PALUBA
January 19, 2020, 11:05:49 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije unesite ispravnu e-mail adresu jer na toj adresi dobijate mail za aktivaciju Vašeg naloga. Proverite obavezno i neželjenu poštu...
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 102 103 104 105 106 [107] 108 109 110 111 112 ... 139   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 226230 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1590 on: June 30, 2019, 07:04:18 pm »

Из Будима. Владика Платон Атанацковић остаће заиста у нашем роду по презимену свом безсмртан, јер то презиме значи по грчки: Аθάνατος- ковић. На велику Госпоину служио је он службу божију у овдашњој цркви и пред приличним числом које страног, које овдашњег сваке вере народа, и у свом смиреномудрију весма и за њега и за народ србскиј знамениту проповед држао, која се вештествено у томе састои: 'Ја се стидим, што сам Србин и заклео сам се на светом путиру и еванђелију, следователно не могу одобрити нити благословити поступке ребелијантски дољноземни Србаља, кои против Мађара иду. Свето писмо пак заповеда: Љубите враги вашја и взиштите мира, а Србљи газе то слово божје. Свакиј проклет од мене био, кои се подигао, и кои би одсад против Мађара устао и војевао. Србљин може само, док је у својој соби код куће, бити Србин, но чим из куће преко прага корачи, он мора бити човек, а не Србин'.
Лепа логика од Платона као тобоже од члана ученога друштва московскога! Дакле Србљи док су у соби, нису људи, него кад из собе своје изиђу! Шта су онда Србљи у соби својој? зар нељуди? то не рече лудозанешениј владика, коме мал' што сви слушатељи не повикаше, да је полудио, и ја већ би приправљен, да повичем: auxilium doctores, jер сам уистину помислио, да је владика полудио; но кад добро разсудимо, шта је изрекао, неби ни чудно било, да је баш у онај пар и полудио. Шта више, није се стидио заблуђениј Платон, србскиј народ, тако, па још у храму божијем, јавно опорочавати, називајући га 'фарисејским народом', и упео се био из петни жила да докаже, да народ србскиј једино баш на то иде, да угњете и упропасти све друге вере и законе, све друге језике и народности посве уништити намерава.
Роде и народе србскиј! јеси л' видио чуда и покора од Платона твога, кога хлебом толико година раниш и кога си за владику изабрао! јеси л' видио, како је побеснио ђидија сомборскиј, кои мал' сву народну сиротињу у Бездину не похарчи! – Јеси л' видио роде мили и народе србскиј! каквим се начином смиреномудриј и родољубивиј Платон Атанацковић Мађарима улагива и у милост њиову увући се труди! – Јеси л' видио како он седоглаво искуство своје, лукаву љубав и проклету наклоност прама роду своме пред Мађарима обелодањива, а Србље око себе, као своје стадо, као бајаги на мир опомиње и на саједињење с Мађарима позива! – Јеси л' видио роде и народе србскиј оног славног, оног мудрог владику, кои се је мађарском министериуму, кад се сад скоро из Бачке вратио, хвалио, да је он само кадар био, немирна скорашња појављенија у Сомбору и у околиним по Бачкој местима утишати, и да њега не би, вели, да би се тамо највеће крволиптије учинило.
И тако још којекакви безчислени гадни беззаконија има, која сва народ србскиј треба да чује и да зна; но доћи ће, ако Бог да, и његово а и други дело на видело; ал' тек из овога у кратко наведеног Платоновог покора питам ја: да ли где већег Фарисеја и Језуите на свету има, и да ли очевиднијег издаице и злотвора свога познајеш народе србскиј, од овог заблуђеног и посве лудог владике, кои је заиста с данашњом проповеди својом сам себи врат скрао, и у роду и народу србском име своје вечито саранио?
Даљиј пак садржај слова његовог сачињавају само фразе и то све на једно и исто, особито пак на проклетство србског рода односеће се; дакле није иј вредно овде ни наводити, јер што је најважније у његовом знаменитом слову, то сам горе баш његовим собственим речма навео; но да би читатељи боље разумети могли, још једаред наводим текст светог писма, кои је он наопако протолковао. Он сиреч рече: 'Љубите враги вашја и взиштите мира.' Заиста, ко има вољу нову егзегетику слушати, мора само на проповед овог жалостног владике као бого – мољца у цркву доћи, јер њено је таково упечатљење на слушајуће Христијане било, да свакиј, кои се сети, на шта овај занешениј и помађарениј владика навија, с наводненим од тешке жалости очима из цркве изићи мора, и код куће своје таки, пред иконом светитеља свога, милостивог Бога за опроштење греха молити, што је тај дан у цркву отишао.
Роде и народе србскиј! веруј ми тако је, јер ово ти све из извора и као очевидац и слушаоц данашњег жалосно-црквеног празновања из великог негодовања и смуштенија, које се на снуђеном лицу у цркви сакупљеног народа данас приметило, безпристрастно говорим.
О тексту горњем светог писма, кои је занешениј Платон протолковао, како је знао, ил' да рекнем како би за њега боље било, по мом слабом разсуђењу следујуће примечавам и одговарам. Да у светом писму стои: 'Љубите враги врагов ваших', можда би помађарени владика боље дознао смисао од 'љубите враги вашја'; јер иначе у том по речима његовима греше сви  закони државни, кои зла дела казне. Рат пак, ја мислим, ништа друго није, него бич божии за неправду и безделија човеческа, дакле ваљда помагарени Атанацко неће дела божија с проклетством своим исправити. Но знамо ми, зашто он тако вели: 'Љубите враги вашја.'  Он се, к'о вели, Мађара прихватио, а нас је већ оставио, дакле би рад био, да ми њега, као нашег врага, опет онако љубимо, као и пре; но ми ако и нисмо у светом писму тако вешти и искусни егзегете, као он, наћи ћемо зато опет у њему овај текст: 'Јејуже мероју мерите, да возмеритисја вам', па ћемо му притом дати ногом у мантију, да га научимо, како се свето писмо на издајство србског рода и племена толкује.
Ми ипак остајемо чисти Србљи до века и у кући и изван куће, и у соби и осим собе, а ко преко прага несме бити Србин, проклет био од Бога, од свега србског народа, и ко се стиди рођеног рода свог, тај није достојан србског племена и имена.
Хула на србскиј род од србског владике, шта више у оваком времену, неће заиста без одмаштенија бити.
Правда божија, правда вечна, управља са србском мишицом, јер Србин своје амо брани и тражи, а у туђе не дира; зато ће знати и умети чест своју, коју му владика његов неверством своим скверни, као што ваља, опрати.
Живило Србство! које Бога љуби, и слово његово слуша, не пак по самовољном саможиви егзегета толковању, као што је за њи боље, него по практичном течеју дела људски, с коима слово божије нигда у противсловије доћи не може, као што га зли Језуите изврћу.
Атанацковићу! једна занешена и будаласта главурдо! Зар ти је мало чести и новаца код Србаља, те мислиш да код Мађара боље прокопсаш? Ајд' - ајд' – срећан ти пут и лака црна земљица! – Које око за тобом заплакало, оно, да Бог да, искочило!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1591 on: July 01, 2019, 09:04:48 am »

Србске Новине, бр.80. од 3. Септембра 1848.

Ратно позориште у Војводини Србској.

За данашњиј лист нисмо добили никакви известија са ратнога позоришта у војводини србској. Толико само чујемо, да се г. Книћанин у Томашевцу утаборио; на њега су Мађари двапут ударали, но увек јуначки узбијени били. Г. Михаил Јовановић заузео је Перлез и ударио на Ечку, одкуда је све Мађаре растерао. Г. Стефановић ударао је на Арадац, но слабо је успети могао. Напротив г. Стратимировић ударио је на Елемир, спаилук Киша полковника, и то село освоивши продро у диштрикт Кикиндскиј, овај сав подигао и на Бечкерек кренуо се. Гласови казују, да је већ у Бечкерек ушао, али то још није сасвим известно. С друге опет стране г. Сурдучки по Бачкој, а гг. Бобалић и Милојевић оперирају око Вршца; Бела Црква је у њиовим рукама; Немци из околни села ударили су били на њи, ал' продрзљивост своју скупо платише: до 200 иј је погинуло, а 80 заробљено. Оволико за сад из приватни изевстија знамо.
Овом приликом морамо наше жаловање изразити, како је главном одбору у Карловци слабо стало да јавнога мненија. Њему је добро познато, да су наши листови данас јединиј народниј орган, па опет неће вниманије своје на њи да обрати. Ми смо толико путиј писмено молили, да би наредбу учинио, да нам се известија о бојевима достављају: па никад ништа! Док је њ. свет. г. патријарх у Земуну био, учредник је тамо прелазио и известија сам узимао: главниј одбор ваљда чека, да учредник сам и у Карловце по известија долази? А то би таман у реду било, и известија би брзо стизала, а и новине сасвим уредно излазиле! Жалост је то велика, кад немарност овлада онима, кои су на делање позвани! Лакше је гг. члановима главног одбора међу собом препирати се, него преписати и нама послати рапорт, кои од заповедника војске дође, или и сами да штогод на ползу народни дела наши напишу. Непријатељи нису тако немарни према јавноме мненију, но својски раде и труде се, да га за себе добију, јер знају, да је оно данас силније, него бајонети и топови. Ал' ми волимо у пустословију време проводити. Нека је само нама добро, ма шта свет о нама говорио. Погибељ твоја од тебе Исраиле!  Уч.

