PALUBA
March 31, 2020, 04:31:16 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 107 108 109 110 111 [112] 113 114 115 116 117 ... 151   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 239836 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 694



« Reply #1665 on: July 30, 2019, 09:52:56 am »

Слово, коим је светиј патријарх отворио народну скупштину у Карловци 27. Септ. т. г.

Почитајеми депутирци народни,
Славниј народе!


Од дана славног покрета нашег, 1-га Маја т. г. до данас, много је важни догађаја у светој нашој ствари догодило се. Скупштина је наша под 1-г и 3-г Маја важна закљученија донела. Ова су требала од пресветлог цара и краља потврђења, требало иј је код куће обезбеђена имати. За израђење првог предмета скупштина је једну многобројну депутацију, на које руку ја сам бити имао, к пресветломе императору и краљу изаслала, а за сохраненије другог један одбор између себе одредила. Депутација је под моим предводителством императору у Инспруку предстала, и по духу онда вејаше мађарске политике такав одговор добила, какав није могао успокоити народне духове, а имено, да је речена скупштина наша незакона, по чему и закљученија на овој донешена да немогу узета бити у призреније. Овом приликом ползовали смо се у том, што смо на сабору хрватско-славонско- далматинском изречениј 1-га Маја с овим краљевинама сајуз у дејство привели, тим што су наша закљученија од 1. и 3. Маја браћа Хрвати у својој скупштини за своја собствена примили. Одбор је пак свој задатак савестно и живо руководио. Мађарске политике ужаси, изражени преким судовима, дизањем мобилни гардиј, приношенијем знаменити жертвиј и у новцу и у натури, и најпосле гнусним нападенијем другиј дан духова на Карловце, као срце покрета и столицу народног правленија, боље су познати, нежели да за нужно налазим овде све изчисљавати. Одбор је на сва дејства, на саме умишљаје непријатељске бодрим оком гледао, и видећи свету ствар народну и самиј народ у опасности, ставио се у стање одбранително. Он је са очевидним пожертвовањем свију чланова свои свој круг дејателности развио и жиле дејства свог у народ пустио, он је народно правленије формално и материјално узео, и чистећи пределе основаног војводства од духа непријатељска, он је по свуда најпре само местне, а по том и окружне одборе устроио и утврдио, а себе главним одбором одма прогласио и посредством подчињени себи одбора народом успешно управљао. Он је регименту петроварадинску, и сремску градомеђу, он је шајкашкиј баталион, и регименту немачко-банатску као и суседну србско- банатску, кроме Беле Цркве и њене околине, под своју владу присвоио, и данас дејствује с готовости на врху регименте србско-банатске, на границама шајкашког баталиона, у почетку диштрикта бечејског у Сентомашу и на врху градомеђе сремске и дуж Дунава ове противу силе непријатељске. Сад му предстои на свим овим точкама жива операција у напредак да завојује границе војводства.
Кад је депутација многе чланове скупштине са собом на пут повела, на ком се подуже задржавала, особито, кад су премноги чланови, за главниј одбор избрани, или никако не дошли, или мало по мало од главног одбора изостали, тако, да је тело ово на врло мало чланова спало, круг дејателности пак његово чрезвичајно распространио се, и извршујући руку по свима крајевима предела а и по струкама правленија потребовао, он је, и по нужди појавившој се и по себи пристојећем праву, неке нове чланове себи избрао и тако дејствовао је он, како је само могао.
По повратку мом из Инспрука главниј је одбор мене са најчуствителниом жељом дочекао, и мене умолио, да се на чело правленија са неограниченом власти поставим. Ја таково чуствително предложење нисам могао другчије, разве с подобном чуствителности примити; и устроившиј одбор у договору с њима на потребно число оделенија, задржао сам себи искључително струку војену и струку дипломатичну под названијем 'привременог народног управитеља', одправљајући и другостручна важнија дела из обштег заседанија главног одбора. Овим је дакле начином света наша ствар по мом знању савестно и ревностно руковођена, све на основанију закљученија народне скупштине од 1-г и 3-г Маја, а имено имајући у виду височајше правленије пресветлог нашег императора и краља, но равним кораком пратећи народна права и требовања. Мала неспоразуменија са привременим предводитељем народног воинства, г. Георгијем Стратимировићем, поравнана су најскорије живим настојавањем моим и одма последовавшим повиновењем његовим. У трудном походу војеном, с благодарности признати ваља, да неби смо могли далеко, а можда ни првог корака учинити, да нам браћа Србљи Књажества Србског у помоћ притекла нису. И главниј одбор стои готов славној скупштини о свему точно известије подати. Од стране моје, као привременог управитеља, и од стране главног одбора остаје ијм вечниј дуг благодарности. Уверен сам, да славна скупштина иста чуствовања дели.
Кроме ове помоћи извори нашег деловодства били су доброхотна дајанија и разни обштества и поједини лица, како у новцу, тако и у натури, били су приходи тридесетични, гдекоја лађа завојевана, и готовост, која се у народним фондовима налазила, које рачуне готов је главниј одбор славној скупштини показати.
Сад кад се сајузник наш, преузвишениј бан, озбиљно одао на поход војениј, и у срцу Угарске налази се, кад је непријатељ наш овако врло збуњен, и у забуни види се да незна шта ће да ради, кад је очевидно, да је и сам височајшиј двор против њега изразио се, јавно покровитељствујући свету нашу ствар, и ствар браће Хрвата, кад нам треба решителне походе чинити, нађемо за полезно и нужно, скупштину ову данашњу позвати, једно да се народ извести ову данашњу позвати, једно да се народ извести о деловодству нашем и стању ствариј наши, чим ће у исто време увидити се необходима нужда, што скорије посаветовати се о средствима, коима ће се свештениј овај рат наш, од сад већ са свим решителан бити имајућиј, успешно водити моћи, да би се успоред са сајузником нашим баном напред корачати, и спасителна пожелана цељ наша, извршеније закљученија народни од 1-г и 3-г Маја, што скорије постићи могла.
О рату овом са утешенијем саобштити могу славном сабору, да колико се рат овај од стране непријатељске с крајњим и неописаним свирепством водио, толико је од наше стране чуство човечества упражњавано било, тако, да нам непријатељи наши никако пребацити немогу, да смо и кога од њиови похватани само злоставили, много мање смртно каштиговали. Следователно све, што су год они по своим новинама рђаво о нама писали, и писати непрестају, јесу све саме голе и пуне лажи. Будући пак да је веројатно, да ће се војени походи скоро окончати, по кои окончаниу наравно ће следовати конференције између височајшег правленија аустријског, народа мађарског, хрватског и србског; то ће не само полезно, него и нужно бити, да славна скупштина разсуди предмет овај, и донесе закљученије, кому поклања поверење од стране народне, да заступа закљученија народна од 1-г и 3-г Маја у овакој конференции.
Ово нам разсудити и у дејство привести предстои, господо моја! Бог је на жеље наше већ један венац награде поставио. Бог је нама баш сада, баш у одсудно време, пожеланог војводу нашег у средину нашу послао, и као што су славни повереници народа свакиј свог краја, тако је драгиј војвода, повереник обштенародниј, на данашњу нашу богоблагословену скупштину дошао. Сад дакле имајући и главу војени похода наши, врстну главу, лакше ћемо и ствари наше предузимати и извршивати. Молим само и саветујем, да силе наше, и умне и материјалне, усредоточимо у једном средоточију обште слоге и обште љубави братске, и заиста неће нам божиј благослов оскудевати.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 694



« Reply #1666 on: July 31, 2019, 08:28:43 am »


* Беч, 6. Октобра.jpg (600.33 KB. 1492x836 - viewed 10 times.)


