PALUBA
March 19, 2024, 10:28:31 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 [102] 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 ... 336   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 715029 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1515 on: May 28, 2019, 08:40:53 am »

Из Баната, 2. Јулија. Кад је народ србскиј, крепка грана великог и дичног стабла славенског, из дубоког свог сна, у ком је више солетила укочен лежао, пробудио се, кад је црно рубиште са умни свои очију скинувши, у сунце свете слободе погледао, оживи срце његово ладно лучама слободе угријано, и он пође, духом времена вођен, просветну своју славу потражити. – Он пође, не бунтовно, но њему својственом и урођеном кротошћу и верношћу, пође путем правде и милости, средством представника свои од свога пресветлог цара, кога је престол и свету круну неоцењеном крвљу својом више пута искупио, са уздисајем молити, да би и на њега, његов највернии народ, милостивим оком погледао, и њему његова света права, која су му пресветли предци његови, за превелике заслуге његове, даровали, опет натраг повратио.
Но како је цар и краљ наш представнике народа србског примио, и какву је пресуду на њиову најпокорнију молбу изрекао, сваком је Србину познато. Шта дакле оста сад србском народу у његовом бедном стању чинити? Ништа друго, него или се влади свог гордог и суровог врага Мађара робски подвргнути, или храбром и крепком десницом себи  пут к слободи и слави раскрчити. Србин се прими оружја, јер пробуђени дух његов, окусивши сласти слободе, никаква страха непознаје. Народ се србскиј диже на оруже, да смелим срцем, и крепком мишицом својом, покоривши свог душманина, падшу славу своју обнови и подигне. У следству свете ове намере већ до 60 хиљада наоружани наши војника к боју приправни стоје. Једно заиста велико тело, које ће врага нашег лако победити моћи, ако мудра, и проницателног ума мужа за вођу свог имало буде. Мудар вођа душа је тела воинственог. Он одушевљава све поједине удове целог тела, он несмеле храбри и к мужеству ободрава, крепко и умно слово његово, у своје време воинству говорено, пролази као муња кроз срца духом малаксани војника његови, силне и мудре речи његове дају ладном срцу топлоту, а мишици челичну крепост и снагу. На заповест мудрог и женијалног вође корача неустрашимо и смело војник у гортан смрти, он заборавља на страх, заборавља на верну супругу, на малу дечицу, на старе родитеље, на добро и домовину своју, јер само победу пред очима има. Он зна, да је мудриј вођа његов таково расположење у логору учинио, да се сигурној победи надати може, и од туд следује оно слепо повиновење војника прама вођи своме. Где овога нема, нема ни победе, повесница старог и новијег времена даје нам о том довољно примера. Зашто су Наполеон, надвојвода Карл, принц Евген, Лаудон, Монтекукли, Кутузов, Суваров, Карађорђе и многи други вође силни победитељи били? Зато, јербо су дух проницетателан имали, коим су најдубље тајне свога непријатеља проникнути могли. Бистро око чудесног ума њиовог одкрило је сву намеру непријатеља пре, него ли ће стаженије бити, и непријатељ на њи ударити. Мудар и уман вођа слабо кад почива, дух се његов с плановима победе занима. На брзом коњу хитро пролази простор земље (Terrain) умниј вођа, он је ускорио  бистрим оком своим положај непријатељског предела провидити, и у књижицу своју начертати, он зна где су воде колико широке и дубоке, какве и колико велике шуме, зна све пољане, баре, канале, винограде, њиве, он зна од прилике напред, како ће непријатељ трупу своју да разреди, колико и каквог рода војске има, зна где ће пешаке, где артилерију, где ли коњанике наместити, и зато је похитио чрез уводе, чрез војену ласт (Kriegslist) намеру његову осујетити, и њега сбунити, а кад је то учињено, онда је битка полак готова и добивена. Од мудрог дакле вође зависи сјајна победа, од невештог коначна пропаст. Зар би непријатељ у стању био наше храбре граничаре код Влајковца разбити, да су мудрог предводитеља свог имали?
Вожда дакле требамо, мудра, бистра, проницателна, кои тактику и стратежију уме и зна, јер без доброг вожда не само што у светом нашем намерењу успети нећемо, но грозим се и помислити, што коначно у пропаст низринути бити можемо. Зато и позивам високославниј управљајућиј главниј народни одбор, у има целог народа србског, у име светог дела нашег да би једног врховног вожда и два три мања предводитеља избрали, и установе послали, јер знајте, да ће нас без такови војеначалника душманин за цело победити.
Надам се, да ме ни један Србин укорити неће зато, што сам неколико речиј написао; ја сам ово по нагону срца мог чинио.

(За вожда се већ постарало, и као таковог срећу имамо поздравити г. Ђорђа Стратимировића. – Већ је у стану перлезкиј један славан млад Србин, из Црепаје родом, приспео, кои ће поред г. Дракулића дејствовати, и кога цело тамо налазеће се воинство похваљује, а и сам командант, јер се команди радо повинује.  У.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1516 on: May 28, 2019, 10:01:12 am »

Из Границе, 14. Јулија. У следству добивени високи налога, већ од дана 4. Маја т. г. од места рођења мога удаљен, разним пословима, срећу и благостање тројне краљевине тичућим се, занимајући се, и тако најсветије дужности, понајвише у Загребу извршавајући, немого до времена доћи, да се читањем Србски Београдски Новина ваши скорбан мало разведрим, и горкост тужног срца мога што осладим. Ево тек сада у граничарској земљи изненада код родољубиви србски граничарски грађана те желајеме среће участник поставши, наслађавам себе сладошћу, која из ратни дољноземно-подунавски известија ваши обично изтиче; - и премда паклена неверност неки проклети издаица скорб ми задаје с једне стране; опет с друге стране витежке победе, код Сентомаша, Перлеза и на другим местима славно задобивене, мелем у срцу моме, - радости, које у груди моје све сместити не могавши, у свирке иј преливам славонски вила, да иј целом славенском свету разтрубе, разнесу! Живили храбри Србљи! дубока захвалност, - неувели венци, коима ћемо ми, и позно потомство наше, витежка дела ваша украшавати; - безсмртниј записник, у којему ће славна имена ваша вечно блистати, да вам буде сладка награда; а лака она земљица, у којој некад кости ваша почивале буду!
Што даље у броју 63-ћем ваши новина, под 6-м Јулиом т. г., о Осеку пишете, замерити вам није, јер је лако увидити, да добро извештени нисте, и баш зато за свету дужност своју држим, садашњиј положај Осека, и целе вировитичке жупаније истинито описати.
Поглаварство како жупанско, тако и грађанско именованог земљишта, осим некои чиновника, - углупљено у стародреван свој латинизам, дремљиво је одправљало дужности своје, пушљивог законика Вербециног, трулог званичног механизма, и остарели завичаја свои држећи се као пијан плота; простиј пук лепљиво се држао плуга свога; трговина нешто мало пре ускрсења пештанског града цветала, потом пала; радиност и обртност свака манкала; а о народности нашој нико сањао није; - дух народниј изчезнуо, а с њим и она сасвим изумрла – које нехатости и немарљивости оно за усавршавање и изображење наше пагубности следство било и бити морало, да је матерњиј језик наш само још у устима простака, сељака, и средње класе се људиј неизглађен, неизображен, да не рекнем, изопачен заостао; духовствено и чиновништво Цицерово је цвеће безполезно, и безнаградно мирисало, а Немци, кои је најмања класа грађанства, у приватним и јавним диванима језиком своим завладали, и у граду осечком првенство и супремацију задобили.
Порођењем хрватски, србски пештански, и србски београдски новина, почео се из дубоког сна свога пробуђивати дух народниј, али све корак за кораком, и тек онда, кад је зора слободе зазорила, кад је јек њен, кои је у Паризу и Бечу зајекнуо, и у подунавским југославенским земљама одјекнуо, дух се народниј сасвим пробудио, силно подигао. – (Даље следује.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1517 on: May 29, 2019, 09:03:31 am »

