PALUBA
December 09, 2019, 01:04:54 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
Glavni pokrovitelj foruma Paluba
kompanija
Protexi Group System
http://www.protexigroup.co.rs/
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 105 106 107 108 109 [110] 111 112 113 114 115 ... 133   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 217178 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 400



« Reply #1635 on: July 17, 2019, 10:27:41 am »

Из Карловаца, 17 Септ. Ронећи сузе узимам перо у руку, да напишем две три речи свету и да јавим, како грозна судба приближила се добром и јуначком народу србском! Народ србскиј још ни прогледао није, ал' већ неки отрови људски усудили су се очи му вадити, да не види лепу будућност своју, за коју је већ толике жертве принео. Јуче 16. Септ. у ½ 2 сата одпутовао је премилиј и за народ србскиј у свако доба готов погинути, наш св. патријарх у Тител на глас, да је г. Ђорђе Стратимировић г. мајора Стефановића баталион у Тителу узбунио и одвратио, да свога команданта и св. патријарха не слуша и да не иде на опредељено му место, говорећи војницима и то, да иј је св. патријарх и гл. одбор издао, и да иј онај врстниј наш командант г. Стефановић на касапницу води, и друге којекакове не чувене лажи. Најпосле, да би војнике и тамо налазећиј се народ себи придобио, дао ијм је пића толико, да кад је њег. светост г. патријарх са некима од одбора члановима тамо на пароплову приспео, све је пијане затекао, тако, да покрај свега говора и доказивања народ одвратити и на своје определеније послати није у стању био. Видећи св. патријарх, да из овога добро бити неће, и ако се што пре ово зло не предупреди, коначна пропаст скорим нам предстојати мора; зато данас у 8 сатиј у јутру, како се из Титела повратио, одма је сазвао гл. одбор и сузним очима изговорио жалостну будућност народа србског; но покрај свега тога опет постарао се наш добриј патријарх са гл. одбором, ако би се како год још помоћи могло поквареном чрез отрове неке народу; па зато буде решено, да се одма, и то у долазећу суботу, 25-га т. м., сазове народна скупштина, која нека се изјасни, жели ли да буде управитељ народа г. Стратимировић, кои је толике хилљаде до данас народне упропастио, о коима нигда рачуна дати не може и кои је толике мајке и љубе уцвилио своим лудим располагањем војске и кои иде, да и целу србског народа жељу упропасти, само да се некима освети, кои су му истину у очи казали.
Ја искрено исповедам целоме свету, да знам, да ће г. Стратимировић у стању бити извојевати жеље србског народа, првиј би био, кои би му се поклонио, и не само поклонио, него би му стопе целивао, куд он ходи: но знам и уверен сам, као год што себе осећам да живим, да ће народ србскиј г. Стратимировић упропастити, а то не само да сам ја тако уверен, него свакиј, кои год г. Стратимировића и његова дела познаје. Шта више ко год жели уверити се, да је г. Стратимировић и до данас нас упропашћавао, нека изволи у Карловце доћи и нека прегледи дневниј протокол и акта народна, пак ће видити и уверити се, да ако г. Стратимировић буде управљао само неколико дана са народом, пропасти морамо. Сад се теби обраћам милиј роде србскиј са сузним очима, да гледиш што брже себи помоћи и враге оне, кои тебе желе упропастити, са најгрозниом смрћу што брже да казниш; не гледај ко је и шта је, само ако је крив, спреми га са овога света, јербо ако то не учиниш, онда сам себи припиши, што ће ти до кои дан следовати. - Ђ. Р.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 400



« Reply #1636 on: July 18, 2019, 10:20:51 am »

Из Вуковара, 15. Септ. Честитиј и ваљаниј Србин Коста Боић, секретар код главнога одбора у Карловци, отишао са мном 12. т. м. у Осек у своју постојбину здрав и весео, пун надежде за будућност србску. 13-га добије наступ и 14-га Септ. у 3 сата у јутру престави се у наручију свога родитеља пароха осечког и браће своје, оплакан од сви врли и честити родољубаца у Осеку, кои су га по дужем одсушћу као озебло сунце дочекали. Лекарска помоћ тражена је, ал' грч у целом телу пресече жицу живота његовог. Као особити даровања ума и срца заслужује јавниј спомен у листовима народни новина. Лака ти добриј Крсто црна земља! Доброту лепог срца твога спомињаће сви, кои су те познавали. Вечна ти памет!
Јуче је прошао овуда г. полковник Мајерхофер са г. мајором Чорићем у Осек и ноћас се вратио натраг. Овде се говори, да ће сва трупа, која је од (…) до Ердута Дунав заузела, кои дан у Бачку упасти. Ако се то са иоле приличном силом учини, ево иј за 2–3 дана у Сомбор. 12-га Септ. умашрао је г. Рот са десним крилом хрватско-славонске војске у Печуј – то вам поуздано и од очевидца чувши јављам. – Познатиј Ђорђе Контић, бившиј фишкал овог спаилука, сад великиј биљежник, да Бог да, да преболи удар, кои га је прејуче згодио.

Из стана Томашевачког, 18 Септ. Г. Ђорђе Стратимировић, због свои неразборити поступака и грдни трошкова, које је народу скоро без сваке цели направио, лишен привремено дане му команде над воинством србским, ономадне из Карловаца, где је имао остати, добегне амо и преда се расположенију г. Книћанина. Г. Книћанин га прими, ал' под строгим налогом, да се не усуди из овога места куд на страну отићи. Он доброту његову на зло употреби, те са неколико свои једномисленика из села, где је ноћивао, прекјуче на ноћ утекне, и како чујемо, отишао је у Тител и тамошњиј народ за своје личне користи несмислено бунити почео. Како је г. Книћанин за то његово коварство разумео, одма му је грозећи писао и саветовао, да неодложно у Карловце одлази и г. патријарху се покори, а људма, кои су одавде отишли, под смртном казни заповеди, да се с места имају амо повратити, додавши, да ће у противном случају озбиљне мере против свију њи предузети. У колико ће ово писмо г. Книћанина код лакомисленог Стратимировића, кои сада хоће другиј Вук Бранковић да постане, надамо се, да неће тако лакоуман бити, да сам живот свој опасности изложи. Он са своим коварствима неће успети, ал' може нам зла причинити тиме, што ће нас код куће забунити, па можда за неко време нећемо моћи ништа против непријатеља дејствовати. Ал' и то неће дуго трајати, ми ћемо с њиме ласно танац изиграти. Народ се наш неће дати од ветрењака којекакви заблудити. Увидио је ваљда, да није све злато, што сија! Г. Стратимировић задобио је лепо име у народу и да је на миру седио: остао би славан; ал' сада се срамотно окаљао и све оно добро, што је до сада роду своме учинио, собственим ногама погазио. Право каже наша пословица: Свакиј је сам своје среће ковач!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 400



« Reply #1637 on: July 18, 2019, 10:29:07 am »

Из Карловаца, 19 Септ. У последњим листовима вашим читам, где се неки дописатељи срде, што је г. Стратимировићу одузета главна команда војске србске, па зато гл. одбор опорочавају.
(Главниј одбор нико није опорочавао зато, што је г. Стратимировића удалио, будући му овакиј, кои обстојателства познаје, то одобрити мора; само и обште негодовање било на ону хулу, која је у званичном органу гл. одбора – Вестнику – на народ нанешена, па следователно морао је том приликом и гл. одбор укора искусити. Но како ово известије гласи, гл. је одбор невин, и сва кривица пада на Богдановића, учредника Вестника. Грех му на души, што је повода дао завади и неспоразумљењу! – Можда ће се одбор и на нас мргодити; ал' по нашем мненију, све непријатности има сам себи приписати. Кад нам је друга, што су му потребовала, известија саобштавао, ваљало му је било и о том нас известити, па тако све неприлике и неспоразумленија предупредити, особито знајући, да му ми са листовима овим увек на служби стоимо. Зато и опет велимо: погибељ твоја од тебе Израиле!  - У.)
Да ови људи познају стање ствари, неби тако говорили. Нису г. Стратимировића никакве сплетке лишили врховне команде, но нужда и потреба, јер иначе неби могли напредовати, и будући се за условије одобренија наши захтевања, и помоћи у нашем предпријатију полагало, као conditio sine qua non, његово удаљеније. Па опет решивши гл. одбор, да се он уклони, уважавајући пређашње заслуге, које је у садашњем покрету народном себи придобио, није га хотео одбацити, но устроивши генералниј штаб, њега је за председатеља истога поставио. У то на несрећу г. Богдановићу падне на ум, не договоривши се ни с ким нити гл. одбору саобштивши, ону поругу у Вестнику написати, за које дознавши г. Стратимировић, па побојавши се какови могући сплетака, ноћу са неколико друга одавде утече. Међутим да овај продрзљивиј корак није учинио, ја вас уверавам, да онај број Вестника, где се он и народна војска хули, неби света видио, будући је већ био конфисциран. Ал' ипак добро би се учинило, да је гл. одбор при овој конфискации остао, зашто би се избегло протеривање по новинама, а можда и она зла предупредила, која се сада породише. Тако дакле кривица садашњи смутња произилази из Вестника, па да би се за у напредак свако неспоразумљење препречило, у гл. је одбору закључено, да се од сада у Вестник, као званичниј његов орган, ништа неима стављати, што се најпре гл. одбору на промотреније неби поднело.
Главниј одбор ови дана је издао уредбу о тридесетницама (ђумруцима). Том уредбом дозвољава се унос и износ свакога рода производа и робе, (само се износити забрањује оруже и џебана), и за свакиј предмет сечена дувана плаћаће се 20 фр. ср. (а досад се трипут толико плаћало). На предмете у вредности испод 1 фр. ср., које путници за своју потребу узимају, неће се ништа наплаћивати. До сада забрањениј унос соли дозвољава се, и наплаћиваће се само 20 кр. ср. од центе. Ђумруци ће постојати где су и до сада били, само кроз контумаце не мора се пролазити. На оним местима, где су ђумруци, стајаће стража; ал' ова стража нема се држати за кордон, којег нипошто нећемо да имамо. – Саобраштај између војводине наше и Угарске још је од прошасте недеље прекинут.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 400



