство управо заповеда, онда ћемо, док се у земљи мир и поредак не поврати, ону власт слушати, која се међу нама налази и коју смо ми установили, по нужди и по праву природе, које као народ, остављен од цара и гоњен од непријатељске државне власти, имамо. Нека дакле само наш главниј Одбор из Карловца пише у подручну му, народности нашој верну границу, да горе наведене олакшице у име његово и народа свога, кои сад и у Италии и код куће своје крв пролива, себи посвои; па после, ко може, нека гледа, како ће му иј опет укратити. Воља народа је данас највеће сила, особио, кад је истиј народ уједнпут и уредан војник с оружем у руци, као што је наш честитиј граничар.  Ј. С.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 394



« Reply #1512 on: May 26, 2019, 08:25:58 am »

Из Осека, 2. Јунија. Ево данас опет познадосмо једног издаицу, кога тако рекавши на руку држасмо, а то је Мојсије Георгијевић, парник. Овај човек од постојања свога шеврда; када смо ми наш језик на дипломатичку част подићи хтели, он је противан био, а кад смо га запитали: зашто то ради? а он нас амо тамо вукаше, и веровасмо му, шта је год тај човек радио, да је добро радио, док га нисмо послали на сабор у Карловце, а кад је получио шта је хтео, и кад је одбора перовоћом наименован био, примио се званија, а после изневери нас с речма: 'имам ја тамо суплента'. Кад је кући дошао, радио је из петни жила, да га Швабе у Загреб као посланика изберу, а кад је после видио да се наш магистрат помађарио, а он се прихвати оно мало народне странке, и њу обмане с речма: да ће он све нама израдити, да Швабе не газе по нама, и остало. Преварисми се и изабрасмо га, па шта је тамо радио? Гледао да себе у каково званије увуче!
Кад је вредниј г. поджупан пожешки Буњик представио, да је веровитичка жупанија и град Осек мађарске законе припознао, и од бана се одцепио, па зато да се за времена у ред стави, али устаде наш народниј поклисар Јефтаћ (тако га у Осеку зову) и место да он коју рече, да то није ништа службено дошло, но су то само приватна писма, на које се тако што чинити неможе; али, питао би ја Јефтаћа: ко би му службено писао? Пожоња или Арвај, градска господа, или окрунисаниј поджупан, или другиј Салопек, којега је отац нас на мађарском сабору првиј пут продао? Он вам је, браћо, таковиј, кои са Швабама неутралнима и с нама држи, и тако га дуго немогосмо познати.
Ови дана читам у швабским новинама, да су Јефтића на мађарскиј сабор за поклисара кандидирали, и у звезде га кују, каквиј је он честит, а нас хоће из Осека да истерају, наши шест домородаца, које јурата, које писара, труну у тавници, кад иј ко пита зашто? одговоре: што бану страну држе. Да ти је роде погледати било, кад је ову шесторицу народна стража (швабска) у 7 сатиј у јутру из горње вароши у град допратила, камен од жалости пукнути би морао, за већу још дику швабску барон Бронда (невидио лица Божија!) платио је простацима да вичу: 'живили Славјани, ал' ће вас вешати!' Кад су дошли у град, таки су држали седницу и предложили, да се сви шест обесе; али неки рекоше, да иј крволоку Грабовском предаду, будући је јављено, да ће до кои дан амо доћи; и код тога остаде, а с нашима опет у тавницу; - ал' ето данас чујем, да тај крволок несме да дође, ваљда је чуо, да га браћа наша хоће да допрате, и мисли да му се не догоди као што му се никад није, и зато незнам шта ће још с њима бити.
Два грађанима наша дошла су у седницу, и само једну реч противну Швабама рекли, а Швабе удри по њима, ето ти слободе. Ако ћу шта рећи, право имају, јачи су па нек' туку, док имају шта; ја сам био на сабору још у Мају месецу, па су нам обећали асистенцију, и грофа Нужана за комисара, али хвала Богу до данас недође још ни једна нога, а Швабе како пишу мађарском министериуму – ето њима помоћи, а солдати и катане и тако су њиови. Чули су они добро, да је и нама обећана асистенција па није дошла, те нам се спрдају велећи: пошли су вам Хрвати на помоћ, ал' су набасали на јелду па се сви потопали. Ми несмемо из собе изићи, а Јефтаћ вели: да не треба још асистенције, није ништа службено дошло. Та Бог те убио, кад да дођу? ваљда кад нас небуде, или кад ти у Осек дођеш, да тебе чувају? Мислиш народна странка приправила ти је дијурне? Свезнаћеш – приправићемо ти серенаду, јербо ти си се научио у Загребу на серенаде, и бакладе (тога има у Загребу доста). Другиј пут више.             Илија Пенић, Србин западне цркве.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 394



« Reply #1513 on: May 26, 2019, 08:30:36 am »

Србске Новине, бр.68. од 23. Јулија 1848.

Ратујућој браћи једно мненије.