Из Беча, 17. Јулија. Мађарскиј палатин фехерцог Иштван прекјуче је дошао амо, да са Јелачићем баном, кога сутра очекујемо, мир направи. Са собом несмеде повести диктатора свога Кошута, но Баћана и Естерхазију. Кошута зато није повео, што су се бечлије спремиле биле, ако дође, да му мачију музику даду, као што су некиј дан и Естерхазии давали. На Кошута су Бечлије зато тако огорчени, што је некиј дан на сабору јако викао против правитељства аустријскога, и што је своим фанатизмом дољноземне народе побунио, те сада сва трговина стои. – Мађарски министри покушали су овде код барона Сине узајмити за државу 42 мил. фр. ср., но он ијм изјави, да то није у стању учинити из узрока, што у Угарској има много добра, која се сада у великој опасности налазе, па незна хоће ли кад што о њи видити. На ово они повторително молише барем за 10 мил., но добију одговор, да ијм ни 10 хиљада није у стању издати. Тако се дакле скршише све мађарске махинације и Кошутове жеље. – Дознали смо из поузданога извора, да је правитељство Француске оправило мађарскоме ноту, којом Србе у своју заштиту узима, а Мађарима препоручује, да имају сва захтевања србска, као праведна испунити.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Из Пеште, 15. Јулија. Данас је мин. Кошут на сабору представио, да ce наши Србљи по свима вармеђама у Бачкиј и Банату обезоружају, тако, да ијм ни један ексерчић у кући неостане, и ни једна ствар, којом би се бранити могли; дакле на тај начин, кад Србљи небуду имали чим бранити се, а мал' не заборави казати, - оно оруже, које од Србаља одузму, даће Мађарима, дакле ће они Србље лако потући моћи. Ово је представљење на сабору примљено, одобрено, и већ је свуда по вармеђама расписано, да се то што скорије у дејство приведе, а особито, где се које место обезоружа, у том одма нека све Србље на месту потуку. Браћо србска, непримајте ово за шалу, јер Мађари сад друго не веле, него измишљавају свакојака могућна средства, коим би све Србље потући и тако иј у земљи угарској сасвим искоренити могли. Дакле кад они на то иду, шта нама чинити ваља? Зар још није време, да се и браћа граничари наши на ноге подигну? Јер од њи сви Мађари стрепе, шта више сам се Кошут ономадне у сабору изрекао: 'да су, вели, с почетка револуције граничари из Италије вратили се, досад би већ бан Јелачић столицу у Будиму имао, а хвала Богу, рече, кад нису, сад се нетребамо ни Раца ни Хрвата бојати, и можемо иј лако потући'. Дакле браћо србска сложно само, па се непријатеља небојмо! Ако сад за нашу слободу темељ неутврдимо, остаћемо туђи робови до века, и то заиста србскиј народ није заслужио. Ја сам уверен, да нас мајке наше Србије синови неће у овом случају ладнокрвно гледати, него ће нам братску руку пружити.


* Esterházy Pál Antal.jpg (190.78 KB, 596x884 - viewed 14 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1518 on: May 29, 2019, 09:12:02 am »

Из Пеште, 17. Јулија. Данас насред Дунава држала се служба на ратном пароброду 'Месарошу' и топови су с њега, числом 12 непрестано пуцали. Ако сутра не, ал' у понедељак за цело доле полази. Надам се, да ће га браћа наша шајкаши велелепно дочекати. – Министерство је опет издало свима нашим епископима најстрожии налог, да, како у црквама нашим мађарске протоколе, тако и у школама мађарске књиге на ново уведу; ако ли то одма не учине, доћи ће под великиј одговор и с њима ће се као с политичним преступницима по преком суду поступати! – Будимскиј владика Атанацковић Платон полази у нову своју дијецезу, у Бачку. Да ли ће врли Бачвани овог човека, кои иј вуцима издаје, за пастира свога примити? Тешко.
Из Загреба, 28. Јунија. Наше се ствари све више те више заплећу; јуче нам стиже улак из Пожеге, те донесе глас, да је Грабовски писао жупании, да ће до скора тамо доћи и господу наместити, оним службу узети, кои се Мађарима не покоре, мађарске законе прогласи, те поклисаре на сабор пештанскиј бирати. Јуче је бан сабор одпустио (како једни говоре) или одгодио (како други кажу). За кои дан стигнуће у Осек, те ваљда ни Пожегу минути неће, да и он што види од те рештаурације. Да знамо на чему смо и бог помози, лакше би нам било; али то затезање и мирење много траје. Ако нам буду послали Јосиповића за миритеља, знали би шта ћемо; али у надвојводу Јована многи се уздају те мисле, да може бити каква мира и уговора; али свакиј паметниј назире, да мира бити неможе; Мађар једва ће икада уза то пристати, што ми желимо, а ми неможемо да пристанемо на његову. Имамо којекакве неприлике, које нас страше, да у рат не идемо: нема доста новаца, а војска је од веће части у Италии; али има брате и згоде, какве нити је било нити ће до скора бити.
Најновије. Од пацификације Хрвата са Мађарима нема ништа. Надвојвода Јован код охолости Мађара није могао ништа успети. Бан се је имао у прошасту суботу (17. т. м.) повратити у Загреб, но претечно је јавио, да спорну ствар мора рат решити. Народ је у Хрватској сав ускипио, и једва чека да се на бој крене; ал' ће и да сву граничарску војску из Италије кући позове. У томе је тако непоколебим, да ако се бан буде томе противио, то му предстои паданије.

Обзор.
Угарска. Војничкиј управитељ у Ердељу јавио је војеноме министерству, како се у Влашкој и Молдавии буна родила, и како су поглавице те буне позвали Влахе из Ердеља, да ијм у помоћ даду 30.000 војске, и они ће њима против Мађара помоћи. У следству тога подигло се велико комешање међу ердељским Власима, тако, да сикулски хусари, кои су имали у логор сегединскиј доћи, мораше у Ердељу остати. – Чарнојевић је са комисарства збачен, и на његово место долази Сенткираљи. – Сабор у Пешти по положењу Кошутовом закључио је, да се у бачка и банатска камерална добра, где сада понајвише Срби живу, поселе Сикули из Ердеља. А Србе ће ваљда посећи? - Од стране Мађара чине се велике војене припреме против Славена. Дуж хрватске и славонске границе поставља се војска од регуларни солдатиј и народне гарде. Код Сегедина и Јанковца има 18.000 људиј, међу тима мало регуларни солдатиј, а још мање коњаника, но највише слободњака, од кои су 1.200 Куманије.