« Reply #1638 on: July 18, 2019, 11:24:33 am »

Изјављење.
Ц. кр. фелдмаршал-летнант и бан Хрватске барон Јосиф Јелачић, као заступник постојећега сајуза између србскога и хрватскога народа на последњем хрватском сабору заљученога у обзиру лојални, правични и народни захтевања и жеља, које су Срби 1/13 и 3/15 Маја о. г. изјавили, мени је при недејателности обои овоземни генерал-команда, и у одсуству ожидајемога војводе, наложио, да преустроим војене граничарске регименте и баталионе у Срему и Банату, да би ради потребнога развитка војени сила спасителниј унутрашњиј поредак повратио се и да би се народу у његовој невољи, у коју је мађарског екзекутивном војском постављен, сва могућа помоћ у војсци, џебани, оружју и војничком савету обилним средствима ц. кр. војене границе дала. - Ја сам ову наложену ми дужност у интересу свевисочајше службе њ. величества цара као и србскога народа у ц. кр. државама верно и са сваком ревности испунио, па немам нужде јасна доказателства ове силне помоћи изближе наводити. Сада пак находим се побуђеним јавно обзнанити, да ја ни од њ. преузвишености бана ни од икога другог при овој услуги заповест или наговешћење за неку ма каково име имајућу реакцију или за умалење њ. величеством царом своим аустријском и угарским државама дани уставни слобода добио нисам, нити би се таковог чега примао, но шта више моим вишеспоменутим налогом на то дејствовати имам, да се србском народу њ. величеством царом изражењу участује и равноправност у свима уставним слободама, као и његове пређашње привилегије осигурају, и да он у смислу прагматичке санкције своју стару свезу са аустријском скупном монархиом одржи.
Овим изјавлењем одбацујем скупа сва у мађарским листовима налазећа се сумњичења о некаквој против свете круне и устава ове краљевине управљеној тежњи војене границе, и обвиновење оне тако наречене камариле или ма које друге партаје, да ће злоупотребљењем војске да поврати пређашње неодржимо стање, које свакиј види да је немогуће и коме се и сам душом и срцем противим.

У Карловци 18/30 Септ. 1848.
Мајрхофер, св. р. Полковник.
 


* Seressaner zu Pferde.jpg (133.45 KB. 550x660 - viewed 10 times.)

Обзор.
Аустрија. Цар је издао заповест, да му се сва војска као уставноме цару заклети има.
Угарска. Палатин је отишао у Беч и тамо цару дао оставку на своје званије. Цар пак не само неће да одобри предложене му чланове мађарскога министерства, но и Баћана неће за президента, већ је предао барону Николи Ваи да ново министерство састави. Генерал гроф Ламберт наименован је за кр. комисара, да мир у земљи поврати, па зато наложено је, да од обе спорне стране има примирје учинити; али Мађари дошавшег у Пешту кр. комисара нападну и, како приватна известија гласе, убију га. Међутим бан Јелачић је са војском својом у вече ушао у Ст. Београд, и сада ступа ближе к Буда-Пешти. На целом путу своме још нигди није на одпор наишао. Кошут је отишао из Пеште, па са црвеним барјаком по селима и варошима народ на оруже подиже. - Побуна Словака у горњим пределима све се више распростире.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 400



« Reply #1639 on: July 19, 2019, 10:21:36 am »

Србске Новине, бр. 86. од 24. Септембра 1848.
Подунавка, додатак к Србским Новинама.
(Из словачке читанке преведено.)

Мало зрцало Славјанства

Како се раздељује људско колено?
Људско колено раздељује се на четири племена т. ј. индо-европско, семитско, северно и хинезко.

Које од ови племена заузима прво место?
Племе индо-европско је сада на читавом земаљском кругу наизнаменитије и господујуће, а то како верозаконом, особито христијанским, тако и у смислу изображености особито новоевропске.

А одкуд исходи то племе?
У притиснутој тами давни векова сакривен почетак и исход његов сматра се у средњој Азии, у великим горама хималајским где је већ пре свеобштег или Нојевог потопа веома разширено било.

Је ли на броју велико?
Да богме је племе индо-европско на целом свету најмногобројније, ербо га се преко 360 милиона душа брои, а оно се шири Европом, Азиом и подобром страном Америке.

Којем племену људскога колена припадају Славјани?
Славјани су људство племена индо-европскога а то пре свега најближи рођаци Литвана, Немаца, Целта и Гала, Латина или Римљана, Грка, затим Инда и други Азијта, кои историјом својом, верозаконом, уметном и научном изображеносћу, себи највећу славу и најдревнија имена у књизи људскога живота задобише.

Јесу ли Славјани давни већ житељи Европе?
Славјани су прастари житељи Европе, овде од како се памти с другим сродним стаблима тако већ у сред њи седећи, куда су из Азије још поодавно пре рођења Христова прешли.

Где су се населили Славјани у Европи?
Предци славјански потомака насељавајући се по таковим пределима, из кои други народи изиђоше, заузели су у Европи неизмерно то пространство земље, лежеће међу морем славјанским (блатним) и адријатичким, међу горама татранским, реком Доном, горњом Волгом, и околинама Фина, за местом Новим-градом.

Које бијаше Славјана прво име?
Древно и свеобште Славјана име инострано или туђе бијаше Венди или Винди (т. ј. Инди), домаће пак Спори или Срби.

Од куда то име Слав, Славјан, Слован долази?
Име Славјан доводе учени од старе богиње 'Слава', коју наши предци почитоваху, и која још дан данас у некоим народним песмама спомиње се и слави; истим начином од речи 'славни (словути)', зато што наши предци славнима догађаима се прославише, и своим ратовањем, славу себи стекоше; Славак и Словак, Славин и Слован је то свеједно, само што је оно прво старије. (О чему читаи у књизи: Слава Бохиње од Јована Колара.)

Јели великиј народ Славјанскиј?
Да богме, највећиј и највише људиј бројећи у Европи је народ Славјанскиј, јербо га се свега скупа 80 милиона брои, скоро десетиј део колена људскога, кои половицу Европе, трећину Азије и приличну част Америке заузима.

Каково место заузимају Славјани у истории човечанства?
У истории човечанства заузимају Славјани место знаменито. Од давна се они находише у реду стално насељени народа, различни од скитајући се или пастирски људиј, и дођоше до таковога ступња изображености, какав народи течајем времена сами собом достигну.

Од какове нравствене вредности бијаше Славјани?
Прирођену вредност Славјана сами непријатељи похваљују; по њиовим сведочанствима простота без злобе и лукавства, искреност и пријатност бише владајући знаци њиове нравствене вредности; коим духом и њиов верозакон, права, обичаи и сам начин живљења свуда наданут бијаше.

Какав бијаше домаћиј живот Славјана?
Славјана домаћиј живот означавао се је многима тихим крепостима; они су били радини и умерени, кротки и побожни људи, а невини дружевни весеља љубитељи.

Кои бијаше најпоглавитии у Славјана живљења начин?
У Славјана најпоглавитии живљења начин бијаше ратарскиј и господарскиј, као првиј и главниј његов живаљ, из којег тек сви остали произтекоше; све у њи смераше к тому настојању и све њему примерно бијаше.

Да ли имадоше каква пребивалишита, у коима су пребивали?
Славјани су градили куће и у њима пребивали. Начин пак како су куће градили, прикладан бијше земљоделству; у знаменитој даљини један од другога тако, да свака родбина у среди свои поља и добара обитаваше.

Осим земљоделства, чим се још Славјани занимаху?
Осим земљоделства занимаху се Славјани и с обртности или занатом, по имену пакт занатом тесарским, ковачким, градиочким, бродарским, кожухарским, рудокопем и сликарством, и свуда несвакдашњу вештину стекоше, зашто иј не само Авари него и исти Грци к грађењу и оправљању бродова употребљаваху.