Из Загреба, 29. Августа. Незнам, да ли Вам је већ из новина познато, да је бан у четвртак отишао у главниј стан и данас у подне, по поузданим известијама, Драву прешао. Његова приправљања била су велика и он сада стои не само на кормилу војске, него је од стране Аустрије снабдевен батеријама и ракетним корпусом. Узрок, зашто се овде тако дуго с нападањем оклевало, почива нарочито у томе, да би смо с једне стране законитост за себе придобили, а с друге стране у недостатку новца. Ја врло сумњам о тврдоглавој борби Мађара и мислим, да с известносћу рећи могу, да ако не пре, а то за цело после прве битке, мир ће се правити.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1592 on: July 01, 2019, 09:13:57 am »

Свирепости Мађара у Мохолу.

Изрод србскиј Драгић Каракаш, житељ мохолскиј, дође 1-га Јулија у Сентомаш и наше положеније промотри. Одавде крадом оде у Бечеј, и јави Мађарима, да је стан сентомашкиј одвећ слаб, на које се они на нас 2-га Јулија крену и с три стране ударе, но јуначки узбијени с великом штетом поврате се. Драгић Каракаш отиде из Бечеја у Мохол, па Србе облаже, да су Сентомашани потучени, и посаветује иј да се с Мађарима братски помире. С једне стране стојали су Срби мохолски, с друге пак гарда мађарска из Кањиже, Сенте, Аде. Петрова Села и Мађари из Мохола, где се договоре, да обадве стране оруже положе и братски се помире. Константин Поповић, парох местниј, намоли Србе, те се склоне и први оруже положе у кујни варошке куће; но Мађари, не мислећи поштено, с места на њи јуриш учине, тако реченога пароха сабљом по глави смртно ране, очи ми ископају, да невиди смрт свога сина Милоша, кои је такође пао жертвом мађарског беснила. Изгинуло је ту много наши најврстнији Срба, између кои најпоглавитии су: Алекса Лолин, Јован Митић с пет свои рођака (истиј је био у пећку утекао, но Мађари га чакљама извуку и изсеку); даље: Глиша Радонић, Максим Облачић, и њи свега, као што добегши казују, 180. Кад се остали Срби на то разбегну, онда су Мађари беснили, робећи куће, и што понети нису могли, палећи. Црква србска, којој у Бачкој у смотренију красоте мало равни има, опустошена је, похарана и оскверњена, све драгоцености су разграбљене.
Свирепо је и парох Гаичиновић погинуо; он је пошао био поджупану у Врбас, да своју обштину заштити препоручи, ал' на путу, са још неколико ађански Срба, буде ухваћен и у Врбас везан доведен, где је свака поруганија и муке претрпити морао, и тако је најпосле од горки мука скончао се, како нам Врбашани јављају.
Међу овим мађарским тиранима налазе се и два изрода србска, Сентомашани отац и син, Аврам Георгијевић, бившиј наместник, и Павао, син његов. Ова двоица још с почетка покрета србскога показали су се као највећи непријатељи народности наше, и сада у ово бурно време ступише у мађарску гарду. Отац је Мађаре на нас упућивао и храбрио, а син претио, да ће, кад с гардом у Сентомаш дође, сам својом руком све поглавице народа посећи, и није се устручавао, кад је гарда на Сентомаш ударила, жито свои земљака по њивама својеручно попалити. Ал' ће и ове изроде постићи казна божија!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1593 on: July 02, 2019, 11:51:42 am »

Из Пеште, 19. Августа. Негди пре сам вам доста повелико писмо послао, ал' јесте ли га примили, то незнам, јер има 3 месеца од како ваше новине, које су важније него икоје друге, и које сам Бог зна како волио, ценио и уважавао, видио нисам, и да иј сад могу добити, најсрећнији би се назвао, и радост моју неби вам могао описати. Пренумерирати се на њи несмем, јер зло би прошао, кад би знали, ко сам; а друго неби ми иј ни давали, јер је овде ускраћена слобода београдске новине добијати и читати. То је слобода мађарска, није дакле ни чудо.
Одпре овде нисам смео по улицама моим матерњим језиком ни говорити, јер тај је Мађарима веома зазоран и подозрителан, и да могу, све би нас Србе овде смождили; од како су пак за победу наши храбри у Србобрану Србијанаца и граничара разумели, здраво су гордиј свој нос покуњили и не мргоде се баш тако здраво као пре по улицама, кад би чули, да когод србски говори. Ја мислим, да нигде на свету гори варалица нема од Мађара, на које сви прочи народи заиста велику антипатију имају. Сад увиђају већ и они, да нису Срби, или по њиховски Раци, раблови – разбојници, него баш прави јунаци, коима се чест одавати мора, дакле Сентомаш и за њи и за народ Србскиј биће у повесници знаменит. Радуј се роде србскиј, јер је велика победа код Србобрана 6-га Августа над нашим душманином од браће наше учињена. Видећи пак Мађари, да никако цељ своју постигнути, ма како варали и врдали, не могу, овде се већ здраво гласа, да ће да подигну ландштурм. Жалостна ијм мајка!
Сад су се овде јако уплашили, да не дођу Хрвати, јер се од неколико дана говори, да су већ многи граничари у Осеку и Вуковару и да овамо доћи намеравају.- Време би богме било, јер оклевање и затезање браће наше Хрвата ништа друго помислити недаје, него да ће нас Србље кад тад изневерити. Но недај Боже да то буде. Прошла су времена где је брат брату дубље очи копао. Крв није вода!
Могу вам известно казати, да су грађани овдашњи сви приправни, па ил' дошли Срби ил' Хрвати, одма ијм се предати, јер они, веле, неће да због поједини бунџија и брбљача варош њиова и њиове фамилије пропадну. И много се којешта друго овде, а све зло за њи саме, говори. – Сад изчекивају Баћанија из Беча, да чују шта ће од цара донети; ако зле вести донесе, онда су наумили републику прогласити. Ха, ха, ха, да се насмијем; то ће бити, баш као оно с почетка, што су претили Мађари нашем цару им краљу: ако ијм не допусти, да у Пешти буде министер финансије и војениј, да ће републику извикати; а фантастиј Кошут развалио је онда био вилице своје, и усудио се викати: 'да је за 6 сатиј у својој руци круну царску држао', и као могао је онда учинити, шта је хтео! Ово треба добро запамтити, и временом Кошута упитати, шта он онда рече; а сад се зна извлачити, да много којешта неваљало није он нигда ни помислио, а камо л' рекао.
У Будиму је на вел. Госпоину служио владика Атанацковић и по свршетку службе пред нафору држао слово, у ком је прво и прво навео, да се он стиди, што је Србин! Срам га било! Зар је баш у храму божијем место изабрао, да се стиди рода свога, и да браћу своју проклиње. Добро, добро! платиће он свој угурсузлук горко. Том приликом произвео је свога протођакона Коларовића за синђела.
На три дана, пре него ће Мађари на Сентомаш ударити, мислећи да ће за цело њиова победа бити, купе 3000 буктиња, да, кад чују своју победу, у вече бакљаду и весеље држе, а кад тамо, а оно Бог милостивиј другче хтеде, те тако, да се буктиње у вармеђској кући неби поплеснивиле, рекоше да ће иј доле послати, да место овде за весеље, тамо за побијене при погребу употребе. – Ако је истина, наши се граничари из Италије кући враћају. Неби ли Бог дао! – Да знам, да ћете ово моје писмо за цело примити, скоро би вам опет писао.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1594 on: July 02, 2019, 12:01:30 pm »

Манифест бана Јелачића.
(У рукопису, и без датума саобштен.)