Вести о војводи србском.
Бр. 1800.

Јосиф, Србскиј патријарх, привремениј народа управитељ.
Радостна вест. Свему народу војводства србског.
Што смо од 1-г Маја т. л. с највишом и најживљом жељом очекивали, то данас с највишом радости објављујемо. Благоверниј, обштељубљениј, 1-г Маја обштенародно, једногласно, изабраниј војвода наш Стефан Шупљикац од Витеза, приспео је овамо јуче у три сата после подне у најпожелателнијем стању здравља, од многобројног народа с неописаним одушевљењем дочекан, и примио је војено правленије војводства србског. Живио нам витежкиј војвода наш! Живио цео народ богоспасајемог војводства србског!
Из заседаниј главног одбора народа србског.

У Карловци 25. Септембра 1848.
Јосиф, с. р.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 694



« Reply #1667 on: July 31, 2019, 08:30:25 am »

Из Руме, 24. Септ. Данас около 10 сатиј пре подне стиже нам жељно очекиваниј војвода србскиј Стефан Шупљикац-Витез. Радост је народа била неописана. Дочекиван је био овде на више места, али најсјајнии је дочек био у варошкој кући. У првој соби дочекале су га наше украшене лепотице. Једне су му држале над главом великиј зелен венац, а друге су га поздрављале, као: господична Јелисавета Младеновића приступила му је, стојећим под венцем, и казала на кратко, да је љубав к њему свагда горела у срдцима србским, а сад да букти силно. Потом изиђе пред њега друга господична, Марија Критовац, и пружајући му венац овако од прилике рекне: 'Прими, жељно дочеканиј војводо! овај цветниј венац, а с њим срца наша, деснице мач!' 
После су мале девојчице посипале га цвећем вичући: 'Све за краља! Све за војводу! Све за народност!' Тронут војвода гледао је ове наше Нимфе, и срдачно ијм благодаріо. – Затим уђе у салу, где га наш г. поджупан Младеновић врло важним, на истини историјској основаним словом поздрави, излажући нама од царева аустријски и краљева угарски дарована права, и жалећи што су такова пропала била; на конац радује се, што нам осијана избављенија сунце. Кад г. поджупан сврши своје слово, онда му приступи и обштепознатиј нам словослов г. парох Моловић, и као продужавајући беседу г. поджупана овако од прилике рекне: 'Тако је било! Али преузвишениј војводо! ако се милиј твој србскиј народ и лишио давно свети свои патријарха и светли војвода, пак се разишао, те служи разне господаре; ако су ти његови господари и трудили се дан ноћ дично име Србљин из имена аустријски народа избрисати, и лепиј срске наше мајке језик са другим суровим заменути; ако су мађарски министри до тог суровства, до те безчовечности, до те безбожности и дошли били, да фајтом, а не народом назову један од 2 милиона побожни душа састојећиј народ, кои у верности к своме цару и краљу свему свету за пример служити може, и кои је храбрости својом чрезвичајном испунио целу Европу, испунио цео свет; ако је дакле преузвишениј војводо! храбриј твој народ србскиј и стојао већ на прагу пропасти своје, и страхоту дубљине њене своим очима гледати морао: опет је он показао, да љубав к законој самосталности, и љубав к народности својој није се у грудима Србљина угасила. Да! показали смо ми то целој Европи, показали целоме свету! Јер како се глас са високи престола владатеља европски заорио: 'слобода! једнакост! братинство! ', таки се из милион јуначки србски грудиј одјекнуло: 'слобода! слобода! једнакост! братинство!' – Како је дух слободе полетио по европским пољама, таки смо и ми полетили к најсветијем нашем олтару, кога је већ њињајућа се садашњиј наш светиј патријарх од паденија крепко задржао, и данас задржава. Ту су се слиле све жеље у један оцеан, и до неба дигао глас: да воскресне патријарх, да воскресне војвода србскиј! Да живи патријарх Јосиф, да живи војвода Стефан! – Истина војводо! твоје смиреније вели: зашто да сам баш ја, код толики Србаља, за војводу изабран? Ал' знај, мила наша главо! да твоја к роду србском љубав, твоја неизречена верност к нашем краљу, твоја храброст и златна чистота живота твога, тако су нас блеском своим обузеле, да је свако срце наше само за тебе било. Твоје дакле сјајне, и велике добродетељи запалиле су љубав к теби у прсима свију Србаља, пак сама та љубав узнела те је на столицу војводску. Овде војводо узноси се као кедар на Ливану у славу пресветлог цара и краља нашег, на дику народа србског, и на чест твоју! Љуби тебе до обожања љубеће Србље, и живи нам на многа премнога лета!'
Овим словима био је војвода тако тронут, да је између осталога јасно рекао: 'Сад се поносим, што сам Србљин, и волим што сам Србљин, него да сам икакве друге нације човек, премда ни једну нацију не презирем.' После тога се у хору младића одпева за ово торжество од г. Крестића, овдашњег адвоката, сачињена песма, пак се отиде у двор г. грофа Пејачевића на ручак. Овде му опет предхваљениј г. поджупан Младеновић и г. парох Моловић напију здравицу, желећи: да дело спасенија србског у покорности и верности к цару и краљу, у интересу народа србског, а на своју славу и дику скоро оконча. На које он благодарећи одговори: 'Господо! сад зато само и живим.'  – После ручка упрегну се најбољи грофови коњи у интов, где високиј наш гост седне, пак многим другим интовима праћен, отиде под пуцњавом топова и лупом звона преко Ирига у Карловце.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 694



« Reply #1668 on: July 31, 2019, 08:32:29 am »