Поред тога чим су се још Славјани занимали?
Поред мирног земљоделства рањењем пчела, пастирством и ловом, Славјани показиваху свуда наклоност к замени и трговини, тако, да још у наистарија времена велика част трговачког обрта међу Азиом и Европом у њиовим рукама се налазаше.

Чим су именито трговали Славјани?
Именито жутим ћелибаром трговина из почетка само у славјанским рукама је била; подобно од Славјана жито, мед, восак, дрвени производи и т. д. к инима, од ини у замену к њима злато, сребро, свила, оруже и т. д. извозило и увозило се је, што се догађало особито на Дњепру, Березини и мору славјанском.

Каква бијаше за Славјане последица од трговине?
Властита последица од трговине бијаше та за Славјане, што постаде у њи у обилном броју трговачки места, која, од како се памти, узвисише се на знаменито становништво, богатство и обртност. Места пак та по створу земље, равне и шумовите, бијаше већом страном дрвена.

Која бијаше за стари времена најславнија места славјанска ?
Места, буди по трговини, буди по верозакону славна, била су следећа: Орекунда (Аркона), Винета, Јулин или Волин, Ретра, Стариград (Алтенбург), Девино (Магдебург), Новиград, Кијев и т. д.

(Продужиће се.)
« Last Edit: July 19, 2019, 08:17:34 pm by dzumba » Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 400



« Reply #1640 on: July 19, 2019, 08:25:07 pm »

(Продуженије.)

Које бише славјанске крепости дружбене?
Брига за старце, болешљиве и сиромахе била је прва дужност и обшта крепост Славјана, зато се у њиовој земљи није видило ни просјака ни скиталица.

Како су Славјани пазили иностранце?
Необичну љубезност за путнике и госте, из прирођене народу славјанском добротворности и племенитости срца произходећу, и сами њиови ненавидници највише хвале, говорећи, да су марљиво за њиов дочек старали се и њи од места до места, о својем послу идуће, пратили.

Какова верозакнона били су стари Славјани?
Стари Славјани били су закона идолопоклоничког, ал' опет су штовали јединога највишега бога створитеља земље и небеса; поред њега и другим мањи боговима, као посредницима међу њиима и оним највишим, принашали су жертве, састојеће у благу, овцама, другој зверади и плоду земаљском. Они су веровали на живот душе после смрти и на предстојећу награду за добра и зла дела.

Кои су били њиови најпоглавитии богови?
Ови од прилике: Перун или Паром, господовао је над громом и муњом; Сватовит или Свантовид, бог светила и сунца; Прове или Проно, бог права и праведности; Радегаст или Радгост, бог рата и гостопримства; Белбог и Чернобог, онај бијаше почетник свега добра а овај свега зла.

Које су биле њиове најпоглавитије богиње?
Ове следеће: Жива, богиња живота, башти и земаљског плода; Лада, богиња љубави и брака; Морена, богиња смрти; Слава, богиња ватре, блеска и славе, од које име Слави или Славјани долази.

Да ли су стари Славјани имали какво писмо?
Ако су и имали своје властито писмо Славјани од старине, употребљавали су га, кано и Немци, веома редко. Духовници и мудраци њини главниј задржај народни права на дрвене даске записивали су, помоћу властитога рунскога писма прорицали и гонетали, а изабрани људи у разним наукама, као у верозакону, лекарии, песништву, летобројенију, обучавали су народ.

Преко свега чим су се одликовали Славјани?
У народном песништву и певању, у музики и игрању претекли су Славјани све друге народе европске.

Од какве важности били су Славјани код туђи народа?
У туђим именито скандинавским, до нас дошавшим вестима обично проглашују се за просвећене људе. У њиове земље слали су Нормани своје богате и славне мужеве, да науче мудрост; од њи су узели некоја божества, обреде и једнаке изразе, распростируће се на предмете изображености.

Ко је у Славјана обште ствари расправљао ?
Расправа обшти ствариј налазаше се у рукама самог народа, господари владали су неограничено своје родбине, изабрани и одређени од њи на народним саборима и скупштинама старосте, војводе, духовници, после различним другим именима, као лехи, пани, владике, жупани, бојари, кнезови одликовани, расправљали су ствари домаће и обште, верозакон ред, право, судове, трговачко обштење, ратовање и умирење с туђинцима.

У каковом одношенију живили су међу собом?
Сви су Славјани у прво доба, што се тиче слободе и права, један другом равни били, робство и невољништво сасвим у њи места неимађаше, шта више сви су, од највишега земаљског достојника па до најпростијега сељака једнако, у својој домовини уживали слободу и права.

У каковом одношењу био је код Славјана женски пол?
Многоженство (полигамија), као обштиј обичај тадашњега века, није код Славјана баш забрањено било, али људи су се сачетавали само са једном женом, а већиј број жена само владарима и господи се дозвољавао. Њиове жене нису биле ни под стражом ни под затвором, као у Источана, па дозвољено ијм је било по вољи ступити пред домаће, као и пред приходнике и госте. Тај обзир на прирођено право слабијега пола даје нам јасно сведочанство њиове нравствене добродетељи.

Да ли су сачували Славјани и после ту изображеност и славу своју?
Никако; јер после у деветом и десетом столетију у неки Славјана трговина и обртност сасвим изчезне, места пропадала су а насупрот суровост, лењост и немарност се разширила.

Зашто се то догодило?
Тому су криви окрутни потлачитељи и разоритељи њиови: Скити, Сармати, Авари, Хуни, Тевтони, Мађари и ини дивљи, сурови и грабљиви народи; жељни плена згрнуше се у њиову домовину, покоривши иј себи, бацили су на њи насилно тежкиј јарам робства, порушили немилосрдно домаће уставе, обреде и обичаје и натераше иј у место ти на њиове.

Да ли се не латише оружја противу ти угњетатеља?
У касније доба, кад су Славјани од времена до времена, нешто придатком Хуна, Авара и Тевтона побеђени, нешто неправдом од несносни њиови суседа, њима учињеном, присиљени бивши, крваве бојеве с бизантискима Грцима на Дунаву а с Немцима на Лаби водити су почели.

Да ли су Славјани које туђе народе себи покорили?
Славјани окром своје земље нису подјармљивали себи никаквог туђег народа; војевање њиово са суседима највише бијаше војевање одпора или одплате; у њи војевање није било занатом свагдашњег живота као у Сармата, Гота и ини; они су носили оруже за обрану, никако пак за насилно насртање.

Да ли су умели огледати се на мегдану?
Код све своје наклоности к мирном животу и тихим забавама Славјани се навикоше послове свакога предузећа уважавати, а у колико к насилном насртању небише наклони и напрасни, толико у обрани своје домовине, у брањењу своје слободе обично друге надвисили су, и одликовали се у војевању не само непреможном силом него такођер и здравим разбором, окретним вежбањем и војачком окретности, чему је поглавитиј доказ и често одвођење Славјана у војску царева бизантиски.

Кои Славјани и којег времена у војачкој вештини се тако показаше?
Та храброст, вештина и сталност у оружију била је увек и стара крепост целога силнога, непокваренога поколења, од праотаца синовима у наследије остављена, а дугим течајем времена у многостручним распрама с иноплеменицима изкушена и потврђена.

Да ли неимадоше Славјани никакви мана на себи?
По правици приписују ијм се две главне мане у нравственој честитости њиовои, које су од стари времена окаљале красниј венац народни њиови крепостиј и по коима се догоди, да су лако, ма ком добро сдруженом, ако и мањем народу, као Целтима, Скитима, Сарматима, Готима, Аварима, Тевтонима и другима у поданост и службеност пали.

Које су биле те мане?
Ти мана прва је, што су Славјани, бивши на небројене мале обштине раскомадани и раздвојени а међу собом ненавидећи се, у непрестаној узајамној неслоги живили и никад се нису могли узнети к саједињењу свои ћудиј с удушењем особни страстиј и ненависти, за домаће благо и против туђе преузможности.

Која бијаше друга?
Друга, имајућа за извор луду јагму у наследованију туђинства, к томе је увек наклањала срца славјанска тако, да ијм је све инострано било повољније него ли своје домаће; туђиј језик и начин живљења увек ијм се виђаше угоднии него њиов собствениј и матерњи.

При свему томе, какве заслуге за нас, своје потомке, имају наши предци?
Ако Славјани, живећи без бриге и старања за своју славу и свои потомака срећу, више пута на цела поколења тежке беде, дапаче и неуклониму пропаст и наметнуше; ништа мање љубећи своју отачбину, пољоделство, господарство, занате и трговачко обштење, проводећи увек радије живот заклонителниј, неголи насилниј и покоравајућиј, а не трпећи код куће никаква тлачења туђинска, сачували су тим како себе, тако и нама, своим потомцима, красну, њиовим рукама у плодоносну башту преображену домовину своју, а кроз нас човечанству, јербо иначе без сумње ни од њи, кано и од Скита, Сармата, Гота, Вандала, Хуна, Авара и ини већ ништа више не било, осим голог имена и ненасељене пустиње.