Кад је у дане месеца Марта глас народа повикао за ослобођење од столетнога угњетења старе системе, саслушао је наш добриј монарх овај глас, и изрекао слободу, изрекао једнакост за народе његовог великог силног царства.
Сјајна, велика будућност учинила нам се обезбеђена; али на жалост ми Хрвати, Славонци, и наша србска, романска и немачка браћа имала су на скоро противно искусити. – Једна надувена, саможива партаја у Угарској употреби при оваквим приликама неизбежну смутњи, и знађаше од нашег премилостивог монарха права изнудити, која су нас свију најсветије благо, слободу, њој и мађарском народу искључително присвојавала, осталим пак под истом светом круном Угарске живећим народима робство и угњетење приуготовљавала, и најпосле постанком одлученога министерства прагматичном санкциом подјемчену неразделиму јединост угарски земаља са великом монархиом фактички уништила.
Суштествовање краљевине Хрватске управо се одрицало, - краљевина Славонија за угарске вармеђе проглашена, уведење мађарског језика у исте наређено, а у свима вармеђама, па и у јужнима, искључително од Срба обитаванима, таково јоште пре удејствовано, - а тим се храбриј, за отечество многозаслужниј србски народ огорчио, да! и до очајања већ дошао, почем је мађарско министерство мерама насиља дело неправде извести започело.
То су за нас били плодови новополучене слободе! то је била законом природе изискујема, светим словом нашега монарха подјемчена једнакост свију народности! то је награда за хиљадостручне услуге, које је народ наш кроз столетија круни Угарске, и целој монархии учинио, за реке крви, коју је за обрану обштега отечества пролио, народ, кои и данас на пољу бојном 35.000 свои синова у редове аустријске војске бројаше, пре него још је у борбама за чест монархије био десеткован!
Нећу овде да говорим о безбројним посредственим и непосредственим нападаима на хрватско-славонско-србскиј народ; нећу да говорим о хиљадостручним поругама и подозревањима; нећу да говорим о безконачном прогонству, која су на многостручниј начин постигла мене као бана тројне краљевине и мој живот, моју чест на коцку мећала. Ја иј наводим, не што сам ја, него је у мени биће, право народа у погибели било.
Многе депутације нашега народа молиле су од престола нашега доброга монарха заштиту, правду: несретна судбина била је над нама, и узалуд бише молбе наше.
На то њ. ц. кр. величество, уваживши благонаклоно ова жалосна стања, одреди њ. ц. кр. височество надвојводу Јована за посредственика у распрама између Хрватске и Славоније и мађарскога министерства постојећим. Високиј заповести следујући отишо сам у Беч, радо пружајући руку к миру, к помирењу. Искао сам у име хрватско-славонскога народа, да се одржи прагматичка санкција, - која у своим вештествени, од хрватско-славонскога народа на његовом 9-га Марта 1712. год. држаном сабору, са изреченим одобрењем цара Карла VI., примљеним точкама опредељава: 'Да краљевина Хрватска, Славонија и Далмација признају у напредак правителство не само мушки, но и женски потомака пресветлога цараскога дома, али само они, кои не само држали буду Аустрију, него и Штајерску, Крајинску и Корушку, и у реченој Аустрији седили буду', - која даље по гласу чланка 2, 1723 са пуним закона силом наређује: 'да се у немачким као и у угарским наследним државама неразделно, неразлиучно и обштински владати има;' – захтевао сам у следству исте средоточно министерство војени, финасијелни и спољашњи послова; захтевао сам на основу права и освећене речи њ. величества једнакост наше народности; захтевао сам, да се испуне права и жеље народа србскога у Угарској.
Па кад президент мађарског министерства није хотео пристати на ове основе помирења, ништа ми друго није остало, него чекати закљученије мађарског сабора о последњој нашој речи мира. 
Али до овог часа ово велеважно питање, од чијег решења зависи не само благо Угарске и свију светој круни ове земље принадлежећи народа, но и постојање целе монархије, није ни до претресања дошло, него међутим продужују се непестано нападања мађарскога министерства. Заблуђени синови нашега отечества, под заштитом ове мађарске партаје, раде непрекидно о томе, да наруше до сада постојавши материјални покој Хрватске; у Славонии војни министеријални комисари помоћу војске натерују народ, да силом избере посланике за пештанскиј сабор; у Трсту се оборужава лађа, да узнемири хрватско приморје; друга оборужана лађа на Дунаву чини несмислено опостушења; војна оделенија покретне мађарске народне гарде прекорачују границе, и ступају на земљу, подчињену банској власти; и свирепиј рат бесни са умноженом силом у Банату. Па да би се крајње што учинило, мађарске уводе подстрекавају Бошњаке, да своим дивљим четама пренесу убијство, и палеж, и опустошење у земљу које житељи верно и поштено својом крвљу тако далеке границе царства кроз столетија чували су, и још чувају, да Угарска, Аустрија и сва Европа безбедне буде од варварства и од куге, ове страшне невоље истока!
Ја сам човек народа, човек слободе, човек Аустрије! Верно подчињен моме уставном цару и краљу одбацујем са пуним спокојством и најрешителније сва подозревања, - ма се како звала: назадак или панславизам, и изјављујем овим пред свима народима Аустрије: да у следству хрватско-славонским народом на сабору учињенога закљученија и по сили мога собственога најискренијег уверења, од они за основ назначени условија мира нит' одступити хоћу нит' смем.
Ми хоћемо једну силну слободну Аустрију, - по томе као неизбежно условије тога: усредоточење министерства војени, финансијелни и спољашњи дела. Ми хоћемо једнакост свију под круном Угарске живећи народностиј; она је свима народима обречена у дане Марта месеца освећеним словом нашега милостивога монарха. Ми по закљученију, на реченом хрватско-славонском сабору свечано изјављеном, нашу ствар нећемо да разлучимо од ствари наше по племену, крви и језику браће Срба. Народи, као и свакиј појединиј човек, имају своју чест, која му, као и поједином човеку, дражија бити мора од живота. Срби хоће исто што и ми: хоће верно и тврдо да се држе нашега цара и краља; хоће непоколебимо тврдо да се држе велике царевине Аустрије.
Почем дакле мађарско министерство мисли, да неможе на то пристати, почем у своим сепаратистичким тежњама, стално остаје, т.ј. почем хоће да произведе, да се лепа монархија распадне: то налаже дужност и чест на крајности приступити и оружа се латити; и ми ћемо жертвовати благо, крв и живот за наше право и за нашу свету ствар!
Да Бог поживи нашега уставног цара и краља Фердинанда!   

Јелачић, бан.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1595 on: July 02, 2019, 12:06:38 pm »

Из Липтова. Може бити, да би боље било о овоме ћутати, но будући да се овде код нас ови дана много којешта догодило, што може већа следства имати, него што би ко мислио, зато држим да је нуждно ово до обштег знања довести. Прво је ово: дне 26. Августа ухваћен је у Ружемберку некиј Гашпар Мешко, благородник из Јасенове у Орави, кои је у панславистичком духу бунио. Кад су ово његови пријатељи и сродници чули, дошли су у великом числу у Ружемберк и претили су, да ће све попалити и поубијати, ако му што учине, и тако је прекиј суд морао кривца овог предати у тавницу под обичниј суд. Криве га, да је рекао: 'да Србљи имају право, јербо њи Мађари угњетавају, а он би и сам с њима држао.'
Другиј случај је много важнии и опаснии, и догодио се у Липтовском св. Николи дне 29. Августа. Државниј комисар Сентивањи заповедио се, да се тамошњиј евангеличкиј капелан (Хоџа) уапси, што су солгабиров и ешкут са војницима и учинили, и одвели га у вармеђску кућу. Но како то народ сазна, ударе звона на ларму, народ се дигне и силом ослободи свог свештеника. Парох (Хоџа старии) већ им је три месеца у изгнању по страним земљама, и тако сад без капелана бити немогу. Но од оно доба је мир у св. Николи.   (Фиђелмези.)

Из Галгоца у Њитранској вармеђи. Ја сам то већ пре казао, да ако народу у горњим пределима (Словенској) оруже дамо, биће као нож у руци детета, и ево моје речи, на жалост, већ се испуњавају. У Пожунској међи око Малацке и св. Ивана побунила су се прошле недеље села, и окренула су своје оруже против спаилука; народ је више спаински ловаца убио и куће чиновника напао. Војске од Чекопијера регименте, једна сатнина, и коњаништво морало је при првом сударењу натраг уступити, јер се до двадесет села дигло, од кои је већа част добро наоружана. Дошла је из Пожуна некаква помоћ, но је ли већ или ће тек утишати побуну, то још незнам. – Било је писано, да би засад неколико мађарски регоментиј могло још на миру уздржати горњу земљу, но камо су, то је при рату на долњој земљи само лепа жеља.
Говори се, да овде многи Славјани јавно Јелачићу вичу славу и живио, говорећи: ми знамо, да би Мађари радо дали пензију цару Фердинанду, па би сами између себе другог изабрали, али ми то нећемо, ми се држимо нашег цара Фердинанда. Даље се говори, да Јелачић у Септембру још у Будиму бити намерава; ако то буде, онда ће горње земље побунити.   (Фиђелмези.)

Из Пеште. Словаци се буне у Новоградској, Тековској (Барш), а по нашим најновиим известијама и у Липтовској вармеђи. Шта више, прекјуће смо видили једно писмо, у коме стои, да је у Њитранској вармеђи, у Скалицком пределу, до 500 словенски момака нестало; незна се куда. Доцније са пак сазнало, да су отишли преко границе, Хрватима у помоћ.   (Фиђелмези.)