Аустрија. Јелачић бан дошао је у Беч, где му је цела тамошња гарнизона војска, изузимајући хусаре, војену почест учинила, а грађанство му је у вече носило бакљаду и музику свирало. – Сабор у Бечу занима се са уређењем послова свои. Између осталога предложено је Сабору и то, да се племства, наследне привилегије и стање поданичко за навек укине. До сада о томе још ништа није решено, ако је и цео сабор подупирао нарочито последње предложење. – Аустријско министерство званично је оправило ноту руском посланику, кои се сада у Инсбруку бави, с питањем: какова је намера руског правитељства, што војску шиље у подунавске кнежевине?

Француска. Поуздано се говори, да су се Англија и Француска сложоле, да позорну флоту оправе у Црно море, да пази на движеније Руса по долњем Дунаву. Но питање је, како се то слаже са уговором Унћар-Скелешким, по коме се војеним лађама западни сила закраћује пролазак кроз Босфор?
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1519 on: May 29, 2019, 03:22:33 pm »

Србске Новине, бр.698. од 27. Јулија 1848.

Ратно позориште у Војводини Србској.

N0 24. Главни комисаријат шајкашке војске обштини Ново-Бечејској.
Примили смо писмо ваше од 7. Јулија т. г. нама од чуружког одбора достављено, у ком молите, да два Мађара, код нас заробљена, особито Сабо Иштвана, одпустимо. На ово имамо чест следујуће одговорити.
Чудно нам је заиста, да сте се ви, мађарска господо, и ви изроди србски, Мађарци, тако здраво за једног само Мађара заузели, и то наше подозрење још већма укрепљава, што је он у вашим очима важан човек а у нашим очима љутиј непријатељ Срба. Ми дакле те људе за сад никоим начином из робства пустити не можемо, тим мање, што је данас овамо силниј србскиј свет, - барем 1000 људиј – од вашег мађарског зулума пребегло. Господо! не можемо и нећемо та два човека донде пустити, док год сва туђа гарда на свагда се из вашег места неудали и варош нама не преда. Ако пак то не учините, ми ћемо те људе до измене овде задржати и као робове сматрати. У осталом препоручујемо вам човечност са необружаним заоставшим људма, јербо знајте, да ћете ви господо, особито ви Мађарци, муке претрпити, за какве ни шпањолска инквизиција незна, нити ће камен на камену од наши топова остати, ако само тамо дођемо, а то ће ако Бог да у своје време бити, и зато ћемо вам у госте довести црногорске ајдуке, кои страха не познају. Ако ви ваше свирепство терали будете, то знајте, јер ви не видите гроб, кои сте сами себи ископали, одричући проглашено братство, слободу и једнакост сваком народу, кои није мађарског порекла. Особито ви Хуго Парчетићу оканите се вашег не природног, дакле и незаконог ревновања за Мађаре и из тог произилазећег гонења мирни Срба, кои род свој љубе, као и Мађари свој (а ви немате никаквог, него сте један полутан, Србин римске вере и Мађарац) и не чекајте нас жив тамо. Од вас господо зависи сад, хоћемо ли човечно с вами поступати или не, или вас са света сбрисати. Ако сте пак јунаци, ево вас чекамо на мејдану, удрите на на нас, а не на мирну сиротињу, која никаквог оружја нема.
У Чуругу 7. Јулија 1848.
А. Андрић, главниј комисар.
У одсуству г. полковника Сурдучког: М. Војновић, капетан и штабс-ађутант.

Приметба дописатеља. На ово писмо поплашили су се, кажу, не мало Мађари, тако, да је спаија Рохонци из вароши побегао, а Парчетић*) иде од куће до куће, те моли, да се Бечејски Срби кући врате, а ја мислим, да би ми још бољиј успех имали, кад би подобне претње у живит приводили, у место што мађарски заробљеници као господа живе, а Мађари парају нашима трбух, секу уши, руке, нос и т. д. и муче иј на најбезчовечнии начин. Шта нам дакле остаје, него равно с равним вратити, и тако непријатељу страх задати, да памти Србина, док је год у Европи, ако га одатле не истерамо.

*) Предци Парчетића дошли су из Црнегоре, и пошто су веру променили, постали су највећи душмани Србства. Као таковиј важи и г. Хуго Парчетић, кои је истог сачинитеља путујућег по народним делима кроз Бечеј, напао и обезчестио на неправедан начин, а сад Немезис хоће, да му истиј господин диктаторски у име Србства одговара.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1520 on: May 30, 2019, 08:03:37 am »

На знање.

Путујући из Загреба кроз Срем у Београд, са жалошћу опазио сам у народу велико огорчење и неповерење према Хрватима. Узрок тога огорчења у томе је, што Хрвати и до данас оклевају у помоћ прискочити србској браћи, узпркос даној на сабору тројне краљевине речи својој. – Будући да сам и ја Хрват, те познајем искрена чуства Хрвата према браћи србској, зато осећам се обвезан овде изјавити: да Хрвати у том обзиру посве ништа криви нису, већ кривица пада на оне људе, коима је сабор тројне краљевине власт у руке дао и кои сву војску под своим заповедништвом имају. Могу уверити браћу србску, да се поради тога оклевања у истој Хрватској велико огорчење породило, и да се свагди пита: зашто се не шаље браћи србској обећана на сабору помоћ?
Сва несрећа у том састои се, што је г. бан у то доба великог препорођења југославенског народа удаљио од себе оног мужа, кога је провидност божија назначила, да буде водитељ народа, те у место њега сакупио је около себе Швабе, аристократе и бољаре, коима ни до чије среће, осим своје, стало није.
Но молим браћу србску, да се још мало устрпе, те да неизрекну коначну осуду своју. Ако је г. бан у дошавши у Карловце, обећао послати два баталиона са неколико стотина сержана, ваљда ће и одржати реч своју; но што до сада већ није војска приспела, узрок је даљњиј пут, јер кад сам ја из Загреба у Београд на колима пет дана путовао, заиста солдатима требаће три недеље дана; по моме мненију било би најбоље, да се, ако су се граничари из Загреба амо кренули, пошаљу у Брод паробродом, кои ће иј лакше и брже амо довести. – Ако пак обећана два баталиона неприспу, уверавам браћу србску, да ће се и Хрвати знати осветити невери.    Хрват.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1521 on: May 30, 2019, 08:08:48 am »