(Крај следује.)
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 400



« Reply #1641 on: July 19, 2019, 08:31:35 pm »

(Конац.)

Како се деле Славјани?
Славјани, удо великога пасма племена индо-европскога, деле се на колено славјанско и литванско, као две гране једнога стабла. Литвани, к коима особито стародавни Пруси припадају, некада на броју обилнии и разширении, обитавају сад у Руској и Пруској држави, а има иј до два милиона душа.

Како се дели колено Славјанско?
Велико, многобројно и разширено колено Славјанско, које у стародавности само једним језиком говораше, дели се по наречјима, која временом поделише се на колено југоисточно и колено западно.

Које земље заузима колено Југоисточно?
Колено се то простире по земљама од народа Рускога, Бугарскога , Србскога и Хрватскога заузетим и на три европске државе, т. ј. Руску, Аустријанску и Турску раздељеним. Овамо се броје Руса 52.000.000, Бугара 3.600.000, а Срба са Хрватима 7.246.000; од ти у држави Рускои 48.590.000, у Аустријанској 7.327.000, а у Турској 6.100.000.

По коим земљама простире се колено западно?
Колено то седи у земљама од Пољака, Чеха, Моравана, Словака и Лужичана обитаваним и на четири државе, Аустријанску, Руску, Пруску и Саксонску, раздељеним. Има иј Пољака 9.365.000; Чеха, Моравана и Словака 7.167 000; Лужички Србаља 142.000; а у Аустријанској држави 9.694.000, у Русии 1.912.000, у Пруској 2.108.000, у Саксонској 60.000.

Колико има скупа Славјана у Аустрјанској држави?
Цар Аустријанскиј је владаоц петоро Славјански краљевства; сви пак Славјана у земаљи државе Аустријанске има до 20.000 000, што више од половине житељства те државе сачињава, мања њезина половина састои се од Немаца, Мађара, Талијана и ини народа.

Колико има пак у Угарској Славјана?
У Угарској има 7 милиона Славјана, међу тима около 3 милиона Словака, особито под татранским горама, у долинама пре свега около Вага, Грана и Њитре седећи.

Које су најглавније реке, при коима Славјани станују?
Јесу у Руској земљи: Волга, Дон, Дњепар, Нева; у Пољској: Висла; у Чешкој: Лаба и Молдава; у Моравској: Мора и Хана; у Угарској: Дунав, Тиса, Ваг и Гран; у Славонии: Сава и Драва, у Србии Морава.

Главна пак брда и горе Славјанске које су?
Јесу Урал међу Азиом и Европом; Татре на граници Угарскои и Пољској; Крконоше, Бескиди, Балкан, и други.

Кад су Славјани примили Христијанскиј верозакон?
Славјани примише Христијанскиј верозакон у деветом столећу, навластито около године 862. Ти пак мужеви, кои њи крстише, учише и свето писмо на славјанскиј језик преведоше, били су: Кирил и Методије, два брата Грка из места Тесалоника, дошавши у Мораву и Панонију на захтевање кнезова славјански Сватоплука и Растислава.

Како говори списатељ један ти времена о том успомене вредном догађају?
Радостно и високо поиграше, каже стародавниј славјанскиј списатељ Нестор, високо плесали и радовали су се Славјани, слушајући велика чудеса божја у језику свом природном.

А ко је потом примио од Славјана Христијанскиј верозакон?
Ини суседни народи на пр. Мађари, кои краља св. Стефана крстио је и на веру Христијанску преобратио С. Војтих, владика пражскј и рођениј Славјанин.

Да ли сви Славјани принадлеже једној Христијанској цркви?
Не принадлеже; некои су православни, други католици, трећи евангелици, а некои се држе и мухамеданског верозакона, н. пр. у Босни и у Бугарскои.

Која су главна места Славјанска?
У Русии: Петроград и Москва; у Пољској: Варшава и Краков; у Чешкој: Златни Праг; у Моравској: Брно и Оломуц; у Слезии: Бреслава; у Хрватској: Загреб; у Србии; Београд; у Крањској: Љубљана; у Корушкои: Целовац; у Лужици: Будишин и Жисава ; у Босни: Бања-Лука и т. д.

Кои су најпамении мужеви изишли из Славјанскога народа?
1. Војници: Лаурита (Вавринец), Семо, Сватоплук, Жижка, Игор, Јарослав, Зрињскии, Белисар, Обилић, Карађорђе, Марко, Суваров, Собијевскиј, Кошћушко и т. д.
2. Учени мужеви: Управда, цесар римскиј (Јустинијан) правознанац и уметник, Коперник, Нестор, Хајек, Велеславин, Коменскиј, Ломоносов, Карамзин, Красицкиј, Добровскиј, Линде Бернолак (Сарбијевскиј, Јанус Панониус, Мато Бел), и многи други.
3. Црквени мужеви: Иван. IV. папа римскиј, Славјанин из Далмације године 639, Ницеас патријарх цариградскиј, Иван Хус, Јероним Пражкиј, Иван Непомуков, Воитехт (Адалбертус), Трубер и т. д.

Која су лица женскога пола знатна у истории Славјанскога народа?
1. Либуша, кнегиња и госпођа, мудра и славна у Чешкој земљи.
2. Власта, или Властислава, водила је седам година рат против мужева на Девину.
3. Вишна, краљица Поморана.
4. Драгомира и Људмила, она непријатељица, ова пријатељица Христијна.
5. Божена, сеоска девојка, потом кнегиња.
6. Туга и Буга, сестре, које прве дођоше са својом браћом у Хрватску.
7. Ванда, кћи Кракова и Брониславе у Пољској.
8. Катарина од Бора, Лужичанка, Лутерова супруга.
9. Катарина II. славна Руска царица.

Кнезови и најславније обитељи Славјанскога народа сада живуће?
1. У Мекленбургу: Велики војводе Ђорђе и Мирослав Фрањо, потомци Прибислава.
2. У Чешкои: Коловрат-Краковскиј, Љубковић и Тунт.
3. У Морави: Дитрикт-Теинскиј, потомак Сватоплуков.
4. У Србии: Александер Карађорђевић.
5. У Пољској: Чарторискиј, Јаблановскиј, Лубомирскиј, Радзивил, Сулковскиј.
6. У Русии: Никола цар Рускиј и његов брат Михаило, затим кнезови: Голизинт, Лапухин, Лабанов-Ротовскиј, Долгоруки, Кутузов, Горчаков, Шихматов, Шаликов, Шаховској, Воронцов, и многи други.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 400



« Reply #1642 on: July 20, 2019, 10:46:16 am »

Вести о војводи србском.

Из Трста, 13. Септ. Од 6. Јулија т. г. како сам се удаљен од свои своима чути дао, до данас мучао сам. Није ово нехатости, колико околностима приписати. Дуг тај мислим овом приликом у колико толико платити, остатак другиј пут. У изчисљавање новостиј многи ја се за сад упуштати нећу, нити због краткости времена могу; ја ћу вам само једну, но једру и поуздану, како у смотренију Вас самог, тако и за све ово- и оностране Србе најлепшу, најрадостнију, најповољнију, најутешителнију вест саобштити. Тако је, и није другојачије, верујте ми.
Веће славе и торжества аустријски Србаља није било, него оно што је 1-г Маја у Карловцима – Сиону србском – било. Мислили смо онда, да подобног дочекати нећемо. За славом се том наскоро грдно црниј облак над Карловцима навуче, пак ево до кои дан синуће и опет мајско сунце баш на оном истом месту, где и пре, и о чуда! још у времену јесеном, још у овом месецу. Ја се тако надам, и уфање у једног Бога имам.
Дана оног, пролеће и слободу србску оглашавајућег, ликовали су Србљи; јер дошавши од векова до свести праве избраше себи две врстне поглавице, две главе скупоцене, њима премиле, патријарха и војводу, Јосифа и Стефана. Првиј је у средини народа, другиј у туђој далњој земљи! Но шта реко ја, у туђој земљи?! Не – не – био је некиј дан, ал' данас већ није; данас се он на обали јадранског мора, у граду славенском, међу своима, налази. Још нас ноћас мисли оставити; он хита к деци својој давно невиђеној, не загрљеној, да иј хлебом рани, и од зла сваког брани. Благослов га Божии свугди пратио. – И то је она вест радостна и пријатна, коју Вам настојећим саобштавам. - Герман Ангелић.