Из Карловца, 27 Септ. у јутру. Како је војвода наш Шупљикац-Витез овде 24-га т. м. дочекан и примљен, то сам Вам у кратко већ јавио. Накнадно к том известију моме још Вам ово јављам. Онај истиј дан, т. ј. 24 т. мес., у ½ 8 сатиј у вече, покрај осветљени кућа, дође са бакљадама и свирајућом бандом младеж србска пред конак светлога војводе, где буде најпре војвода а затим и патријарх, будући се код војводе налазио, поздрављен. По свршетку поздрава ови најпре је благодарио војвода младежи и грађанству на учињеној му почести, а затим отворио је наш св. патријарх доста подугачку беседу, у којој је благодаріо младежи за досадашнѣ услуге роду своме учинѣне, и препоручио јој, да и у будуће, колико ијм младе силе допуштају, не пожале труда у свачему роду своме ка услуги бити; особито препоручио је младежи, да приповедаю свуда по народу слогу и братинску љубав, без које ни благослова божијег нема. Кад сврши св. патријарх беседу, још неколико пута пред конаком војводе музика весело одсвира, па затим отиде младеж с бандом, праћена од многочисленог народа, патријарховом двору; ту су такође стојали са бакљадама младићи, док је банда и ту неколико пута одсвирала. Одавде преко пута кренемо се и то исто учинимо г. Евгенију Јовановићу, владици карловачком. То исто вече била су на много места весеља. Варош је сва осветљена била. Такођер и онај триумфалниј свод, кроз кои је свтлиј војвода прошао, био је сав кандилима осветљен; осим овога и две пирамиде, од кои на једној видило се С. и В. (Стефан Војвода), а на другој Ј. П. (Јосиф Патријарх), биле су од земље пак до врха многочисленим кандилима осветљене.
У Суботу 25. т. м. наш премилиј војвода забављао се са депутацијама, које су му на поздрав долазиле. Примечанија достојно је од нашега војводе истиј дан догодило се, т. ј. кад је депутацију свештенства примио био, понуди св. патријарх војводу неколико пута да иде напред у другу собу, но војвода не хотевши жељу патријарха испунити, него узајмно св. патријарха нуђаше, па ти најпосле рече св. патријарху: 'Треба да идете Ви напред, јербо војвода заповеда.' Ове речи нашег светлог војводе све су тамо налазеће се у највећу радост довеле, вичући му: 'живио нам дуго заповедајућиј војвода Стефан!' 
У Недељу 26. т. мес. опијениј радошћу народ србскиј сакупи се у саборној цркви на призиваније светога духа. У овој радости народној участвовао је наш св. патријарх и једва дочеканиј војвода; службу божију одслужио је преосвештениј владика г. Евгеније Јовановић, са два нова архимандрита гг. Каћанским и Попеском; покрај њи било је још свештеника и ђакона. На овај велеважниј и радостниј дан за народ срскиј буде и наш обштељубљениј и заслужниј муж г. Груић, протосинђел, за архимандрита произведен. Служба божија трајала је од 10 сатиј у јутру до ½ 1 сата по подне, коју је окончао гос. Евгеније владика са мудрим једним словом, опомињући нас на слогу, братинску љубав и на верност јуначком војводи нашем и свима другима заповедницима. Најпосле опомињао нас је и на верност православној христијанској вери нашој. По окончанију свега изиђемо из цркве. Патријарх са војводом и владиком оду у патријаршију, а ми сви станемо слушати банду, која је покрај баталиона наређеног и самовољника србијански (које је последње г. Тома Јокић предводио) весело свирала. Мало час дође и наш премилиј војвода; војнике редом (које је г. мајор Милекић командирао) разсмотри и маршом одпусти и тако се сви у највећој радости, вичући: 'живио нам наш премилиј војвода Стефан!' разиђемо. Овај истиј дан имао сам срећу под № 1. видити писма, која је светлиј војвода наш под именом своим командантима оправио.  - Ђ. Р.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 694



« Reply #1669 on: August 01, 2019, 07:34:43 am »

Из Карловаца, 28. Септ. С каковом тугом и жалошћу узимао сам перо у руку 17. т. м., да напишем свету, какова грозна судба предстојаше јуначком србском народу због неки сујетни лица; с таковом сада и сугубом радошћу узимам перо у руку, да напишем опет свету, како је србскиј народ срећан и пресрећан, и да је оно само тек једно изкушеније Божије било над нама, јербо долазак нашег премилог и обштељубљеног војводе Шупљикац-Витеза, кога је зар само провиденије Божије онда, кад смо у највећој смутњи били, као с неба послало и кои нам је долазком своим суморне и забуњене главе тако разведрио само једним погледом своим, да се на свакога Србљина лицу ништа друго, него само радостниј жар видити може, кои му задовољство срца свога толкује. Знај свете, да смо добили жељнога војводу нашег Шупљикац-Витеза, онога, коим се народ србскиј поносити може, јербо у свету за народ пара му нема. Он је народу србском јарко сунце, које ће га огријати, развеселити и оживотворити. Живио избраниј војвода наш! На његовом лицу чита се поштење, доброта, искреност, веселост, умереност, мудрост, јунаштво, и што је најважније, жарка љубав к роду свом. Једним словом све су добродетељи у њега, тако да ја мислим, да нема човека, коме се овај и до данас славниј муж неби омилио и кои у свако доба неби готов био за њега погинути. А и како неби, кад су ово његове речи непрестано: 'Готов сам свагда за цара и народ србскиј погинути, и тек онда ћу себе срећним осећати, кад ми народ мој србскиј срећан буде!' Неостаје ништа друго сад народу србском, него да се безусловно покорава своме врлом војводи, и једногласно ускликне: 'да Бог поживи цара, кои нам је нашег славног војводу послао! да Бог поживи славног нашег војводу Шупљикац-Витеза, кои темељ србској будућности полаже!'  - Ђ. Р.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 694



« Reply #1670 on: August 01, 2019, 07:37:22 am »

Славенско-мађарско боиште.
Из стана Томашевачког, 27. Септ. Синоћ одређени буду одавде 700 пешака са 3 топа под предводитељством г. Книћанина, да ноћас нападну непријатеља у Жигмундфалфи, селу, по сата од Бечкерека лежећег. Шанчеве, кои су пред селом били, отме наша војска и непријатеља отера у село. Од Бечкеречког пута, управо с наше стране од логора, и с десна уза село, били су непријатељи нападнути. Наши су људи већ са свију страна ушли у село, а непријатељ се повуче натраг с топовима и војском. Тако дакле село се освои на све стране и непријатељ, на спавању нађен, страшно потучен буде. Да је допуштено било палити, већ би цело село лежало у праху и пепелу.
Око два сата после поноћи даде г. Книћанин ударати добош, да се војска наша искупи, и тек што смо већу част са топовима с пута Ечанског повукли, и г. Книћанин оставши сам са малом части војске на истом путу, изчекивајући, да још једна част из села дође: ал' наједанпут до 200 кола с војском из Ечке само што се не помешаше с нама, а то је непријатељ био полетио Жигмундфалфи у помоћ. Одма, како приметимо да је то непрјатељ, опалимо плотон на њега, убивши му једног официра, кои из кола на земљу падне, на то други на врат на нос утеку, премда су иј наши људи јурили и једнако на њи пуцали.
У Жигмундфалфи био се непријатељ утврдио са 6 топова, између кои имао је и једну хаубицу, са 7 компанија пешака и једним ескадроном хусара, као и оружаним житељством тога села. Од наши има лако рањени 7, и један тежко. Четири су пала на месту. Од непријатеља пало је на две стране по 6 на месту, по шанчевима много на више места, онај официр и више од пола топџија, јер су наши, изненадно зашавши ијм од Бечкерека за леђа, на топове напали и један другоме пушке из руку отимали, шта више једнога је од наши ватра из топа осмудила, но није нигди рањен. По кућама и улицама небројено је пало непријатеља. Наши су у једној кући карте застали на столу, како су играли непријатељи, и вино и нешто јела, те богме и они узгред наједу се и напију, па опет јурише на непријатеља. Кола и коња сијасет, и много нови пушака са циндерима задобили су наши људи. Од два регуларна и жива ухваћена солдата сазнали смо, да су они пре 6 дана из Пеште овамо дошли, и да непријатељ, оставивши мању част у Бечкереку, са већом силом устанио се у Ечки и Жигмундфалфи наспрам овог нашег логора. Пред зору смо дошли натраг у стан наш.

Од војске хрватско-славонске још никаквог известија нема. Будимске немачке новине од 7. р. Окт. јављају, да је Јелачић-бан, заузевши Ђур, одавде удалио се и к Визелбургу отишао, ал' да га мађарска војска узастопце гони. Исте новине само трубе победе, које су Мађари над Хрватима одржали, па веле, да су 6-га р. Септ. у Пешту доведши 1158 заробљени граничара, кои ће морати шанчеве око Будима копати. Још шта више као најновије пишу: да је 6-га р. у вече курир донео у Будим вест, да је некиј Мориц Перцел победио генерала Рота и заробио му заставе и 1500 граничара, па да је на то генерал Рот шиљао парламентаре, да се договарају, ал' Перцел да није хотео пуштати се у договарање, већ је захтевао, да и остала војска Ротова оруже положи и преда се, ил' ће је на ново напасти. Кад се то све догодило, незнају речене новине да кажу. Но то јамачно спада у лажиторбу.