Из Карловца, 25. Јулија. Изузимајући мала чаркања, сви логори наши у ово последње време нису били нападани. Таково једно чаркање догодило се на Илиндан код Сентомаша, сада названог Србобрана. 27 мађарски катана навале на србске салаше и неке од исти спале. Својевољци из Сбије опазивши то, устреме се на напаснике, и неколико њи одма оборе, а остали се разбегају. Тако исто у очи тога дана била је мала битка и на жаваљској скели, где су опет наши победили. – Два баталиона Оточана и Личана очекујемо свакиј час да нам у помоћ дођу. Већ су на путу. – Из Варадина солдати не-Мађари непрестано беже. Ноћас иј је 14 отлични момака побегло. За кратко време још ће град остати пуст, јер се Талијани буне, и хоће у Италију да иду. Официри су изјавили, да против нас неће да војују.
При умножавајућим се непрестано народним пословима главниј одбор закључио је, да се на разне одсеке раздели; а да би се народно прављеније колико толико при садашњим бурним обстојателствима усредоточавало: предало је привремено сву власт његовој светости г. патријарху Јосифу Рајачићу, кои ће као народниј управитељ бити глава народа, и јединствено његовим заповедима имаће у напредак сав народ безусловно покоравати. Он је главниј одбор на одсеке поделио, и то: на одсек дипломатичниј, политичниј, судејскиј, полицајниј, и финансијелно- економичкиј, и за свакиј председатеља и чланове наименовао. Ето видите, да је овде савршена администрација.
Главном одбору послао је г. ц. кр. за Србију конзул подполковник Мајерхофер штафету из Беча, којом јавља, да је бан Јелачић био у Бечу и да је надвојвода Јован покушавао учинити мир са Мађарима и Југо-Славенима, но да су први то одбили, на то да је двор мађарску страну оставио, и сада ће са Србима и тројном краљевином обшту ствар имати. Г. Мајерхофер саветује по томе, што сада да се чини, и вели, да ће и он сам доћи доле, да помаже у предузећама. У следству тога Кошут је, како из новина дознајемо, држао на сабору у Пешти слово, где се до зла Бога жалио на Аустрију, и рече, да ће Мађари и са паклом савез учинити, само да буду против Аустрије!
Много се овде говори о оном мађарском војеном пароброду, и кажу да ће скоро доћи, јер је на путу, ал' чујемо, да је под Апатином насео. Било како му драго, ал' ако до Карловца дође, овде ће свакако насести. Добро ћемо га дочекати. – Његова светост оправила је на Илин дан једно писмо Грабовском, где му се тужи на безчиниа, која под његовом командом стојећа мађарска војска чини. До сад му још ништа одговорио није. Ја ћу вам то писмо у оригиналу немачком послати, да га у вашем листу наштампате.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1522 on: May 31, 2019, 06:39:18 pm »

Дописи.
Из Загреба, 3. Маја. (Ово писмо, са још једним од 11. Маја од истог дописатеља стигла су нам је тек прекјуче. Истина да су нешто остарела, али мислимо, да то читатељима неће сметати, јер говоре о стварима, о коима не имасмо досад никакви дописа. За сада саобштавамо ово прво, а друго ће одма за њим следовати.)
Наша браћа из горњи страна, како сазнаше за народну скупштину аустријски Србаља, и за љубав, коју ова браћа гаје прама Хрватима, с коима се и они путем законим природним сложити намеравају, решише, и они поздравити једним чланом својег огранка, г. Станком Вразом, тајником матице хрватско-славонске, као човеком словенским, Србљима најбоље и најдичније познатим, да иј онде заступа и своим устима о љубави и жељи слоге да Србље увери. И тако га писмено на то посланство позову. Но на жалост док су они дознали, да ће бити скупштина, па док су брже боље покупили – колико се на брзу руку могло – подписа, скупштина се започне – и г. Враз, кои је за 19. т. м. позван и на славенскиј сабор у Златниј Праг, на велику своју тугу и жалост неимаде кад кренути се у Карловце, да своје то посланство сврши. Зато не може нам се ино, да укор ладноће Словенаца прама Србљима избегнемо, већ да барем један позив вама пошљемо, да свет србскиј путем ваши прекрасни новина дозна за ту симпатију браће словенске. А позив је тај из најсеверније и најдаље стране народа нашег – из Корушке (Кärnthen). И вредан је и достојан, да се просуне и зачује по свију страна, где год куцају јуначка срца србска за најсветијин своим светињама: за народним језиком, за вером и слободом. Ево како гласи:
Ми Словенци на Корушкој, желећи поздравити своју јуначку браћу Србље, ми вас, г. Станко Вразу! у нашем домородном друштву, 'Словенија' прозваном, једнодушно изабрасмо и писмом овим именовасмо за поклисара свога, да славну господу и браћу србску, дана 15. т. м. у Карловци на сабору своме скупљену, у име Словенаца корушки срдачно поздравите, о нашој иј братској љубави к целокупном народу србском уверите, и веће крепости и веровања ради ево ову ијм нашу беседу свечано у скупштини прочитајте:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
'Славна господо! мила браћо србска!
Многе високе горе и дубоке реке, плодоносне долине и широка поља раздвајају нас Словенце корушке од вас, мила браћо србска! Раздружише нас у старини незгоде времена тужни, те смо кроз многе векове боравили данке без љубави и красне братске узајмности у мртвилу душевном и несвестици народној, непознавајући се  као браћа и рођаци, кои си весело докликивају поздраве народне, називајући себи Бога и срећу јуначку. Но један малиј век промени све. Велика бијаше радост наша, кад ми из разни новина разабрасмо, да се ви пробудисте к новом животу века нашег, к животу народности, слободе и братинства! Колика бијаше радост наша, кад ми разумесмо, да сте ви устали на ноге јуначке, скидајући са своја рамена окове туђинства, вама неприродним законима наметнуте, да сте се наканили, крепком вољом са свом храбрости душе ваше, пригрлити своје вам Богом дано право, свој прекрасниј језик, трудећи се увести га у храм јавности, подизајући га на част, која га иде, на част дипломатичности, ухвативши се кола слоге са осталом својом суседном браћом тројне краљевине. Ви се сложисте једном љубави и истом крепком и јуначком вољом с Хрватима, кои се боре за исту сврху, чим ето сад  тражите своје вам лукавштином, преваром и издајством укинуте и погажене правице. Ви се подигосте листом и ускликнусте једногласно: 'Да нам се поврате!' Архипастир, вредан син свог племена, разумео је глас народа, глас великог свог стада, и расписао сабор, да законим путем та се воља ваша изјави и пронесе по свету и до престола доброг нашег краља и цара. Када нам вести о том вашем препорођењу и о народном сабору стигоше, верујте браћо драга! и нама Словенцима на Корушкој заиграла су се домородна срца, те као у један глас кликнусмо: Дај да пошљемо некога између нас на сабор србскиј пред лице поклисара народа србског, да тако братски поздравимо цвет господе и домородаца србски! да ијм пружимо руку као браћи и сродницима! да ијм изјавимо жељу слоге и искреног пријатељства, да поновимо и повратимо стариј савез, којег је Бог међу нама скопчао силом крви и језика, па га незгодна времена и људи опаки раскршили двосеклим мачем богомрске политике своје! да ијм кажемо, да ће у слоги Србаља, Хрвата и Словенаца повратити нам се опет сунце старе среће и нове славе; јер где брат брату руку пружи, онда дом и род не тужи!'
И тако вам посласмо ево достојног једног сина племена свога, да вам љубав и слогу нашу изрази. Да би вам Вишњиј благословио све труде ваше и плодом накитио све борбе ваше за славу јуначкога племена србскога, за сталност среће племена хрватскога, и за напредак племена словенскога! Да живи слога између Србаља, Хрвата и Словенаца! Да живи народност и слобода! једнакост и братинство! С тиме да сте здраво и нам Бог помогне!

