PALUBA
July 02, 2020, 06:34:06 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 106 107 108 109 110 [111] 112 113 114 115 116 ... 167   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 260108 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 969



« Reply #1650 on: July 23, 2019, 07:40:30 am »

Из Карловаца, 22. Септ. Г. Ђорђе Стратимировић, са својом великом свитом простога народа, дошао је јуче у Карловце, са г. патријархом споразумео се, и са одбором савршено изравнао. У следству тога издао је следујућу прокламацију:

Народу Војводства Србског. 

Привремениј народа србског управитељ, свјатејшиј господин патријарх Јосиф и главниј одбор народа србског, позвали су за 25. дан текућег месеца Септембра народну скупштину у Карловце. И будући да су се по неким местима војводства нашег разгласила нека неспоразуменија између мене и главног одбора; то пре него што би ова народна скупштина у Карловци скупила се, непропуштам известити свакога, да сам ја данас у Карловце дошао, од свјатејшег патријарха управитеља позван и отечески дочекан, и да поведеније патријархово и спрама мене и спрама целе народне ствари похваљујем и преузносим. Било је неко неспоразуменије између мене и главног одбора због неки чланова; но и ово је изчезло, почем је народ показао необоримо поверење према мени, и почем сам ја онакова изјасненија дао, која се с чесћу мојом и ползом народа слажу.
Ја предрагом народу нашем, као отцевима и браћи мојој на овом поверењу његовом к мени срдачно благодарим, и стараћу се свом снагом мојом, да поверење ово у свакој служби, у коју би власћу народа постављен био, по могућству оправдам.
Има браћо свакиј човек и непријатеља. Дошло је мени до знања, да неки о мени те речи разсипају, као да ја умишљавам противу самог нашег пресветлог цара подигнути се. Нигда то, драга браћо, у мисли мојој није било, и ја ништа друго не желим, разве свету народност нашу, под владенијем премилостивог цара и краља нашег Фердинанда осигурану и утврђену видити. И ово ће све онда савршено испунити се моћи, кад свима силама настоимо, да се закљученија наше народне скупштине од 1. и 3. Маја у дејство приведу. Мени је највећа светиња премила народност наша и на тој основана твоја слобода, премилиј народе, и уверен сам, да, кад ова обезбеђена буде, и приврженост наша к монарху биће крепчија, основанија, јача, назидана будући на темљу добро разумљене и срећно уживане народности и слободе наше.
Ово је, браћо, политичко вероисповедање моје, а што вам год когод у име моје говорио буде, никому неверујте. Да живи пресветлиј цар и краљ наш Фердинанд! да живи свјатејшиј патријарх наш Јосиф! да живи избраниј војвода наш Стефан Шупљикац! да живи више свега твоја савршена слобода народе србскиј!

У Карловци 22. Септ. 1848.
Ђорђе Стратимировић с. р.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 969



« Reply #1651 on: July 23, 2019, 09:07:46 am »

Обзор.

Аустрија. Цар је издао манифест један на угарске народе, из кога се види, да Мађарима управо рат објављује. У почетку вели цар, да је зато мес. Марта одобрио жеље сабора угарскога, што је мислио, да ће независним управљањем Угарске ова се земља усрећити и свеза с наследнима државама још боље стегнути. Но са жалости је разабрао, да су тамо слободу наопако толковали, шта више да су и сами неки министри настојавали ослабити свезу између Угарске и Аустрије: како су почели саобраштавати с иностраним правитељствима, како су помоћ против Италијана само под условијама обећавали, како су претили да неће Аустрии помагати, како су гледали да умање краљевска права. Сада поднешениј закон о рекрутирању и финанцијама даје краљу прилику озбиљно поступати. Неможе и неће допустити, да се укине јединство војске и да се поплави земља папирним новцем, јер би се тим упропастила.
Даље у обзиру придружени краљевина вели, да је увидио, да тамо никакве факције нема, но да се ради о жељама вернога народа, које да се не испуне не лежи ни у интересу Угарске ни сдружени крајева. Покушано помирење остало је на жалост без успеха, и сабор га је истом онда у претрес узео, кад се грозећа погибељ сраженија обистинила. У овом стању ствариј дужност је краљу усред спорни захтевања бранити задатак и достојанство круне, т. ј. поравнање и посредствовање. Затим казује, како га ожалошћава подунавскиј рат; да је био предао угарском министериуму србска прошенија, да испуни ова, која се могу испунити; но министериум то није ни покушао учинити и краљу није ништа друго заостало него свршити страховитиј рат, за коју цељ наумио је употребити сва средства помирења, ал' и сву државну снагу. Најпосле вели, да ће сва права краљевска бранити и да се нада, да ће овај глас на послух наићи.


* György Majláth.jpg (62.2 KB. 426x532 - viewed 11 times.)

Угарска. Краљ је са манифестом једним, коим Мађарима обзнањује, да министерство спољашњи и војени дела, и финансије одузима од њи и саједињава са бечким, и да грофа Мајлата поставља за привр. одправника палатинскога званија, оправио у Пешту генерала Ламберга, као свога комисара, да то сабору саобшти, па онда примирје између обадве стране учини, и он у име Мађара, а Јелачић у име Хрвата у Беч да дођу, где би се мир направити имао. Но Мађари разумевши зато, закључили су на сабору још пре Ламберговог долазка, да речениј манифест не приме, и да се свакиј; кои би Ламберга за кр. комисара припознао, сматра као издаица отечества. Ово се закљученије разнесе по народу, а к томе још лажно разгласи, да Ламберг доноси кр. заповест, којом се све мес. Марта задобивене слободе уништавају, те тако члан сабора, некиј Балог, 28-га р. Септ. сакупи велику чету разјареног простог људства. Шта је ова дивија чета са Ломбергом урадила, видили су читатељи напред у изводима из мађарски новина. Сабор о том грозном догађају није наредио никакво изследованије, већ је само рекао, да то дело неодобрава. Истиј дан је, после овога случаја, сва Пешта била осветљена! А у исто доба Мађари су и на Грабовског у Будиму ударили били, хотевши и њега убити, држећи га за подозрителна; но почем је он дао сву кућу и све папире своје претрести: оставише га с миром. Ето ти Грабовском мађарске благодарности, што иј је онако верно послужио противу Срба! – Кошут се са свога пута вратио у Пешту, и може се узети, да је диктатор, ако и нема тога имена, јер све он ради, и што год предложи, сабором се одобрава.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 969



« Reply #1652 on: July 24, 2019, 09:31:58 am »

Србске Новине, бр. 87. од 28. Септембра 1848.

Вести о војводи србском.

