PALUBA
March 19, 2024, 09:23:30 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 [104] 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 ... 336   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 715028 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1545 on: June 11, 2019, 07:29:28 am »

Једнокрвна браћо Србљи у тројној краљевини и војводини србској!

Ми Срби западне цркве, држећи се онога начела 'свакому је своја вера света', читајући оно, што су проклети Мађари од цркве ваше у Фелдвару починили ускиписмо највећим огорчењем, и успламтисмо осветом против варвара мађарски и њиови подрепина. – Ви сте нам, браћо, прогласе послали; ми смо иј с највећом радошћу примили, јер поштену сте реч и веру божју дали, да ћете нас братски против свакога, кои би на свету веру нашу насрнуо, бранити. Баш то исто и ми вама обећавамо; а кои другче мисли: црн му образ био пред славенством! И то је онај главниј узрок, ради којега ми на вас до две три речи пишемо, и мађарским тиранима за навек нашу освету очитујемо.
Ви нас, рођена браћо, на прси ваше зовете, да се као браћа загрлимо. Ево нас дакле да се загрлимо; будимо, као што јесмо, једна браћа, па сложно пођимо, да се оним гадном непрујатељу осветимо. Слогом расту мале ствари, а неслога и велике поквари. Ви сте браћо устали; зар ћемо ми још закошњавати на поље бојно изићи? Никако! Хитити нам ваља, да се осветимо ономе, кои светиње напада, било источне или западне цркве. То је наш искрениј глас, јер је ваш непријатељ и наш: он као што је на ваша 'Свјатаја Свјатих' насрнуо, навалиће и на наше светиње, јер Мађар и онако има свога особитог Бога, а ми славимо једнога истога. У осталом ако данас испустимо слободу, за коју смо као Славени рођени: сагешићемо милостивом Богу, кои нам после толико векова ову прилику подаде, и остаћемо вавек сињи робови. Зато дакле ко нас још од боја задржава: непријатељ је народне слободе, и проклет ће бити од славенства! – У име свију верни Срба западне цркве један њиов свештеник.

(Мало вас је, драга браћо, кои овако мислите. Нећу друго да споменем, но погледајте само, шта се сби у Митровици, шта ли се ради у Вуковару? Црн му образ, кои данас браћу због вере завађа, на известну пропаст свију!  У.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1546 on: June 12, 2019, 08:10:08 am »

Из Осека, 30. Августа. Добили смо од светлог бана проглас, у којем између остали вели, да чекамо и да видимо шта ће мађарскиј сабор у смотренију пацификације довршити. Мађари се показују за пацификацију а шаљу војску противу нас, и то што већу могу, па нас прогоне и убијају, а Хрвати чекају да ијм пацификацију Мађари на чанку пошаљу, они Мађари, кои нас непризнају за народ.  А ко нас је на то навео? Хрвати. Да смо остали под мађарским министеријумом, били би бар физично живи; а овако у Осеку многи од нас несмемо се на сокаку показати. За то одпрто велим, да ако спасеније од славног одбора карловачког не задобијемо, ми се у Хрватску више не уздамо, јербо по свој прилици Хрвати су добили писобољу, па пишу непрестано. Наш град Осек добио је већ толико писама од бана, да жали Боже онога папира, јербо наши иј више и неотварају, већ иј баце у писмарницу. Многи говоре: то је политика. Та каква вас је то политика снашла? Ми ћемо се с том хрватском политиком живота лишити. Та ако ја и нисам политичар, кад су нас Швабе некои дан побили, осећао сам да боли; на част Хрватима њиова политика. Нама се без политике леђа напунише и да не побегосмо, Бога ми би нас све потукли као и нашег брата Мојсила Бранковића. Та наши противници са бајонетима политиче, а Хрвати са пером – једном речи: мени се та сва политика, шта ли је, не допада. Да бог да, да не погодим, а другиј нека мисли како хоће.  – Један Србин западне цркве.

Из Далмације, 18. Јулија. Знате ли ко се у Далмации противи саједињењу ове краљевине са Хрватском и Славонијом? Неколицина поиталијанчени Далматина, кои управо као издаице свог отечества неће да упознаду у овом саједињењу једино средство спасења ове упропашћене, затрвене земље. Овакови потурица може се рачунати тек један у хиљади а 999 душом и срцем једва чекају, да се ово саједињење у дејство приведе. И самиј наш премилостивиј монарх имао би се к тому наклоњен показати, нарочито зато, што нам велика опасност грози од већ ослобођене Италије, у толико више, што овим нашим издаицама к тому једина је тежња, кои понајвише налазе се на кормилу правленија и по муниципалитетима као незакони представници народни. Србљи пак овде желе час пре загрлити се с браћом својом Хрватима, а за сада ако буде потребно, то су и делом готови доказати. Онај ладниј одговор житеља боко-которски на братско-љубезне позиве хрватске нека се неприпозна, јер такови одговори били су писани абузивно на име народа од двоице чиновника покојног Метерниха.
Додајем овде, да за уклонити неке сумње, које су се међу нама породиле, добро би било да се одма краљевство хрватско-славонско-далматинско, почне називати србско-хрватско-славонско-далматинско, и министериум, кад је већ и тако устројен с половином персонала источног верозакона, да се тако назива. - Бићете чули, да су Аустријанци у Италии освојили Виченцу, Тревизо и Падуу, но то ништа не значи; Италија може се сматрати као ослобођена. Говори се, да су тамо стигли 20 хиљада Француза слободњака. Да од Бога нађе, ко пусти, да врстна браћа наша граничари оду на сигурне касапе, а на срамоту оном, кои је шиљао. Док су допрли до Падуе, која ијм се предала без боја, многиј је ту храбриј брат наш погинуо, а да је зашто!? Срце ми моје пуца на четверо.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1547 on: June 12, 2019, 08:28:49 am »

Србске Новине, бр.75. од 17. Августа 1848.

Ратно позориште у Војводини Србској.