У Целовцу на Корушкој дне 1/13 Маја 1848.

У име народа словенског корутанског одбор друштва 'Словенија Корушка':
Драгутин Робида св. р. професор наравословја;
Плацид Јаворник св. р. проф. богословја;
Анте Јанежић св. р. проф. слов. језика;
Матија Мајер св. р. свештеник бискупије крчке;
Матија Цигале св. р. правник;
Иван Мертел св. р. правник;
Анте Бенедик св. р. проф. гимназије;
Андре Ајншпилар св. р. капелан столне цркве;
Фране Фајхтингер св. р.,
Ламберт Ферчник св. р.,
Јарне Франце св. р.,
Анте Алибан св. р.,
Томе Божић св. р.,
Јосип Келић св. р., богословци.


* Станко Враз.jpg (102.07 KB, 502x698 - viewed 15 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1523 on: June 01, 2019, 09:33:48 am »

Из Границе. (Настављено.) Истина, да су родољубци са нежним великашима, размаженим аристократима, и опаким немачким грађанством за матерњиј језик и народност своју борећи се, многа и премнога огорчења поднети, многе препоне уклонити, многе и премноге душмане свргнути морали; - но у светој слоги до конца Маја т. г. сва су трпељиво поднели, сретно надвладали, и матерњиј језик свој на дипломатичниј стол у јавним скупштинама радостно уздигли. Ал' леле мајци! Шта би на скоро?
Душмани наши, кои су се са притворном ларвом натраг повукли, а у недрима гнев и мрзост гоили, - чим родољубци на државниј сабор у Загреб одоше, подигну се на ноге, гадним лагаријама, лукавим плеткаријама, гнусним потворенијама, и ужасним манифестацијама Немце побуне, Србе западне цркве повлашењем устраше, и тако у јавној скупштини именоване жупаније, 30. Јунија т. г. у Осеку држаној, помоћу Немаца, зовом 'deutsche Brüder' и две сатније талијански војника, из тврдиње званично позвани, дармар и грдниј преврат учине. Од тог је доба Лацко Јанковић каноти мађарскиј врховниј жупан уведен у чин свој, - рештаурацију под његовим председењем држана, и сви Мађарци у јавне службе умештени, милитарне ексекуције свуд наоколо и уздуж сељацима, кои се бана држе, и правице, по њему и државном сабору изречене, силно захтевају, немилице на врат метнуте, - како у жупании, тако и у осечком граду, погрдни манифести, мађарски закони, и мађарскиј преки суд, за потврђење и осигурање тобоже слободе, једнакости и братинства мађарског, по свим улицама, с великим усхићењем, велегласно проглашени; - младићи, кои су се, поред проглашења мађарске слободе, у римо-католичком парохијалном дому народне песме од све своје туге и невоље певати, и тужно чело своје нешто мало разведрити, усудили, оружаном немачком гардом, на белом дану, као разбојници праћени, позатварани, и на силу само и побуну народне партаје од тамничке гнусности ослобођени; - одбор сигурности од сами свирепи Немаца, и глупи Мађараца устројен, - сатник варошкиј Дим. Вуковић, кои се, свете дужности своје у Заграбу одправљајући, до 30. Јунија т. г. каноти рока за то њему постављеног, дома повратио није, као бунтовник, са још два врстна родољубца, варошким писарима, Пенићем и Коларићем, с плате и службе своје свргнут, по улицама најгаднијим потворењима хуљен, погрђен, и по дуварима разбојничким начином набоисан, - његов пак верниј слуга Јосип Пшенка (Чех) од десет немачки гардиста (у којем броју и отмени трговци, као што је Чордашић и Кологнат, броје се) у по дана нападнут, и кад се верности према господину своме, и чувања покућства одрећи није хотео, силом и погрдом нагоњен, да ијм варошко одело преда, које је и драговољно учинио, потом и плате своје од 1. Јулија т. г. лишен, и за редку верност по смислу мађарске слободе опако награђен. Et haec est tristis rerum imago!
То је оно тужно и печално, но искрено и истинито описано садашње стање наши народни ствари у Осеку, тобоже главном славонском граду, то је велим јадно оно стање, из кога је ласно увидити, како ће поглаварствениј обнов, кои се 31-г т. м. у Осеку чрез свирепе Немце обдржавати има, за Србље пагубно да испадне, и доврши се.
Но није, при свим тим свирепостима, и ужасном беснилу, душманима нашим замерити, но замерити је вама дољноварошким Србима, а нарочито вама некоима, кои с прекрштеним рукама ладнокрвно гдедате, како туђинци света ваша права ногама газе; како ланце кују, коима вас оковати хоће; како на вашој и у вашој славонској земљи бесне, и свирепо поступају!
Није, велим, замерити Лацки Јанковићу, јер је њега мађарска дојка млеком одоила; - јер је он син – као што сам исповеда – од две отачбине, почем добра и у Славонии, и међу Мађарима има; јер је у сродству са мађарским министром; - јер се је из честољубија награди надао, коју је врховним жупанством и постигао; - јер је њему језик последње средство, које нас к благополучију води, почем Славонац, по његовом мненију, и поред мађарског језика, каноти роб душевниј сретно и весело пити може, ма му народности трага и гласа не било; - јер се он одцепљења плаши, премда весма добро поња, да су први Мађари били, кои су се одцепили, и проглашењем свога независимог министерства, и силним насртањем на народност други с њима сдружени народа, санкцију прагматичку, свету ону свезу, која је нас с њима, под угарском круном, толико столетија тесно скопчавала, својевољно разтргали; - премда добро поња, да би поред једног законотворног тела, једне политичне народности, све племске народности (Stammnationalitaetet), то јест народности свију под једном светом круном живећи народа, безбедно обстати могле, и тако при проглашеној слободи, без крволиптија, непријатељски насртања, и силни жертвиј, како Мађар, тако и други народи свакиј језик и народност своју хранити, без сваке беде изображавати, усавршенствовати и сладке плодове Богом дане слободе и сретније , и веселије уживати могли, него што сада сви скупа уплетени, при крволиптију, жарењу, палењу, и опустошавању домова и земаља наши, уживамо, и никад или барем не на скоро уживати ћемо моћи.
Но залуд то све Лацко Јанковић поња, залуд поглед свој на ратно позориште, које се у Бачкој и Банату појављује, устремљен баца, залуд он увиђа, да још све црније и жалостније следовати може, он је једаред свирку себи у мађарском риту засекао, у њу неуморно дува, и вазда мађарца свира, а уз њега осечки Немци као мајмунчад, за највећиј подсмех, заигравају.   (Крај следује.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1524 on: June 01, 2019, 02:37:35 pm »

Србске Новине, бр.70. од 30. Јулија 1848.

Ратно позориште у Војводини Србској.