Из бановачке границе, 20. Септем. Ови дана био сам у Петрињи, и казаше ми, да је србскиј војвода г. генерал Стефан Шупљикац - Витез прекјуче у вече ¼ 8 сатиј преко Загреба стигао у своју домородну варош Петрињу и одсео у својој собственој кући код своје две миле сестре. Грађанство, мимо све тихоће, с којом је сјајниј војвода у варош ушао, радостно зачувши за његов долазак, таки направи му серенаду и – постави му, без да он што знађаше од тога, почестну стражу пред станом његовим.
Осванувше недеље приправи се све грађанство војео и цивилно, да свог милог госта поздрави и усрдниј поклон учини му, но он славољубија и сујете заклетиј непријатељ, смирено и са особито красећом га учтивошћу недозволи инкомодацију себе ради грађанству и таки истом усмотрену стражу изпред свога уклонити замоли.
Сјајниј војвода бавио се је само један дан, т. ј. недељниј, у средини своје му домородне вароши; посетио је фамилије све више господе официра (кои се данас у Буда-Пешти са сјајним баном находе), а затим и неке своје познанике од грађанства. Казаше ми, да је само примио походу месног србског свештеника, којему благодаривши дичниј Витез на његовом походу и искреном поздраву извињаваше се, што није могао краткости ради времена и свои важни послова противу своје највеће жеље на божествену литургију доћи, но мољаше истог свештеника Николу Беговића да место њега као сина Петрињске православне србске цркве тас матери цркви преда, на чему му тај младиј али ватрениј свештеник благодари и жељу његову свето испунити завешта.
Тај високиј гост оставио је Петрињу данас у понедељак у 6 сатиј у јутру и одпутовао на своима колима међу милиј свој србскиј народ у своју војводовину. Сретно путовао и дуго живио!
Милиј роде! ето ти твоје највеће жеље у твојој средини, пази, не изгуби неразумно ту неизречену срећу. Та знај милиј роде мој! да страни народи признају високиј дар тог србског сокола, они кажу: 'Срби неби бољег војводу нашли, да су га са свећом по целом свету тражили!' 
Дакле мила браћо Србљи! само сада скупштину нека св. патријарх сазове, пак најпрво ту нека буде војвода за диктатора проглашен; јер без тога нема Србину спасенија. За парламентарно управљање ми сада неимамо новаца нити нам је то за сада у овом бурном времену потребно, где се изискује јединствено безусловна послушност к избраној глави народа! Зато слога између себе, и послушност војводи, па ће све добро бити! 

Из Брода, 22. Септ. Синоћ нам около 7 сатиj дође изненада, идући у Карловце и тамо међу Србе, избраниј војвода Шупљикац-Витез. Ту смо вест, да ће доћи, прије примили, ал' када ће доћи, то није нико знао, него пол' сата прије његова долазка дође тако речениј форспанс-авизо. Ту се брже боље нас неколико саберемо и дочекамо га у црвеној кући, где је одсео – нуз гласниј: 'живио! живио нам србскиј војвода!' – ту га у собу допратимо, честитамо му, и сваку му срећу и напредак свесрдно желимо. Он до душе честитку није хотео примити, 'будући – вели – од милостивог цара још нисам потврђен, ја само идем да тамо ред учиним, да народ поучим како му ваља непријатеља одбијати,' и т. д. Међутим вам је то красан човек, онизак, крупан, љубезан – красан вам је то господин, Бог га поживио на многа лета! Ми смо тако од њега занешени, да народу на том избору с пунима устма честитамо.

Из Карловаца не добисмо до овога часа никаквог даљег известија о пријему војводе, осим онога, што смо у прекјучерашњем изванредном листу нашем саобштили. Само то нам јављају, да је војвода узео на себе сво војено и политично управљање народа и да му је народ безусловну покорност обрекао. Пре него би војене операције предузео, намерава најпре логоре србске обићи и разсмотрити. Надамо се за следујућиј лист обширно известије добити о свему.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 969



« Reply #1653 on: July 24, 2019, 09:48:04 am »

Славенско – мађарско боиште.

Бан са војском својом 15-га Септ. био је у Велемци, 3 сата далеко од Будима, и ту се са Мађарима побио, ал' немогавши иј из њиовог доброг положаја изтерати, начинио је примирје на 24 сата, за које време узмакао се даље и у брдима тврдо укопао. Мађарске новине веле, да је у тој првој битки погинуло до 100 Хрвата, а Мађара само 7–8, које ће тешко бити истина; јер и сам Фиђелмези вели, да је последак исте битке још неизвестан. Је ли после тога још какове битке било, незна се. 'Der Freimuthige' ова преизподна паралажа, јавља, да је бан са војском Дунав прешао, и под Пештом се 21-га т. м. побио, па да је потучен био, и то вели: да је од Хрвата пало 15.000, а од Мађара 10.000!!!, а остала хрватско-славонска војска да се којекуда разбегла, тако, да се ни један војник више дравске воде напити неће. Ове су новине из Беча, па то јављају; а напротив из Пеште имамо новине од 22-ог, па ништа о томе неспомињу, већ шта више веле, да је хрватско-славонска сила много већа од мађарске, и да у мађарској војсци врло великиј неред влада, тако, да војници неће своје старије да слушају, већ почињу пленити и робити, због чега су Мађари принуђени били, у својој војсци прекиј суд прогласити. Из овога се види како Мађари рђаво стоје. У осталом пак и баново положење не мора бити најбоље, јер су му Мађари иза леђа почели народ подизати, и већ су му неке товаре с џебаном отели и многа његова писма ухватили, из кои се види, да је бан своје предпријатије започео у договору са аустријским министерством, због чега се Мађари сад јако ополчише на Аустрију. – Разни мађарски солдати, кои се по другим провинцијама налазе, дадоше се многим побунителним прокламацијама навести, те своје заповеднике остављају и долазе против Славена војевати. Мађарско насилије и до тога ето већ дође, да је царску војску деморализирало!
Најновии број 'Славенскога Југа' доноси вест, да је бан Јелачић наименован ц. кр. комисаром и заповедајућим генералом над целом војском, што се год у Угарској налази; да је Угарска у ратно стање проглашена, и угарскиј сабор распуштен. Новине пак хрв.-слав.-далматинске јављају, да је бан у Будим ушао и Пешту и сва друга бунтовна места у стање обсаде прогласио, ал' веле, да та вест још очекује званично потврђење. – Словаци су у горњим крајевима, по гласу исти новина, страдали, почем иј је војска напала и у шуме узбила, куда међутим за њима се није усудила ићи. Противно овоме Вестник јавља, да има известија, која му казују, да се побуна Словака све већма распростире, и да је сила њиова већ на 25.000 нарастла.

Из Вуковара, 22 Септ. Овај час дође нам један путник из Бечеја, кои је као очевидац битке од 9. т. м. на Сентомашу био; он нам казује, да су Мађари неописану штету у мртвима и рањенима имали. У сам су Сегедин 130 кола рањеника однели, и на све су иј стране разносили. Истиј је путник преко Барање дошао, па казује, да је у Барањи све за Славенство. Он је Србин, па је морао као некиј службеник код Мађара бити у логору, и у оном метежу после битке умакне овамо.