Мађари заузимљу у војводини великиј простор, а још немају прама истому соразмерно число војника. Та погрешка излаже иј великој погибели, и да ијм тврдиње нису у рукама, могла би бити узрок њиовој коначној пропасти. Покрај свега тога ласно ће Срби њи прогнати са свију отворени места, ако саберу све своје силе у два корпуса, па једним у Срему, а другим у Банату нападну једну за другом све непријатељске точке, а затим са оба корпуса сложно, или са једним само (како се види да је нужно), очисте и Бачку. Ударајући великом и сливеном масом на мале и раштркане чете, ове морају бити до ноге побијене. Сви велики војводе, кад су се нашли у положенију, у којему се сада наши налазе у војводини, вавек су поступали онако, како је овде назначено, и вавек су победили.
Да би се овај предузетак срећније а лакше свршио, ваља означити, у кои ће се дан и сат, и на којем месту сабрати војници из свију логора; али све то мора се тајно држати од непријатеља. Место собранија војничког ваља да је далеко од станова непријатељски, да из ови не би дошла каква пречица. Нападенија пак да се учине великом наглости, и да са једне точке непријатељске одлете као муња на другу, како исте неби имале времена међусобно подпомоћи се. - Да наши логори пак не би остали изложени, нека се у њима остави толико воинства, колико је нужно за одбрану.
Ово дело ваљало би учинити одма, без икаквог одлагања, докле недође велика мађарска војска; јер онда, будући ће сила њиова бити простору соразмерна, не само што ће иј бити тешко потерати за границе, него ћемо још и ми морати да силе своје све једнако раздељене држимо; а то ће нам зло испасти, особито ако не умножимо нашу војску.      Матија Бан.


* Матија Бан.jpg (81.72 KB. 400x576 - viewed 24 times.)


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 394



« Reply #1514 on: May 27, 2019, 08:44:26 am »

Ратно позориште у Војводини Србској.

Из Чуруга, 10. Јулија. Ево вам сада тек достављам обстојателно известије о битки, која се 2-ог т. мес. овде догодила. У тој битки било је говора у новинама, ал' још је није нико онако описао, као што је заиста била. Она је овако ишла: Из непријатељског, под Фелдварцем станујућег логора, одцепи се 2-га Јулија једна чета, састојећа се од 12 регуларни војника, и потајно се привуче на границу између Чуруга и Фелдварца  постављеној предстражи у растојанију од 100 корака, и изненада на нашу стражу с оружем нападне. Ова видећи устремително нападање непријатеља, а видећи количество њиово, таки почне одпоздрав из пушака њима шиљати; а будући да је цело воинство непријатеља већ у виноградима на 200 хватиј себи бусије похватало, следство буде то, да од наше предстраже два момка одма с почетка мртва падну, имено Пазар Јуришин, и један Србин с' преко Саве.
Сад наше воинство, које се из 200 пушкара с два топа и неколико копљеника састојало, к месту боишта ускори, и приспевши скоро потегну из пушака на непријатеља олово бацати, тако, да за пол часа бојног принуђен буде непријатељ прве бусије оставити, и ретерирајући на ново себи бусије међу крстинама нађе, и пуцати почне, но наше храбро воинство, видевши леђа непријатеља, с таковом хитрином пуцања на њега се устреми, да га и из ови бусија истера, и к бегству принуди, терајући га и вијајући тако, да га сасвим у село склонити се принуди.
Овде препречи пут нашем воинству једна незгода, која се у том састојала, што џебане нестане, и наши почну натраг уступати. Непријатељ се сад охрабри, кад недостатак воинства нашег примети, а потом опет није смео напред крочити, но срећа му у том послужи, што му у том тренућу помоћ из старог Бечеја приспе и воинство с 600 катана и 800 пешака умножи. Сад на ново обрате топове своје на наше воинство, које принуђено буде битки крај учинити. Овде су се особито храбрости, јунаштвом и мужеством наши предводитељи Петар Цветић, Исак Давидовац, и с њима Дама Радосављевић одликовали, тако, да су с неустрашимости својом обојег воинства очи на себе обратили били. И зато непријатељ бојећи се веће какове силе, да неби му за леђа заишла, и топове задобила, врати се с топовима у село натраг.
Овде се опет одважи наш јунак Алекса Доловац, са свои 7 другара, кои су с њим заједно на десном крилу налазили се, а имено с Тимом Петровићем, Илијом Бобићем, Петром Малићем, Савом Катићем из Чуруга, и с три Срба с' преко Саве, не мали страх непријатељу задао, јер у повратку нашег воинства смести се са својим друговима у једну непријатељем опустошену кућу, и кад се непријатељ приближи, почне га са стране изненада с таковом скорости из пушака бити, да га од часа сбуни, од даљег напредовања одврати, и отважности својом наше цело остало воинство спасе.
Од наши су само речена два човека пала, а 5 рањени у логор се донело; но њиови је, које смо известно и дознали, 23 мртва, и 40 рањени било. Бог нека нам и у напредак у том нашем, правду тражећем боју, помогне! – Тако се оконча битка, и ни један од Алексини другара ране не задоби, и премда је на њи олово као киша падало, опет зато, Божијом десницом бранећи, невредими у свој се стан поврате.    К. И.
Logged
Pages:  1 ... 96 97 98 99 100 [101] 102 103 104 105 106 ... 133   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 24 queries.