Из Турије, 2. Јулија. (Задоцњено писмо.) Кад је обштиј Србства непријатељ Мађар на Србо-Бран (Сентомаш) напао, од оног истог непријатељског воинства једно оделеније крене се к Турии. Стража наша, на торњу црквеном бивша, спази, удари у звона ларму, скупи се народ с нешто мало пушака, с косама и копљима, укобе непријатељу преко каналске ћуприје сви изиђу, и осим простака неимаше никаквог управитеља вешта, а видећи число велико непријатеља, опале из пушака на далеко, повуку се међу винограде, и одавде преко ћуприје, извуку ћуприју, чекајући да виде шта ће непријатељ, и да ближе дође, а незнадоше да непријатељ два топа са собом има. Безбожниј непријатељ видећи, али издалека, скупљениј са заставом својом народ, опали један топ на народ, срећом ништа штете учинио није. На то се народ разиђе у заседе, чекајући непријатеља. Опали непријатељ и другиј топ и кроз плот заклоњеног тамо житеља Јакова Сремчевића убије. Спазе то житељи, уплаше се, и разбегну, остане до 16 људиј за неким зидом. Непријатељ увуче се у винограде, а топ стави на пут. Сад су и наши јунаци пуцати могли. Неколико непријатељски момака дође на ћуприју да види има ли грло, но то је извучено било а иза зида претисне некиј првиј турискиј ловац Глиша Опанчарев из своје ловкиње, и једног свали, кога таки његови другови счепају за ноге и руке, и одвуку. Видећи непријатељ, да неможе да успе у свом предузетом намеренију, чујући глас од пушака, а нигди невидећи људиј, принуђен буде оставити место заузето, врати се натраг, палећи колебе, по виногради. Кад се непријатељ уклонио, наши јунаци таки препливају канал, и шта нађу? три нове пушке на циндере, један клобук, једну солдачку капу бр. 52 и једну профунту. Закључујемо дакле од пушака, да су троица погинула. Число непријатеља било је преко 1000 судећи по колонама, како су нама путовали од Бечеја Старог, а наши до 16 момака с којекаквим пушкама. Бог праведну страну помаже; наша је страна праведна, Бог нас је помогао, а празник Богородичниј 2. Јулија ризмом богородичном покрио је и сачувао нас.
3. т. м. пређу мађарске катане преко сиришка пустара, дођу на наш пашњак и салаше, хотећи стоку терати; побуни се народ, стоку неотерају, али два наша сажитеља, једног старца од 70 година, бивша на свом салашу, невина пушком убију и сабљом на више места изсеку, тако да му је утроба испала; другог од 30-32 год. момка по глави сабљом изсеку на више места, а раме му лево одвале. Бог убио таковог непријатеља, кои безоружане људе убија.

Из Панчева, 28. Јулија. Једно одељење народне наше војске од 400 момака, под командом г. мајора Милојевића, отиде прошасте недеље са три топа из логора перлезког, да непријатељу у Бечкереку пресече саобраштај са Вршцем; и сретно до Неузине дође, где се утабори. Непријатељ видећи отуда за себе велику опасност, навали сада у суботу са великом силом (могло је бити до 6000 војске) на овај нов логор наш; у суботу и недељу васдан се било, и непријатељ нам ништа досадити није могао, док нас у понедељак са сви страна не обколи. Видећи то наша војска, науми јуришем на непријатеља ударити и тако га разбити и себи пут раскрчити. Позвавши Бога у помоћ, један одсек од 100 људиј, под предводитељством младога Београђанина Стефановића, преко ноћ бајонетима удари на центрум непријатељскиј, по овоме триста сијатета почини и тако га сретно разбије, да су наши врло мало штете имали, те за леђа му ови изиђу и почну бити, на које се и из логора ватра проспе. Сад је непријатељ у две ватре налазио се и жестока се борба отвори, ал' најпосле мораде у бегству спасеније тражити. Гоњен од наши јунака тако је безобзирке бежао, да је све по путу оруже бацао, само да се лакше спасе. Ту су наши, осим многога оружа и џебане, заробили 70 регуларни солдатиј и преко 100 мађарски гардиста. Ови последњи сви су кућама одпуштени, за знак, да ми не идемо против племенитог народа мађарског, но против његови и наши угњетатеља, господе мађарске. У овој јуначкој и чрезвичајној борби од наши је на месту пало 28 момака, а непријатељ је преко 300 изгубио.

Јутрос је дошао у Београд глас, да су прекјуче Мађари на Чуруг ударили, но ту су страшно побијени били. Наши су иј на Тису натерали, гда су се многи утопили. Тако исто ови дана била је битка близу Беле Цркве, где је непријатаљ страшно побијен, ал' варош још нису наши задобили. У то исто време била је битка и код Черевића, где су наши такође победу одржали. Непријатељ је страшно разбијени на Дунав је натеран, где му се силу људиј утопило. Обстојателно известије о свима овима биткама надамо се за следујућиј лист добити.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1525 on: June 02, 2019, 09:34:40 am »

Београд, 30-га Јулија. Број 65. Пештан. Срб. Новина под последњим чланком 'О пештанском вашару' преко првог капетана вароши пештанске Игњата Ланга уверава публикум: 'да и у Пешти и у целој њеној окружности (ваљда околини) највећиј мир и законитиј поредак влада; и да су и покрај тога такове уредбе учињене, које ће и приликом вашара свакоме, дакле и Србима, не само личности, него и имањa безбедност у сваком призренију обдржати.' – Сада ако волиш Србине, ти иди на касапницу, иди душманима на руке! Иди на вашар пештанскиј, и понеси доста новаца, што више можеш, јер Мађарима мало и нетреба, па ћеш тамо тако пазарити, да из Пеште ни изићи нећеш! Новце ћеш Мађарима на ноге однети, а за живот после и не питај! Павловић у тим своим новинама уверава публикум, да је у Пешти мир; а ми смо доставерно дознали, да се је грађанство баш због вашара бунило. Даље нарочито Србе уверава, да ће најпре личност њиова, па после и имање обезбеђено бити. Напротив искуством смо уверени, да су Мађари лагали, и то свагда, да су једно говорили, а друго творили, да су једно писали и обећавали, а друго чинили а речи не држали.
Коме није крајња нужда, а баш и коме је нужда, нек се чува од тог уверења мађарског, па нека не иде вуцима жив у руке, него нек чува своју кућу и своју Србадију, јер за мађарску реч, особито Србима дату, ја ни потуре недам.   Р.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1526 on: June 02, 2019, 09:54:51 am »

Јавниј одговор на приватно писмо свом рођеку у Суботици.

Љубезниј рођаче!