Битка Фелдварска од 5. Јулија. Непријатељ у Фелдвару тако се био огорчио, јер је 2. Јулија само 150 шајкаша и Србијанаца од нашег стана на Чурушком јарку сретно узбијен и много људства изгубио те намерио своје нападаније повторити: чега ради умножи своје воинство с једном дивизиом регуларне војске од регименте ерц-херцога Вилхелма у недељу у вече 4. о. м.; и тако се његово воинство у Фелдвару састојало из 3 ескадрона катана од ерц-херцога Фердинанд д'Ете, речене дивизије од Вилхелмове, и 1 компаније Франц-Карлове, и 4 компаније гардиста.
Моја војска састојала се из једне дивизије петроварадинске регименте под командома г. капетана Теодора Боснића, 56 момака од исте регименте III-г баталиона под командом подпоручника Стевана Ђурића, 50 чурушки шајкаша од фелд-баталиона и резерве, 54 простака с малим ловачким пушкама, 166 с копљама и косама, 12 Фелдварчана с малим пушкама, и 128 с другим оружем.
Мој поузданиј вестник из Фелдвара дође ми у недељу 4. о. м. око 9 сатиј у вече, и јави, да је непријатељ из Бечеја, као што сам пре напоменуо, помоћ добио, и да је јамачно изречено, да ће у понедељак у јутру на наш стан ударити, чега ради је и своје форпосте у само село подвукао, и по сокаци страже понамештао. Остали његови војници часте се код Србаља оним, што кои домаћин лепше и боље дати може. Чувши ову поуздану вест, сазовем сву онде десившу се господу официре и буљукбаше, и посаветујем се с њима и тако се сугласимо сутра са зором на Фелдвар ударити. У том буде закључено: да г. подпоручник Андрија Милутиновић са малом шајком, која само један једанфунтовниј топ имађаше, до ушћа канала иде и тамо у два сата у јутру три топа баци, кроз које би непријатељ мислити могао, да ће са оне стране т. ј. са истока нападнут бити; за Милутиновићем да се оправе 36 Србијанаца, кои би, ако би и непријатељ са исте стране страже имао, те похватали или у село утерали, а Чуружани, сви скупа под командом овдашњи трговаца Петра Цветића и Дамјана Радосављевића, да се до Србијанаца прикуче, и кроз винограде тек онда на село јуриш учине, кад топови наши с друге стране почну ватру давати. Фелдварчанима буду исписани каплари за команданте опредељени, с налогом, да се од Чуружана на друму чурушком одвоје и кроз фелдварске винограде на село, као и први, јуриш учине; 7 топова, под командом г. Вроновског друмом управо на Фелдвар управљени, и да онда почну село бомбардирати, кад протече један четврт сата од Милутиновићевог знака; пред топовима друмом марширала је једна компанија петроварадинаца, од које је један четврт био за авангарду и у пленкере раздељен, друга четвртина као њени подпомагачи, а две четвртине баш пред самим топовима као резерва, напоследку за топовима марширала је једна компанија исте регименте, као главна трупа, која је опет своју ариергарду имала; на Јарку остало је 150 које шајкаша, које њини граничара, 56 војника од резерве петроварадинске, под командом поручника Луке Пешића. Све ове гореречене трупе имале су се из стана у 12 сатиј, у полноћи, кренути и на своје опредељење ићи, и кад јуриш на село ударе, викати: 'србска слава'. Са великом радости још у 11 сатиј, без да и ко војнике опомену, на опредељење ићи поскакаше и играше сви, и подвикиваху: 'сад ћемо се играти са мађарском главом'; и у најбољем поредку одведоше команданти своје чете на опредељење. Ја мог весника задржим код мене, и тек после једног сата, кренем се друмом за њима, где ме г. капетан Милош Воиновић са 16 Србијанаца, из сентомашког стана у помоћ доведени, сусретне и тако се овде код мене находише два буљукбаше са 32 момка.
Подпоручник Милутиновић точно изврши њему датиј налог опаливши три топа, а њему причислени Србијанци подкрадоше се у србскиј крај села; мало време после датог знака почеше и они топовима с друма сложно у великиј сокак, где се римокатоличка црква налази, ударати, на које онде око цркве дан ноћ станујуће катане на голе коње скакаху, само да се спасу; у истиј мах разсеје се прва компанија Варадинаца на пленкере, и почне жестоко на непријатељске пленкере, кои су на поље истрчали били, ударати, па неколико избацивши пушака на јуриш у село уђу, где су већ Србијанци од Милутиновићеве стране, као и они од Петра Цветића и други команданта били, и нештедећи никога, кои невикаше: 'србска слава', кои какво оруже имађаше, оним и непријатељу смрт задаваше; тек онда, кад је моје десно крило, и скоро сав центрум у село ушао на јуриш, онда спазим да је непријатељ послао катане поред канала, докле јоште мои војници допрети нису могли, да ме с левог крила нападну. Један четврт компаније под командом г. Прњаворца с једним топом к тој страно оправим, и сретно иј натраг узбију. Код тог топа био је Тодор Тапавица. Село је са сви страна у пламену било, и ветар нам све дим у очи терао, тако јако, да није можно било разликовати се од непријатеља. Фелдвар је имао србски домова 397, мађарски 349, еврејски 16, свега 762, од ови је изгорело: србски 186, мађарски 220, еврејски 13, свега 419 кућа је погорело. Непријатељ употреби и то, и повуче све своје војнике са собом са ћуприје, куда су већ ретерирати узели били, опет у село, и почну се постављати у великом числу; у исто магновење дотрчи ми мој верниј гласоноша, и јави, да је сва гарда у цркви римској затворена, и једна компанија Франц-Карлови војника у великој гостилници по собама и у дворишту посакривана, и само чекају, да ијм ближе приђемо, јер је пожар све већиј и већиј био, и ја мало число војника у две погибели неводити за добро нађем, но при свој тој опасности и опет су граничари до мађарске цркве допрли, и три гардисте убили, али од њи паде Мијајло Обрешки. Тако дам заповест: натраг повући се, и кроз винограде мој пут узмем. Тек сад устреми се непријатељ на моју аријергарду, која је мужествено натраг узбијала. Видећи непријатељ да од његове трупе много пада, а од мои у овој ретеради ни један не пада, и да се моја трупа у винограде увлачи, морао је мислити, да је моја резерва тамо сакривена, одустане од гоњења, и врати се натраг. Тек онда кад се вратио проклетник у Фелдвар, свирепствовао је као звер, јер ништа, ни светиј храм божии од опустошенија поштедио није. Још жалосније, јер је спаливши сав светиј престол, књиге, литије, једном речи све су у пепео преобратили, друге куће без разлике пленили су и палили немилосрдно, јер су сви житељи разбегли се били. Непријатељ видећи да се ту дуже бавити не може, јер препитанија никаквог добити неће, изиђе 5. о. м. ноћу из Фелдвара, и стани се близу Ст. Бечеја. Ћуприју преко канала је прекопао и компу попалио.
Чувши од мои форпоста из фелдварски винограда 6. т. м. у 9 сатиј и јутру, похитим с малим числом војника, да село заузмем, провидим, прегледим; но још незнајући за нашу православну цркву како је оскверњана, дам заповест: да се у цркве ићи и њи харати нико не усуди, и ово се на римској цркви точно испуни, но док су мои војници до ње дошли, била је већ похарана, и сва зданија знатна и канцеларија на каналу са свима писмама уништожена, да се за будуће не може употребити.
По свидетелству фелдварски житеља, које за сада именовати несмем, великиј је губитак непријатељ не само од воинства, него и од простог мађарског народа имао, јер ови други трајућој битки нису имали другог пута за бегство, него преко ћуприје, и ту су које од наши топова поубијани, које од њини катана погажени, и многи иј се и подавило, и многои парасници, кои се нису уклонили били, а особито они, кои су се са оружем нашли, поубијани су тако, да ијм се число незна.
Да су гардисте у мађарској цркви затворени били, и њу похарали, осведочава се тим, што смо три такова у цркви мртва нашли; и да су били гостилницу обсели осведочава се и то, јер се на огради дворској и сад јаме од пушака видити могу, и барикаде је имао непријатељ на три сокака, до кои мои војници нису ни дошли. Одбегшиј непријатељ беснио је над Србством и његовим имањем тек сутра-дан по фелдварским салашима, где су не само салаше и летину палили, него и марву различите струке отерали, и сад находе се фелдварски житељи у великој сиротињи; кои су више комада марве имали, ни једног парчета сада немају. У овом страшном и несравњеном боју пали су, осим горе реченог Петроварадинца, два Србијанца: Никола Арнаутин и Илија Чарапић; и шајкашкиј тобџија Дамјан Новаков, тако је јако у прси рањен, да је трећиј дан умро; лако су рањени: г. подпоручник Васа Опачић, и прости војници: Арсеније Дробњак, од петроварадинске регименте. Од Фелдварчана погинуло је 10 душа: Сава Стоишић, Петар Бранков, Дионисије Ракић, Нића Суботић, Тома Кнежевић, Стеван Кнежевић, Јован Ланцош, Акса Радосављева, Марта Баић и Милош Вукајлов.
На последку морам приметити, да што се храбрости тиче, никоју особу, но све овде десивше се воинство именовати могу, јер заиста сви су тако неустрашими били, да је за удивљење било видити, како Србин одважно за своју слободу живот не штеди. У тој битки заробљен је кадет Фрањо Добранић, родом из Петриње, од Франц-Карлове регименте; једне муниционс-каре са 6 фунтовни картача, и 3 коња у речени коли.