Из Панчева, 26. Септ. Прекјуче буде изаслано једно оделеније наше војске из логора Томашевачког, да покори и укроти село Сарчу, под Бечкереком лежеће, самим Власима и Немцима насељено, које је околним србским селима много квара причињавао. Изасланој војсци посао њен брзо и сретно за руком изиђе. Сарчани, видивши се са сви страна обкољени, после краткога противљења, одма се предаду и оруже положе. У тој битки с обе стране неколицина је пала, а од стране противника десеторица су заробљена, кои се сада овде у Панчеву у затвору налазе. Том приликом Срби су задобили једну прангију, неколико стотина пушака и коса, и нешто џебане. Сада су Сарчани сасвим послушни и мирни. Село ијм је од пожара поштеђено.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 969



« Reply #1654 on: July 24, 2019, 10:01:15 am »

Из Даља, 22 Септ. Од 1-вог до 18-га т. м. почело се воинство од петроварадинске регименте под управљањем г. мајора Чорића од 2, 3, 4, 5, и 6-тог баталиона скупљати, где се које у Черевићу, Баноштру, Илоку, Сотину, и Вуковару до 2.000 солдатиј, у 10 компаниja подељени, концентрирало; и то сви су оруже, како се једном војнику пристои, добили; ту су се за то време чрез своје официре свакиј дан правилно са оружем упражњавали, и као што је солдату у боју нуждно знати, вежбали. 18-га Септ. по налогу његове светости буду сви за полазак преправни, и пред двор свога управитеља мајора Чорића постављени, кои је по обичају царскиј барјак изнети, и њима свечано предати дао, говорећи овако: 'Јунаци и браћо! ми данас у име Бога по наредби царској и његове светости г. патријарха даље полазимо; ето вам предајем стариј барјак у руке ваше, под коим су ваши прадедови, дедови и отцеви за цара и отечество војевали, под њим знатне битке задобивали, и под коим су вама велику славу и чест заслужили. Посумњати немогу, да и ви њиовим стазама корачити, и вашој деци и унуцима истиј спомен оставити нећете; немојте дакле њиове кости у гробу претресати и срамотити, него будите дичан и поносан народ, кои се свуда тако прича и говори, будите храбри и одважни војници, а и јунаци, које вама је и у самој вашој крви и закону урођено, браните свога цара и народност милу. – Ја напред а ви за мном!'
Одтуда се крену и пред храм свете цркве стану, где су од свештеника ондашњег благослов примили. У Сотину и Вуковару било је до 700 католика, т. ј. Климената, Немаца, и Словака, кои се никако Србима придружити неће, сви честито оружани, где смо тврду надежду имали, да ће се посредствовањем г. полковника Мајрхофера на правиј пут обратити дати и нама се приволити; но бадава све, чим су чули, да ћемо ми у Даљ 20-га Септ. приспети, одма су се разштркали, и до 500 у Винковце отишли, а други кући натраг поутицали, почем су одма заповест од г. мајора примили, да се у Вуковар врате, и онде на даљу заповест очекују. Но ни од тога ништа бити неће, како они никаковог послушанија ником не одају. Како смо у Даљ дошли, ту смо само 34 Словака затекли, и то како мисле? Бог зна, само су се за сада придружили, и на Клименте се јако туже, да су они свему том раздору криви.
Сутра дан 21-га у 9 сатиј у јутру дотрчи стража, и јави, да се множина Мађара преко купи, и опасни нам бити долазе. Наш г. мајор таки да аларм ударати и топове к Дунаву извући; међутим једног каплара Павла Здиху из Пазуве преко пошаље, да се о тој војсци увери, кои је заиста заповест мајорову мужествено испунио, прешавши и са мађарским командантом разговаравши се, одтуда превезе једну заоставшу из ове стране девојку, и јави, да се са бароном Фајхтерслебном, командантом мађарским, тамо састао. После подне у ½ 3 сата дођу из места сељаци и потуже се, да ће ијм Мађари сву марву, која се тамо преко у ади налази, попљачкати, на које г. мајор одма неколико топова преко избацати, и Мађаре разплашити заповеди. Како су почели наши топови са 3 стране грувати, а њиова се стража сва у бегство даде, на које таки једна компанија са официром Чемерлићем, кои је јуначкиј напред ступао, и неколико Даљаца пређу, ту команданта и 13 робова али све сами Србаља похватају, овамо превезу, и данас заробљеног барона Фајхтерслебна, капетана и команданта мађарског, у Карловце пошаљу. Том приликом заједно у друштву оправљен буде некиј доктор Шпицер из Вуковара, мађарац и шпиун, са још два Мађара, коима имена незнам.

Најновије. Управо сада дођоше нам мађарске новине из Пеште од 24-га т. м. По гласу исти новина Јелачић-бан са својом војском после битке у Велемци од 15 и. м. повукао се к Ђуру. Будим и Пешта још дакле није у његовим рукама.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 969



« Reply #1655 on: July 25, 2019, 07:07:43 am »