Из намастира Гомирија, 15. Септ. Полети, – о лети, лети писмо моје мило, – лети, како боље можеш, без одмора лети, – како ћеш прво бити моћи међу онима, која најрадостнију вест србском роду саобштити имају. На све стране, слабо моје писмо, Србству милом труби, да је Шупљикац војвода, већ на путу, оставивши Талију! О, да знате, колика ми је радост срце обузела, видевши оно лице и опет, у које су аустријски Србљи надежду своју и спасеније своје положили! Да, г. Стефан Шупљикац од Витеза, генерал-мајор и кавалер ордена францускога, и саксонског, је већ данас у Гомирије, у 2 часа после подне, из Милана, и то петиј дан, приспео. Пун као јабука, здрав као лав, а питољубив за своје, као свагда, мало се само овде бавио, у обитељи, која је под његовом владом блесак свој задобила; поклонивши се храму св. Јоана Предтече, одма је продужио пут свој преко Огулина, даље.
Питате ме 'куда?' време ће одговорити. А ја само мимогред велим: разумева се, по себи, да неће Грабовском, а јоште мање Кошуту; а још мање Чарнојевићу, ни Вуковићу, нити овим подобним прогонитељима народа србског, него да ће најпре нашем славном, од Бога нам даном, Јелачићу-бану, где био да био, ићи да се разговори. 'Па више ништа?' О, и још много свашта, што нити ја знам, нити другиј брацо може знати, него само он зна, кои амо, и даље, путује. Ја за сад само то знам, да је он правиј Србин, кои се не стиди свог, не стиди бити Србином, – кои поздравља своје 'с помоз' Бог!' и прашта се полазећи 'с Богом остај!' Та да Вам је било видити и чути, с каквим нестрпљењем пита за храбре наше Србе, за отважне и јуначке Србље, – за све што се наше зове. Мудрост му дочекује и прима све, што известије подаје; а зрелост разсудка увенчава дела његова. Хвала Богу, кад је тако; хвала на његовом дару, кад га по сред нас видисмо. Сад ће и наш храбриј поборник, Јосиф, светиј патријарх наш, мало духом одахнути, кад чује, да му се и војвода већ приближава. Сад ће и наш Стратимировић, љубезниј наш Стратимировић јуначкиј, Бобалић, честниј и родољубивиј наш Бобалић, искусниј војеначелник Книћанин, храбриј Јоановић, јуначкодрзновениј Стефановић, верниј сусед мој, а Србаља искрениј пријатељ Нижан, Сурдучкиј, Беквалац, Воиновић, Маринковић, Станојевић, Новак, Лаза Девечанскиј, Ристић, Бига, Боснић, Милојевић и Воиноровскиј и многи други, до данас славно, као и Павао Петровић, за род свој, и отаџбину и браћу своју, понесши се, духом бана Јелачића, и силом Краљевића Марка успренути још живље, кад виде, да ијм се светиј њиов устанак за веру и језик све то известнијем цилу примиче, кад осете да иј с небесне висине св. кнез Лазар благосиља. О, тако, тако, благословениј народе србскиј; тако ћеш само доказати, да си достојан потомак јуначки прадедова ти, кад за веру и језик ни живота не штедиш.
Но да Вам још мало о нашем војводи проговорим, па да писмо закључим. Кад је распитао за све и сва, онда се опростио са мном обично са 'с Богом остај!' и рекао: 'Ја сам добио урлауб. Идем да видим, па што и где будем могао роду свом помоћи, да помогнем.'  – Ајде помогао ти Бог! Ајде, пошао у добриј час! Иди, види и победи! А за остало те више ништа не питам.   - С. И. А.

Из Карловаца, 22. Септ. Овде се чине велика справљања за дочек давно изчекиванога војводе Шупљикца - Витеза, кога сутра се надамо у средини нашој видити. Намерава се цела варош осветлити; осим тога праве се две пирамиде на пијаци спрама цркве и један триумфалниј свод, где се ступа на пијацу од стране Банстола, т. ј. између римокатоличке цркве и гимназијалног зданија. Кад нам војвода дође, шта буде следовало, одма ћу вам јавити. - Овога часа стиже нам глас, да је војвода србскиј Шупљикац-Витез јуче срећно у Карловце приспео.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 400



« Reply #1643 on: July 20, 2019, 12:26:11 pm »

Нема брата, док не роди мајка.

У Галацу 1. Августа 1848. И мене je, као и многе друге жеља од свог рода мало у свет хотела удалити, и морајући се њезиним наредбама покорити, премда ми је тешко то у самом почетку, далеко од рода свог отићи, долазило, ништа мање радујем се данас, да сам моју жељу у том задовољио. Дружећи се са синовима разни отечества, следователно разни наравиј и мненија, и како где су ми обстојателства дозвољавала, наравно кои пут и усиљавајући се у друштву допасти, трудио сам се у сваком разглаголству наћи се, но све једно и верно пред очима имајући, да дознам шта и како о нама Славенима други народи мисле и суде. Наједанпут плане у Паризу и Италии побуна, затим у Бечу и Берлину, ето, помислим у себи за наш разговор довољно сада материјала, докле и до новијега не дођемо, кога ми од прилике душа моја свакиј час и с највишом нестрпељивошћу очекиваше.
Овај политичниј европскиј покрет особитиј је узрок дао, да су се мои садружници били узврпољили, и почели похваљивати нову европски народа намеру, очекивајући с великим жаром, да се још и у овим двома књажествима таково што појави, које најпосле и дочекаше, и од првог чувења са 'да живе Румуњи!' радост своју изјаве, и ја, као иностранац, Србин, и љубитељ препорођивања, једнако сам викао: 'да живе Румуњи!' Тада о препорођивању нашег југославенског народа није се могла ни једна речица у разговору чути, док саме новине не почеше и за наш народ јављати, како и он по примеру други европски народа своју слободу жели добити, и од старе се системе, или управ рећи, из туђи се вигова отргнути.
Овај глас међу обично моје друштво, иначе љубеће слободу, није онако био добро дошао, као онај о Француској, Италии, Немачкој и Влашкој, нити су га хотели по правди поздравити с оним 'да живе Југославени!', као што сам ја с њима у скупу све њиове народе поздравио! – Шта више, када би ијм и најмање што о нашим Југославенима напомињао, чини ли би се невешти, и као нечујући што ијм ја о њима говорим, обраћали би главе на страну. – Ха, ово је баш оно, које сам и желио дознати, код ови наши нерођака! – Ништа зато, једнак остајући при намери мојој за моћи и даље дознати, како инородци о нама и о овом нашем слагању мисле, за првиј пут љутост моју уталожим, и само, али с ушима поклопљеним, од неправедног се овог друштва за час уклоним. Опет после неколико дана добијемо новост, да су безчовечни Мађари из ненада напали у Карловцима наше Србље, но при свему томе, да су се ови добро одбранили, и многе Мађаре обезтражили, и да ће ијм браћа Хрвати од сад у напред против сваког мађарског нападања помагати, и да се већ започео жестокиј бој између Мађара и Славена. Како се ово дочуло, моје ти друштво, премда зна правичност нашу, почне одма и јавно мађарску страну бранити, и уобште против свију Славена викати!
О скотови Влашки, а не праведни људи! тако ли је то, да се само вашем добру радујете, и шта су вама Мађари, шта ли вас сметају Славени? и зашто да оне више волите, него ове!? нису ли вама једни како и други исто? Јест, али ови теже за панславизмом? Слушај сад! та баш да би и тежили, шта је вама за то? а за чим ви хрђе тежите, и ко вас од нас за што пита? Није ли овај век добро дошао за нас, како год и за вас? Ми не желимо, да над другима владамо, но само иштемо, да нам већ такве и вама подобне хуље не досађују; ми смо задовољни, да се сами собом, под оком доброг нам цара, можемо управљати, нити нам је нужно туђе народе под нашу власт покоравати, нас има, слава Богу, доста под небесним сводом, да ни од кога и ни од чега потребе немамо, како год што не желимо ни узнемиреним од други бивати, па шта више и захтевате од нас, кад вам ми и сами добру вољу дајемо? – Но нека свакиј по нешто у ветар блебеће, ал' зашто ти неблагодарниј Влаше! кои си нам полуславенин и по Христу брат? – Како не промишљаш, да ни толико слободе уживао не би, да те није славенска рука изпод туђег јарма одвргла, и уз остале европске државе с кнежевином твојом успоредила, и да ли те само положеније твога књажества, иначе на славенској земљи установљеног, достаточно уверити не може, да ни један дан без славенске помоћи обстати не можеш? Зато, добро се море у памет узми, против кога се рогачиш! А ви други паклени духови! залуд вичете на оне, кои се више вас не боје, залуд погибељ нашу проричете, слога је у нама дубоко свој корен усадила, и нема већ онога, кои нам га из прсију искоренити може! А и сви ви да се против њега упрете, све он вас прерушити може, толико нека знате, као што и напред дознати можете, и доста! – Ми пак, мила браћо Славени! уверити се у истину можемо, да никога до Бога и нас исти себи пријатеља у свету немамо, зато се крепко слоге држимо, сад је време наше, и већ овако доћи нам неће никада. Сила је вишњга с нама, она ће нас над непријатеље наше узвисити, и мило наше име 'Славјан' скоро, скоро, по целом свету прославити!   - Г. Срдић.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 400



« Reply #1644 on: July 21, 2019, 10:14:03 am »

Славенско – мађарско боиште.