Главниј командант целе бачке и шајкашке војске, полковник,
Стефан Сурдучки.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1548 on: June 13, 2019, 07:32:09 am »

Битка код Сентомаша 7-га Августа. Ноћу између 6. и 7. Августа дознамо од једног у наш стан прибегшег Бечејца, да се мађарска војска, и она из Баната, која је у стариј Бечеј прешла, и сва из Бачке, около Врбаса концентрирала, у намери, да у јутру на нас удари. У следству овога гласа буду одма, како за одбрану Турије два топа са 100 граничара тамо послани, тако и овде све мере предострожности употребљене. И доиста 7. Августа удари непријатељ са четири стране. На темеринској (према Турии) и керској страни била је највећа мађарска сила концентрисана, а нешто мање са врбаске стране; са Фекетића и Бечеја пак било је само притворно нападање. У Турии у 4 сата у  јутру почела је пуцњава топова, и трајао је до 10 сатиј жестокиј бој. Непријатељ ступао је и приближио се сасвим к обкопу и селу, тако, да су наши у опасности били. Но из Надаља дође нашима помоћ са два топа, кои, пуцајући непријатељу у леђа, к ретерирању га принуде.
Са керске стране почео је непријатељ из топова на Сентомаш, на ½ сата после прве пуцњаве у Турии, пуцати, и трајао је жестокиј бој пуна 4 ½ сата са топовима. Ту је највише топова и највише њиове војске било, сам коњаник напред, а пешак остраг. Топови су ијм велики били од 18 и 12 фунтиј, а од бомба и оне за рушење града опредељене од 50 фунтиј. Наши, са обкопа на варадинском друму чекајући да се непријатељ приближи, нису одма одговорили, а после пуцали су, али редко, тако, да се могу њиови 10 хитаца на наш један узети, но готово никада упразно, тако, да је непријатељ са десним крилом к Сиригу, а левим к Врбасу, где се одвестно шлајсу станио, ретерирати морао.
На врбаској капии непријатељ је на близу у кукурузу сакривен стајао, и од прилике, када је на керској страни бој на полак био, појавио се. Ту непријатеља није толико, колико на керској страни било, али сама регуларна војска и напред једна дивизија друге Александра регименте. Из топова пуцало се јако. Непријатељ повуче силу к десном крилу према каналу, и почне к шанцу ступати. Кад је ту готово најжешћи бој био, непријатељ с керске стране, кои се ретерирајући одвестно према шлајсу станио био, приближи се близу шлајса, и почне преко канала с топовима на врбаској капии наше у леђа бити, но један наш топ од 6 фунтиј, кои смо одма на брег од непријатеља преко поставили били, није ијм дао више од 6 пута избацити, и принуди иј к ретерирању; бој на врбаској капии трајао је непрестано и све је жешћиј бивао. Једна компанија речене Александра регименте нагоњена буде од свог официра, да на сам шанац јуриша, но наши је граничари бајонетима, и Сентомашани спицама храбро дочекају и узбију. Слободно рећи можемо, да је непријатељске силе, које регуларни, кои су напред били, које гардиста до 20.000 било с 30 топова великог калибра. Њи је морало које код Турије, које код Сентомаша до 300 пасти; на самом месту, на врбаској капии, где су на шанац јуришили, остало иј је 25 мртви, које нису могли собом понети, а остале су кола за коли са свију страна носили: двоица су од њиови заробљена. Од наши је 4 Сентомашанина и 1 Србијанац мртав, а 4 Србијанца и 1 солдат II-ог баталиона варадинске регименте. 10 кућа могло је изгорети; но на срећу ветра није било, и тако пожар није се могао распрострањавати; већ је само оно изгорело, што је запаљено било. Нишан непријатељски топова како с керске тако и с врбаске стране управљен је био на нашу цркву у коју су 14 танета ударили, а једна кумбара у саму цркву кроз прозор је ушла и разпрсла се, но није никакве штете учинила. Наши су се храбро држали, особито на врбаској капии граничари, и овдашњи људи. Но и од мађарске стране особито се дивизија друге Александра регименте показала, која је напред ишла и јуриш учинила. Но тому се не треба чудити, почем су војници исте најчистији Словаци. Мађари су дакле ту, и свуда, напред Славене шиљали, од кои је највише пасти морало, и тако они нас хоће с браћом нашом да победе, а тиме Славени на једној и другој страни падају, и они двојако добијају.
Једна ћуприја, коју су на коли носили, да је на Турију поставе, ухваћена је у самом боју, а јуче смо три ћуприје довукли, које су имале опредељење с врбаске стране, да војску од стране Кера у сајузу држе. – Јуче и јутрос непријатељ је марширао једнако из Кера у Врбас и натраг, и ми смо се надали, да ће нас опет напасти, но на миру је прошло.

У Сентомашу, 9. Августа 1848.                   У одсуству команданта сентомашког стана г. мајора
                                                                                       Бига, с. р. поручник.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1549 on: June 13, 2019, 07:50:04 am »

На известије поручника Биге добили смо од једног пријатеља следујуће примечаније:

'Поуздано смо дознали, да су душмани наши Мађари Словаке од Александровог полка пред ову битку целу ноћ поили вином и ракијом, како би иј напите, као авангарду, да гину, употребили. Но будући је пре два дана изишла заповест, да гарда мађарска напред одсад у биткама ступати мора, измешана са регуларном војском и од ове напред гоњена; то Словаци од Александровог полка, премда напити, нису се дали речма варати, него, позивајући се на закон објављен (да гарда напред ступати мора) говорили су, да неће они напред, него да иде гарда, и ту је већ до највећег непријатељства међу њима дошло ону ноћ пред саму битку Сентомашку. Но душманска је намера и цељ свагда, па и сад та била, да Славене у Угарској тамани колико је год могуће, дакле се сад сви сложе и гарда и хусари мађарски, те тако силом нагонише бедне Словаке (кои је у овој битки највише и изгинуло), да су напред у битки ићи морали и штурм чинити натерани били. Од сами њи, веле, да је 200 погинуло. Тако је! Мађарскиј нови закон: да гарда због бегања у биткама мора напред ићи, морао се старом њиовом још од Арпада закону: да Славене тамане, уступити.
Еј браћо Словаци! еј јадне мајке Славије жалостни синови! Зар смо у 19 столећу дочекали, да брат брата тамани, зар смо дочекали, да азијатском Татарину, нашем обштем, од искона непријатељу за атар ви Словаци против браће ваше Срба, кои слободу своју божјом и народа свог витешком помоћи установити хоће и морају, да војујете, да гинете и своју грану од стабла свеславенског осушити намеравате? Еј браћо Словаци! никад се моје перо осушило неби, никад десница моја усахнула неби, никад грло моје промукнуло неби, кад би жалостна браћо моја срце народа мога познали, кад би ви браћо! глас нашег народа, глас природе и јестества, глас Бога вишњег, кои је Славију мајку нашу и њене синове на овај белиј свет створио, чули и разумели, кад би се на млеко оно, које сте посисали, на онај првиј глас коим вас мајка ваша славенска као нејаку одојчад поздравила, опоменути могли!
Боже мој праведни! да ли је са вољом твојом да оволика искушења трпити морамо, док до срећнијег века дођемо, века свеславенскога, док се сва племена огромног стабла нашег међу собом спознаду, и опријатеље? Тебе света природо! питам: зашто су свети твоји закони, вечни, оскверњени чрез азијатску скверну руку? Браћа, коју си ти створила, зашто да се међу собом кољу и тамане, а даба црниј да се из прикрајка смеје? - - Ви свештеници и учитељи словачки! на вас је позив светиј овај природе стигао, да браћу освешћавате и међу собом споразумевате. Дижите и трубите, неуморно делајте и дању и ноћу, да блудне на пут покајања, на пут спасенија доведете. Спасавајте народ ваш словачкиј, јер ће вам грех вечитиј на души остати, правда ће вас Божија казнити морати, ако се на дела славног Колара не угледате!'