Обзор.
Угарска. Кошут је на сабору 4-га р. Септембра изјавио, да министерство није више у стању мир земаљскиј одржати, те је зато предложио: 1) да сабор опуномоћи војеног министра, да на место захвалившег се генерала Бехтолда другога постави за заповедника војске у долњим пределима; 2) да се изда један манифест на Европу, у коме би се изложила пређашњост и садашњост мађарскога народа и праведност дојакошњег његовог делања; 3) да се састави један одбор, кои би хрватске ствари испитао; 4) да сабор призна великог жупана Бетија за државног комисара у долњим пределима с неограниченим пуномоћијем; 5) да се једне депутација од 100 лица оправи краљу у Беч, која ће га молити, да се у Будим пресели и да потврди законе о финансии и скупљању војске.
Сва ова предложења примљена су једногласно, и речена депутација одма је отишла у Беч. Колико је пак успела, још се ништа незна.
Хрватска. Цар је издао нов манифест, коим онај пређашњии о свргнућу бана Јелачића уништава, и све овога досадашње поступке одобрава.
Чешка. По многим варошима Чешке скупљају се новчани прилози у помоћ војујућим Србима и Хрватима.


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1596 on: July 03, 2019, 08:35:51 am »

Србске Новине, бр.81. од 7. Септембра 1848.

У помоћ! Браћа Срби у јужној Угарској већ се од два месеца боре против пренапети Мађара, а јоште ни једно племе аустријски Славена није ијм знамениту помоћ дало! Сајуз народа на Дунаву брои готово 20 милиона Славена, а још ни с које стране није њима помоћ дошла! Зашто су пак Срби тако решително на бој устали против 'племенити' Мађара (како иј немачка журналистика назива)? Не за мало што, мој драгиј читатељу! Срби у јужној Угарској т. ј. у Срему, Бачкој, Банату, потиском и кикиндском диштрикту, у Шајкашком баталиону, у Барањи, Славонии, преко 2 милиона на броју, газили су се и угњетавали од аристократички властољубиви Мађара као подјармљени. Слобода Мађара натоварила је на њи све терете, а уништила ијм сва права; што је светиј апостолскиј аристократичкиј мађароросаг на сабору у Пожуну, под дреком 'éljen' од јурата, закључио и законом направио, мораде добриј Србин без свога саизвољења примити. Монголска пренапетост Мађара наметнула ијм је мађарског Јаргона за старешину. Али није ни то доста, њина продрзљивост и даљe је ишла, т. ј. они су хотели, да Србин у цркви мађарски Богу се моли и поје, и све црквено, као протоколи и т. д., мађарски да се пише. Падне ли на ум Мађарима театер да граде, то добриј Србин мораде и за то порез плаћати. За његово пак изображење, за његова заведениија није се нико бринуо, да ли ће му когод што дати. Може ли се народ један у својој самосталности, народности већма угњетавати? Може ли се кои народ већма заробити?
Јуначки Срби многе су услуге Мађарима учинили против наваљујући Турака, они су се увек први борили, они су били, на кои јуначким прсима прва се страшна сила христијански непријатеља разбила. Угарски краљеви а доцније аустријски цареви те многе услуге јуначки Срба за христијанство наградили су правама и привилегијама (као: да имају свога војводу, сабор, независимо правленије у војводовини и т. д.); тако, да ни један суседниј народ од свога права није ништа изгубио. Ова права и привилегије, које су блага и крви стале у страховитим ратовима турским, властољубиви Мађари сасвим су презрeли, шта више за ништа и никакове прогласили; још више, управо рекоше: 'нема србскога народа у Угарској, на мапи није означен'. Питам ја сада, може ли се већма кои народ злоставити, него кад га из европске народне породице изгнати и сатрти хоћемо? Не мора ли то јуначкиј један народ, као што су Срби, у сведомости многи заслуга и у народном чуству увредити и његово срце распалити?
Почем њиови по племену сродни, под истом угарском круном живећи народи, као: Словаци и Русини, изузимајући њиове сајузнике, с њима саједињене Хрвате, ништа крепко за Србе и њиово право прословили нису, нити су прословити могли, зашто се лукавој мађарштини, противнародном аристократиом издани, невољно покорише; почем њиов добриј цар и краљ, језуитичком камарилом окружен, у садашњој смутњи народа до сада ништа за њи учинити не могаше: шта је остало друго Србима, него мач потећи за своје свето право, и то извојевати? По томе дакле боре се добри Срби, као честољубивиј народ, за своје биће и природна права, за своју народност и самосталност; они би били поругани и срамотни, кад се неби били борили. Они се боре само за своје право, али верни и привржени остају свези аустријски народа и своме владатељу. Подмићена нечастива немачка журналистика не устручава се Србе ребелима називати. Је ли то немачка разумност, која као глупиј ђак сва поњатија у животу народа заплеће? Та ко је ребелијатан, зар онај, кои нуждом натеран за своје право устати мора, или онај, кои из високоумија и властољубија сва народна и човеческа права газећи безбожно свирепствује? Сурови Мађари, кои топовима грме и плодоносне пределе опустошавају, да оснују тиранскиј мађарорсаг и ту Аустрију пропасти да оставе, нису ребелијанти? Ове подплаћена нитковска журналистика племенитима назива, можда зато, што састоје од сами племића?
Али племенити су Срби кои се боре и за народна и човеческа права, за слободу и једнакост, против заробљавајуће, монголска свирепства чинеће мађарштине, која свој проклетиј мађарорсаг и свој терористичкиј министериум над човечеством и његовим достојанством, да! над свим узвишава. У следству тога јуначки Срби су предњаци у племенитој борби за слободу народа, за равност и једнакост свију племена и народа у свези аустријски народа, ако ће ова свеза да постои као европска велика сила првога степена, судбину Европе сауправљајућа. Ако племенити Срби падну, то морају пасти и друга славенска племена, која су немачком образованошћу заглупљена и ослабљена, и многогодишњим абсолутизмом обезоружана и не ратоборнима направљена. Падну ли пак немоћно 20 милиона Славена и језуитичко-аристократичком абослутизму безусловно се покоре, то ће се и надуваниј вандалскиј мађарорсаг као меур распати. Какав зао дух влада у аустријској војсци у Чешкој, Италии, Пољској и Угарској, даје вам познати, осим други истина, и не давно држаниј војничкиј собет прашкој тврдињи, она гласовита песма од Марсана, као и солдатскиј одговор старога ђенерала Радецког на робска благодарителна писма грађана. Предствимо ли сад себи живо, да је простиј војник сасвим прост, да о слободи и човеческим правама ни поњатија нема; размислимо ли, да су његови предводитељи све сами аристократи; разсудимо ли, да језуитички аристократи коварства на све стране плету и новцем издајства замећу, коима ништа на свету свето није; промотримо ли даље, да нам је грађанство малодушно, подло, без свакога одушевљења и пожертвовања, у коме издајство и најсветии ствариј лако се укорени; промотримо ли, да су се они 6 милиона Немаца реакции продавшим се републике викачима, немачким новокатолицизмом оним будалама, коима је Франкфурт више него све друго, погибелно заплели; размислимо ли, да сабор у Бечу посве споро и ладно к делу ступа; размислимо ли, да се мађарство с изгледом на мађарорсаг, од пређ. правителства не без доброга рачуна у почетку сепаратистично оставило, да би, и онако радо борити се, демократично-уставно славенство у стеги задржало: то ласно увидити можемо, да је наш либерализам налик колосу Родуса, па буром обузет ласно пропасти може, на које ће море језуитичко-аристократичкога абсолутизма своје душе убивајуће таласе разлити. Онда падши Славени, догађаима до политичне свести дошавши, под каковом командом у јунаке претворени, чуством освете обузети, страшне ће ударце делити, онда се може радовати јединослободна Немачка и њене будале, коима је преко свега био Франкфурт а не слобода и човеческа права. Јербо робови праве опет робове, а само слободни људи подпомажу свуда слободу.
Разсудите дакле браћо и славенски сајузници добро, шта ће паденије наше пламените и храбре браће Србаља за собом повући, спешите ијм у помоћ словом и делом, док је још време, и док се још савез народниј, оснивајућиј се на историјским споменима, од европске симпатије прати. Нека нам срце каже, да смо ми браћи Србљима још од пређашњи времена дужни, кад су се против Турака као лавови борили и нас своим јуначким грудима сачували. Брза помоћ све ће на добро извести. Они се боре сад за све нас, противу други Турака.
Кад се Грци за своје свето право подигоше на Турке, трчали су ијм у помоћ Французи, Англези, Пољаци, Италијани, Немци, сва Европа била је на њиовој страни, скупљала је новаца за њи! А за племените Србе, кои се за слободу и народна права боре, кои се за либералниј славизам фактички пред Европом изразише, неће да зна, неће да је на њиовој страни, зашто су Славени? Укорна да си зато европска изображености, поругани и проклети да сте ви суседни народи, та предразсуда, која вам очи заслепљава, нека вас казни! Не хвастајте се Славени: 'нас има толико и толико милиона,' шта вам помаже то, ако сте сви Славени? и што је већиј народ, кои се заробити даје, тим више заслужује, да презрен буде! Величина народа, или његово увеличање узурпациом или завојевањем не чини народ сам сретниим ни слободниим, ако га не оживљава благородниј, праведниј дух, кои свакоме тиранству двери затвора. Један мањиј народ може честитије постојати, слободан и срећан бити, ако јединодушно хоће само оно, што је добро, праведно, човечества достојно и ако као један човек за то устане; погледајмо овде на Норвежце и Шведце. Ви ратоборна браћо Хрвати, као први суседи и сајузници Срба, ударајте као лавови, да се вашом јуначком десницом свеза народа на Дунаву и ново народно право, које суровиј аристократичкиј Мађар ногама гази и човечество скаредно оскверњава, торжествено посвети и укрепи. Народниј савез вас ће, браћо Хрвати, по свршеном послу благодарно на срцу носити, а Европа ће вас у будуће поштовати!
Ви гнусно угњетена браћо Словаци, отресите се вашега мађарско-аристократичкога робства, размислите, шта вам је варварскиј Мађар помоћу Немаца од пропасти велико-моравскога, грчку изображеност примившег царства, за хиљаду година почино; сада је дошло време, да се дуг исплати, учините вашу дужност, као што се пристои народу, кои слободу љуби, ви заборављена и дуго стењајућа браћо Русини на обе стране Карпата, устајте на вашег угњетача, пренапетога Мађара, удубите му козачким вашим мачем науку о светом народном праву.
А ви борећа се браћо Срби, држите се јуначки на пољу бојном, ви ћете победити, јер на вашој је страни народно право и праведност.