Из Панчева, 29. Септ. Ја сам заклетиј непријатељ лажи и клевете, и по тому никако допустити немогу, да она љага, – која се у Србским Hовинама бр. 83. од 14. о. мес. под заглавијем: 'Из стана Томашевачког, 11. Септембра нашем г. подполковнику Бобалићу – као да он није хотео чету Саве Вуковића, која је по изјасненију г. дописатеља из Беле Цркве у Вршац путовала, поразити, – пришива, и којом га г. дописатељ не мало подозрителним тога ради назива, – неопровргнута остане. Та ако икад, данас смо дужни истину исповедати, и бар сад сваког, а особито оног пред народом нашим којекаквим лажним измишљенијама и гадним клеветама не каљати, кои је као страноземац и странозаконик код народа нашег досада толико заслужним се показао, и од кога и у напредак народ, ако му привржен и послушан остао буде, и више што очекивати може! Ја ово не говорим из собственог мог побуђења, или као онај, кои би неку корист своју одтуд изгледао; но као таковиј, кои саму свету истину љубим, а сваку лаж ненавидим, и кои по тому, будући сам свију догађаја, кои су се у смотренију покушенија о предаи Вршца сбили, очевидац био, и све, што се је за цело то време догодило, најсавршеније описати могу, за свету дужност моју сматрам, истиниј тај догађај свету посредством новина ови обелоданити, и чест једног човека, кои ни коим начином не заслужује, да код оног народа, за којег спасеније је он живот свој на коцку метнуо, у подозреније бачен буде, спасти, које следујућим започињем:
На писмо ц. к. полковника и аустријског за Србију конзула г. Мајерхофера под 21. Септ. о. г. п. рим. овдашњем окружном одбору писано: 'да се један из средине наше одборниј члан у стан Карашкиј, гди ће и он (г. Мајерхофер) путујући до Ковина на пароброду стићи, и гди ће се с г. Бломбергом, полковником у Вршцу станујући Уланера, ти дана поводом писаног од г. Мајерхофера г. Бломбергу писма у дејствована конференција о предаи Вршца држати, пошље,' будем ја од стране предхваљеног одбора на то опредељен; но будући је тада већ 2 сата по подне било, то нисам тај истиј, по захтевању г. Мајерхофера, но другиј дан у 6 сатиј у јутру у Карашкиј стан приспети могао, гди застанем већ г. Мајерхофера са једним уланским официром г. поручиком Шимшај (Ово је унук познатог оног родољубца и честитог негдашњег команданта града Варадина, Шимшаја, кои је за своју Србљима указану наклоност не мало неприлике доцније трпити морао.), кои је на г. Мајерхофера већ два дана ту у стану чекао. Одатле кренемо се одма у Стражу, место уговореног састанка, а г. Шимшај одјезди напред, да г. полковнику свом долазак наш објави. Почем смо, приспевши овде, с једним сатом доцније чрез три своја отмена официра и један цуг катана допраћена г. Бломберга поздравили, и с њим се о предмету тек разговарати почели, уђе један од његови натраг заоставши официра, са објавом, да је пошавша овамо вршачка депутација на заповест тај час пришедшег из Темишвара у Вршац Саве Вуковића натраг вратити се морала!
По учињеном једног између нас предложењу, да Вуковића, аждају ту, ухватити покушамо, и по једнодушно примљеном предложењу том одма буде један из средине наше у Вршац изаслан, а међутим и пак приспе и депутација вршачка, њи числом 24, међу коима само петоро Србаља. Шта је с њима уговарано, 'Вестник' је у числу 36. обнародовао (види прош. лист наши новина. У.); доста, да од уговора тог ништа бити није могло, јербо је дошавшиј у Вршац Вуковић тамошње Немце фанатизирао, да се к предаи нипошто склонити нису хтели, које г. Бломберг у писаном сутрадан г. Мајерхоферу писму изјављује. Вуковића ухватити, није изасланик покушавао, будући је онај 150 Секлера код себе имао, па покушеније не би без крвопролитија проћи могло, одкуд се и разнео глас, да су улани Вуковића вијали, које је пресна лаж, као и оно, да г. Бобалић неку чету Вуковићеву разбити није хтео. Иста пак чета ево каква је била. Кад смо депутацију вршачку одпустили, морао је г. Мајерхофер даље ићи, и ја га по имајућем налогу испратим до Алибунара, одкуда, походивши сутрадан тај стан, он у Панчево отиде, а ја се у Стражу вратим, да одговор од Вршчана дочекам. Путем овим на ½ сата од Страже сретнем мложину народа, највише међу њима провинцијални Влаха, бежећу, и мени говорећу, да је гарда из Беле Цркве на наше у Јаму ударила и разбила иј, да је већ до Војводинаца продрла и к Стражи иде, пак да ја нипошто напред не идем. Ал' не хтевши од срамоте натраг вратити се, станем бегунце мало саветовати и ободравати, које кад никаква успеха не принашаше ми, отидем у Стражу, и ту г. подполковника Бобалића с пребијеном на двоје сабљом, и рањеном од пиштоља десном руком, сасвим промукшег, разштркано неко число људиј наши скупљајућа затечем. А шта је било? Белоцркванска гарда од 300 људиј удари с два оделенија – у сваком по 150 људиј – на Јам, гди је наша једна компанија стражарила. Но будући да је капетан исте млад некиј и неискусан дечко био, па поплашивши се, заједно с топом натраг се повукао: зато је људма своим повода к разбегавању дао, и гардистима пут у Вршац, којем су по свој прилици у помоћ и пошли били, прокрчио; а нити је ту Вуковића било, нити се пак г. Бобалићу, што пребацивати има, кои је сигурно дужност своју чинио, и кои је шта више похвале а не укора достојан, будући је разметнуте невештог капетана војнике колико-толико, докле му је сиреч снага допирала, сакупити постарао се.

Димитрије Живановић,
Председатељ окружног одбора Панчевачког.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 969



« Reply #1656 on: July 25, 2019, 07:12:39 am »

Из Карловаца, 24. Септ. У последњем писму моме јавио сам вам, како је г. Стратимировић дошао овамо и са г. патријархом се помирио; саобштивши вам и прокламацију, коју је он на народ наш издао. Сада вам ево саобштавам и писмо, коим га је г. патријарх амо позвао. Из тога писма видићете, како наш светиј патријарх благим духом дише, и како је топло заузет за срећу народа. Предпоменуто писмо овако гласи:

Јосиф,
Србскиј патријарх, привремениј народа управитељ, привр. предвдитељу воинства србског, господ. Георгију Стратимировићу.


Синоћ ми је овамо дошао г. мајор Михаил Јовановић с поздравом Вашим, лепим и добрим. Ви сте ми дали јавити, да сте готови, сами собом овамо к мени доћи и са мном споразумети се. На ово са истиним удовољством радујем се, и желим, да ми што скорије, и то сутра у понедељник, 20. т. м. пре подне, дођете по разговору Вашему, кои сте с господином мајором Јовановићем имали, и можете бити уверени, да ћу Вас примити као сина. Покрети наши народни, ако икад, сад нетребују вражде и несугласија. Ви сте с почетка покрета ови показали љубав и ревност к народној ствари, и то уважавам ја, уважава ће и народ: но нужно је и споразуменије и послушаније, да би се и закљученија од 1-г и 3- г Маја постигла, и да се неби цељ народна промашила.
Ја сам оседио у народним делима, и свагда сам налазио справедљивост к мом поведенију од стране публикума. Ја сам рескирао, колико нико од предшественика и сународника мои, и моје је утешеније, услађеније савести моје, основано на искуству и уверенију мом. Кроме мене рескирали сте Ви, рескирали су толики знаменити и родољубиви Србљи наши, – рескирао је народ наш на рачун ползе височајшег двора, која се савршено подудара с вештественом нашом народном ползом. Ову да би постићи могли, првоначално нужне су жертве, међу коима је жертва сугласија и жертва послушанија. Ово говорим к Вама, као лицу младому, које срдачно љубим и уважавам, предполажући, да ћете и Ви и народну ползу, и средства водећа к овој, љубити и уважавати. Ви сте ми поручили, да сте готови; и ја сам готов и очекујем Вас с чистом љубави сутра пре подне, у објатија моја отеческа. Господин мајор Јовановић дочекаће Вас на превозу и Ваш ће долазак бити без зазора и у тишини. Бољег ради свеобштег споразуменија ја сам расписао народну скупштину на 25. т. м. у Карловце, и на тој скупштини у обштем споразуменију предузећемо вопросе, кои се покажу нужни, сходно закљученијама од 1-г и 3-г Маја, а донде ћемо руководити ствари народне у обштем договору и сугласију. Једино ми је жао, и врло ми је жао, што је наша ствар у следству наступившег неспоразуменија мало застала, и док је сајузник наш бан већ у Столниј Београд приспео, палатин у Беч отишао и резигнирао, Словаци се с Карпата спуштају; – ми, кои смо даље бити могли, на једном месту седимо. Но ипак велим, ко је више издангубио, већма ће се постарати, да накнади изгубљено. Поспешите дакле с пуним поверењем и љубави к народној нашој ствари, да се што скорије изгладе сви спомени немили, и будите уверени, да ће вас савршена љубав моја, основана на мненију, да ћете Ви достојно личности Ваше и народног дела нашег владати се, дочекати, да се штета, од распуштења воинства происходећа, предупреди. У прочем предпостављајући, да ће у обштем сугласију и дужном подчињенију и благослов Божии по свагдашњем уверењу мом преуспевати, с љубави пребивам Ваш

У Карловци 19. Септ. 1848.
доброжелателнејшиј Јосиф.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 969



« Reply #1657 on: July 26, 2019, 08:18:03 am »

Константин Пеичић
позива своj милиј род србскиј на одбрану чести своје против безобразног и неправедног нападања високоумијем и самољубијем занешеног 'Вестника' учредника.