У Карловци, 12. Августа 1848.  Др. Р.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1550 on: June 14, 2019, 08:38:51 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Битка код Беле Цркве 7. Августа. Дана 6. Августа у петак у вече у 6 сатиј упале белоцрквански житељи на својој граници, једва хиљаду коракљаја од нашег логора лежеће пластове лангенфелдске обштине. Одма се изшаљу неке патроле, и ове опазе неколико људиј где беже од ватре. На то запали ова патрола две Белоцркванцима принадлежеће воденице. – Овог вечера учини се расположеније, како да се из логора 1 сат по поноћи пође, и Бела Црква зором нападне. У 4 сата бијаше све на месту. Центрум се поведе чрез подписанога друмом од Врачевгаја к Белој Цркви с једном дивизијом граничара, 100 Србијанаца пешака и 20 на коњи, после с једним 6- и једним 3 фунташом, и спусти се још пре него зора засвити у белоцркванске винограде и у једва 300 коракљаја од вароши лежеће јендеке; а у истиј час такође буду и топови обшанчени, и покривени насипима. Десно од ове стране водио је србски мајор г. Јанковић једну компанију граничара, 50 Србијанаца пешака и 15 коњаника, с једним 3-фунташом на лангенфелдском путу. Сајуз је био између центрума и између на кусићском и калуђеровачком друму ставившег се г. србског полковника Стефана Петровића Книћанина, кои је једну дивизију граничара, 100 Србијанаца пешака и 30 коњаника, и још два 3-фунташа са 3-400 граничара из околине под заповедништвом имао; ови последњи бранили су му леђa како с молдавског друма, где је 4-500 мађарски национални гардиста у Бошњаку било, као такође и с оравичке стране.
С лева, од центрума црвено-цркванским друмом предводио је србскиј г. капетан Миленковић једну дивизију граничара, 20 Србијанаца пешака с једним 3-фунташом. Од Црвене Цркве амо, крајем проћу Беле Цркве протежуће се планине, марширао је виноградима г. мајор Станојло Петровић с једном дивизијом граничара, 120 Србијанаца пешака и 25 на коњима поред два 3-фунташа. По средини стрмине ишла је једна компанија граничара са 60 Србијанаца, да сајуз између вароши и између на брегу обшанчени непријатељски топова прекине. Ова се страна због тога јаче држала, што је из Вршца помоћи Белој Цркви чекати било, која заиста и дође касније, али чрез натраг остављену аријергарду узбијени буду. Ово оделеније даде у 5 сатиј у јутру знак к боју, на које у средишту другиј пуцањ последује. Затим јуриши се на горњи обкоп, те истиј ту одма и разорен буде; један 2-фунташ и 2 мађарска национална барјака, кои се у обкопу налазише, буду такође освијени, и сва обсада овог шанца, састојећа се 30 људиј, до последњег човека смлављена, где с наше стране, али само из непажења, врлиј буљукбаша Петар Арнаутин, кои се код Локве одликовао, мртав падне. Пуцњава топова почне од сви пет страна; допре се до најближег растојанија к вароши, где најближе куће буду упаљене, ако и јест то с почетка тежко било, будући је од 1 до 5 сатиј киша падала. Кад најпосле варош са свију страна у пламену букне, од грмљаве топова планине се уздркћу и наша ђулета зидове кућа оборе: укаже се оку страхота грдан образ битке, и јамачно се мислити могло, да неће дуже од једног сата трајати; али се непријатељ са своја још заоставша 4 топа бранио с очајањем и и безпримерном храбрости, како у вароши тако и по виногради: - ишло се на живот или смрт. Јаке барикаде бранише непријатеља дуго време, док напоследку наши храбри граничари и Србијанци за њима и унаоколо куће попале. Тако је трајала битка до 3 сата после подне. Ту изгори до 300 кућа у пепео. Број непријатеља падши мора да је великиј био; с наше стране бло је 7 мртви и 24 рањени граничара, а Србијанци 12 мртви и 15 рањени. Између рањени био је и г. мајор Станојло Петровић, кои таки по освојењу шанца у десну руку згођен буде. Сметња би велика била, да није у истиј час дошао г. капетан Ђурић, кои одма команду прими, ту се многозаслужним покаже и хвалу получи. Кад се око 3 сата после подне наши јунаци најбешње на упорност непријатеља разјаре, и кад се известно на предају вароши рачунати могло, једно веће оделеније улана и инфантарије са два топа Белоцркванцима у помоћ хитећи, обколи с леђа г. капетана Ђурића; но овај ијм витежки на сусрет изиђе и узбије иј, те ту и 4 уланера мртва падну.
Овај непредвиђениј случај, а и што нам је људство трудно и уморно – од 1 сата по поноћи на ногу – даље будући су се и улани већ на стрмини код Црвене Цркве показали, и претили нашем логору код Врачевгаја, у ком су се заробљеници, наш пртљаг и сам рањени мајор Петровић налазили и кои је (логор) само с две компаније резерве, оружане косама и трнокопљима заштићен остао: све то побуди ме, да најпре један топ онамо пошљем, двократним пуцањем за времена знак давши непријатељу, да логор још има топова, а побуђеним се нађем после у највећем поредку под заклоном топова повратак удејствовати. Г. капетан Ђурић могао се тек у пола 9 сатиј са опрезом и постојано у стан вратити, сасвим невредим, заједно такође са освојеним топовима и барјацима. Ноћу буде топ оправљен, а данас рано бише топови и пушке прегледане, где што би покварено, поправило се; оруже и муниција сва је у свом реду тако: да сада сваком непријатељу и у свако доба чело показати можемо. Бела Црква пуши се све једнако; уланери патролирају на близу код Црвене Цркве, куда смо ми једну компанију и 1 топ за одбрану леве стране одредили; њиове предстраже стоје по белоцркванским виноградима а логор код чешког сеоца Абана; њиова сила може да се састоји из 3 дивизије уланера, 4 компаније Рукавинове пехоте и од прилике 1000 мађарски гардиста и 2 топа.
Чим још џебане приспе, напашћемо улане, и ако Бог да узбићемо иј; а ако Белоцркванци чрез прокламацију, коју ћу ијм сутра послати, не дођу к памети и неби се хотели предати: тада ће се варош у пепео преобратити. Да смо ми у стању то учинити, јасно је доказано, и развалине више него 300 кућа јемче зато. – С битвишта утекла су двоица – за које се зна по имену – а четворица њи видили смо да фале.

У табору код Врачевгаја, 8. Августа 1848.
Петар Бобалић с. р., подполковник и заповедник војске.


* Петар Бига, 1878. год..jpg (235.68 KB, 654x880 - viewed 21 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1551 on: June 14, 2019, 08:46:37 am »

Из Врачевог Гаја, 11. Августа ноћу. Г. конзул Мајерхофер дошавши јутрос амо неодложно је пред нама написан и прочитан позив оправио на Белоцркванце, у ком иј трогателно и претећи као царскиј из Беча враћајући се чиновник, зове на договоре и трактирање, а то и њи, и трупе тамо станујуће, најпосле чрез њи и полковника Бломберга, и то за најкраће време и на способно место, којег је и једног и другог избор њима остављен, иштући само да ускоре, јербо се враћати одма мора, а рад би ужасну њину одавде грозећу опасност и страшно грађанско крвопролитије посредствовањем своим предупредити.
Истом данас пред ноћ у 6 сатиј добијемо одговор од командирајућег националне гарде мајора Виталиса преко тамошњег Влаха Николића, сродника Радуловићева, да ће нам сутра у јутру у 9 сатиј са обичном предострожности на сусрет изићи. Ми смо још пре дознали, да су Немци тамошњи 160 мужкараца, после нашег на Белу Цркву нападања, најсвирепије поклали, - а женама и деци очи изболи, а осим тога још и 30 Срба у Темишвар Савви Вуковићу оправили, да иј повеша. То нам све речениј Николић потврди. Премда овакова безчовечна дела најужаснију освету ишту, то је ипак г. конзул преко истог Николића неодложно ијм одписао, да он овај час с нама на хатар ради договора и помирења ступа, које и они да учине. А будући, да је и доцкан за њи већ било, и састати се и саветовати се, и нама одписати, то ћемо на њи још најдаље до сутрашњег јутра у 9 сатиј чекати, пак онда иј њиовој судбини предати; јербо не праведно погубљење из самога подозренија 160 Србаља крв вапијe на небо.
На случај предаје пак приправили смо ијм такова условија која ће иј и казнити и за нас безбедне учинити, која ће и слави и ползи народа нашег одговарати, а та су: да 200.000 фр. глобе плате, да даду 30 таоца, које иста она судбина да постигне, што се буде догодило оним нашим људма, које су у Темишвар оправили, и да се учасници у оном грозном убиству смрћу казне.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1552 on: June 15, 2019, 07:29:23 am »

Високославном Србско-Народном одбору у Карловци.