Из Карловаца, 29. Септ. Прекјуче мађарске катане обколе неке Сентомашане, кои су изишли били по своим салашима заоставшу летину прибрати, и тамо иј на месту, числом 16 које мушки које женски глава, изсеку, друге пак, око 20 њи, заробе, у Врбас одведу, и још оно исто вече из пушака поубијају. Ову вест потврдио је јуче одонуд добегшиј један Словак, кои се сад у Сентомашу налази.

Из Беча, 23. Септ. Бедни Словаци разбијени су од силовити Мађара, и куд које растерани. Част једна они својевољника, кои су ијм одавде у помоћ отишли, повратила се натраг, с њоме и гг. Штур и Хурбан; за г. Хоџу незна се гди је. У битки с Мађарима погинула су двоица од Словака, а троица су донешена амо слабо рањена; од Мађара пак пало је 35 глава. Словци су ијм освоили 30 коња, и 50 солдатиј обезоружали. Из овога се види, да је истина војена срећа на словачкој страни била, ал' жалостни Словаци, невешти оружју, како се већа ватра отвори, даду се у бегство, и тако своју собствену ствар покваре. Словаци су добри људи, ал' ијм је нужна подпора, и зато се сада овде јача сила на ново скупља, која ће иј опет покренути. – Ноћас је из околине Беча имало одмаширати бану у Визелбург 30.000 царске војске, са нужним батеријама, која ће под његовим повелителством, заједно са хрватско-славонском и србском, против бунтовни Мађара оперирати.


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 694



« Reply #1671 on: August 01, 2019, 08:17:17 am »

Дописи.

Из Вуковара, 22. Септ. Оне Клименте, за које сам вам јавио, да су у Винковце отишли, да опет (јер су једанпут већ питали) питају г. мајора Ранковића: хоће л' са својом браћом Србима ићи, нису заиста у Даљ дошли, већ су се кућама вратили. Докле ће се то тако трпити? – Ја се неслажем са вашим дописником из Земуна, кои се тужи што се хоће опет кордони на граници да подигну, и вели зато 'ми хоћемо да будемо слободни људи.' Зар ћемо бити онда слободан народ, ако више небуде кордона на Сави? Зар је то слобода живити без уредности? Ја немислим да се опет заводи онај бирократичниј шлендријан у граници, кои је досад владао, немислим да аудитори милитарски суде опет граничарима, кад му није пушка у рукама, немислим да се у дуље повлаче људи за најмању ствар од Понтија до Пилата, немислим да се и одсад шаљу за официре балавци и мажичизме бечке, кои ни народа, ни језика незнају, нити икакви заслуга за народ, коме за господара, па још каквог? долазе, имају, немислим да се и одсад деле батине без броја и одабести и млого друго којешта, које смо досад у граници и у вармеђи са крвавим срцем гледали; али мислим, да су кордони, ако не баш онако педантски као досад ипак нужни, из млоги узрока; мислим, да се ред какав такав пак ма и строгост заведе, кад се жалибоже морао стариј онаким начином пореметити, и то донде заведе, док што постојано, духу времена, и духу народности сходно управо не нареди. Треба знати, да и најгориј уобичајениј толико време ред, кад се поремети, а место њега ништа ново разумно смишљено неуведе се, да је за народ, кога је већиј део као машина, онда не само необично, него онда већиј део мисли да већ никаква уредба непостои; зато би по мом мненију добро било не само да се кордони опет устроје, већ да се и пређашње уредбе, какве су таке, колико толико заведу, донде док се што постојано ненареди и неутврди, из млоги други узрока мислим да би то добро било и због наше браће римокатоличког закона, код кои непријатељи наше ствари највише са тим лакше успевају, што ијм дају у главу говорећи: Ето и кордоне и шта ја знам друго којешта укинуше. Па тако исто мислим и за вармеђу и за њене чиновнике. Нека и то све како је тако је постои под контролом глав. народ. одбора, док се што ново и становито неуреди. Зло је што издана уобичајено касирати, непоставивши што добро ново на место старог, ма оно и неугодно било. Ако је и ко непријатељ био вармеђски уредба, или боље рећи неуредба, и самовољства, то сам ја, али мислим за сада још треба тако да остане, што се форме тиче, и то за љубав слабости и незнања људског. Ја по мом мненију неодобравам што се сад – кад је у почетку било немогуће – у глав. народ. одбор неузму врстниј људи од наше браће римокатоличке вере; са тим што од њи никог у глав. одбору нема, дајемо сами нашој ствари типус верозаконскиј, а то нити је добро, ни разумно – да неречем нечувено, и желио би знати узрок зашто се то није давно учинило. Ми морамо у нашем положају тако умешно – обзирући се на све стране, на све слабости и предрасуде људске – поступати, ако немислимо са страстима, са слабостима и са предрасудама људским у борбу ступити, особито знајући да непријатељи наше народне ствари наше најневиније и приморане поступке мотре, њи на зло тумаче, и на зло наше употребљују, за кои су ијм посао – стари језуитски греси пут прокрчили и преправили. Нетреба ијм дакле на руку ићи, нетреба ијм давати без нужде повода, да имаду право. Они и без тога лажу, и с наочарима траже прилике нама и нашој народној ствари сметати – нетреба навалице давати ијм прилику и узрок да нас могу и завађати. 

Из Брода, 23. Септ. Мало ко је у нашој околици овога лета здрав остао, тако и мене немогаше мимоићи – за то Вам од давна непишем; ево сада доби мало часа, и јављам Вам: Бродска се је обштина још 20. Августа, на предлог Брлића, одрекла Варадинске генерал-команде, или да боље рекнем Грабовског, будући је он приврженик мађарског министерија, од кога наша обштина никад зависити није хотела. – На предлог истога Брлића ставили су Брођани тај истиј дан једну државну облигацију од фр. 1400 по 5 од стотине, која се је у варошкој каси десила, домовини на жертвеник. – Тај истиј дан устројена је народна стража, 400 људиј подељено је на две сатније, чиновнике су себи сами изабрали, нуз то има још један одел тако звани шицара, има иј 60, – ово су све ловци домаћи; видите дакле да и ми још нисмо помрли, ако је и касно, нек' буде часно.
Смотривши Брођани до 6 баталиона од бродске регименте у бој против Мађара иду – и увидивши, да је сада час и краишницима на руку ићи, понудише се, да ће седам стражиј и то: код соларе и армице, код контумаца, на скели, и још 4 чардака на кордону босанском, за полаштицу Граничарима, на себе примити, ово хрватско-славонска генерал-команда с похвалом прими, и ево нас Брођана сада у стражарама и чардацима на стражи. – Ово је за младеж поћудна – а за старе доста неугодна забава. Мађари убише у Пешти баш на мосту краљевског комисара Ламберга; сада ће нас зар сунце подпуно обасјати – које нам је до сада само своје зраке шиљало. Ваљда ће сва царевина очито на Мађаре навалити, и за толика њиова злочинства строго иј покарати. Еј и то бијаше добро! и вода на нашу воденицу! – Сада Боже помози нама, и свима народима под мађарским окрутништвом живившим. У нашој околици бијаше, хвала Богу, ове године доста и вина, и шљива, хране има осредње руке. 