* Константин Пеичић.jpg (69.04 KB. 468x694 - viewed 14 times.)

Моја душа и моје тело, сав мој мир, све моје силе, сав живот, принадлеже мом народу; и од како се овај против неправде Мађара покренуо, све сам друго пренебрегао, само за веру православну и чест и славу народа србског, не само дишем, него и оберучке дeлам. Делања моја, као члана депутације народне, царокраљу одправљене бивше, позната су најбоље овој истој, а чрез њу без сумње и целом народу србском. Говори мои и састанци мои у Земуну, Митровици, под Кленком, у Броду, Загребу, у Инсбруку пред братом царевим, у Бечу пред надвојводом Јованом и пред аулом и народом бечким; дописи мои многочислени у свима готово немачкима новинама монархије, дизали су и бранили својски и са успехом чест, и славу, и заслуге, и праведне жеље честитог народа србског. Шта сам од оно доба у целом Банату к слоги братској и утемељењу среће и чести народности наше моим трудом принео, то знаду логори наши, то знаде свако и најмање сеоце Баната, у нашој власти стојећег. Свуд сам био, свагди сам, до разорења здравља мога, говорио, саветовао, молио, бодрио. Ако досад дух народа клонуо није, то се има у знатној мери мени приписати. Колико сам вредном и отличном одбору окружно-панчевачком рука помоћи био, то је овом опет познато. – Но колико сам садејствовао на онима путовима, кои јавности се одкрити за сад не могу, и то ће у своје време на видило изићи.
Браћо моја! за све ово захвали ми архиинтриган наш с тим, што ме пред целим светом обтужи, да ја на несрећу рода мога смерам. Трн му је у оку народна скупштина предстојећа. Он мисли, да је ово све моје масло, не видећи, да ми тим највећу чест прави. Та у одбору панчевачком седи зрелост и репрезентирана народност; тамо не може један све умове занети. А на позив наш не дођоше, него долетише, посланици народни одбора, не да се по буџацима разговарамо, већ да се најпре овде у Земуну састанемо и посаветујемо, пак онда сви к светом патријарху нашем Бога ради похитимо, да грозећа народу и војни народној грдна зла нова предупредимо. О скупштини, браћо, породила се спасителна мисао истом овде у Земуну, у међусобном саветовању нашем, кад смо сви изречено припознали, да нам нова опасност грози. Ено вам причина побудителни к сазиву скупштине у овима новинама; јер нама су непознати смутљивци, кои по народу иду, ако није које други кои народа непријатељ изаслао.
Поштеним се овде и обстојателствима примораним путем иде браћо: у моима грудма нема лукавства, нема подлости, нема интриге. Првиј дан славе народа мога буди последњиј живота мога! Нећу да се браним, да погрешака учинио нисам, од како делам, али из ангелске и чисте љубави моје к роду. Но највећа је, видим, погрешка ми, што сваком истину у очи кажем, и што онако првиј загазим, где се ганцати мора. Свезнајућиј Бог види чистину срца мога, а уздам се у Бога и правду, да и народ србскиј, за кога ћу радо и још више, него до данас, муке поднети, и све и сва свесрдно, без очекивања икакве награде или накнаде, жертвовати, по душманина мога и народнога жељи презрети ме неће.

У Земуну 21-га Септембра 1848.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 969



« Reply #1658 on: July 26, 2019, 08:20:46 am »

Из Срема, 21 Септ. Споменуто је на кратко у овим новинама, да је у теченију мес. Јулија о. год. под председателством преузв. г. бана главна скупштина сремске жупаније у Илоку држана, на коју су сви народни представници, и онда постојећиј магистрат, на заповест г. бана, да у скупштини участвују, прописаним начином позвани били; споменуто је и то, да је том приликом избор, или управо рећи наименовање чиновника жупански последовало. Неколико људиј, стари чиновника жупански и спаински, и телом и душом суште аристократе, знали су се, што но кажу, под кожу преузв. г. бана увући, и они су у овој скупштини у наименовању чиновника највећу ролу играли, а народне представнике сасвим за леђа бацили. Како се догодило ово наименовање? Познато је, да народни представници са постојећим магистратом имају чиновнике бирати. Ал' у овом случају они то право уживали нису, него су принуђени били, њене људе у скупштини представљати. Предречени аристократе држали су пре скупштине, по покојном обичају, некакву конференцију, у којој су они сами, без сваког уплива народни представника, списак нови чиновника по својој ћуди сградили, (наравна ствар, да пређашње пријатеље своје нису заборавили,) и у скупштини по окончанију слова, које је честитиј г. бан на народ држао, преко нотароша прочитати дао. Народни су представници дакле махинациом ове несрећне партаје у скупштини присуствовали само зато, да саслушају имена чиновника, које ијм је та партаја, ауторитет народа ногама газећи, наметнула, и која се усудила у присуству г. бана ћуд своју задовољити.
Срце мора човеку од једа пуцати, кад само помисли, да има на свету обсена људски, које због свои подли интереса и худи намера, поверење, које ијм знатно и високо постављено какво лице, због разни околностиј, поклонити принуђено је, на зло употребљавају, и тим заиста гадним начином важност те високе особе, која иначе у великом почитанију код народа стои, у очима народа умаљавају, нећу да рекнем каљају. Па још кад је истом приликом народ – сам разумети смео, да је число чиновника здраво умложено (у сваком жупанском суду – седрии – присуствују 6 тамо звани асесора, кои кад су у седници сами се чуде, ко иј толико њи и на што покупи), да је плаћа њиова на двогубо и трогубо без уплива његовог повишена, шта је друго у овим обстојателствима, гледећи преузв. г. бана у зачељу, кога је једва дочекао, да своим очима пред собом види, и мотрећи, какву гадну ролу неколико чиновника играју, чинити могао, него слећи раменима, па себе својој судбини оставити и лек ови зала на срећније време одложити.
Неделимо ми једну и исту мисао са онима, кои кажу, да није нуждно число чиновника умложити, и да није нуждно плаћу њиову, до сада врло худу, повисити, шта више свагда смо зато били, да је све ово прека нужда. Ал' у овим заиста прежалостним обстојателствима, гди је непријатељ у срцу, гди се народ јако занима да душманина рода и језика свога победи, гди народ велике жертве чини, гди је трговина и радиност сасвим стала, гди желиш крајцару у џепу имати, гди је кијамет нужда, које овде немогу се изчислити, јато чиновника, с брда и дола покупљени, – кои у ово време посла много имати немогу, јер није народу сад до тога, да приватне интересе своје изтерује и брани, – издржавати и ранити, заиста није ни мало у реду. Нека метну гг. чиновници руке на срце, па нек' чисто исповеде, колико су послова од дана наименовања свога до данас свршили, а особито чиновници жупански судова, тако звани седрија. Рећи морам, да стид оне треба да обузме, кои су у присуству г. бана само усудити се могли, ролу оваку играти. Пак шта је још већа жалост, што ови људи наопако мисле, да некиј популаритет код народа имају, и што се још нису поправили, него су ролу своју у последњој глав. скупштини, 31. Авг. држаној, повторити дрзнули. Добро примечава врлиј 'Фрушкогорац' у числу 83. ови новина, да та злохуда партаја сама себи гроб копа. Може бити, да ће прва главна скупштина изрећи пресуду њиове смрти.
Савестно би сви чиновници учинили, – а то би одма из уваженија спрам преузв. г. бана учинити морали, – кад би оставку своју њему поднели, кад би сви на то ишли, да избор по законом пропису буде, и да се чиновничка плаћа у ово за народ теретно време спусти, и избрани се с малом плаћом за сад задовоље, јер каква заслуга, онака треба да буде и плаћа. Нека помисли само свакиј, каква је жалост при месечним контрибуције инкасацијама. Падне неколико форинтиј, (у једном целом окружју 80–100), на то се слегну чиновници, као орлови, па ишту плаћу, ал' неколико форинтиј, и то с најтежом муком инкасирани, нису довољни да попуне месечу плаћу једног само чиновника. Нисам казао, да се сви чиновници слегну при инкасации, јер има заиста неколико њи, кои ову нужду увиђају, и за сад се на жалостну касу и неосврћу.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 969