На известије Шидског одбора под 7. o. м. у којем ми је означено било, како је бившиј поджупан Житвај у Товарнику од народног комисара Новића постављениј пододбор низвргао, његове приврженике по старом за господу поставио, и један стан у овде у селу од околни католика повући дао, претећи, да ће на Срем напасти, и све Влахе (Србе) до Земуна искоренити; то прикљученије повода ми даде, да сам одма заповест на горња села издати морао, и све, што је год понети кои могао, на оруже дигнути.
Сутрадан у јутру 8. Августа пођем у Шид, где сам народ доћи одредио, и отуд на Товарник ударити наумио, како би лакше на стан њиов ударио и растерати га могао. – За управитеља тог воинства прими се мој отац у миру капетан, истина 75 година своје старости, али ипак кочеперан и одважан старац, коме и ја помоћ одрекао нисам. - У јутру у 8 сатиј приспем са моим отцем у Шид, и за велико удивљење, којем се никад надао неби, затечем ту из 6 села до 3000 људиј; сви су се на мој позив кренули, само децу и старце код куће оставили, шта више и жене повели, које ће кола натраг повратити. – У овај пар неби у стању био оно одушевљење народа описати, најпосле један, кои је на Француза војевао, и у битки ногу изгубио, ипак на дрвеној нози у помоћ притекао, нити је хтео на моје престављење натраг се повратити; тако је то расположеније ватрено било. – У Шиду извештен будем, да се у Товарнику стан речениј сасвим изгубио, кроме онде неколико у селу што се зломишљеника находи. – Будући да је у Товарнику пошта могућно од Житвајеве стране, да би се наше штафете и писма, која на преузвишеног бана одлазе, задржале, и због други такови незгода побуђен будем са целим воинством у Товарник отићи, и људе опет на право стање лепом науком обратити, и у ред довести.
Како сам под Товарник дошао, ту ме дочека њиова депутација, састојећа се од обе стране, католичке и србске, која ме молише, да неби какову силу или нападеније на село употребио; на то ијм одговорим и са официрском чешћу заверим, да се тога бојати немају, и да ће све то у најбољем поредку бити, само је једино намерење моје било, неколико зломишљеника а особито познатог Мађарца бирташа Марјана, кои сво село на злоупотребљеније побуђава, похватати и са собом повести; и да би то најбоље било, кад би они сами такове похватали, и мени предали. На њиово обећање, да ће тако учинити, чекао сам неко време у селу, но у место поучителне науке моје, на велико удивљеније, почем сам у село са воинством дошао, нађем ту множину наоружани католика стојати на средини, на моје воинство са оружаном руком чекајући. А кад ми све дубље у село приближавасмо се, ту се сви поплаше и у бегство своје спасеније потраже. Неколико трговца и добромишљеника у селу са кнезом осташе, и кнез нам сву догодившу се ствар изјави и одкрије, да би сви прочи, осим неколико зломишљеника, добри и послушни били, само кад би 4 човека, између кои је понајвећиј бунтовник бирташ Марјан, похватали, и из села уклонили, и таковим начином да би највеће спасеније за онај народ било. – Између тога разговора пукне једна, друга и трећа пушка из крчме на воинство онде стојеће, кад последња у мало да мог отца није погодила, на које се народ огорчи, и на команду отца мог јуриш на крчму учини, ту наши једног сродника Марјановог тешко ране, кои је онде лекару одма под надзирање предан.
Разјарен народ хотијаше крчму до основа разорити, и сво село пламену изложити, на које други повикаше: 'У Вуковар! у Вуковар! да се Житвају осветимо!' Ту сам се јако усилио, и труда дао, док сам моје воинство у мир довео, и кои су на заповест моју таки из села на поље без свакога неугодног нападенија изишли; и одатле се кући разпустили, са узкликом великим на моју изложену захвалност, уверавајући ме: да ће увек на мој позив сви до једнога, где требало буде, радостно притећи. Околна села пак налог добију јаке патроле правити и од сваке незгодне прилике бодро се чувати.
При одлазку мом таки сам бродској регименти сав догађај објавио, и к томе иј посаветовао, да би на Вуковар измарширати требало, како би се ономе пароброду за леђа заићи могло. (Војени пароброд Месарош дошао је опет близу нас. Бави се сада у Паланки; а ту се скупља војска, коју ће он превести у Срем. Путујући из Пеште пуцао је на Нештин, и нашу цркву православну на 7 места погодио.) Такође сам онде кнезу заповедио, да све оне зломишљенике похватати даде, веже, и мени у Митровицу пошаље.
Овај догађај таки сам преузвишеном г. бану, исто г. полковнику конзулу Мајерхоферу службеножурно јавио; које такође високославном Србско-Народном главном Одбору јавити непропуштам. – Данас сам добио од бродске регименте одговор, да су на моје представленије одма две дивизије у Вуковар послане, које ће тамо нуждне наредбе у савршенство привести.

У Митровици, 9. Августа 1848.
Теодор Радосављевић, управитељ регименте.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1553 on: June 15, 2019, 08:52:16 am »

Из Карловца, 10. Августа. Надам се, да сте добили званично известије, како је врлиј управитељ полка варадинског г. Радосављевић у Срему противнике народност наше и нашег племенитог предпријатија и делања на пожелану покорност и послушност довео. Зато су и он т. ј. врлиј г. Радосављевић и његов седином украшениј родитељ од главног одбора народа србског похвалително писмо и захвалност, коју су заслужили, получили, а ово ће похвално дело у истории војводине наше забиљежено бити. Надамо се и тврдо уздамо, да ће г. Радосављевић и г. нар. комисар Стефан Георгијевић, кои су већ са четвртим баталионом готови, и остале противнике народности наше, кои се у Голубинци и Сланкамену налазе, у закониј поредак и покорност привести. На жалост ова наша браћа или боље рећи небраћа, Срби западне цркве, нити нас, нити икоју власт у благоверној војводини нашој неслушају, и једнако су до данас беснили и остале сажитеље своје кињили и угњетавали. Но уздајмо се у Бога и у веру нашу, да ће њиовом беснилу скорим се конац положити.
За сада вам толико радостно још јавити могу, да се овде јако гласа, да су све генерал-команда, дакле и наш душманин у Варадину Грабовски, од садашњег министериума из Беча укор јак добили, што су на уштрб великиј регуларне трупе, које су се под царским барјаком заклеле, на Србље и њиово предпријатије, кои су такође своју ствар под царском заставом бранили и борили се за њу, нападали. Да је овај укор од бечког министериума дошао, и отуд закључити можемо, што поуздане вести имамо, да се данас у Варадину велико незадовољство међу свим официрима породило против Грабовског, што он већ од 2 дана ову вест објавио није на срамоту своју, и официри сви јавно говоре, да ако публицирати неће Грабовскиј ово, да ће сви на Јарак у логор наш отићи. Јавља се даље свима генерал-командама 'да имају одсад заповести од бечког министериума примати' и да пропасти клонеће се мађарско министерство немају одсад слушати. Ова је вест код свију официра најрадостнии уплив учинила, сви су се као избављени видили, кад видеше једанпут, ко ијм је правиј заповедник, и кога слушати имају. Дакле је коцка решена, сада ће наскоро сасвим јасно бити помеђу мађарским и бечким министериумом.
Бродска регимента је од стране грађанства, и од стране бригаде и целог официрског хора писала Грабовскоме, да га од сада слушати нит' хоће нит' може, јер он са Мађарима држи, против кои су се они већ с оружем подигли. Нек' се по примеру ове наше браће, кои су сада на правиј пут дошли и обавестили се, и сва остала наша браћа граничари угледе! Браћо наша по Славонии и Хрватској, кои сте најхрабрии јунаци и као што нам цар вели, да сте ви најсјајнији бисер круне његове, дижите се сви на ноге лагане, латите се оружја свога, па хитајте браћи амо жељно вас очекујућој! Остављајте, голе стене и дубраве, па хитајте амо, где је доста белог хлеба и пшенице, где је доста рујнога вина и свакога смока у изобиљу. Ове наше благословене земље војводине још повеликиј део душмани Мађари обитавају, ту благо све уживају наше, које смо од Турака крвљу искупили нашом; зар ћете и даље, браћо, ладнокрвно гледати, да душмани славе се вином и пшеницом нашом, а ви у бедној сиротињи, ви слава и дика цара нашег, и даље у убожеству да живите? Народност је наша, живот је наш у погибели; сад је још време, да и ви допринесете за избављење и спасење његово, ако вам је род и народност, ако вам је наша мајка Славија мила и драга. Спешите, браћо, за раније, слушајући и разумевајући глас народа Србског, глас природе, глас вишњега Бога! Спешите! неоклевајте! Слава је наша, победа је наша!