Из Карловаца, 28-г Септ. Данас смо добили царскиј манифест, коим је преузвишеном г. бану предана сва власт, како милитарска тако и цивилна, у целој Угарској, Хрватској, Славонии и Ердељу. Ово нас је великом радошћу преиспунило. – Данас после подне око полак четири сата дошао је амо ђенерал Хенци, управитељ града Варадина, са једним мајором од инџинирског корпуса, и управо у патријаршију отишао, гди је са 'живио ђенерал, живио цар Фердинанд!' громовито дочекан. Дошавша ова господа мало више од једног сата бавила су се овде код патријарха и војводе. Шта су се ту договарали, незнам, а и не желим знати оне тајне, које се мене не тичу; само сам то могао разумети, да ће се тако сматрајуће досадашње непријатељске форпоште, које су стајале између Карловаца и Варадина, натраг повући у град. Шта више и то сам чуо, ако је још истина, да ће војска из Варадина с нама заједно сутра, или прекосутра, заузети Новиј Сад и одавде даље с нашом војском, ако нужно буде, против мађарске гарде ићи, т. ј. против оне само, која неби хотела банове заповести слушати. Истина је пак, да се јуче у граду прочитао царскиј манифест, ком се одма по прочитању у граду стојећа сва војска подвргла. Ево како наказује милостивиј цар наш своје и наше душмане Мађаре! Живио наш милостивиј цар живио наместник целе Угарске Јелачић-бан! живио наш премилиј војвода Шупљикац-Витез и патријарх Јосиф!   - Ђ. Р.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 694



« Reply #1672 on: August 02, 2019, 07:48:21 am »

Обзор.

Угарска. Краљ је наименовао барона Адама Ричеја, досадашњег фелдцајгмајстера и капитен-лајтнанта угарске телесне гарде, председником угарскога министериума и наложио му, да нов министериум састави. – У Пешти влада велика смутња. Већ од 14 дана ништа се не ради, но само се људи оружају. Племићи мађарски са сви страна беже које у Моравску, које у Аустрију.
Чешка. Славенска Липа оправила је славенским заступницима на сабору у Бечу представлење, где ијм препоручује, да бедне Словаке у Угарској у заштиту узму и добру реч за њи на сабору прослове. Ово заведеније од дана на дан све важније постаје, и скорим ће тон давати
свему славенству у Аустрии.
Далмација. Далматинци оправили су сабору у Беч прошеније, где траже, да се из свију јавни званија и училишта избаци италијанскиј језик, а уведе србскиј.

Најновије. Мађарскиј сабор прогласио је познатиј кр. решкрипт за незаконит и свакога, кои би се њему покоравао, за издаицу отечества сматра. – Јелачић- бан издао је проглас на сву војску, да се под царску заставу поврати. –  'Славенскиј Југ' јавља, да се у Бечу 7. р. Окт. страшна буна родила. 'Франкфуртовци', у споразумљенију са Мађарима, војују против народне и редовне војске. Франкфуртски републиканци надвладани су. - Бечки новина већ од неколико дана немамо у Београду, па и данас нам никакове дошле нису. - Словаке нису разбили Мађари, већ сама царска војска, која је из Моравске против ии дошла. Да чудне политике! –  У Пешту су дошли Баћани и нов министер Ричеј, с каквом цељи – незна се. - Овога часа стиже нам приватним путем поуздана вест из Беча од 7. р. Окт. у ½ 3 сата по подне: да се у Бечу заиста велика буна родила, да су Бечлије војенога министра Латура обесили, и да се разнео глас, да је и цар из Шенбруна побегао. Повода буни дало је то, што је правителство неку војску из Беча оправљало бану у помоћ против Мађара. Немци дакле са Мађарима се сложише против бедни Славјана! Славјани, немате ли сада узрока да листом устанете и врагу своме шију сломијете! На ноге, ко је Славјанин! Смрт или живот! - По приватним писмама из Букурешта од 21. пр. м. руска војска ушла је у Влашку, и чекали су је свакиј час, да у Букурешт дође.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 694



« Reply #1673 on: August 02, 2019, 07:49:58 am »

Србске Новине, бр. 89. од 5. Октобра 1848.

Преврат бечкиј од 24-га н. Септ. т. г.