Словаци су се у Њитранској вармеђи код Брезове 15-га т. м. у трипут с Мађарима побили; и то са својом срећом. Првиј пут су регуларну војску узбили, затим мађарске гардисте растерали, а најпосле и једну против њи изаслану компанију регулаша обезоружали. Тај дан било је у скупу већ 6.000 Словака наоружани. У овим бојевима са обадве стране пало је неколико, ал' више са мађарске.

Ономадне нам је била дошла вест, да је бан Јелачић са војском хрватско-славонском 19-га т. м. ушао у Буда-Пешту; ал' се није обистинила. Тај дан је он био у Мартонвашару, 4 сата од Будима далеко, и ту се са Мађарима побио, ал' иј и победио, унишавши у варош и свима оруже поузмавши, па сада к Будиму ступа, и данас ће већ јамачно тамо бити. Како је тај глас истога дана у вече у Пешти дошао, одма се тамо великиј жубор родио, народ се сав на оруже и одпор устао, и све јавне касе из Будима се пренеле у Пешту. Свакиј час очекујемо известије, шта је следовало.

На србском боишту ови дана није се ништа предузимало. Из Карловаца нам јављају, да су тамо добили поуздане вести, да су се Мађари из Бечкерека већом часћу повукли натраг к Пешти, и да иј сада у Бечкереку нема више од 3.000 са 8 топова; у Н. Бечеју пак има иј само 2 компаније. Ово су све добре вести; само сад међу нама нек' буде слоге и братинске љубави, па ће све добро бити. У Бечкереку су ови дана Мађари неког младог адвоката Мишковића и свештеника Црнобарског обесили, само зато, што су на њи подозревали, да држе са Србима. Један катана из Врбаса пошао је био са три своја друга, да пљачка сентомашку стоку, но наши га ухвате, и изказао ијм је, да се и у Бачкој умалила мађарска војска на трећу част.

По најновиим известијама хрватско-славонска војска већ је око Будима, и ту се са Мађарима жестоко бије, кои јој се тврдоглаво опиру. Срби сад немају ни часа почасити, већ журно на непријатеља ударити, па се с баном сајузити, зашто иначе сва ће се сила на њега слећи, па Бог зна хоће л' јој одолети моћи. Ми смо викали на Хрвате, што неударају; чувајмо се, да ми већиј грех на себе не натоваримо, што сада, кад је време дошло, да сложним силама врага бијемо, остављамо њи саме борити се. Зато напред! напред! 
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 400



« Reply #1645 on: July 21, 2019, 10:36:43 am »

Стање ствариј у Вршцу. (По известијама у Вестнику.) Из новина знамо, како су непријатељи наши Мађари у овој вароши господовали. Ту је велика њиова снага одавна била. Чули смо, како је тамо Естерхази предводио непријатељску војску; чули смо како су тамо Срби злостављени и убијани; чули смо како је Вршац непријатељски спрам нас дисао исто као и Пешта. Од јуче је и тамо лист се преокренуо: јуче смо видили, да је Вршац готов у крило војводовине србске ступити. Да није то исто јутро познатиј србскиј изрод, Сава Вуковић, у Вршац дошао, још јуче би се наша застава по тој вароши вила. Ако се до сад невије, скоро ће доиста.

Ц. кр. полковник г. Мајерхофер, кои је народном тежењу до данас доста помогао, обилазећи наше станове и уређујући воинство, дошао је до Вршца. С њим и око њега налази се свакад по кои од наши народни чиновника. Кад је на последње наше страже до Вршца дошао, изазове полковника Бломберга, као команданта, и депутацију грађана Вршачки. На томе састанку наговори г. Мајерхофер и полковника и грађане, да се србско-народној ствари придруже и у војводовину србску ступе. Уговор је ради тога између њи учињен овако: Најпре је г. полковник Мајерхофер ту дошавшој депутации вршачкој и полковнику Бломбергу разјаснио, како Срби ништа друго нит' желе нити траже, него оно, што је народна скупштина у Карловци 1. и 3. Маја закључила. То ијм је он овако разјаснио:
1. Срби желе да остану верни и привржени царском величеству, и по смислу прагмтичне санкције под царском управом.
2. Желе Срби подпуну политичну и грађанску једнакост сваке у пределима србским налазеће се народности.
3. Хоће Срби да се уважавају оне слободе и привилегије, које су цареви аустријски народу србском подписали. Држећи се ови начела, одриче се србскиј народ сваког потварања, које би ијм пребацивало, да се од аустријске монархије одцепи, у какву год реакцију или у панславизам упуштати намеравају. Србскиј народ очитовао је већ, да ће се држати само у свези са баном хрватским Јелачићем, кои оно исто хоће, што и Срби хоће.

Ово разјасњење од речи до речи потврдио је председник банатског окр. одбора, кои је ту био. Затим је грађанство вршачко позвано, да се мирним путем придружи овој законој, праведној, народној ствари, да би се тако и варош и околина поштедила од насилног покоравања. На питање учињено ради условија и следства закључено је и објемчено као што следује:
1. Варош Вршац се има одма изјаснити, да се народно-србској страни придружује.
2. Народна стража и оружање народа има се уредити тако, да грађани сваке народности соразмерно буду оружани.
3. Служба и чување вароши повериће се само тако устројеној народној стражи. Само на њиово захтевање, даће ијм се за сигурност помоћ или од линејне ил' од граничарске војске.
4. Полковник Бломберг, по договору са г. Мајрхофером, остаће са региментом уланера и дивизиом пешака од регименте Рукавина неутралан, док од бечког министерства заповест недобије. Он ће међутим, ако би Мађари, по наредби њиовог министерства, покушали на Вршац нападати, варош бранити и ако би нужда била, у такој прилици помагаће му граничари.
5. Јамчи се за сигурност живота и имања вршачки грађана у целој војводовини србској.
6. Ради участија у будућим ратним трошковима, које ће и Вршчани плаћати имати, има варош Вршац послати у окружниј одбор у Панчево два своја члана, кои ће тамо, соразмерно, са осталима о томе решавати.
7. У Павлишу да се међутим намести једна дивизија банатски граничара, кои ће предње страже спрам Темишвара чувати. До тога места допустиће се свакоме ићи, кои полк. Бломберга допуштење писмено имао буде. О простору србске војводовине, о политичном и војеном положају србског војводе и патријарха ступиће царско правителство са србским народом у договор. Међутим пак постоје преднаведене три точке и једнакост сваке вере. Решителниј одговор на ово очекује се сутра 11/23 Септ. до 2 сата по подне.
На Стражи, 10/22 Септ. 1848.

Одговор на ово није посве повољан био, и тако Вршац има се још сматрати као варош Србма непријатељска. Једна част ондашњи Немаца сложила се са Србима и хоће у војводовину, друга пак нипошто, и ставила је на одпор, подигавши барикаде. У следству тога су се ови дана међу собом побили, где су иј први надјачали; шта је пак после следовало, незна се; толико је пак известно, да сад тамо међусобна распра влада.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 400



« Reply #1646 on: July 22, 2019, 10:07:42 am »

Изводи из мађарски новина.

Figyelmező. Кошут je главом отишао у народ, да црвен барjaк обноси. Мађари несумњају о добром успеху овог корака. Јелачић је од бечког министериума упутствије добио, да лагано к Пешти ступа, док ултимат мађарског министериума у Беч не стигне и докле аустријскиј војниј совет у следству тога определително уређење не учини. У Пешти многи младићи уписали су се у ред својевољни топџија, и упражњенија са топовима непресечно са одличним успехом бивају.
Јелачићева је чета (још се незна, је ли предходница или је из Славоније прешавше војено оделеније) 24. р. Септембра Печуј заузела. Варошкиј савет скупштину државши изјавио је посланику Јелачићевом, да ће се одапрети, но неимајући баш никакве силе, великиј жупан у Мохачу је прикупио у хитости скупљене вармеђске народобранитеље.
У понедељник у подне 13-га приспео је пароброд 'Месарош' из дољњег предела у Пешту.
Министер председатељ објавио је 14-га у јутру са прилепцима, како је један курир од Пулскога повољно известије донео, по ком је њ. вел. за повратак мира и непријатељско из државе удаљније определителну заповест 23. рим. Септембра имало издати.
Власи у више села крашовске међе свирепствују над чиновницима поменуте вармеђе. Они су од камерални пандура подговорени, да војнике не даду, јер иј Мађари проти цара хоће да предводе. Видити је, да потајни Печовичи (тако су људи конзервативни – т. ј. краљеви – названи) нису спавали, и да се Печовичи радују несрећном отечества нашег положењу. (Нису Печовичи узрок несрећном положењу вашег отечества, већ занешени а притом лукави моде-либералци, кои су – цео свет презирући – само за себе слободу хтели задржати. У.)
Месарош бившиј војниј министер онако се владао (ваљда код Сентомаша. У.), као што смо о њему свагда држали – јуначки! На белом коњу његовом, онде је стајао, где је ватра на њега највећма сипана. Кад су околостојећи на земљу полегали, он је право стојао, па почем је непријатељ 36 ђулета без успеха на њега бацио, жалостно је повикао: 'Боже мој, ни са смрћу среће немам!' – Овај честитиј, поштениј витез био је огорчен многим бљувотинама, које су најзвучнии – хирлапи – па и сам Кошутов – на њега гомилали. – Само нек' он дужност своју испуни, па нек' и не узима на ум овакове маленкости.
Стигла је уредба са гр. Баћанијевим подписом у логор код Ђура, од 6.000 људиј састојећиј, у смотренију разлазка; на које се логор разиђе, да је писмо лажно било (Зар се у чистом мађарском елементу и оваково што може догодити?!).
Мирног изравњања искра надежде – Баћанијев министериум – изчезну. Барон Вај опуномоћен је, да нов министериум састави. Гроф Ламберг наименован је повелитељем Мађарске.
Палатин – с тешким срцем описујемо – предао је писмено оставку, – будући су покушенија посредствовања његовог безуспешнога остала.
14-га т. м. између 1 и 2 сата после подне дошавшег у Пешту грофа Ламберга – по сказивању из Беча у великом числу дошавши (!?) ђаци из кола извуку, па га сабљама изсеку и избоду, у следству чега поменутиј гроф после једног сата умре. – Велика маса народа с пушкама, косама, вилама, 'на оруже' вичући, полетила је у град, мислећи, да се гоњениј тамо сакрио; звона су наопако лупала, отечествобранитељи били су добошем сакупљени, и такође у град ушли. – Около 4 сата гарда се разилази и буна као да се уталожила. – (Ето верности мађарске к краљу, убише краљевског човека, да заблуђениј народ од пропасти сачува послатог. У.)