« Reply #1659 on: July 26, 2019, 08:38:54 am »

Из Земуна, 25 Септ. Прекјуче сам из Пеште сувим преко Калоче, Баје, Сомбора, Апатина и други међуместа до Новог Сада, а одавде преко Каменице, Буковца, кроз Карловце и т. д. у Земун дошао. Од Пеште до Новог-Сада нико ме за путно писмо питао није, на страже нигди нисам наилазио, као да у земљи најдубљиј мир влада; но у Каменици, Буковцу и Карловци морао сам много мољакати постављену полицију, док сам се ископао из њини руку, јер је зар издајством роду неверни Србаља из Новог-Сада опарена била. Ја ту строгост србске полиције у ово критично време уважавам и почитујем, премда сам путујући имао прилике из разговора уверити се, да Србљи по Угарској свуда у страху и надежди једнако за србску ствар зебу. Између села Товаришта и Тополе у бачкој вармеђи сретнем на путу неколико кола, на коима су Србљи били, и од њи разумем, да су Мађари на Сентомашу последњиј пут љуто побијени били, и да само једина Божија воља може Сентомаш узети, а друга никаква, најмање пак мађарска сила. И сами Мађари говоре сад, да се са ратоборством садашњи Србаља само стари Римљани могу сравнити. Од Баје до Новог-Сада заузета су, колико сам приметио, скоро сва места за србску ствар, јер у њима понајвише Немци са Србљима измешани живе. Ова су места сва јака, житељи су особито у Апатину (Немци), Сомбору, Оџаци и т. д. веома богати, и одма би се Србима предали, једно што знаду, да се ови с царем држе, а друго, да ијм се добро њино не тамани. Од Пеште до Баје стоје поља празна, неурађена, и ни једне се душе у пољу не види да ради. Од Баје пак до Новог-Сада, у земљи србске војводовине, све је у пољу урађено, и поља се већ новом зимницом на све стране зелене. Између Калоче и Баје срео сам много кола са самим женскима, које ручак у табор у једној шуми на Дунаву, близу села Вејте, носе. Не далеко од Калоче има једно село, које се зове Душок, и ту скоро сами Србљи живе, и премда су изван круга србске војводовине и с тога у највећој опасности од Мађара, зато се опет своим милим србским језиком разговарају, и за србску су ствар врло заузети. У Новом-Саду сам такође јавно и велико одушевљење за Србство нашао, само чекају прилику, да се Мађара једанпут за свагда отресу. Мађари су духом клонули, у Пешти су а тако и по другим местима њине лармаџије по каванама и крчмама муком умукли. Нико већ сад неговори 'Вадрац'. Србљи су ијм смртниј страх задали, и да су Мађари знали какви су Србљи јунаци, и како су својој светињи народности одани, нигда се неби с њима завадили. Сад се кају, што се нису са Србљима држали, па да онда Бечу покажу, ко су, а овако се опет обновила она пословица: 'распрде се табор од Мађара'. Што је бан у Пешту и Будим ушао без одпора, то је само следство србскога у војводовини јунаштва. Ја сам се с многим Немцима у Пешти разговарао, и ни један није на мађарској страни, следователно ништа лакше није него Пешту задобити, особито што су Мађари топове из Пеште уклонили, да иј Хрвати не отму, у место да с топовима Хрвате одбију, да Пешту неузму. Мађари би се врло радо са Хрватима, премда своим непријатељима, помирили, да само Србље утамане; толика је њима пизма на Србље. Ал' они не мисле на то, да Хрвати ништа друго нису него Србљи, и да ће Мађари, ако до утамањивања дође, пре свију утамањени бити. Мађари зато на Србље мрзе, јер ови много не говоре него творе, та ту не може оне спасти извијање њини параграфа, на угњетење другог народа под лажљивим видом правде. Тако Србљи у великом и малом раде. Пре неколико дана седну три Мађара на један брежуљак близу Фелдварца, па почну претити једном Србину, кои је сам у дољачи седио, псовајући му мађарски Иштена и Језуша рацког. Србин (граничар) на то је ћутао и полако узевши покрај себе лежећу пушку, опали и једног Мађара свали, а друга два нагну клецајући бегати куд кои. Нема од Мађара ништа, њини су војници сами адраповци, џегаво, болешљиво, слабо, мало, јадно и жалостно, тако, да је већа штета кад погине један од јунака србски, какове сам пуне Карловце видио, него 500 мађарски ови врабаца и трица. Ја сам Мађаре у Пешти световао, да уступе Србима на лепо војводовину, јер како год што Мађари без собственог војеног и новчаног министериума виде да су пропали, тако и Србљи без војводовине и војводе свога не могу у ономе имати за своју ствар јемства, кои ијм има што дати. Ал' Мађари не маре да што даду, него би ради само узети, зато наопако и пролазе.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 969



« Reply #1660 on: July 27, 2019, 08:12:55 am »

Краљевскиј одпис.