1. Септембра 1848.
Један западниј Славјанин.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1597 on: July 03, 2019, 09:04:58 am »

Бан и војводовина.
(Из хрватски новина.)

Има у животу политичком доба, у коима ма колико неправедне тужбе и грде клевете неваља одма од себе одбијати, него мирно подносити, док не дође час, где узмогнемо славодобитно без икаквог одпора противнике разоружати. Такве су тужбе и сумњичења Срба на Хрвате и по имену на св. бана, сад да Србе варају, сад да се дају од другог варати. Ми смо до сада о свем том мучали, јер нам се чинило, не сходно и не згодно одкривати и објављивати прије времена ствари, које су се морале једно време покривати; ми смо све оне корбе и прекоре, мирно подносили, јер смо знали, да би изпразном полемиком слабо помогли обшту ствар и обшту слогу, јер смо знали и тврдо уверени били, да ће и нама куцнути час, где ће наша дела место речи одговарати и нас код Срба оправдати лепше него најкраснии говор. Час тај је сад куцнуо: силна војска хрватско-славонска ваља се к Драви, да сплави с угарске земље сав гад и смрад, да је очисти од клети самосилника, кои су народној слободи гроб ископали.
Но нека нико не мисли, да одговарајући на просуте на нас од стране србске укоре и сумње, враћаћемо жао за срамоту. Признајемо, да су некои дописатељии србски новина све границе разборитости и пристојности преступили, и да није србско-хрватскиј савез толи тврд, лако би га били могли своим гадним опадањем неокаљаног характера и несмотреним бунцањем разслабити, у место да га ојачају. И 'Вестнику' би се били надали више ресона, да неће наиме из Баћанијеви писама хрватско поступање просуђивати, као што ни нам није још на ум пало наводити мађарске новине да сведоче на Србље. Но то су све само поједини људи, Србљи уобште само су се бојали, да неби Хрвати своим (као што они мишљаху) бојазљивим оклевањем и шепртљањем ствари тако дуго вукли, док Мађари Србље надвладају. Да је страх њиов био без темеља, то сад и сами виде. Дакле далеко буди од нас свака љута свађа, свака јалова разпра. Ми ћемо само у кратко разложити, зашто до сад нисмо могли рат започети.
Одговор биће кратак: ради приправа. Србска браћа и сами ће признати, да Хрвати нису томе криви, што је безбожниј Грабовски на њи навалио. Па да Мађари нису на њи ударили, Србљи неби били јамачно већ одма на Мађаре напали него би били почекали, док се понешто на рат спреме и припаве. Исто ово учинили су Хрвати и Славонци са своим светлим баном. Па да иј ни разбор ни стратегија није на то приволила: приволити би иј било морало опасно стање браће србске, прије времена у рату уплетене. Јер заиста стање Хрватске и Славоније прије три месеца ако није било горе него стање војводовине србске, боље није било јамачно. Дајте да се обазремо малко на оно време.
Кад је славниј Јелачић-бан кормило тројне краљевине примио, Хрватска и Славонија тако су биле са свију страна притиснуте, да то морамо као чудо неко сматрати, што су се а тако кратко време онако високо попеле и пружиле. Јер на дипломатичком, политичком, финансијелном и војничком пољу свагда нам је само коров и трње расло.
Аустрија је била с Мађарском као једна рука, мађарскиј минстериум код двора свемогућан, тако да је истиј злогласниј манифест 10. Липња од цара измамио. У Бечу се Славјани готово ни показати нису смели, и нејма двојбе, да би онда Аустрија Мађарима била у помоћ прискочила, да смо с њима рат заметнули. На шта би ми били оправили, да су спреда Мађари страга Аустријаци на нас удрили? Свему је тому узрок био, што су нас Мађари знали оцрнити као реакционере, као бунтовнике Аустрии о пропасти радеће, као незнатну шаку људиј, која ће се моћи једним манифестом укротити. – Да мучимо о осталима европским народима, кои су нас готово игнорирали.
Политичка снага у истој домовини била је такође врло слаба. У сред Загреба шепурили су се мађарони и опирали светломе бану. Река се је очито против нас изразила. У Славонии су се веровитичка и сремска вармеђа, да понешто и пожешка као трска љуљале сад овамо сад онамо. Многи од наши садањи родобољуба нису се знали одма разабрати и одлучити. Некоје области почеле су мађарскому министеријуму на његове дописе одговарати и тако га фактично признавати. Наши пријатељи у Угарској били су с почетка такође гвозденом шибљиком славодобитни Мађара притиснути, те нису се усудили ни писнути. Мађарскиј министериум чинило се да је јак и непорушим.
 У финансијелном обзиру нису ствари наше ништа боље стајале. Будући да у Хрватској и Славонии није било централне пенезнице за државне дохотке, није било могуће једним махом зачепити исток хрватски новаца у мађарску касу, тим мање, јер код поједини финансијелни уреда били су понајвше намештени мађарски или мађарски мислећи частници. Тако су биле све соларе, хармице, поште, инспекторати у мађарски руку а обштинскиј данак био је понајвише већ плаћен. Услед тога мањкало нам је често пута новаца и за скралње потребе, а нама је новина тим више требало, јер смо морали плаћати толике дикастерије, ако нисмо хотели да се породи анархија и по њој наша пропаст. Расписати у провинцјалу без сабора новиј данак, није било пробитачно, јер се је по провинцијалу много држало до легалности, а сувишног ентузијазма овде такође није било у простом пуку, кои тако тешко и полако сваку нову идеу (тако и идеу рата против Мађара) упија. Ентузијазам изражениј кликовањем 'живио!' био је понајвише само уметниј. Да је бан и имао силну војску, ал' шта би био с њом чинио, кад неби био имао толико новаца, да је плаћа док дође до Драве, а камо ли преко Драве, а камо ли за друге ратне приправе. Па зар неби била онакова војска без плаће сву дисциплину одбацила и у ајдучку се чету на нашу срамоту извргла? О том нико неће двоити, ко је помарљиво читао историју пређашњи ратова. – Ил' зар би нам био ко новаца посудио у ондашњој обћенитој смутњи? – Ако иј сад нисмо добили, слабо би иј били онда нашли.
Но светлиј бан ни војске није имао: та одкуда би је био узео? Из провинцијала богме не, јер су се овде од оружја бојали, као од куге. Из границе такође не, јер први баталиони били су у Италии, а трећи су се истом устројавали. Поред тога нису се били ни граничарски частници одма за Јелачића бана изјавили, јер су били научени у Беч гледати, где се је за онда грмило на нашега бана. Народ се такође неби био листом подигао, јер није знао зашто. А полаштицама подељним му без сабора неби био много веровао, да паче официри би ијм се били по свој прилици опрли, кад су то и после сабора (н. пр. у 2 бановачкој регим.) учинили. Коњаника нисмо имали и једнога, топџија само неколико слабо увежбани .
А где су истом болнице, пекарнице, храна, одећа; бојна справа и т.д. – Зар то неби била скрајња несмотреност у таковим околностима рат започети са силним непријатељем? – Но ипак да обдржи колико је могуће реч задату Србљем, и да ијм поможе колико може, поставио је св. бан прије остали приправа кордон уз Драву, да тако раздели силу мађарску, која да је саједињена на Србље неприправљене ударила, тешко њима.
Ако дакле Јелачић бан није хтео на поље очите ребелије ступити, ако није хтео сву позитивност и легалност ногама газити, и тако сву нашу будућност без невоље на коцку ставити: требало је, да прије свега ове громоносне облаке, кои су се већ били поврх нас повили, разпрши којекаквима громоводима, да с пута уклони све ове запреке. То је био дуготрајниј ориашкиј посао, кои је само Јелачи-бан обавити могао, а он га је и обавио. – Неће нам се потанко дела његова избројати – facta loquuntur. Устроивши понајприје нашу државну владу, да се наши послови неуставе, очистио је земљу од мађарскога гада, сазвао је сабор, поделио народу, а по имену граници слободу, реорганизирао соларе, хармице, и поште и тиме отворио извор финанцијама. Поред тога није мировао ни на дипломатичком пољу. У Инсбрику је доказао своју лојалност, у Бечу своју либералност; тим си је привукао срца и аустријске војске и минситерија, – и ми смо с ове стране били осигурани. Док је ово јавно бивало, чиниле су се мирно приправе за рат. Устројавле су се по сели народне страже и прва хрватска хусарска регимента (овакав има надпис барјак наши коњанички слободњака); топџије граничарске марљииво су се вежбали, а граници се 4-тиј баталион уређивао и тако се народ мало по мало за идеу рата приправљао, која да му изненада дође, био би се препао и поплашио. У исто време градиле су се болнице, пекарице, приправљали топови, набављали коњи. Сви седлари, ковачи, лиферанти радили су на рачун бана. Међутим се је сакупио бојниј данак сабором опредељениј, купило се је до 200.000 вагана пшенице те се је дала самлети, праве се хиљаде и хиљаде кабаница и опанака; св. бан путује по Славонии (која му се сасвим подложи) и по хрватској граници и диже народ листом на оруже.
А кад је све било готово, кад нам је хора дошла, ето ти силне војске од 80.000 крепки ратоборни момака из 'kis horvatorszaga' (тако су Мађари поспрдно звали Хрватску), а на челу Јелачић-бан. Нетреба му се више бојати, да ће се морати сам као Србљи утаборити и сам дефенсивно на свом земљишту држати, дочим непријатељ све наоколо хара и пали; нетреба му се бојати злога духа у својој војсци, која сад певајући подноси све невоље рата, јер је рат овај постао обште мненије, а мржња Мађара обћенита. Мало ће времена постојати, а славниј Јелачић превалиће Драву и ступити напред са своима јунацима пут Будим-Пеште. Сумњате ли још браћо Србљи о поштењу Хрвата и Јелачића-бана? Треба ли му још јаснијег оправдања? Треба ли му још сјајнијег осветљења? – Испред његови дела беже све мрзке сумње и клевете, као тамна ноћ испред белога дана.
Б. Ш.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1598 on: July 03, 2019, 09:11:07 am »