* Lamberg gr. pozsonyi főkapitány meggyilkoltatása.jpg (569.97 KB. 1242x753 - viewed 10 times.)

Кошут Хирлапја јавља, да су Мађари 16. истог месеца аустријског генерала грофа Ламберга, – ког је цар и краљ као свог комисара и примиритеља између обе војске, хрватске сиреч и мађарске, у Пешту с царским прокламацијама послао, – на најгрознии начин убили. – Истиј царскиј комисар пође око 2 сата после подне из Будима у Пешту на фијакеру, да народу и постојећем мађарском сабору, царску заповест и вољу изјави, кад на ћуприи, а он на силну беснећу, пак још с пушкама, косама, сабљама, и гвозденим вилама наоружану чету наиђе, која га с кола свуче, сабљама избоде и изкасапи, и мртво му тело у пештанскиј шпитаљ одвуче. – Звона су за то време наопако лупала, и Мађари су у истиј мах, са оружем сваког рода у рукама, као бесомучниј к Будиму врвећи надметали се, ко пре у предреченом комисару законог краља свог да убије!!


* Lamberg Ferenc Fülöp.jpg (121.7 KB. 510x648 - viewed 5 times.)

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 400



« Reply #1647 on: July 22, 2019, 10:14:16 am »

Дописи.

Из Панчева, 29 Августа. У числу 78. Србски Новина стои један допис из Црепаје од 25-га и. м. у смотренију обезоружања немачког села Јабуке чрез изаслану на тај конац комисију. Допис тај извађен је по готову од речи до речи из писма нашег Ј. подпредседатеља г. Димитрија Живановића, – кои је на кормилу изасланства те комисије стојао, и кои је по особитим порученијама његове светости г. патријарха Јосифа Рајачића извршеније то на себе примио био, – сл. окружном одбору нашем, по повратку с комисионалним члановима и с победоносним воинством у Црепају, одовуд писаног, и по тому је сасвим истинит, кроме, што г. дописатељ или из незнања, или пак из пакости и злобе у место Ј. нашег подпредседатеља г. Димитрија Живановића, кому се једном заиста цело ово важно и ко концу мудро приведено дело исклључително приписати има, неког подпредседатеља црепајског, кои нити суштествује, нити је пак у Јабуки бити могао, наводи. Ово изјаснити држим ја за моју свету дужност, јер: 'Јемуже чест чест'; а будући да сам као члан истог изасланства целог тог догађаја очевидац био: то хоћу – кад сам се већ једанпут пера латио, да пред светом лаж опровргнем, а истину обелоданим – том приликом и даље успехе изасланства нашег под предводитељством предхваљног нашег г. подпредседатеља да изјавим, у надежди, да ће се Србству у пуном садржају обнародовати, које ће по том своје људе, – кои својски за народност раде, и обште дело наше подпомоћи и у најбоље, цветајуће стање поставити га са свом снагом – и морално и физично – труде се, – изближе и бољма познавати и о њима озбиљније судити почети.
Кад смо, долазећи из Панчева у Јабуку, одатле – где смо за паметније нашли натраг се повући, нежели прехитрене какове кораке учинити, и тим са једном само под управом врстног г. гарде капетана Мише Недељковића стојећом компаниом гардиста наши, с којом сили и упорству Јабучана противстати неби могли, опасности себе излагати – у Црепају отишли, и ту, већ приспевшиј батаљон г. подполковника Бобалића застали: изиђемо тада сви, чувши да се и г. полковник и каваљер Книћанин с војском својом приближава, њему на коњма на ½  сата иза села на сусрет, ту су га пришедша као што ваља поздравимо, с прости га кола, на коима је седио, на приуготовљене за њега каруце узмемо, и тако га у стан црепајскиј уведемо, где је наредбом одличног нашег суграђанина и врстног родољубца, начелника полицајно-економичког одборног овог оделенија, г. Тамбурића већ ударала панчевачка банда, дошавша ту за почест избавитеља нашег г. каваљера Книћанина, кои је, род и дом свој свемогућем провиденију вручивши, к нами за род, народност, крст и закон борећима се, у овај њему сасвим непознатиј и стран света предел прећи, нами свесрдно у помоћ притећи, и ово по изгледу данашњи обстојателства наши заиста трудно дело својски на себе примити, мужествено одважио се! – Бог нека га награди! Живио многолетно!
Овде сад закључено буде, да се сутра с приличном силом у име Бога на Јабуку кренемо; а међутим је већ наш г. подпредседатељ Јабучанима један позив по скоротечи оправио био, опоменувши иј још један и последњиј-пут, да се покају и обрате, на добар и за њи спасителан начин. Кад дан освану, дођоше до душе посланици јабучки, и донесоше до 40 комада пушака, с коима су нам, будући је то сам отражак био, само очи запушити намислили били. Но ми се недадосмо преварити, већ се у име Божије кренемо са 400 Србијанаца под г. Книћанина, и 4 компаније граничара под г. Бобалића предводитељством на Јабуку, и кад смо близу села приспели, таки се све мере употребе, како неби нико одатле избећи могао, као што су млоги и похваћани, кои су се међутим у бегство дали били. Шта смо пак приспевши у село свршили, показаће онај трактат, кои смо с њима, док су међутим на плацу вешала дизана, учинили, из којег се и полза народности нашој учињена подробно увидити може. Они су до данас већ 5.000 ф. ср. и обећане у истом трактату коње за топове окружном нашем одбору предали, и сад су тако послушни, тако се окрећу, да човеку срце од милине играти мора! - То смо исто и Глогоњцима тај дан учинили, с том само променом, што су ови у место коња рогату марву за рану војника дати, и само 10.000 ф. ср. платити обвезани, а то из тог узрока, што смо иј за мање криве нашли, неголи прве, и што су и мање оружја имали, неголи Јабучани, од кои смо тај дан заиста више стотина добри ловачки пушака скупили, и војницима нашим разделили.
Вративши се из Глогоња и пак у Црепају, воинству овде преко ноћ мало одмора дамо, а сутрадан ударимо на Дебељачу, нападајући је г. Книћанин с десне а г. Бобалић с леве стране. Житељи села овог, сам овејаниј Мађар, од почетка покрета нашег душмани наши, чим су војску нашу угледали, поставили су се таки на обрану, и то на ону страну, од које је г. Книћанин ударио, и први су они пуцати почели, говорећи по доказу тамошњег једног брата нашег Србина, кои од њи избећи није могао: 'Браћо! сам турскиј рац, недајмо се, дај да иј сатаримо, да се ни један одавде не макне и т. д.;' ал' кад' им г. Книћанин из топова јабуке шиљати поче, није трајало ни ¼ сата, и наши су већ у селу били, јербо се непријатељ у бегство даде, од кои је ипак мужество Србијанаца млоге, као што је већ познато, похватало, док је међутим село, као што је бити морало, сасвим спаљено и сатарено, кроме једна црква што је невредима остала. Пожар тај гледати, тако је било страховито, да је наш г. подредседатељ, бившиј крај г. подполковника Бобалића и г. проте Стаматовића, кои је такођер непрестано предњачио, са сажаљењем проговорио: 'Боже! ко ће за то теби одговарати? ' на које више њи ту стојећи повичу: 'Кошут'.
Морам и то још овде навести, да су се при овој битки здраво одликовали и наш привремениј гарде подполковник г. Алекса Барић и подпоручик Макса Јовановић, тако зовомог Пере капетана син, кои с белеге никако бегали нису, но кроз највећиј пожар су заједно с нашим г. подпредседатељем у сред Дебељаче улетили, да би куће два ту живећа Србина, ако је могуће, од пожара и пљачкања спасли, где су обаче већ честитог суграђанина нашег, добровољно уз гарду придружившег се, г. Петра Натића, застали, кои је стражу около кућа исти Србаља већ поставио био. Но и првима и последњем сав труд за спасеније кућа бедни страдалаца ови сујетан би, јербо је једну од њи ветром натераниј пламен још тај дан добро ухватио, а другу су сутрадан запалили Мађари сами, кои су ту некако прикривени заостали били. – Задобијено је у овој битки до 700 комади рогате марве, 1.600 глава оваца, около 600 коња и на 300 глава свиња, осим проче домаће живине, којој се ни броја незна, и коња, како је кои уграбио, узјашио и присвоио; и страхота много разног покућства, које је до 20.000 бивши ту војника једва понети могло. – Ово је дакле истинито и цело тридневног нашег ту становања описаније.  Ђ. М.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 400