Писмо једног родољубца из Ћуприје Петру Бобалићу.

Високородниј, мени високопочитајемиј Господине!

Високопочитајемим писмом вашим од 10-ог т. м. о паденију сина мога Вула, на бојном пољу код Беле Цркве у Банату, а у борби противу непријатеља за
род, закон и име народа србског, благодарим вам на љубави и доброти вашој, што сте ме се и у овом случају опоменули и ствари ми благовремено саобштили, да могу добити времена да жену моју, као матер, приуготовим. Истона, да је ова вест за мене као родитеља жалостна, но у исто време поносита и дична, што сам ја у число они срећни родитеља овим случајем ступио, кои су милој народности својој синове изродили и одранили, да за чест народности своје, за славу рода свог, за веру и закон, на бојном пољу противу непријатеља борећи се, јуначки погину. Мој је Вуле тако умро, и зато му ја родитељскиј благослов дајем, проста му моја рана била, кад се достојно сином моим називао.
Благодарим вама на известију о стању посла народног на оној страни, и молим вас, да ми и опет јавите што, но онда, кад врази падали, а браћа наша напредовала буду. Еј да сам сад тамо, умео би осветити смрт сина мога Вула; но кад нисам, то молим вас, да пишете моме побратиму г. Книћанину, да он уместо мене то учини, нека освети свог синовца онако, као што би му побро Б., да је на његовом месту, учинити знао и хотео.

У Ћуприи 12. Августа 1848.   Ваш покорниј слуга Б. Ђ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1554 on: June 17, 2019, 07:32:59 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Из Карловца, 12. Августа. Министер внутрени дела Аустрије – Доблхоф – на држаном сабору Аустрије изјавио је начело, из којега данашња политика целе монархије излази. Доблхоф вели, да је аустријског министерства задатак набљудавати унутрениј мир; духове под штитом прагматички санкција умиривати, и националитете у једнаким правима успоредити. Ни један министер аустријски није спасителније начело за аустријске народе изрекао.
У данашњем времену, где свакиј народ из своје собствености (индивидуалитета) на основу слободе развијати жели, не да се више ни какова насилствена форма употребити, у којој би се индивидуалитет (народност) којег народа загушити могао; па нити Аустрије народи више без гаранције поједини националитета обстати могу! Кад велика част европски народа обвезано поиновење своје одказује, Србин је јединство државе, прагматичку санкцију (само историско право) као светињу почитовао и почитује, праведно је дакле, да се и његово, што му је најдражије, т. ј. народност и душом и словом припозна, јер за исту санкцију Срби су највише крви пролили него ма кои другиј народ у монархии.
Но другчије мисле Мађари. Њима није до санкције прагматичке; они се јавно цепати од Аустрије намеравају; они хоће да буду туђом снагом јаки и славни; они својом народношћу, и у реформи задобијеним правама једнако монополизирати мисле; гордост и надутост није ијм допустила да друге народности припознаду.
Но одрешиће овај чвор бритка сабља у десници србској. Србин је за државу премного крви пролио и контракта једну кондицију тако испунио: сад је дошло време, да се и друга кондиција, где се Србину обриче, испуни; за ово је готов Србин крв пролити. – У светој за народност борби Србину је помоћник Бог и правда, а највернии сајузник собствена одважност и јуначност.
Но шта други сајузници раде? Камо Хрвати, кои десет година трубе, да треба против Мађара оружем борити се? Зашто оклевају и најлепша магновења пропуштају? Браћо Хрватска, знајте, да они окови, кои су се за нас ковали, и вас неће мимоићи. Нека нико нечека, да му залогај сам у уста улеће; нечекајте ни ви Хрвати, док згоде нестане, јер онда сте све промашили; држите се лозинке хитри Француза, кои веле: aide tio et le ciel t'adieca (помози се, па ће те и само небо помоћи). – Ако и када сад је време: душманском крвљу славу нашу да перемо, јер судба је ваша и наша једна; но о овоме другиј пут.   Огњановић.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Anton von Doblhoff-Dier.jpg (108.52 KB, 564x746 - viewed 19 times.)

* Прагматична санкција Карла VI.jpg (199.14 KB, 833x593 - viewed 19 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1555 on: June 17, 2019, 07:48:35 am »

Из Варадина. Сви командирендери, па и наш Грабовски, добили су од бечког министерства налог, да имају сву регуларну војску у градове одвући, и саме Мађаре оставити да са Србима расправљају. – Тај налог Грабовски неће да објави, ал' смо зато опет ми официри, а чрез нас и сви војници за њега дознали, па смо му најавили, ако што скорије не буде га публицирао, да ћемо сви листом из града отићи и предати се Србима у Јарку. Хоће ли сад Грабовски дужност своју учинити, видићемо. Ал' вас извешћавам, да је он сасвим полудио. Да га видите, не би га познали: тако се променио, које од срамоте, које од пакости и једа. Тумара по васдан по граду као мува без главе, и по 15 путиј на дан даће ударити аларм, да се војници скупе, па да иде на Карловце. Тек што се војници скупе, и пођу, а он заповест промени, говорећи: да нема доста снаге, да је слаб ит.д., па иј опет одпусти. Није ли то луд човек? Ал' јамачно неће још дуго лудовати; ми смо наумили већ да га вежемо и затворимо, зашто нам је досадило, да нас толико мучи.
Тешко ћете од когадознати моћи, колико је од мађарске стране у последњој битки код Сентомаша пало, будући да се то јако крије. Но ја, кои сам све очима моима видео, и у битки тој по несрећи участвовао, поуздано вас уверити могу, да је од наше стране т. ј. мађарске (будући сам на жалост и ја као Србин на тој страни бити морао) пало које рањени које мртви 1230 момака, међу тима и много официра, а утекло нам иј је преко 2000. Срби нека се само тако држе, као што су се овај пут показали, па ће спискати Мађарима за душу.

Из Немеш-Милетића. Овамо је дошао глас да се министер финансије Лајош Кошут вратио из Моравије, и да је од тамошњи Евреја није могао добити 82.000.000 форинти сребра у зајам, једно зато, што се Евреји нису задовољили обећаним ијм у Унгарии правом грађанства у име интереса, а друго што су давали Кошуту новаца не по другом бројању, но само по старинском мађарском, то јест kurta forint од три добра кривака.
Из Земуна. 14. Августа дошао је патријарху одговор бана на његов ултиматум, споменутиј у 71. броју ов. новина. Бан истина изјављује, да се његова и Хрватска чуства према Србима нису преиначила, и да ће дану реч скорим испунити, чим са војеним припремама савршено готов буде; ал' истиј одговор за нас није сасвим утешителан! Пре него што је овај одговор патријарху приспео, он је још два писма бану оправио, на која до данас одговора нема!?

Из Пеште. На глас о изгубљеној битки код Сентомаша родила се овде велика смутња, која се тим утишала нешто мало, што је министерство дало лажну вест обнародовати, да су Мађари сутрадан опет на Сентомаш ударили и Србе сасвим разбили. Лаковерниј народ то за истину држи; ал' надам се, да ће скорим маглу с очију скинути. Међутим у министерству влада великиј раздор, и сав је изглед, да ће за кои дан пасти. Месарош је већ дао оставку. А палатин је лишен вицекраљевске власти.