Ми Фердинанд првиј, уставниј цесар аустријанскиј, краљ угарскиј и чешкиј, овога имена петиј; краљ ломбардезкиј и млетачкиј, далматинскиј, хрватскиј, славонскиј, галичкиј, владимирскиј, илирскиј и т. д. Наш поздрав и благовољење свим државним баронима, црквеним и световним частницима, великашима и заступницима угарским, велике кнежевине Ердеља и свију придружени страна кои су се сакупили на сазваном од нас сабору у сл. кр. граду Пешти. На нашу велику жалост и срџбу дала се је кућа заступника од Лудовика Кошута и његови следбеника навести на врло незаконита дела, дапаче је и више незаконити одлука против Наше краљевске воље извршила, а не давно је против изаслана кр. комисара, којега смо били одредили за повраћење мира, по имену против Нашега фелдмаршал-лајтнанта грофа Фрање Ламберга, још пре него би био Наше пуномоћије показати могао, дне 27. рујна одлуку учинила, услед које је овај Наш кр. комисар од дивље чете на јавној улици бесно нападнут и на грозовитиј начин убијен. Ове околности присилише Нас, услед Наше краљевске дужности, на уздржање сигурности и закона, те смо учинили и извршити заповедили следеће наредбе:
П р в о: Разпуштамо овим сабор, тако да после проглашења овога Нашега превишњега одписа има одма своје седнице закључити.
Д р у г о: Проглашујемо незаконитима, неваљанима и некрепостнима све одлуке и наредбе садашњега сабора, које нисмо потврдили.
Т р е ћ е: Стављамо овим под врховну заповест нашега бана хрватскога, славонскога и далматинскога, фелдмаршал-лајтнанта барона Јосифа Јелачића сву у Угарској и придруженим странама, кано и у Ердељу лежећу војску и оружане чете сваке врсти, биле оне од народне војске или од добровољаца састављене.
Ч е т в р т о: Док се нарушениј мир и ред у земљи неповрати, подвргава се краљевина Угарска ратним законима, зато се дотичним областима држање вармеђски, градски или окружни справишта за сада недопушта.
П е т о: Пошиљемо овим Нашега бана Хрватске, Славоније и Далмације, барона Јосифа Јелачића као пуномоћнога комисара Нашега краљевскога величанства, и поддељујемо му подпуну власт и јакост, да се у подручју извршујуће власти служи повластицом, коју му у садашњим изванредним околностима као наместнику Нашега краљевскога величанства поделисмо. У след овога Нашега превишњега повлашћења очитујемо, да све оно, што буде бан Хрватске одредио, учинио, одлучио и заповедио, има се сматрати, као да је с Нашом превишњом краљевском влашћу одређено, наложено, одлучено и заповеђено. Зато и премилостиво заповедамо свим поглаварима црквеним, световним и војничким, свим чиновницима, частницима и житељима Наше краљевине Угарске, Ердеља и сви придружени страна, били којега год сталиша и части, да све заповести подписане од барона Јосифа Јелачића, као повлашћенога краљевскога комисара, у свему управо онако извршују и послушају, као што су дужни послушати краљевско Наше величанство.
Ш е с т о: Особито налажемо Нашему краљевскоме комисару, да настои око тога, да се с нападницима и убоицама Нашега кр. комисара грофа Фрање Ламберга, кано и са свима почетницима и участницима овога грозовитога злочинства по свој строгости закона поступа.
С е д м о: Остале земље мање послове цивилног управљања обављаће за сада у смислу закона одређени од поједини министра чиновници.
Да би се одма јединство у чувању и равнању заједнички интереса укупне монархије постојано увело, равноправност свима народностима осигурала и на овом темељу одношења свију под нашом круном сдружени земаља и народа уредила, о том ће се заједно са заступницима свију страна већати и што је сходно законитим путем определити.

Дано у Шенбруну дана 3. Листопада 1848.

Фердинанд, с. р.
Адам Ричеј, с. р. Председник министерија.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 969



« Reply #1661 on: July 27, 2019, 09:24:24 am »


* Адам Ричеј.jpg (77.76 KB. 618x744 - viewed 11 times.)

Обзор.

Аустрија. У Бечу су неки министри дали оставку, имено Латур, министер војени дела и Шварцер, министер јавни грађевина; ко је на њиова места постављен још није познато. Ф. м. л. Бехтолд, онај, кои је против Срба у Бачкој војевао, наименован је врховним заповедником бечке народне војске. – Поводом што се около Беча многа војска скупила, разнео се био глас, да ће Беч проглашен бити у стање обсаде, које је велико неспокојство у народу проузроковало; но министерство званично објави, да је тај глас лажљив. – Вести о убиству грофа Ламберга у Пешти велику је смутњу у Бечу проузроковала, и сад је тамо страшно огорчење против Мађара. – Многи мађарски великаши у Беч беже, међу тима су и Баћани и Вешелињи.

Угарска. У Пешти је састављено привр. терористичко правителство од шест људиј, међу коима је Кошут председатељ. Ово је дало насред Пеште вешала подигнути, где ће свакога да веша, кои би из вароши бегао. Тако је већ гроф Зичи, бившиј администратор столно-београдске вармеђе, обешен, будући се доказало, да је са мађарским непријатељиима у договору стојао. – Сви судови и надлежатељства по целој Угарској престала су дејствовати. 

Ердељ. Власи се јако подижу против Мађара. Влашка граничарска регимента дала је цару прошеније, коим изјављује, да нипошто неће мађарском министерству да подлежи, нити што да зна за унију са угарском. То су исто и Саси изјавили, тражећи, да се сазове сабор ердељскиј, где ће сви тамошњи народи (а не као до сада вармеђе и вароши), представљени бити, па овде ови народи да се међу собом договарају о својој судбини. Власи к томе још ишту, да се њиова регимента не назива влашком већ романском.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 969



« Reply #1662 on: July 29, 2019, 10:54:43 am »

Изваредниј лист Србски Новина.
У Београду 2-га Октобра 1848. по подне.

НАЈНОВИЈЕ.

Овога часа дође нам из Карловаца вест, да је јуче србска војска, под командом г. мајора Михаила Јовановића, у Србскиј Бечеј ушла и освоила га.
Догађај бечкиј од 6-га р. Октобра т. г.
(по описанију об. аустр. новина.)