Ратно позориште у Војводини Србској.

Непријатељско известије о победи Срба на Темерину и Јарку 18-га Августа. *) Пошто су Срби јоште 19- га Авг. у трипут сујетно нападали на ова тврда положенија Мађара, ударе ноћу у ½ 1-г сата између 17-га и 18-га дуж римски шанцева на оба ова места. Прво су ударили на Јарак, но то је било више мнимо нападање, да би се позорност силне темеринске посаде тамо обратила, које ијм са свим за руком изиђе, будући је мрачна ноћ предузеће подпомогала. Предстража код Јарка, крижево названа, искала је помоћ против нападања, ал' одма затим почну Срби са госпођинске стране амо из топова пуцати и од Надаља многи се журно приближаваху; ватра се сада с три стране настави и у једанпут оба места ракетама запале, а посада и остали мађарски људи, поред све своје силе, морадоше се од добро управљени топова склонити, брзо се у Ст. Кер одвући и село оставити. Житељи темерински, исто тако и бивши ту гардисте из хевешке вармеђе као и хусари, чим се ватра роди у маси на стотине кола побегну и учине безпримерно замешатељство; људи, жене и деца седили су по 10–12 на једни коли и свакиј је хотео у своме очајанију првиј да измакне. У јутру се и житељи из Јарка изселе, и тако стоје сада ова два места пуста и остављена као развалине! Погинуло је врло много, али колико, казати не можемо. Руље и гомиле Мађара служиле су Србма, при страшном осветленију, тако рећи за нишан, а они њи у мраку нису видити могли. Овом победом Срба Мађари су изгубили једно од ови најтврђи положенија, а Срби напротив задобили су јако место на првом шанцу римском. И Месарош, војениј министер, у мало што није овом приликом ухваћен; он се хотео сиреч, почем већ ту бијаше (будући се код грофа Сичена, обилазећи логоре, на части налазио), сам о успеху нападања уверити, и само његов и његови пратиоца брзи коњи избавили су га из руку Срба, где у место мађарскога војенога министра у мало није постао војеним заробљеником народа србскога, кои би с њиме јамачно више по праву народа поступао, него подрепине Кошутове с његовима. – На истиј дан пре 322 године случила се несретна битка код Мохача.

*) Ето до тога смо, на жалост већ дошли, да известија о нашим делима морамо црпити из страни, и то непријатељски, мађарски листова. Такова ревност к обштему благу влада међу ученим члановима г. одбора! – Чудно нам је, да ни у 'Вестнику', као званичном органу гл. одбора, не налазимо подробно известије о овим победама. То је ваљда зато, што је ове победе г. Стратимировић задобио? Ал' то не можемо потврдити.    Уч.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1599 on: July 04, 2019, 09:27:09 am »

С Драве, 1 Септембра. Бан Јелачић је 28, 29. и 30. с три стране Драву прешао и до сада је већ 6 миља у земљи угарској; с четврте стране имао је генерал Рот са Брођанима 31-га за њим поћи. Тако дакле сада је са сви страна на Мађаре ударено. Главно место, где ће се војска наша зауставити, јест Будапешта. Хоће ли затим даље куд ступати, то ће тек обстојателства показати. – Град Осек изјавио се у нашој борби неутралан, па нит' нас нит' Мађаре прима. Барон Јовић чека из Беча известије, па ће се онда показати на чиој је страни. Међутим он се приправља за бој; рану и све потребе већ је у град увукао. – Бан пре него ће Драву прећи, издао је на немачком, србском и мађарском језику манифест, коим објављује зашто на Мађаре удара, и да мира правити неће, док се по гласу прагматичке санкције средоточно минстерство војени, финансијелни и спољшњи дела за целу монархију у Бечу не састави, а док се не испуне сва закљученија последњега хрватско-славонскога сабора, следователно и захтевања народа србског у Угарској.
Даље је издао проглас на мађарскиј народ, да он у Угарску неступа као непријатељ, но као пријатељ и сајузник свију закони житеља Угарске, да неће задобивену народа слободу погазити, но напротив узима је под своју заштиту, и иде само против оне партаје, која је 'снагу круне преваром и лукавством сломила, сугласије међу народима земље разрушила и Угарске законитиј сајуз са Аустриом раскинула'. Најпосле је издао проглас на војску, које заштити Угарска је поверена, па каже, да она нема у његовој војсци, коју предводи, сматрати непријатеље – 'аустријске заставе, вели, вију се у нашим редовима, двоглавиј орао, на хиљаду битвишта пророштво славе и чести, никада неће бити знак бунта и неверства;' и 'ми неидемо само да ваша права сачувамо, но да одржимо и права нашега љубезнога монарха, која једна бунтовна партаја за своје преступне намере злоупотребља,'  и зато се нада 'да солдати аустријске војске, којој и ми принадлежати гордимо се неће против своје браће оруже своје обратити.' 
Ми се надамо, да великога боја имати нећемо, зашто сва је прилика, да ће регуларна војска уз нас пристати: па куд ће онда Мађари? хоће л' моћи противити се? – За знаменитиј и велеважниј царскиј манифест од 4. р. Септембра, коим онај од 10. р. Јунија т. г., где је бана све части лишио, опровргава и уништава, јамачно сте већ разумели. То је за Мађаре гром. Сада су видили, колико је ударило! 
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1600 on: July 04, 2019, 09:29:32 am »

Из Загреба, 1-га Септем. Наjновиje код нас је то, да је наша војска страном Драву прешла те Међумуре обсела, које да како Мађари одселе своим већ назвати неће. И бан је већ оправио тамо комисара, кои ће Међумуре за вечна времена с Хрватском сајединити. Чини ми се, да ће се скорим и барањска жупанија узети и то за војводовину србску, камо и спада. Свакојако се ради о томе, да се међу хрватском и србском војском сајуз непрекидниј уздржи, да се тим лакше, сигурније и поспешније деловати може. – Мађарска депутација би у Бечу ладно примљена, и није ништа изпословала. Наше дакле ствари јако добро стоје, и ако икада, то сада нам треба сложно мислити и радити, да концу приведемо дело, које смо започели. – По одлазку војске наше у Угарску, неки Мађарци почели су били сељаке по провинцијалу бунити, но већом страном сви су похватани и предани прекоме суду: међу тима налази се и неколико великаша, као гроф Сермаже, барон Раух и т.д. – Ови дана су Турци у Босни ухватили једног мађарског уводу, кои је Турке, обричући ијм велику награду од стране Мађара, позивао, да у Хрватску пређу, почем је одавде сва војска отишла. Али Турци то другче разумеше па ти мога уводу окују и војеној хрватској власти у Облају предаду. Још се седам оваки увода по Босни врзе: Турци иј вребају. – Од 28-га пр. м., у следству ратнога стања, прекинуто је свако и поштовно саобраштење између тројне краљевине и Угарске.