На љубопитно твоје питање, касателно ваше будућности, ево ти у неколико речиј, по сили мога разсудка, као прост човек, одговарам. Ако су тамошњи Србљи – немеши, дипломати, трговци, наученици, простаци – у толико се освестили, да ијм је своја народност најмилији адиђар, светиња, понос постала, то би се ја за вашу добру будућност смео обкладити. – Али ако су ваши племићи – немеши -, кои би се као народне старешине сматрати могли, и сад још ону чордашку титулу Meltóságos - Nagyságos – Tekéntettes Nemes – Nemzetes – és  Vitézlö до смеха обожавају; ако иј и сад подковица немешко-мађарског коња, дугме мађарско-немешке доламе више интересира, него народ србскиј; ако ваши србски дипломати и сад још веће задовољство налазе у благовољењу неког мађарског магната – великаша – или презеса – председатеља – него у србско-народном елементу, и најпосле ако ваши наученици не стиде се уместо свог матерњаг језика, туђ у Европи стран, без извора, тек згодан за кочијашке псовке, мађарскиј језик употребљавати: то онда доста је траљаво. Но опет зато не треба вам ни мало очајавати. Јаче је село од сватова. Нека је жив народ и његове врстне старешине, а лако ћемо с онима, кои само за 'господством' грамзе, а никакве у народу заслуге немају. Доста је, да су храбри граничари пренули духом, и увидили како је славно за себе и своје борити се. Истина, да се још и међу њима – као што чујем – налази које где млади официра, кои од она два ђаволска писмена никако не могу да се отрезне; њи – као сваког младог кицошана – сладко опомиње, кад сабљом по калдрми зазвече, па иј фрајле кроз прозоре поздрављају; ал' ови ветрењаци треба да знају, како она иста господична, у истиј мах, кад му комплимент учини, својој другарици с подсмехом рекне: ist auch ein Ratz! Schade! т. ј. 'штета што је Рац!' Ја би доиста волио бити Циганин, него онај Србљин, кои је у положају, да га господичне сажаљевају, што није Немац или Мађар.
Но ево још нешто. Ови дана добио сам из Пеште од једног пријатеља писмо, кои ми јавља, како је у Пешти незадовољство народа до највећег степена дошло. 'Већ су два вашара прошла, па ни крајцаре нисмо пазарили, а ево и трећиј дође и никаквог изгледа. Народ је – вели – до срца огорчен противу новог министерства, јер сву несрећу њему приписује. Кошут, Баћањи, Сечењи и други корифеи новог државоправленија, кои су сав народ свој на праг пропасти довели, уместо да народ ободравају, не даду се ни видити. Шта више, прва двоица кују планове, како ће Икарова крила начинити, да се у случају нужде њима послуже. Ови људи, каже дописатељ, војују против саме природе. Они неће да Угарска буде и остане онаква, каква је, и њени житељи да плод свога труда у миру, као и до сад уживају, него хоће да је силном и страшном државом начине, или да је сасвим упропасте. Ово је нечувено упорство и гнусна саможивост; ово је права мађарска политика. Даље вели овај дописатељ: никад ова земља није била толико предмет грабежа, као сада. Нови чиновници и званичници, кои су једва чекали да ијм старе изелице места уступе, видећи да су на бољој нози, никакве прилике не пропуштају, да само што уловити могу, и тако обштинске, пупиларне, црквене и све јавне касе ревностно глобе.' Тако дакле ваше ново државноправленије има вид владике, а срце воденичара (θεωρία Δεσπότη και καρδιά μυλωνά).
За безаконија и тиранства, која Мађари по Бачкој и Банату над Србљима извршују, ја се ни мало не дивим Из њиови варварски поступка видиће Европа, какав гад у недрима пита, и по тому нека суди: може ли дивљиј тај чопор и даље у своим недрима трпити. На ово само ти само једно приметити имам: кад је јанинскиј Али-Паша градове: Превезу, Војницу и Поргу од Француза отети хтео, свима војсковођама најстрожије заповедио је, да у цркве не дирају. А Мађари, које неки немачки списатељи 'еdle ungarische Nation', благородан мађарскиј народ, називају, од србски црквиј начинише нешто више од штале – ара - … Конац дело краси; идемо да видимо… Погана политика Мађара види се и у том, што се нису стидили од барона Сине новаца за вођење грађанског рата искати, а не виде слепци, како безчесте источну ону цркву, које је истиј барон Сина*) последоватељ. – Здравствуј!

У Београду, 26. Јулија 1848.   Твој рођак.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
*) Ђорђе Симон барон Сина (1783, Ниш — 1856, Беч) је био богати аустријски банкар и предузетник грчког порекла. Важио је за најбогатијег човека Аустријског царства после Саломона Ротшилда. За време Наполеонских ратова давао је повољне кредите Аустријској царевини и стекао је велике поседе у Мађарској, Чешкој и Аустрији.


* Барон Сина.jpg (65.98 KB, 420x600 - viewed 16 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1527 on: June 02, 2019, 09:59:40 am »

Из Ђура. Ови сам дана био у Пешти и куд год сам пролазио, све само разговоре о Рацима слушао сам, и то, како се Мађари спремају да иј не само потуку и изсеку, него сасвим униште и у Угарској утамане. Ја помислим на то у себи, да се они љуто варају, јер ко коме јаму копа, пашће сам унутра. – Овуда су се од пре многи у добровољце уписивали, а сад, како су чули, шта наша браћа код Сентомаша и Фелдварца починише, здраво се узтежу, шта више многи псују министериум, што је и оне добровољце, кои су већ тамо погинули, послао, да се са невештином њиовом успореде са храбрим србским витезовима; - но опет зато гордост ова мађарска никако непопушта, него једнако бесни, и већ да може, чисто би Мађар цео свет смождио, само да се заповедајућим господаром начини, но верујем, те му се неће сасвим руке ократити, да се тамо с њима немаша, што нити је његово кадгод било, нити му га чукундед његов задобио. И већ онога треба својски и озбиљски упитати, ко је њему власт дао, да народ продаје и да се са онаковим народом титра, кои је од искона знаменит, онаким народом, кои је његов престол и његов живот толико пута из опасности избавио, онаким народом, кои му је највернии и најискрении навек био, онаком народом, кои његову лукаву политику од толико година трпељиво сноси… (нечитко).
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1528 on: June 03, 2019, 09:41:41 am »