Из Руме. Новости код нас нема, све је у добром реду. Но ови дана дође нам један младић из Сомбора и донесе тај жалостниј глас, да су тамо сви Срби обезоружани, и да су сад у Сомбору мањи од макова зрна, свуда иј Мађари с грдњама нападају и другог имена осим вадраца немају. Тежко њима, кад су своје оруже душманима предали, сад могу слободно и главе подмећати, нека ијм се зараније поодсецају. Истиј младић нам и то каза, да кад су хотели Мађари првиј пут ударити на Србобран, кроз Сомбор су 6 топова, из Пеште послани, прошли, и гардисте сомборске, помађарени Буњевци, више стотина њи пратили су у логор керскиј; кад су у селу Црвенки били, повиче неко: 'ето Србијанаца', а Буњевци се тако уплаше да се нису могли с места помаћи, и сами кажу: 'да су одкуд заиста дошли само њи 10 Србијанаца, да ни пушке не избаце, освоити би могли топове, јербо би ми сви поутицали, као што су многи и учинили. А многи су укаљани од страха чак до Сомбора дотрчали.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1556 on: June 18, 2019, 09:37:09 am »

Свирепости Мађара у Старом Врбасу.
(Настављено.)

6. Јован Стакић, Васа Вуичин, Петар Попов, Јаша и Васа Мијатов, житељи староврбаски, пре прве битке сентомашке од Мађара су заробљени, кола ијм и коњи одузети и за 70 фр. шајна продани. Њи пак Мађари су скупа прво у Керу, па онда у Врбасу за колац везали, где су на сунцу изложени за 10 дана муке трпити морали; на последку су иј Мађари са Андриом Јовановским хтели обесити, но за тај пут ијм 'опроштено' буде, ал' ипак за сада се незна где су, и шта се с њима збило.
7. Милош Ковачев, пре прве битке сентомашке, ишао је са салаша у Врбас дете крстити, но од Мађара ухваћен буде, и више од три недеље дана за диреком везан како свака тиранства трпити мора.
8. Кузман Искрин, после прве битке сентомашке, идући у свој виноград од гардиста мађарски смртно рањен, незна се да ли је живот изгубио, или још муке сносити мора.
9. Н. Вуковић, писар мајора Цинтуле, Проки Секицком, пре прве битке сентомашке, говорио је следујуће: 'Еј чика Проко, жао ми те је, јер си добар човек, ал' сада у петак сав ће Сентомаш скупити свој газдашаг у једну торбу, све ћемо потући, и торбу ћемо само једном дати да је однесе, а како Сентомашани падну, онда ће Врбашани, а и сви Срби бачки бити потучени, и ако би се догодило да кои остане, онај ће на вечиту робију осуђен скотски умрети морати.' – У четвртак, пре битке сентомашке, полковник барон Сечени, иштући од Врбашана Срба 10 центиј меса, на знање ијм даде: 'ако ијм узслуже своим добрим и имањем, да ће ијм тако живот опростити; а у противном случају тако ће иј поробити, да ијм мачке у кући остати неће, и њи ће све поклати.'
За овима жртвама после битке сентомашке везани су: Анушка Попатешина, Ђука Павин, Петар Аврамов, Мита Груић, и многи други, кои се дознати не могу, из узрока, што су се Срби врбаски сви разбегли. - Приметити нужно је, да је гарда мађарска у почетку свога у Кер доласка, кроз Врбас пролазећи непрестано на цркву нашу православну пуцала и Бога рацког псујући цео кров танетима разнела. Даље пак поджупан Антон Кнези, Немце врбаске против Срба дражећи, говорио ијм је: ако врбаске Србе растерају, да је цео хатар њиов. Овим је то произвео, да су Немци врбаски највећи наши душмани  постали, највеће иступљенија чине над Србима, отимајући, и харајући, тако, да више ни једног вола, коња, овце и марвинчета у Србина у Врбасу нема.  (Више другиј пут.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1557 on: June 18, 2019, 09:50:36 am »

Из Брода, 8. Августа. 23. пр. м. поврати се из Италије у Винковце г. подполковник Ловето, и с њим г. генерал Најштетер да му бродску регименту преда и изручи. Код ове прилике буду од свију компанијa по некои Краишници позвани, и упита г. генерал Најштетер: да ли они хоће мађарскиј министериум припознавати, и њему се покорити? на ово добије једнодушан одговор: 'Нећемо ни данас ни сутра', на то ијм рече генерал: 'живили! – него се сада и варадинске генерал-команде, која од мађарског министерума зависи, одрећи морамо.' Одговорише Краишници: 'ми је се одричемо на век, и желимо под баном бити, и од Загреба зависити'. То тако буде и уписано, и од свију подписано. Затим рече генерал, да се што брже војску против Мађара спремају, и то сви једнодушно обећаше, и ево јуче у Винковце одоше Краишници, да одонуд пут Осека или Вуковара против Мађара иду.
Истиј дан пред вече дође Рогулић из Вуковара, послан од Житваја, да тражи асистенцију од бродске регименте против Новића, кои је наумио на Вуковар ударити. Генерал му рекне, да се сад све јавно обављати мора, зато му сад он одговора дати неможе, него нека сутра изиђе на пијацу, и ту ће му пред пуком одговор дати. Тако буде. Сутрадан дође Рогулић ка генералу пред великом стражом, и ту понови јучерашњу прошњу, а генерал му рече: 'Ако је Новић наумио на Вуковар ударити, то њему против неверни Вуковараца асистенцију и помоћ морамо дати, јер он је с наше стране, a Вуковарци су вртирепке пак се морају покорити, то идите и кажите Житвају и свима вуковарским Мађарцима.' Те тако бијаше Рогулић одбијен. Тај се је дан у Винковцима прославио, и с народним заставама по Винковци прохађало.
30. пр. м. такова иста свечаност обдржала се и у Новој Градишки, код штаба градишке регименте; и они су се одрeкли мађарског министериума, и варадинске генерал-команде, и они су се на војску са једним батаљоном противу Мађара опремили, и они су овај дан са највећом свечаности уз пуцњаву топова и пушака с проходом уз барјаке и т. д. провели; пак 10 депутираца, 2 официра, 2 грађанина, 2 краишника, 2 свештеника источне и 2 западне цркве к бану, и у Беч к цесару послали, да тамо устмено јаве, што су докончали. – Живели Градишчани и Винковчани!
Бан је наумио, како се чује, таки на Мађаре ударити, како се сва војска на своје места сабере, јер жели да се тај мађарскиј рат – кад се почне, за четрнајест дана сврши, а то без велике војске није могуће. – Словачка се диже, код Пожуна је 20 села устало, и један батаљон регулаша – кои су против њи изишли, потукли и одбили – а сад ће се све више Словачка дизати, јер се тамо мало регуларне војске налази.
Шта ће ли Грабовски сада рећи – бившиј командирендер, јер му нема коме комендирати!? – и то му на славу служи!.
Чујемо да бојниј пароброд Месарош под Илоком лежи, ваљда чека, да Грабовски какогод до њега допре, пак да се с бегом у Пешту спаси. Мађари би пукли од муке да таква великог јунака неспасе, мало је такви људиј као што је Грабовски, мора ијм стајати до њега.
У Осек је хотело 7-8000 мађарске гарде доћи. Јовић иј није у град пустио, него ијм рекао: кои први на ћуприју ступи, погинуће, а ћуприја на Драви срушити. Те тако сада мађарске гардисте с оне стране Драве у логору леже, пак чекају, док иј љута краина непротера.
У Вуковар је дошао Житвај и нову комитатску господу пометао, како чујем кожар и месар  Бенко првиј је, а Рогулић другиј виси-шпан постао, сва троица штранге заместили! – то ијм сви домородци из срца желе.
« Last Edit: June 18, 2019, 10:01:19 am by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1558 on: June 18, 2019, 10:04:18 am »

Обзор.
Угарска. Министер Баћани издао је проглас, коим објављује, како му је бан Јелачић дао реч, да ће сву своју војску са границе уклонити, па да Мађари могу лакше сву силу на Србе обратити. Но будући да он не само то није учинио, него и све већу војску на граници скупља; зато властима налаже, да сву покретну народну војску, према граници хрватској поставе и уобште сав народ на оруже подигну.

Хрватска. Бан Јелачић изјављује од своје стране, да није истина оно, што је Баћани рекао, да он служи реакционарној партаи и да му је дао реч, да ће се границе мађарске своју војску уклонити.