'Шта ће ти Славјани?' запиткивали су увек Немци. 'Ако се помоле, ми ћемо иј смождити,' одговараху Мађари. И тако ова два Славјанождера народа увек су се симпатизирала, увек Славјанима о глави радила. Дође ова 1848 година и затруби народима 'слободу, једнакост и братинство.' Немци устану и потраже слободу у јединству свога народа, а јединство у састављању народнога парламента и централнога правленија у Франкфурту, коме се и многе славенске земље покорити имаше. И Мађари не спаваху; они пруже руку Немцима на угњетење Славјана. Изнудивши од краља за себе супремацију над другим народима, постигну своју кулминацје точку. Кад су Срби од сабора угарскога тражли, да ијм се народност обезбеди, фанатичниј Кошут одговори: 'Народности у Угарској друге нема осим мађарске, а кои ту неприма, тога ће мач покорити!' Но Србин потегне мач, – и право је имао, – и ено га сада где победоносно напред ступа. У то време и у Бечу револуција победи, Цар одобри устав и слободу и једнакост свју народностиј. Сада и за Славјане куцне час, да се пробуде. Они, састављајући већину монархије, да су супремации мањине подчињени? У Аустріи има 20 милиона Славјана: овај народ мора важност своју одржати... Ал' у књизи судбине другче уписано бијаше!...
Сазове се сабор славјанскиј у Прагу. Ту закључена буде конфедерација слободни народа аустријски, по којој би сви ови народи на једној точки важности политичке стојати имали. Јест! Немац и Мађар виде, да ће тим са трипода супремације своје пасти, па аиде да се растера сабор славјанскиј! Прва пушка, што је летос о духови у Прагу пукла, била је избачена од Мађара, и тим се крволоку Виндишгрецу даде знак, да Славјани револитрају против Немаца. Зато је Славјане ваљало побити...
Праведна ствар успети мора. Славјани траже своју важност, а ову нађоше и добише на сабору управо славјанском у Бечу. Већина Славјана решавала је сва питања на сабору овом. Па шта раде они ту? јесу ли реакција? Дела показују, да они иду за чистом и савршеном слободом. Нита друго да не наводимо, довољно ће све сумње о њима опроврћи основи устава аустрискога, кои се такови, какове народ један тек пожелити може, и које је Славјанин Чех израдио. Овде се иште само слобода. Па зашто Немци и Мађари, кои такође слободу траже, са Славјанима не симпатизирају, кад иј је судбина одредила, да заједно живити морају?
Немци и Мађари, од постанка свога властољубиви и грабльиви, и други народа, нарочито Славјана угњетатељи, немогу се саможивости отрести, па да се са супремације своје једним изједначе. Они само хоће за себе слободу, а други имају у ланцима њиовога робства стењати. А зашто то? Одговор је кратак. Славјани хоће једину, целокупну, велику, слободну, славну, независну Аустрију, у системи конфедеративној; Немци хоће малу Аустрију, зависну од њиовога републиканског бунда; Мађари хоће велику Мађарску, независну од Аустрије. Овако противуположене тенденције, наравно, морају једна против друге војевати. К томе још дође и решавајућа већина Славјана на сабору бечком, којој и династија, увидећи да ту само за њу спасеније има, поче се наклона показивати. Ето ти дакле страшила за саможиве Немце и Мађаре, ето ијм повода, да на Славјане устану! Немци и Мађари одавно су себи некиј страх од Славјана у главу увртили. Имали смо прилику пре негди у једним немачким новинама читати, где Немац некиј овако од прилике пише: 'Славјани ишту то, што и ми – слободу. Њиова је ствар праведна, и ми, ако ћемо праведни да будемо, морали би иј у томе подпомагати. Ал' Славјани су народ великиј, па зато нама опасан. Ми дакле морамо сваким силама старати се, да Славјанима слободу не дамо. Слобода Славјана робство је Немаца; робство Славјана, слобода Немаца.' Овако мисли и говори Немац; овако чуствује и осећа Мађар; – а да немају право, само онај увидити неће, кои је код очију слеп и код ушију глув. Манифест славјанскога сабора, на Европу изданиј, показује довољно, да Славјани поред своје слободе хоће слободу и други народа – на основу свршене једнакости, ничије пак робство, следователно да је свакиј страх о некој опасности за друге народе од њиове стране тек само кимера. Ал' Немци и Мађари имају очи па неће да виде, имају уши па неће да чују; и зато се ова два саможива народа међу собом слажу, да Славјане угњетавају. Бог је праведан, неће дати, да ијм коварство за руком изиђе; ал' ако по несрећи Славјани падну, нека знају, да и њима сунце слободе дуго сијати неће. Династички интереси духом данашњега времена јако су ослабљени; народ увиђа, да он није ради владатеља, но владатељи да су ради народа, па тако краљ ил' цар да ништа друго није но највећиј чиновник у држави, и зато да оном не треба више да се зове 'Божјом милости', но 'народа милости'. Ова је пробуђена свест народа, као што видимо, за династије погибоносна; и зато реакције и камарила живо раде. Оне ће помоћу угњетени Славјана слободу други народа угњетити. Зашто, као што је пре једном у овим новинама речено, тек слободан народ слободу попомаже, а робови само робове праве. Ал' онда нека другога не криви, но себе сама, и ону неправду, коју данас Славјанима чини!
Овај неоснованиј страх Немаца и Мађара произвео је и најновију револуцију у Бечу. Ова је револуција била против Славјанства. Напредовање славјанскога оружја у Угарској, превага елемента славјанскога на сабору у Бечу, уведење славјанскога језика у чешка училишта, постављање бана за кр. комисара у Угарској, пошиљење царске војске њему у помоћ против Мађара, долазак војводе србскога у народ: – ова показиваше се, као и на још сасвим известна наклоност династије к Славјанима застраши Немце и Мађаре, да ће се планови њиови осујетити, те је зато ваљало нову револуцију дићи, Славјане уништити, Аустрију фактички укинути и династију морално убити. Да би се у томе боље успело, буду Славјани проглашени за реакционере, кои иду против задобивене слободе. Несрећна обстојателства наиђоше, те је Јелачић-бан поход свој к Будиму преокренути морао, и граници се аустријској приближавати почео, ако и само с том цели, да се ту са једном части војске царске, која је из Моравије и из Беча дићи имала, сајузи, па онда с друге стране да удари на Буда-Пешту, ово огњиште револуционарно; но то је саможивим Мађарима и Немцима довољно било, да подигну вику: ето бана на Беч, да слободу упропасти! Ово је наравно, узбурканиј свет успалити морало, и тако је ова нова револуција постала, која ће сада оно привести, чега су се Немци и Мађари бојали, и које су сами навукли. Ова је револуција вода на нашу воденицу!
Како је цар сада из Беча отишао, сабор, где је славјанство у овај мах пало, закључи, и објави, да старање о поредку и сигурности државној, дакле владу, и власт цареву на себе узима; сабор пак мађарскиј у Пешти у исто доба прогласио је краља Фердинанда као болестна неспособним за владу, и будући да тако краља нема, а земља без главе остати неможе: то извиче Кошута за диктатора под именом президента. Тако дакле Аустрије и цара аустријскога, Угарске и краља угарскога више нема!
Власт цара и краља сломи се, и преовлада партаја, која хоће да се монархија аустријска раскине. Ал' каква је то партаја? шта она о Славјанима мисли? То је она партаја, која је из Франкфурта дикртирала, да славјанска Познањка, Чешка, Слезка, Моравска, Штајерска, Корушка, Истрија, све чисте земље славјанске, морају подпасти бунду немачкоме; то је она партаја, која Славјанима у Угарској народни права неда. Шта дакле Славјанима под овим саможивим насилинцима предстои? Робство, пропаст! Шта предстои цару аустријскоме и краљу угарскоме? Паденије! Цар и краљ неће да падне, неће му ни други цареви и краљеви дати да падне. Он у манифесту, кои је за собом у Бечу оставио, позива верне народе под свој барјак, да му потрешениј престол спасу. Верни Славјани, коима је цар у последње доба пријатељски се показивати почео, неће ли се овом позиву цара свога одазвати? Славјани ће аустријски сада спашени бити, ако се цар аустријскиј спасе; ал' и цар аустријскиј само ће се спасти, ако Славјани спашени буду! Ово двоје засад се разлучити неда. На оруже дакле па за цара и тим за себе! – Ова ће борба бити праведна и света. Бог ће помоћи, па ће Славјани надвладати своје и цареве душмане, а онда ће eo ipso и цар аустријскиј постарати царем славјанским. Славјанство ће онда, као победоносно, придобити своју важност и пристојећу супремацију, у монархии. Против природе борбе нема. Аустрија је по природи елементом славјанским снажна; зато само, што је она против овога елемента од векова неприродну борбу водила, она је сад и овако трошна, и изгледа као целокупниј мртвац, које је дуго времена у земљи укопан лежао, па како се изнесе на зрак, а он се распадне. Овај је зрак за Аустрију пробуђена свест народа...
Ако Аустрија ил' боље да кажемо: ако династија аустријска хоће још да постои; то се својски мора прихватити Славјана, и решително се за њи изразити, за њи, кои јој од толики њени народа још једини до сад верни осташе. Италијани ево већ бише се одцепили, и само иј јуначка десница србски граничара опет покори; Немци, однедавно Мађари се цепају: ал' и ове ће јуначка десница Славјана укротити. 20 милиона Славјана претежују други 10 милиона разнородни. Интереси Славјана једни су, обшти: Мађара, Немаца, Италијна – разни, противни. – Немачко-аустријска династија мора се сад претворити у славјанско-аустријску, и слободни Славјани ће је спасти. Изневери ли Славјане, то је ништа не спасе, ни рекција, ни камарила, ни војска!
Царе, бедниј царе! ти нећеш, ти несмеш пасти! Тебе окружавају 20 милиона, још никада вероломнством не окаљани Славена. Баци се међу њи, па ћеш бити силан и славан, као што су ти дедови били! Царе! непрезри ону славјанску крв, којом ти је Беч негда од бесни Османлија ослобођен; не презри ону славјајанску крв, која ти је и сада оросила твоју италијанску земљу! Она на жертвеник величине цаства твога принешена крв славјанска иште од тебе не награду, већ само правду. Буди праведан, буди отац, а не очух, као досада, твои верни славјански синова: па ето те опет велика и славна, силна и крепка на твоме сјајном престолу! Царе буди праведан, и узвеличаћеш се!
Славјани, храбри Славјани! ви немате, ви несмете цару вашем дати да падне! Останите тврди у начелима вашим: верност к династии, верност к слободи! Данас је дошло време, да свету показати морате, да сте народ, кои цара свога, кои слободу своју љуби. Цар и слобода ваша, то је данас једно. Испустите л' цара, изгубили сте слободу: одржите л' цара, остаћете народ слободан! – Данашњи цареви душмани, ваши су од давни векова. Сад је дошло време, да ијм дуг исплатите! Сабор бечкиј и пештанскиј фактики су се одрекли цара свога: хоћете л' ви тај поступак ваши посланика одобрити? Не, никако. Зато вам ваља одма посланике своје натраг дозвати, и тим изразити своје неповерење к вероломним саборима тима, фактички се њи одрекавши. Ви сте сабор у Прагу држати започели – продужите сада тај сабор, скупите се где на другом месту, понајбоље у Загребу ил' Земуну: и ту као народ веран изразите се свечано за цара свога, њега у средину своју узмите, спасите њега и у њему себе. Он је без вас, ви сте без њега - пропали!
С р б и, ви јуначки соколови, ви предњаци у данашњој светој борби за Славјанство! Ви сте Европи показали, да сте народ, кои за себе и цара свога крви нештеди! Ви сте овај светиј бој славјанскиј први започели, продужите га јуначки, као што се народу јуначком пристои; избавите себе и собом цара свога! Дајте, позовите браћу славјанску међу-се, у средини вашој нека се браћа славјанска састану и спасеније своје и цара свога утврде. Ви сте започели први, не остајте сад задњи!
Х р в а т и, С л а в о н ц и, ви јуначки синови матере Славе, решително ступајте напред на започетом путу славе и чести! Недајте се за орудије саможиви намера узети, делајте као народ, кои своју и браће своје слободу љуби! Европа на вас гледи, од вас – за слободу своју – зебе! Неоклаљате лица свога; будите народ слободан, као што су вам стари ваши били! Држите тврдо пружену Србима руку, пружите је и другој браћи славенској, па напред за цара а с царем за себе, и слободу славјанску.
Д а л м а т и н ц и, С л о в е н ц и, не дајте се од туђина надвладати; опомените се, да сте ви некада народ били славан, па сада морате туђину да робујете, туђину, кои вам сада и цара изневери, само да вас јаче угњетава! Загрлите се са рођеном браћом својом, па сложно на ноге јуначке за слободу своју, и за цара свога!
Ч е с и, ви сте се срамотно показали у поледњој бобрби вашој против навале крволични туђинаца! Сада вам ето прилике, да окаљано лице оперете. Покажите сте људи, јунаци а не бабе, робови. Та ваљда још рађа мати чешка синове, кои би праотца Жижку достојно заступили!
М о р а в ц и, С л е з а н и, докле ли ћете ви под јармом швабскога егоизма стењати? Камо синови они јунака, кои су некад Монголе код Оломуца сатрли? Зар иј не рађа више мајка Моравка? Еј! еј! да грдне страмоте!... како скверните пепео јуначки прадедова!
А ви жалостни С л о в а ц и, ви несрећни Р у с и н и, хоћете л' ви једанпут достојнима се показати славни праотаца ваши? Ако је икада прилике било, сад је дошла, да се туђега јарма опростите. Зато на ноге, ако сте синови славјански! Нештедите крви; без жертве спасенија нема!
Г а л и ч а н и - П о љ а ц и, не трошите крви своју за којекакве сујетне намере, које нит' сте у стању нит' прилике имате у дело привести! Не будите саможиви, не цепајте се славјанске браће своје и не тражите онде брата, где вам га природа није дала! Нема брата док не роди мајка! – Ви као Пољаци слаби сте и немоћни, ал' тек као Славјани важни и силни; сами собом бићете увек жертва туђи коварства, – тек са осталом браћом славјанском постаћете срећни и славни! Сад је прилика, да се покажете ко сте, какви ли сте? На ноге јуначке, па у коло браће своје, те спасите себе и цара свога, а тим красну будућност народу славјанском утврдите!
Славјани, врли синови! од векова сте били народ угњетен, туђину робујућиј! Данас је час куцнуо, да се туђинства отресете, да Славјани будете – да постанете слободниј народ славјанскиј! Хоћете л' ову прилику пропустити? Проклетство ће вас вечно пратити, ако то учините! Зато, Славјани, још једанпут: на оруже па за цара, а с царем за себе.  – М. П.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 694