1. Известије хрватско-славонске војске.
Вараждин. Данас 30-га Авг. 1848. прешла је аван-гарда хрватско-славонске војске, под повелитељством г. подполковника Будисављевића, Драву, те је до преко Неделишта поставила предстраже. Генерал Кемпен прешао је такођер са дивизиом својом Драву, те ће он на левом крилу оперирати. Непријатељ повукао се ноћу између 30-га и 31-га натраг до Средиша (Сердахељ). Чаковац је пуст. Сутра 31-га Августа прелази велика војска са главним станом, кои ће се за сада наместити између Чаковца и средишта, такође Драву. 1-га Септ. ићи ће фелдмаршаллетнант Хартлиб са резервном дивизиом до Чаковца. (S. J.)

2. Известије хрватско-славонске војске.
Главниј квартир хрватско-славонске војске у Ходоштану, 2-га Септ. 1848.
Непријатељ je спалио мост код Средишта, и све скеле низ Муру поразлупао. Генерал Кемпен је са својом дивизиом ову реку на штајерској граници прешао. Он чува лево крило војске и данас ће доћи у Летерње. Начелник главнога штаба војске, генерал Цајсберг, нашао је средства, да направи мост до Летерње; још данас ће велика војска преко ње прећи, а аван-гарда иде на Кањижу. Ц. кр. угарске трупе, које против нас стајаше, јуче су се предале бану, с молбом, да иј пропусти у Штајерску отићи. Заповедајућиј генерал и бан издао ијм је заповест, да неодложно одлазе у Тридау и Штајерску и тамо да чекају заповести бечкога војнога министерства. Мађарска народна покретна гарда и слободњачке чете разиђоше се пред нама у дивијем бегству. Житељи радују се, што су се ови чета опростили и траже у нас заштите.
Додатак. Управо сада изјавио је бану генерал гроф Телеки, да неће са војском, коју под собом има, борити се против хрватско-славонске војске, и молио је, да му се допусти такође у Штајерску отићи, на које му је с места такова заповест издана.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1601 on: July 04, 2019, 09:41:20 am »

Дописи. Из Ст. Бечеја, 21 Августа. Једва једанпут уграби прилику, да вам штогод о јадима нашим напишем. Ја би вам често писао, ал' не смем, зашто је живот у опасности. Ми овде кукамо сиња лета. Ни један дан не прође, да се по кои честитиј Србин ил' Србкиња не погуби, а то све из самога подозренија, а на кога немају никаквог подозренија, то га сами траже, па тешко ономе, на кога око баце. Тако вам Мађари овде свирепствују. Одкако су амо дошли увек су беснили, ал' одкако изгубише битку на Сентомашу, не може иј човек поднети. Људе непрестано вешају, жене стрељају, а децу кољу! За име Божије, докле ћемо ми овако патити? кад ли ћете нас Срби браћо избавити? Плач наш и небо је провалио, а ви га не чујете! Многи вас већ проклињати почињу. Ми стењемо и злопатимо, а ви по логорима безпослену војску држите. Та зашто се не крећете? Ми вас с разширеним рукама чекамо. Мађари нам сво добро наше поробише, сву летину побраше и у Сегедин одвукоше: па и ми иј у томе помагати морамо. Нико ни хлеба нема, нити нам га месити даду, но морамо од гардиста куповати плесниву профунту, да се заранимо; а кои новаца нема, тај од глади скапава. Таково је тиранство овде. Преко 300 браће наше везане леже у тавници само зато што су од зулума утећи хотели, па били ухваћени. Многим сиромасима живим црви истичу из руку, за које су везани; сваког гада код њи има. Плач и лелек њиов не можемо од туге да слушамо. Срби, браћо избављајте нас! Проклети били, ако нас још дуго у овом робству оставили будете!!!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1602 on: July 05, 2019, 08:08:18 am »


* Будимир Будисављевић.jpg (206.52 KB. 572x770 - viewed 8 times.)

Из Загреба, 28. Августа. Што се тиче политички новостиј, прво могу Вам јавити, да су гг. Ш. и Х., почем су све како ваља и с ким треба подпуно уговорили, већ пре петнајест дана отишли у Беч, где је већ устројена чета добровољника за Славонску. Како бан буде шест седам дана на угарској земљи, и обрати сву позорност Мађара на себе, онда ће наша браћа Словаци добити штафету и удариће у Њитранску, а имаће и времена да Словаке мало организирају; јер ја немислим да ће се морати много бити и борити, почем бан са 80.000 војске славонско-хрватске улази у Угарску и Мађари неће моћи толикој сили противстати, а тим мање своју војску разделити и против Словака послати. Баш сам јуче из поузданог извора сазнао, да су се код Вараждина већ од стране аустријске придружили к војсци бановој једна регимента уланера и једна оклопника, кои ће тим истим правом Хрватима помагати, коим правом војују неки уланери са Мађарима против Срба. Даље чујемо и то, да су се и они уланери, кои у Угарској леже, изјавили, а бану то и на знање дали, да ће првом приликом к њему прећи; а без сумње ће исто учинити и друге регименте. И тако су дакле ствари већ дошле до решења, јер кад ви ово писмо читали будете, биће бан већ без сумње у Угарској. У уторак 31. Августа (тако се говори) прећиће преко Драве. У прошлиј четвтак, 26. Августа, отишао је са своим генерал-штабом у главниј табор на Драву.
Ово је најбољиј одговор на сва опадања и клевете. Мислим да ће с одговором бити задовољни и Срби и да неће више сумњати о нашем врстном бану. Знам добро, да би и Срби били много више стрпљења имали, да нису се нашли људи, кои су себи задали, сва и најчестнија дела банова оцрњивати. Да су Срби знали, да је то било физично сасвим немогућно пре ударити (због недостатка свакојаки војени потреба), били би се заиста мало претрпили, но ови људи, (а знате добро ко ијм је на челу), тако су безсавестно радили, да су истину навлаш таили, само да банов кредит покваре. Верујте, да баш, кад се на бана највише викало, онда се он најживље приправљао; други на његовом месту игубио би вољу и увредио би се можда, због таковог безоснованог сумњичења и неблагодарног подозревања, но врстниј Јелачић само се насмијао, кад је оне вређајуће чланке читао и рекао: 'ја нећу да водим рат, него ћу да победим,' – а следство показује, да то није само рекао, него и тврдо намерио. А толика оправа војена, каква се овде спремила, није се могла за неколико дана окончати. Зато је дух, кои је за неко време у србским листовима владао, много шкодио симпатии према Србљима, јер су казали, да је то врло себичан дух! – Да су Хрвати похитили њима у помоћ, раскомадали би пре времена безуспешно своју силу; сад кад се бан с целом својом снагом окрене против Мађара, неће ли то бити већа помоћ, кад ови буду приморани или бану оставити чист пут до Будима, или целу своју силу против овога окренути, а Србима истиј пут отворити? – Особито је К....ћев чланак сваког увредио тиме, што каже, да је бан аристократ; та његово свако дело чистим демократичким духом дише! То је било врло несмотрено у свет бубано, јер то сад Мађари и Њемци, као гладни вуци, гутају и препечатавају, као да је то аподиктичкиј доказ бановог реакционерства! – Заиста је већ крање време, да ти људи, кои су то покварили, гледе опет колико се даде, поправити. Дух у нашој војсци је врло добар, граничари иду с одушевљењем 'по слободу и круну хрватску у Будим'. – Кад се ови дана последње веће држало, питали су неки бана за савет, шта ће радити, ако се у његовом одсуству какав непоредак догоди, он ијм одговори: 'небојте се, нећу ја бити далеко, најдаље у Будиму.' 