Пре подне. Дан 24 Окт. у Бечу је страшан дан. Народна војска бори се са народном војском и са солдатима. Крв тече по многим улицама. Како је ова борба родила се, до сада још сасвим није познато. Толико се зна, ДА ЈЕ У СЛЕДСТВУ ЈУЧЕ ИЗДАНОГА ЦАРСКОГА РЕШКРИПТА КОИМ СЕ БАН ЈЕЛАЧИЋ ЗА ЗАПОВЕДНИКА УГАРСКЕ ИМЕНУЈЕ, ДАНАС НЕКА ВОЈСКА ОДАВДЕ ОТИЋИ ИМАЛА, ДА СЕ С ХРВАТИМА САЈУЗИ. ЈЕДАН БАТАЉОН ГРАНАТИРА НИЈЕ ХОТЕО ИЗ БЕЧА ОДЛАЗИТИ. У истиј мах се поквари великиј мост на Дунаву, ДА БИ СЕ ПРЕЛАЗАК ВОЈСКЕ ПРЕПРЕЧИО. Железница се заузме, и од части расвари. На војску, која ићи није хотела, пуцало се из топова, али тек што се једанпут топови избацише, радиници иј отму и у воду баце. Редовна војска сада се са народном борила против редовне војске. Генерал Браида буде убијен. Уобште много је официра пало. Колико је погинуло и ранило се, за сада још није можно показати.
Око 1 сата по подне роди се борба између народне војске на истој Стефановој пијаци и око ње. Наскоро затим послужи срећа једном баталиону пешака продрети на Францову капију, једно оделење пионера за њима дође, кои се таки на миноритској пијаци са народном војском сразе, али после малога сраженија буду узбијени и обезоружани. Један баталион пешака у Шотском дворишту морао је такође оруже положити, тако, да на скоро у вароши никаква редовна војска није против народне непријатељски стојала.
6 сатиј у вече. Зданије војенога савета у руку је народа. Један одбор државнога сабора ишао је да ослободи војенога министра Латура; ал' доцне. Он је био ухваћен, УБИЈЕН И О ЈЕДАН ФЕЊЕР У ДВОРИШТУ ОБЕШЕН. Пред вече државниј се сабор прогласи за перманентниј. Смолка се избере за председатеља, и једна депутација цару оправи, да га склони, да састави по народној вољи министерство са Доблхофом и Хорнбостелом, ДА НАТРАГ УЗМЕ ОНАЈ МАНИФЕСТ НА УГАРСКЕ НАРОДЕ ИЗДАНИЈ, и да изда обшту амнестију за грађане и војску редовну. ЦАР ЈЕ СВЕ ОДОБРИО. Међутим народ, не имајући довољно оружја, отиде на војничку оружницу, коју је бранио један баталион гранатира. Страшна се борба овде роди; народна војска на тако реченим елендбедемима напери топове и почне на оружницу пуцати.
9 сатиј у вече. Посланик државнога сабора Шерцер наименован је за привр. врх. заповедника народне војске. Битка код оружнице још траје. Изнутра се ракете бацају.
7-га р. Окт. 9 сатиј у јутру. Сву ноћ је народна војска на оружницу пуцала. Данас у јутру око 8 сатиј преда се оружница; тамо налазећа се војска добила је слободан пролазак. Оруже се раздаје. Од народни војника много је пало код оружнице.
У провинције оправљна је прокламација, која ијм објављује, да је државниј сабор на себе узео, да мир и сигурност утврди.
Цар је отишао у Линц, праћен једном части војске, оставивши за собом један манифест, коим објављује, да У БЕЧУ АНАРХИЈА ВЛАДА И ДА ЈЕ ПРЕСТОЛ У ОПАСНОСТИ; но министерство овај манифест НЕ ИЗДА НА СВЕТ.
Сабор је сву ноћ заседаније држао, из кога је више прогласа издао, а нарочито, да су наредбе учињене да сва војска из околине Беча отиде и више никаква у Беч да се не пусти. Даље је саставио један одбор сигурности од 10 лица, и закључио: да се ЈЕЛАЧИЋ ЗБАЦИ, ЦАРСКИЈ МАНИФЕСТ ОПОРЕЧЕ, надвојвода Лудвик и надвојводкиња Софија прогнаду, које веле ДА ЈЕ ЦАР СВЕ ОДОБРИО. Поговара се, да ће ново министерство овако састављено бити: Доблхоф, министер унутрашњи дела; Краус, финансије; Војна, посланик у Брислу, спољашњи дела; Бухнер, заповедајућиј генерал у Ердељу, војени дела; Хорнбостел, трговине; Бреда, правосудија.
Ово је у кратко догађај бечкиј, несретниј велимо, зашто ће решити судбину целокупности монархије аустријске! Цар је увидио, како му од Мађара грози опасност распадања својега царства, па зато се обратио Славенима, кои целокупност монархије хоће, и њи подпомагати почео је у борби њиовој са бунтовним Мађарима. Ал' Немци, ови крволоци славенски, недаду Славенима живити, па се сложише са Мађарима и цара принуде, ДА СВОЈЕ ВЕРНЕ СЛАВЕНЕ ИЗНЕВЕРИ и свој престолниј град опет остави! Проклета саможивости! О Немци, где вам је космополитизам, коим се хвастате по свету? Били сте вуци крвождери у старо доба, где се год састасте с инородцима, а нарочито са Славенима. После сте се дали на науку и изображење, прошли сте школу француску, грчку и латинску, а ви сте једни те једни, ни за длаку глађи и бољи него што бијасте за време Карла и Отона ваши. Данас је Бог опет отворио храм слободе. Сви се народи грле и љубе, неотимајући туђе већ подпомажући друг друга да се ослободе и на своје ноге да се поставе, и у кућу домаћу себе да уведу као људи слободни и самостални. Тек ви, нездовољни границама, коима вам је Бог окружио земље вашег народа, ви ударате преко њи отимајући благо суседа свои, завиркивајући лакомим очима своима дапаче и на земље и народе, кои вас и не зову и нечекају, но тек по срамотном вашем имену и гласу познају. – Црн вам био образ на дивану!
Шта Славенима аустријским у садашњем стању предстои чинити, говорићемо пространо у првом будућем листу. Засад само то да кажемо, ДА ИЈМ СЕ НА ЖИВОТ ИЛ' НА СМРТ СПРЕМАТИ ВАЉА. Ово је час одсудниј, ту се не ради о слободи народа, већ О ИСТРЕБЉЕЊУ СЛАВЕНА. Па јуначкиј Славенин зар ће дати себе сбрисати са света? Не, никако! ИЛ' КАО НАРОД ЖИВИТИ ИЛ' СЛАВНО ИЗГИНУТИ: те су сада две крајности наступиле – средњега пута нема! ЖИВОТ ИЛИ СМРТ!

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 969



« Reply #1663 on: July 30, 2019, 07:57:24 am »


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 969



« Reply #1664 on: July 30, 2019, 08:08:06 am »

Вeсти о народној скупштини у Карловци.

Из Карловаца, 27 Септ. Данас пре подне у 8 сатиј сакупи се главниј одбор под председатељством његове светости г. патријарха. Ту се, док и светлиј наш војвода приспео није, договарало, на кои начин да се најкраће народној скупштини даде известије о досадашњем делању главног одбора. По окончанију овога предмета дође и наш светлиј војвода у патријаршију. Одавде одма војвода упоред са св. патријархом, владиком карловачким и г. Стратимировићем, за њима сви чланови главнога одбора оду у народну скупштину, која се у мађистратуалној кући држала. Ту како се војвода указао на врати велике ове сале, затруби глас са свију страна: 'живио војвода! живио патријарх!' 
Ову народну скупштину отворио је св. патријарх, будући је од светлога војводе умољен. Патријарх своим велеважним словом у кратко изјави досадашње стање наше у свачему; изјасни даље како смо дошли до овога стања, и најпосле изјасни о чему нам је нужно саветовати се на овој скупштини. По окончанију патријарховог говора светлиј наш војвода говорио је, и управо молио народну скупштину, да му постара се набавити војена средства, која он не буде могао себи набавити. Даље молио је народну скупштину, да му свуда, где сам неби могао шта у дејство привести, на руци буде.
Предмет је првиј био данас изабрати подпредседатеље, кои ће председавати у народној скупштини, кад одсуствују патријарх и војвода. За подпредседатеље дакле изабрани су владика карловачкиј г. Евгеније Јовановић и Јаков Живановић, карловачкиј посланик; за секретаре Ливије Радивојевић и др. Радојчић. Скупштина ова трајала је до 1 сата после подне.
Истиј дан после подне под председатељством г. владике карловачког буде решено у народној скупштини, будући да су нам новци осим свију предмета најнужнии – да се из црквени и обштински каса сви новци покупе; даље да се покупи овогодишњиј порез, и да се да патријарху и војводи пуномоћије, да могу у име народа новаца узајмити ма од куда било.
На жалост малу, имам и то јавити, да је наш светлиј војвода, ваљда од великог труда, данас после подне имао грозницу; но и на овом не могаше окончати се, већ ево запали се кућа једна у дворани, где војвода станује. Кућа је ова сва изгорела, но дао Бог ватра се није даље распрострла.
Logged
Pages:  1 ... 106 107 108 109 110 [111] 112 113 114 115 116 ... 167   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 24 queries.