« Reply #1674 on: August 02, 2019, 08:21:26 am »

Учини добро, некај се; учини зло надај се.

Ево згоде и прилике да пословицу ову важну разумемо, да се о истини њеној и делом осведочимо. Прилика је ова свирепство мађарско, оли боље да рекнем свирепост занешеног мађарског (бившег) министериума од почетка нашег покрета за повратак насилно отете народности, или још боље да рекнем, од 15-г мађарског Марта о. г. као од времена, кад је ново-окоћена мађарска политика (коју су они државном назвали) намислила србску народност и верозакон сасвим угушити, а врстније овог народа људе с лица земље сбрисати. Кошут је био предлагатељ, а китњастим његовим говором, (кои је он само на задовољење своје слабости, као Словак код туђег народа прославити се, а на срећу и добро отечества, употребио,) занешени последоватељи, слушали су га и примали. Нискоумије новостворени мађарски великаша (?) није задрктало и самог преузвишеног бана и јединокрвну браћу нашу Хрвате и све друге Славене увредити: одричући ијм народност! Њиово схудоумије на то иј је навело, да су – неосећајући своју слабост – цео под једном свеобштом круном угарском живећиј разне народности и језика свет – силом нагонити наумили – и већ оддавна и нагоњавали да своје народности и језике презру, па да мађарску народност обгрле и ново скованиј мађарскиј језик приме. Видећи Мађари, да ијм ово за руком неиде, почеше баш онда, кад су слободу и једнакост затрубили, све оне људе, кои су народност своју, матерњиј језик и рођениј свој верозакон бранили, без разлике сталиша вешати, сећи, затворати! Тим и насилним присвојењем краљевске власти мислили су они родољубце потаманити, а народ застрашити; шта више покушали су и са Италијанцима, кои против нашег и њиовог угарског краља као бунтовници војују, тајниј савез учинити, позвавши више путиј цесаро-краљевске регименте – у коима се Мађари налазе – из Италије натраг, под видом, као да ијм је отечество у опасности. Обмањивали су премилостивог царокраља, као да су сви војници, да! и сама браћа наша граничари, кои на заповест царску у Италии победоносно војују, војници мађарски! – Докле ијм србска и хрватска народна депутација и у Инсбруку и у Бечу – код високог двора – обману ову у подлиној наготи својој неодкри.
Занешениј Кошут није се устручавао пред своим обожаватељима изразити, како је круна царокраља за шест сатиј у његовој руци стојала. Одма затим нагоне Мађари, те ијм царокраљ закона чланке, кои су на уништење свију други народностиј тежили, подпише. Добриј царокраљ подписао се на слбооду и једнакост не само мађарског – него свију у Унгарској живећи народа. Но Мађари доброту краља на зло употребише; побунише Беч, и своим интригама учинише, да и сам царокраљ Беч оставити, и у Инсбрук, к своим Тиролцима отићи мораде.
Зарати се. Мађари, сами бунтовници будући, нестидише се све друге за народност војујуће народне чете разбојницима називати, а сами покоре чинише, беснећи против невиности, над светим православија олатрима, иконама. Био сам у Банату у биткама, походио сам Фелдварц и Сентомаш и друге бачке станове. Уверио сам се, да је оно све истина, што је свету о свирепоству безбожни Мађара писано. Осим што су ови нељуди не наоружане невине Србље – жене и децу – клали и убијали, сквернили с они и поганили свете олтаре православија, на славу великом Богу подигнуте, – цепали свете иконе, палили и рушили цркве! – Они су неузинску цркву у Банату запалили, звона поскидали, скупоцене свете утври црквене разграбили тако – да и сам светиј путир поштедили нису; а свјатаја – чуј Србине православниј! – частице, које ти сваког поста, па и при самрти у себе примаш – тело Христово – побацали су ови безбожници по земљи, и изгазили. Ко у фелдварску цркву униђе; неможе да се не згрози! Ту су све иконе, које се домашити могу, поцепане, образ Исуса Христа на руци држеће га Богоматере сав је избоден; по зидовима су измрљане катене, разни хулни надписи; протоколи крштени, венчани, умрли – све друге црквене кньиге, да! и само свето еванђелије – погорене су. Олтар опогањен, порушен, уништен а одежде погореле, тако, да сам од ови последњи још само једно парченце, као жалостан остатак целога, видио.
У Турии је црква такође нашег православија бомбама непријатељским прорешетана. У Сентомашу – славном Србобрану – прекрсна црква ђулетима непријатељским избушена је; па чуј Србине! у унутрашњости цркве икона светог Саве, просветитеља србског, кумбаром непријатељском згођена је. Перлезка црква у Банату – поробљена је, иконе – још нове, красно урађене – порушене, поцепане. С ћутањем прелазим море други зала и неправде нама од Мађара нанешене, па питам није ли све ово зло, што су Мађари до сад починили? – А јесу ли кадгод какво добро учинили? Никад. Шта више, они су – као што знамо – царског човека грофа Ламберга, да мир у земљи поврати, посланог, разбојничкиј напали и онако неоружаног убили. Они су – као што знамо – и самог царокраља из Инсбрука у Беч повратившег к себи у Буда-Пешту мамили. Питање је – неби ли и њега с овог света спремили?
Досадашња њиова злодејанија дају нам веровати – да би и у његову царску крв скверне своје руке умочили. Мађари су дакле зло чинили, па зло и пролазе. Сви су у Угарској народи – па и сам цар притов њи устали, а још мало, па ће – верујте ми – и велика част добромислећег мађарског народа против бунтовног минстериума устати. Гнев иј је Божиј већ постигао, јер видимо како у несрећи напредују, а скоро ће иј и гнев до живца увређеног цара, ког су они неблагодарни 'вероломним' називали, постићи. Дакле – чинили су Мађари зло, имају се освети, ал' праведној освети свију увређени народа, гневу увређеног цара, увређеног бана, страховитој казни увређене светине, надати. Има ли кои Србин, кои је неузинску, перлезску, сентомашку, фелдварску цркву, и у овој избодену матер Божију видио, или за све ово чуо, па да с прекрштеним рукама свакидашњиј хлебац једе, и немарљиво дрема?!
На оруже браћо! на оруже мало и велико! – Осветите обезчешћену светињу! Осветите крв погибше браће! Осветите увређеног цара! избавите се робства мађарског! Избавите, себе и без помоћи срадајућу обезоружану браћу вашу у провинциалу бачког и банатском! Чујте Србљи! Мађари вам браћу вашу у кикиндском диштрикту – иначе лавове оне – онако безоружане на силно у војнике хватају, а противеђе се секу и убијају. Мађари на то иду, да ако нас немогу потаманити, а оно барем да нас умале. Зато сложно браћо – па часа непочастите, већ угњетеној браћи у помоћ похитите. Избавите иј робског окова, па ћете се с њима на бојном пољу дичити.
На оруже браћо па на врага,
Сви тек сложно па му нема трага.
Ђ. С.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 694