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1603 on: July 05, 2019, 08:21:45 am »

Из Брода, 30. Августа. Јуче одвезоше грaничари одавде 100.000, прекјуче 96.000 оштри вишека, данас три топа шестфунташа и 3.000 зрна топовски, са множином други танета и пушака, у Винковце, које ће се предати петом баталиону, кои сутра тамо одлази. Немогу вам описати, но у кратко вам кажем, да свакиј радостно оруже граби и одлази на душманина домовине своје. Ономадне читао сам посланицу, писану од једнога граничара, ове регименте, кои у Италии војује, где казује, да би рад оданде отићи, да душманину своме, т. ј. Мађару, снажну своју десницу покаже, па да увиди, да и граничар уме бранити своја права и своју домовину. – Народна гарда овдашња износећа 460 особа и 64 стрелаца, увежбава се у оружју, и радостно посла данас једну депутацију у Винковце бригадиру Роту, која му има изјавити жеље гарде, која у томе састои: да би радо примила на себе службу на кордону, коју сад граничари одправљају, па да на тај начин ови, ако потреба изискивала буде, могу сви браћи својој, сада на Драви ил' преко Драве станујућој, у помоћ ићи, и са свом силом на душманина народа нашег ударити. Из овога може и употребити, како би само домовину нашу од туђинца избавили. Искрено морам рећи, да се дух народности и љубав к домовини свакиј дан све већма развија и све вишиј ступањ достиже. – Прексутра ће се обдржавати у овдашњој римокатоличкој цркви опело за оне, кои су од браће наше у рату са Мађарима до сада изгинули. – Данас се мењала граничарска компанија, која овде у граду посадну службу обдржаваше, са другом једном компаниом, која састои од 133 момка, и кои су тако названи популарци. Морам исповедити, да још овако лепиј људиј никада видио нисам, као што су ти популарци, кои у шестиј баталион спадају. Какву мисао ови људи у своим грудма подгревају, ласно је погодити, кад кажем, да су сви наданути духом народности.

Из Нове Градишке. 23- га р. Августа, кад се овде јавно изразило, ф. м. л. Грабовском, као непријатељу народности, покорност одказати и заповестима бана, овом верном служитељу свога господара и верном сину своје домовине подврћи се, изјавио је народ свечано, да ће с њиме да се бори за дом и народност, и обрече у исто доба, да ће дати 100 коњаника и 24 коња, да вуку топове. Народ рече: да истом сада осети, да је куцнуо час, где се народниј дух ове регименте показати мора – регимента ова била је и досада на народној страни, ал' сувише конзервативна, па се није усуђивала овај корак пре учинити.

Из Пеште, 31. Августа. Јуче у вече у заседанију сабора угарског, почем је најпре председатељ Пазманди јавио, шта је депутација у Бечу свршила, објављено је званично, да је мађарскиј министериум одступио; потом је читано писмо палатина, у ком овај јавља, да је он због оставке минситериума већ новог министерпрезидента предложио његовом величеству, и међутим узео је целу власт правленија у своје руке. Како су овај последњиј израз чули, одма са свију страна повикаше: 'то несме бити, то је диктаторство;' истиј ма заори у дворани вика: 'да живи Кошут диктатор!' коју су многе хиљаде око палате на пољу скупљеног народа громовито повторавале, и тако се вика: 'да живи Кошут диктатор' разнесе за кратко време по целој вароши, која никако није хтела утишати се. Случајно баш у овај час дође Кошут и ступи у дворану, и сад одушевљење постигне највишиј степен. Мадарас одма га интерпелира о оставки министерства, на то он одговори, да ово није могло више она дела за своја признати, моја су од највишег места произишла, као што су: меморандум аустријског министерства о санкции прагматичкој, писмо краља к бану Јелачићу, и одговор краља даниј депутации саборској. Даље је рекао, да је писмо палатиново, које није ни од каквог министра противуподписано без важности, и да ће одступивше министерство, по обичају свију уставни држава, дотле своја места попуњавати, док се друго законо министерство не именује; потом је узео своју столицу и под фантичком похвалом, постави је к министерском столу, вичући: да он неће трпити, да се, кому драго био, у његов портфејљ дотле меша, док другиј закониј министер финанције не буде постављен. – Исто тако изразио се и Семере.
Баћани отворено се изјасни, да зато није министерство успело, јер нису били чланови његови сугласни; и тако сад његова начела већ нису више довољна; него будући се сво поверење сабора у Кошуту усредоточава, нека он дакле узме у руку власт, и нека спасе отечество. Потом је предложено, нека палатин, као краљевскиј наместник, наименује новог министра председатеља, кои ће одма своје другове изабрати и предложити. На то се опет понови вика: 'да живи Кошут диктатор' и у дворани и на пољу; Кошут на то изиђе на доксат и торжествено се изјасни пред народом, благодрећи му на његовом поверењу, да ће он све, што год може, за спасење отечества учинити. Унутра је међутим ово предложење једнодушно примљено. Но неки су захтевали, да се одма палатину потврђења ради Кошут предложи, други су још више хтели, говорећи шта да се претварамо, рецимо јасно шта хоћемо, и тако буде закључено: 'да је Кошуту од сабора привремено руковање целог правленија поверено,' и да се ово закљученије као свршена ствар палатину чрез једну депутацију предложи, не потврђења, него само знања ради. Ово буде опет једнодушно закључено и депутација одма отиде к палатину. Међутим су следујућа закљученија учињена: 1) да се одма издаду нове мађарске банке од 5 ф. ср.; 2) да се нужна за спасење домовине војска одма врбовањем скупи; 3) да се сви регуларни војници, кои пређу у народну војску, са садашњм чином и платом и без одпуста приме. Ова закљученија да се одма удејствују.
Међутим се врати и депутација од палатина, кои се жалио, што је сабор то као незаконо одбацио, да он власт у руке прими, и видио је у томе неповерење према себи; даље му је жао, што је наименовање Кошутово без његовог споразумљења учињено; и изјавио се, ако сабор поверење своје њему одрече, да ће одма своју предрагу домовину оставити; најпосле обећао је, да ће дотле своју помоћ сабору давати, док овај на законом пољу остане, но даље ни за један тренутак! – Сад сви претерани Мађари од Кошутове енергије спасење своје очекују. Долазе нам вести, да се Словаци у горњој Угарској свуда буне, и да је нарочито у Њитранској вармеђи велико колебање; тамо су, веле, ухватили неког младића Лукача, родом из Тренчина, слушатеља лекарства, кои је од села до села ишао, словенскиј народ бунио и раздавао му прокламације неке Хурбанове; но нису га смели под прекиј суд ставити, него су га затворили у вармеђску тавницу, што је Мађарима врло неповољно. Овде је проглашен прекиј суд за све оне, кои неби хтели примати нове мађарске банкноте! –
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #1604 on: July 05, 2019, 08:36:02 am »

Обзор.
Аустрија. Мађарска депутација предстала је 9 р. Септ. цару моливши га, да се пресели у Будим, да неке најновије на сабору донешене законе потврди, а пре свега да изравна хрватско-мађарске распре; но добила је одрицателан одговор, па зато се незадовољна вратила натраг у Пешту, заднувши за шешире црвено перје као знак републике. Пре него се повратила, била је и код војенога министра Латура и захтевала од њега војске у помоћ; на Латуров одговор, да под садашњим обстојателствима не може Мађарима војске дати, рече: да ће Мађари сами себи помоћи, ал' се од Аустрије одцепити; 'онда ћу, придода Латур, војске у Угарску послати!' 

Угарска. Палатину је дошло од краља писмо, где му налаже, да се за уталожење букнувшега грађанскога рата неодложно неколико чланова угарскога министерства у Беч пошаљу, куда ће и бан Јелачић, или његов заступник доћи имати, па да са аустријским министерством настоје мир у земљи повратити. Ал' за условија мира, од кои напред вели да одступити не може, полаже следујуће точке: 1) у тима пословима има се барон Јелачић или пуномоћник његов и касателни частиј земље у Беч призвати; 2) сва нападања, непријатељства и оружања Угарске против Хрватске, Славоније и војене границе, и обратно, да имају одма престати, и укинути се; 3) мерила лична, против бана и митрополита наређена, да се имају опозвати; 4) војена граница да се има привремено предати руководству аустријскога војенога министерства.
Ово је писмо сабору саобштено, и он га је одбацио, и себе прогласио за перманентниј. – По селима око Пеште скупља се нека војска која веле да тамо не долази по наредби министерства; зато је у Пешти велико комешање. – Сабору је званично објављено, да је хрватска војска у Угарску прешла, и то без боја.

Logged
Pages:  1 ... 102 103 104 105 106 [107] 108 109 110 111 112 ... 139   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.039 seconds with 24 queries.