« Reply #1648 on: July 22, 2019, 10:26:06 am »

На Карашу, 18 Септ. У броју 83-ћем београдски новина о десившем се овде обстојателству у смотренију изрода Саве Вуковића говори се, да је он из Беле Цркве у Вршац с 300 гардиста и 3 топа нуз наш логор прошао, и да би га г. Бобалић, да је хотео, ухватити могао, и да г. Бобалић у призренију овом као у неко подозреније пада. – Хм! жалост је ово, да и они људи што о другим људма говорити могу, кои као бабе о бунилу само бунцати знаду. Одкуда тај г. дописатељ такова сигурна известија имати може, да он једног врстног мужа, од ког надежда и судба (!? У.) наша зависи, тако душмански вређа и безодушевљава; доста нас по души казати можемо, да смо само из поверења и из ватрене и верне љубави г. Бобалића к нашој овој ствари сви за њега живот наш дати готови.
Зато можемо г. дописатеља по савести нашој верно обавестити, да ми у овој последњој битки, при Стражи бившој, о целој његовој списки ништа видили, а и сањали нисмо, премда Вуковић у Белој Цркви ни био није, које ми из сигурни извора знамо, а још мање, да г. Бобалић хватати га није хотео, а само је један особитиј случај причинио, да нам је непријатељска гарда умакла, а то је, што нам ни близу дошла није. Нека нам дакле г. дописатељ опрости, што му рећи морам, да и сам незна о чему је писао.  - Србски војници.


* Serbische Grenzschutzbeamte.jpg (168.81 KB. 550x700 - viewed 8 times.)


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 400



« Reply #1649 on: July 23, 2019, 07:13:06 am »

Из Карловаца, 19. Септембра. Један злоизвештен, или к томе и зломислен дописатељ, дао је у Србским Новинама бр. 84. од 17. Септ. т. г. ставити један чланак хулителан противу гл. одбора народа србског у Карловци, аки би гл. одбор ишао на то: 'да у робство баци.' Па онда за доказателство тога наводи: 'између остали ево Вам саобштавам један само случај', аки би и више случајева било; но он из особитог пријатељства одбор штеди. И какав је тај један? Каже: 'Сада пак налаже гл. одбор, да се кордон опет повући има. Против кога? против браће наше Срба јамачно!' и т. д. Кад пак узмемо у разсуђење и овај један случај, уверићемо се, да и тај сам није истинит, а камо ли, да иј има више. Кордон је укинут између војводства и књажества Србије, и то укинуо га је сам гл. одбор у почетку поставка свог. Какве је пак тегобе он у овом послу имао, сведоче дејанија одборска противу славонске и банатске генерал-команде, и противу разни погранични регимента, које су се из свију сила противу намеренија гл. одбора одупирале. И ово је заслуга гл. одбора, као и за друге наредбе, у коима су чланови овог тела свакиј час животом рескирали. Осим ако тај доброжелателниј дописатељ налази, да све, што се досада у војводству сбило, сбило се автоматички, а одбора ил' није било, ил' није ништа радио. Сад, ко је казао г. дописатељу, да 'налаже гл. одбор, да се кордон опет повући има?' Ако му је ко казао, преварио га је и на њега стид пада, што се тако лако преварити дао: ако ли је измислио, пак онда к томе с најлуђе стране и непријатељским гласом труби такове клевете, онда нека сам каже, шта заслужује. У осталом публикума ради полезно је рећи што о овом кордону. Кордона не има између књажества и војводства; ал' има између војводства и Босне. Да л' нежали дописатељ бошњачке Турке, кад на гл. одбор виче због кордона?
Даље постоје тридесетнице између књажества и војводства, ал' савршено на основу узајмности, т. ј. војводство наплаћује своје, а књажество своје тридесетнице; јер туда пролазе не само еспапи браће Србаља од земље, него еспапи целог и свакојаког света. Питам, може ли тридесетница постојати без страже? и ако има страже на тридесетници, која неда Турцима и Евреима, и другима преносити еспапе, особито колонијалне, а да неплате тридесетничке таксе, је ли то кордон? кога је тај кордон војводства где задржао из Србије? Нека поспеши са известијем. Г. дописатељ иначе је клеветник и бунитељ народа, кои подлежи строгому суду. У осталом нека зна тај пријатељскиј дописатељ, да се гл. одбор, а имено привремениј управитељ савршено споразумео најпре са правленијем књажества у призренију ове тридесетнице, а кад су најпре конференције држане, и узајмно споразумљење следовало: онда су тридесетнице утврђене. Ил' он ваљда жели, да Турци и Евреи без армиције преносе у војводство сол, шећер, кафу, и т. д.?
Сања нешто о десетку после тога тај пријатељ србског народа, но сам каже, да је сан лажљив. А за бир свештеничкиј сам одобрава, да је право, да се свештенству бир даде, и тако доби пардон од његове критичке стране и свештенство и гл. одбор.
Остаје још г. Стратимировић. О њему праведно умствује, но нека зна, да г. Стратимировић, чланови гл. одбора и привр. Управитељ имају средства и без њега поправити нешто, ако се што гдегод поквари. У осталом излишна је пресуда његова оракулска, да је г. Стратимировићу нанешена увреда. То ће он тешко моћи знати, што је у ствари: но може бити уверен, да је боље, него што он мисли. А што спомиње г. горњо-карловачког епископа и два гг. архимандрита: 'да народ навраћа ју, да се покори опет несносном јарму'; и то није истина; јер нити гл. одбор, нити ко на свету може стариј јарам повратити. У Хрватској бори се народ за своју слободу под баном, тако исто као и Србљи у војводовини, пак се Хрвати не боје, да ће се стариј јарам повратити, и већ је бан 40 пунктова одлакшања граничарима издао, кои су у живот ступили. Ово г. епископ карловачкиј врло добро зна. Нит' је дакле о том говорити могао, него је по налогу његове светости ишао, људма саветовати, да налогу г. патријарха следују, а нити слушају, што Стратимировић, нити ко другиј за своју личну ползу у народ просипа. Што се пак тиче налога светог патријарха и гл. одбора, ови се сви и свагда оснивају на закљученијама 1. и 3. Маја, нити ико овом што противно доказати може.

Са Саве, 22 Септ. Не могу пропустити, да вам одма не јавим, да је г. Ђ. Стратимировић јуче у Карловце дошао и да је његовој светости, патријарху предстао; поуздани људи још веле, да се он и с члановима одбора већ помирио. Ми смо од више људиј чули, да г. Ђ. Стратимировић није човек злога срца; то смо ми радо веровали, и држали смо га свагда за правога, искренога и истинитога родољубца. У млада човека ласно узавре крвца; тако је морало бити и код г. Стратимировића: полети памет за срдцем! Много је он своим поступком ови дана покварио, то ће и он сам морати признати; но је ли он само доиста добру рад, све се још поправити и заборавити може. Ми се радујемо, што сцена његове неразборитости није дуже трајала, што је он тако скоро страпутицу, на коју га је, незнам која више, освета или сујета навела била. Загрли, младиј наш јуначе, опет ствар народну и поради наново као родољубац за њу, не обзирући се ни на жаоку клевете и на блеск славољубивости. Истинитог и заслуженог родољубца она неће ни понизити ни уморити, а овај му неће гинути у чистом виду и у своје време. – Оставимо се сад, али оставимо се сасвим несрећнога раздора и проклете освете, па мислимо и радимо јединствено за милиј народ и за његову срећу; а кад једном народ ову буде задобио, онда неће ни нашим личностима зло бити. Ми се живо надамо, да ће г. Ђ. Стратимировић своим поступком и трудом изгладити ово неколико мрачни дана и несрећни чертиј из свога житија, и тако да ћемо ми и срећу имати, њега опет, као и пре тога, љубити и пазити. – Опростимо друг другу, и пазимо се опет за љубав нашега рода и народа!   Ј. С.
Logged
Pages:  1 ... 105 106 107 108 109 [110] 111 112 113 114 115 ... 133   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.038 seconds with 24 queries.