Из Границе. (Свршетак.) Није замерити браћи Лацку и Павлу грофовима Пејачевић, јер тима одавна већ комунизам францускиј мозак преврће, а и притом жуљи иј наследна парница, коју у Пешти код краљевског судишта против брата свога грофа Петра, приврженика бановог, воде; истина добро би било, кад би се доминија, румскиј и ритфалскиј, између њи и реченог грофа Петра на равне части поделити, и раскомадати морала; повисили би се том деобом приходи њиови, а од ови нека частица, поред поштеног и доброг срца њиовог, и сиромасима би допала; - но весма се плашим, да иј поступак њиов и подгорача лишити неће, да и овај као тица из руке одпирнути неће, па ће ијм онда пешачење по глатком леду врло тешко бити.
Није замерити барону Густаву Хилепранду и Прандау; он топло љуби кћер своју, а поред ње и љубимца зета свога Мађара; њему на срцу лежи накнада одузети и законом укинути спаински прихода свои, коју, по свом мненију, из државни краљевина ови – никад не би постићи могао; - лакомислен не сматра, да, ако би се ствари наше доиста судбом Марса прекинути, и докончати узморале, неумитниј пожар, исто тако као Темерин, и његова и сва преко Драве лежећа добра у прах и пепео обратити може. Одкуд му онда накнаде?! Камо срећа његова, да се он, као досад, и даље, хрватско-славонски становника тврдо и чврсто држао; - пламена љубав, неограничена приврженост, којом су они њега свагда љубили, почитовали, и скоро обожавали; та би била једино, и бити могла најчвршће, и најсигурније поручанство за подпуну накнаду свију његови укинути прихода!
Није замерити првом поджупану Људевиту Салопеку, и другом новорођеном Лацки Делиманићу; вера и Бог, и они су порекла славенскога, особито другиј, кога је дед православниј Србин био, и кога седиј и врстниј отац још и дан данас душом и телом народност нашу дише, и чрез то од свои сародољубаца свако почитаније и искрену љубав заслужује; но славенско млеко оно, коим су се та господа одоила, морало се пре усирити, почем иј жица к туђинству вуче, и матерњиј језик свој и народност своју не љубе; и можда и честољубијем да су заслепљени, које иј на странпутице вуче, и тако предузетом правцу своме неверни поставши као вртоглавци непостојано час онамо, час амо прелазе.
Није замерити Стипану Куклеру, Ивану Худовском, Јовану Јурковићу, скоро поставшој невери Јакши Кушевићу, Павлу Белошевићу, Сими Сутлићу, Јосипу Фезмару, Туни Хегедушевићу, младом Бонишу, познатој браћи Мариновићима, и другим вишим и мањим жупанским и спаинским чиновницима; - јер сви ти за службама лебде, и од постанка свога свагда су репови и орудија предречени коловођа били. – Није замерити спаијама Капистрану Адамовићу, браћи Михаиловићима Ерчинскима, браћи Михаиловићима Феричанскима, грофовима Пејачевићима Нашичким и прочима; - то су све сами великаши, коима укинуће аристократије тешко као камен на срце пада, но и та сва господа јесу мирна, и поштена, која нашој народној странки непосредствено никад досад смртоносниј ударац дала нису.
Није даље замерити познатом Бранку, сенатору Пожони, силовитом Арвају, и крвнику Шиткају, кои су рођени Мађари, и кои су се одурношћу и суровошћу својом свагда одликовали. – Није напоследак замерити кратковидном злочинцу лекару Блаухорну, - високоумним зофистима Лају, Тирнелу, Хорнингу, Ротеру, Фреди Ределштајну, и Карлу Херману; свирепим глупацима Јанди, Риферу, Лукићу и т. д. у горњој вароши; - малоумном краинском диктатору Горјупу и његовом сину Тони де Камјунка, охолим будалама Чордашићу, а и Валду, Петру, младом Кологнату, Риглу, Тилу, Гутману, Леману, Пранефу, Прожану и т. д. у тврдињи; - простим блесацима Фаисту, Алтману и т. д. у Мајурежи, - охолом философу Мартну Гилмингу, лукавој лисици Фолку, плеткашу и хуљи Бартоловићу, љутој гуји Дајману, - мудрацу Вундерлиху, - блеси Каупу, - бедаку млађем Мергенталеру и другим будаластим зликовцима у долњој вароши. Није велим овим замерити, јер су то понајвише Немци, и порепине мађарске, од кои једни желе град наш зато помађарити, што се лудо надају, да ће немачким језиком своим, поред мађарског, и даље још у главном славонском граду старо првенство и супермацију одржати моћи, а тако и у будуће језиком своим у Славонии над нами царствовати; - други од њи плаше се неоснованог повлашења, и тако у глупости и бесмислу своме чине нам грдне и неописане неправде, које са собом следства вуку, да ће имена ти наши доброжелатеља и добротвора у јавниј записник хрватско-славонскиј црном тинтом увести се морати.
Није велим тима, но Петру Вировцу, Ђури и Васи Јурковићу, Стефану Недељковићу, Марку Танчевићу, Петру Јовановићу и другим високоученим Србима дољноварошким замерити је, вами сиреч, коима је добро позната одношенија, у коима краљевине ове према угарској круни, и мађарској земљи стоје, коима је добро познато, да је по самом закону после крунисаног краља, највиша власт у Славонии банска власт. Зашто дакле непосредствено утичете у беззакона дела њиова? Зар вам је стало до какве службе, коју би вам сад из милости подарили, и која би вам при слободи, коју они тако злоупотребљавају, живот само огорчити могла? Нису Мађари аждаје, да све проче народности око себе прогутати могу, сада особито, кад је јек слободе по свим горама и долинама громно одјекнуо. Обазрите се дакле на лево, и на десно, и на све стране, - ствар мудро промотрите, и враћајте се путу правом, док је доба, ако не желите, да вас Србство презре, а потомство проклиње.   Један Србин.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1529 on: June 03, 2019, 09:47:07 am »

Допис из Загреба, 11. Маја. Писма, која нам из горњи страна наше домовине долазе, сва се слажу у томе, да је народ словенскиј крепко прионуо за народност своју и да неће да зна за свезу немачку (deutscher Bund). Истина је, да су у оним странама расписани избори за тај немачкиј парламент, и да сељак словенскиј долази на места избора. Но кад тамо, он заједно изјавља, да неће да бира посланика, презећи свакоме слабоме своме брату, кои би се машио у тај посао, да ће му живу руку одсећи. У Сеоница (Lichtenwald) на Штајеру дошли су сељаци да изберу посланика, те изабравши га казаше му, да ако неизради тамо у Франкфурту, да се сви Словенци сложе с Хрватском и Славониом, нек ијм се не врати жив кући. Па кад на то неприста, богме зло, и једва ти се жив курталиса, изјавивши свечано, да он неће тамо да иде. И на томе ствар остане. Из некои места словенски отишли су посланици у Франкфурт; ну ту избор не бијаше чист посао. Тако се н. пр. у Опатају (Pettau) на малом Штајеру обави избор сасвим незаконитим концем. Било је ту 146 изборника и варошана и сељака, кои се скупише на дан избора сви главом. Но 116 између њи, сами кнезови сеоски и гдекои варошанин, изјавише, да они неће да шиљу посланике у туђе земље и Бог ти знао за чије бабе душу; но остали 30 (понајвише гладни беамтера, бојећи се изгубити као туђинци белиј свој словенскиј хлеб) изаберу, ни пет ни девет, човека, кои међутим, као Словенац и увидивши кривњу посла, не отиде. Има опет други места, где се цео народ, успротивио избору, но беамтери, држећи се онога: tres faciunt collegium, изабраше између себе и послаше у Франкфурт посланика. Но народ је протестацију своју изложио противу таковог самовољства. Мрзота ти је, брате мој, слушати све истините приповести, како су беамтери гатали и зановетали, да народ заслепе и склоне на избор. Ту би ти један казао, да све нове слободе, које ијм је цар поделио, не имају силе, док њиовим посланицима не изваде допуштење и потврђење у Франкфурту. Другиј би опет казивао, да ће пасти под батине хрватске и под робију мађарску и Бог ти га зна под што не све, ако не изберу за Франкфурт. Ето вам красниј карактер заступника велике и једине Германије – код нас на Штајеру, Крањској и Корушкој. На час ти иј, танка и плавокоса Теутоније! и благодарићемо ти сви Словенци од Добрача па до Сутле, од Муре па до сињег мора, ако иј уклониш из крила нашег, па примиш у благословена и јединоспасујућа наручја своја!
Logged
Pages:  1 ... 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 [102] 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 ... 336   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.048 seconds with 22 queries.