Аустрија. 11-га т. м. била је у Бечу опет велика буна. У вече око 4 ½ сата многобројни посленици с великом виком: 'хлеба или смрт!' из Пратера ушли су у Леополдштат. Народна и грађанска војска морала се оружја латити. Пало је много жертвиј; има 6 мртви и преко стотине рањени. Како је ова ствар свршена, незна се ништа, јер с данашњом поштом новине из Беча сасвим су изостале: из тога је слутити, да тамо није баш најбоље.

Посланик на скупштини у Бечу Петрановић пита министра внутрени дела, је ли истина, да и немађарска војска у грађанском рату по Банату и јужној Угарској противу Срба и граничара, а тим противу интереса целокупне државе аустријске војевати мора? и да ли министерство, ако је то тако, мисли кораке учинити, да се та војска из тог њој неповољног и мучителног стања свог избави, као и то, да ли министерство у случају породити се могућег правог рата између Мађара и Југославена по обвезателствима мисли неутрално остати, или чију ће страну бранити? Доблхоф на то одговори: 'Што се тиче рата у Банату, где свакојако и Немци а нарочито официру участвују, то у најтешњем савезу стои са неспоразуменијама Хрватске и Мађарске. Намере и предохраненија, која се за сад од стране министерства чинити могу, већ су тамо разложена, и ја се сад само на иста позвати могу. А понаособ што се тиче наредба, које је министерство учинило, да они официри, кои без воље против браће своје војују, и кои су тим дошли у то незгодно стање, да се сад у региментама налазе, које по заповести мађарског министеријума у томе рату участвовати морају, већ је од стране министерства рата расположеније учињено, и свакојако ијм се на руку иде, да регименте оставе. Мени није познато, да која немачка регимента у дољњим пределима против граничара војује, но ја неверујем да у јужној Угарској, где се сад рат води са граничарима, немачке регименте у томе учествују!'

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Поводом Петрановићеве интерпелације на сабору бечком војени министер Латур сутрадан је следујуће изјавио: 'У војсци, која са Србљима ратује, има сада само једна регимента улана, једна галичка, једна талијанска и нешто мало коњаника немачки. На хрватској граници није још било окршаја; међутим овај је рат противнаравниј, јербо обе стране слушају истога владаоца. Од стране министериума поднешена је врло кратка репрезентација њ. величеству, да би у својој мудрости изнашло средство, коим би се овој ствари доскочило. Но ово не може бити, ако не буду саветници угарске круне помњиво помагали, јер они морају одговарати. Саветници ови предложише законе о придруженију војене границе. Можда то неби били учинили, да су предвидили последице, јер војена граница*) има највећу антипатију против подвржења мађарском министеријуму. То је factum. Граници је наметнута морална сила, која ће тек после дугог времена изгубити жалац. ГГ. официри, кои служе у оним немачким региментама, желе једнодушно, да се опросте овог мучног стања, и њ. величество већ је заповедило, да се немачке регименте што пре из Угарске уклоне; но то се не може одма учинити, јер иј мађарски министериум неће иначе да пусти него у замену за друге. То пак неможе одма бити; ал' немачки официри у угарским региментама јесу врло несрећни и мени је јако жао, што ијм немогу одма помоћи. Ја би желио, да угарски официри у немачким региметама изјаве жељу премештења у угарске регименте. Но до сада је то слабо кои учинио, шта више исти официри угарски региментиј немају вољу за овај рат: није то рат против спољашњега непријатеља, него против чета истог владаоца, исте заставе.'

*) Не само војена граница но и сав народ србскиј. Ове речи министра бечкога дају закључивати, да је Бечлијама само стало, да војену границу под собом задрже, а за осталиј народ србскиј не маре, нек остане под јармом Мађара. И сва је прилика, да Бечлије садашњиј рат Срба и Мађара хоће на то да сведу, да је само граница устала, што је привржена цару па неће за мађарскиј министериум да зна, а не да је сав народ србскиј устао, да тражи своја права! Срби будите на опрезу!  - Учр.


* др Божидар Петрановић.jpg (88.1 KB, 400x580 - viewed 24 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #1559 on: June 19, 2019, 07:41:51 am »

Србске Новине, бр.76. од 20. Августа 1848.

Ратно позориште у Војводини Србској.

Непријатељско нападање на Чуруг 24-ог Јулија. Истог дана после подне у 4 сата јавише поште од Борђоша, да је непријатељ са великим числом пешака и катана и 3 топа из Борђоша поред реке Тисе упутио се к Чуругу. Његово намереније није могло никакво друго бити, него место Чуруг, које на десној обали Тисе лежи, из хаубица попалити. Тису пребродити није можно, јербо он оправе нема да мост гради, а тому и искусни људи оскудевају му. Другиј дан известио је један турско-бечејски житељ (кои је морао муницију за топове вући, пак у бегству кроз рит кола поломи, ту остане, и кад се смркне пребегне к нама), да је горенаведено непријатељско намерење било, и да је било скупа до 1000 војске, и да је турско-бечејскиј спаија исту војску предводио.
Борђош лежи на левој обали Тисе реке, и тако на једном узвишеном месту, да кад пролећне воде ритове напуне, ни с једне стране сувим доћи му се не може; непријатељ знао је, да су на нашој страни код Борђоша 2 топа ушанчена, али од ови лако не опажен проћи може, јербо је непријатељ са северне стране села високим брегом заклоњен, које му је за руком изишло, и довуче се кроз рит до наше поште Берак зовоме, на којој је исписаниј каплар Јован Радиновић као командант са 8 пушака био, овај видећи, да је множина непријатеља, смотри, да из шанца неколико Мађара смакнути може, определи, да све пушке наједанпут не пуцају, но посамице, да би тим своје мало число војника од непријатеља затајати могао, и тако му добра срећа би, да је од непријатеља, кои на прву пушку стане, и своју трупу у ред постави, једног свалио, у истиј мах почну непријатељи из пушака пуцати, и један 6-фунтовниј топ с куглом, и 3 са картачем а наше, кои у обкопу седише, избаци, али без икакве штете, наши пак само су 16 пушака избацили, и сигурно је 12 од непријатеља пало, и тим се непријатељ збуни, и натраг се у Борђош поврати. Наша пак стража, која је на торњу била, спазила је непријатеља, и таки јави, на које се у селу налазећиј топ један, и с њим 12 Србијанаца са буљукбашом Алексом Челићем Ужичанином, и 7 момака петроварадинске регименте у помоћ оправе, кои су доцне у помоћ приспели, јербо је непријатеа у свом повратку к Борђошу већ од г. поручника Лонгина Радина са 2 топа дочекан, и добро поздрављен, и од леве обале Тисе реке одбијен. Ту се видити могла храброст Мађара, како њиова гарда и катане сами, на једну диштанцију, више од 200 хватиј у бегству само од кугла, које нису до њи ни падале, од страха један преко другог скачу.
Тек што су се непријатељи уклонили, препливају шајкашки војници Милош Давидовац, Милан Андрин и Васа Рајков Тису, и претерају неколико чамаца, превезу Србијанце, и Шајкаше у Борђош, где су једни вијали се са Мађарима, а други опет из освете мађарска зданија палили, велећи: да ијм се осветимо за фелдварску цркву; другиј су опет један малиј мост, кои је преко једног вока намештен био, развалили, и попалили, и тако му се нема више тим к Чуругу приближити. Овде је гореименованиј буљукбаша од једног Мађара, кои је још сам у целом селу заостао био, на кога су многе пушке од наши војника избачене и не могаше га убити, у слепо око из пушке тако ударен, да се је без икаког знака живота на земљу пружио. Бог да му душу прости, добар и точан војник бијаше! Пуцњава топова и пушака трајаше до самог мрака, сутрадан поче се пушкарање на ново, и од онога дана једнако се пушкарају, и мало се прокраде кои дан, да по један а кадкад и више Мађара животом не плате. До данас од наше стране, осим буљукбаше, нити је ко рањен нити убијен.

У Чуругу, 4. Августа 1848.                       
Главниј заповедник целе бачке и шајкашке војске,
полковник, Стеван Сурдучки.
Logged
Pages:  1 ... 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 [104] 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 ... 336   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.067 seconds with 22 queries.