« Reply #1675 on: August 03, 2019, 08:55:29 am »

Славенскиj покрет у Аустрии.
(По Словенској Липи.) Превод.

Приближујемо се решителном времену. Већ много пута имао је букнути угушениј пламен, кои разпаљује све елементе ове државе. Но дипломации свагда је још пошло за руком, утишати већ буктити почињујућиј пожар. Хоће ли то и сад моћи учинити? – Угарска мора бити подчињена врховенству сабора државног, како се има одржати држава аустријска, ако се ова нема распасти, које би морало следовати, ако због ничег другог, а оно у следству њени дугова. – А шта је чинила за постижење ове цељи влада? Употребила је Славјане, кои, угњетени кроз толика столетија грубим наџаком мађарским, подигли су сад своја дична чела, да казне надувену охолост полудивљег овог народа. И кад по дугом оклевању, са подпуним споразумљењем владе (што се таити неда) Јелачић победоносно напредује по пољанама угарскима, кад јуначки и за бојем жеднећи граничари једва могу бити почитањем и љубави према своме бану уздржани од убијања Мађара, онда изиђе царев манифест и поставља грофа Ламберга за највећег повелитеља у Угарској, и захтева подпуну покорност војске његовим заповестима, да би се, вели, препречило проливање крви у Угарској. 1)
Дакле идите опет с миром кући ви храбри јунаци подунавски, будите дома на спрдњу деци вашој и узмите у место оружја плуг у руке, – јер то вама налаже манифест царскиј. А ма да и није од министра подписан, дакле ма био противуставан тај манифест, зато, што нико за њега не одговара, ништа зато, ви сте највернии синови Аустрије, па сте и досад доста дуго живели без устава. О како дубоко осећамо ми, верна браћо наша славјанска, ваше понижење, ваш гнев, вашу жалост! Шта, зар је то необходимо својство сваке владе, да буде непоштена? Зар да нам се згнуша све, што је монархичко, зар сво наше поверење мора бити уништожено? Дакле крвопролитије има се предупредити, а пре није се предупредило, кад су се Срби с Мађарима крваво клали и убијали? Дакле Јелачићево ударање имало је бити само страшилом, а Славјанство само орудијем? 2)
А шта Словаци, ови мучени и злостављени од Мађара, гажени као црви Славјани? Кад су свој живот на коцку ставили, кад су се Хурбан, Хоџа и Штур на чело светог овог ополчења поставили, били су најпре од владе подупирани, оружем и мунициом и новцем подпомагани, а сад се именују бунтовници и влада издаје манифест, да се на закониј поредак приведу; па тим они падају под суд, кои ће њи као бунтовнике судити. Или ће ијм ваљда влада дати амнестију? Та истина, то неби било ништа друго, него нова доследност ове тако мирољубиве владе. 3)
Но бди још провиденије Божије над Славјанством и оно ће потерати непоштене владе на суд и поставиће иј на место погрде, за опомену свима лаковернима. – Јелачић је код Стоног Београда, он неће издати Хрвате и Србе, – а премда је словачкиј устанак засад угњетен, Хурбан, Хоџа и Штур у бегству, ми ипак још неочајавамо, јер ће претераност мађарска с једне стране, а војена храборст особито Срба с друге стране причине бити, да се овај бој и даље продужи – кои ће се заиста победоносно за Славјане окончати. 4)


* Штур, Хурбан и Хоџа.jpg (88.47 KB. 1124x514 - viewed 8 times.)

1) Овај чланак писан је онда, кад је аустријска влада, видећи како су Мађари Славјанима са свију страна стесњени, и надајући се да ће они у свом очајаном положењу драговољно Аустрии покорити се, издала је манифест, да се одма има примирје учинити, Јелачић да несме ни корак напред, а словачко ополчење да се има с места царском војском угушити и све у закониј поредак довести, јер је отишао био царскиј комисар Ламберг, познатиј Мађарац, да све изравна. Но Мађари су Аустрии чудесно очи отворили на будимско-пештанском мосту, да јој ову непријатност разправе. – Ал' шта ће сада бити после нове бечке буне – то ћемо тек видити.
2) Заповест издана бану, да несме ни најмањиј непријатељскиј корак против Мађара учинити кад је већ само 3 сата од Будима био, морала је сваког Славјанина упрепастити! – Та то је толико значило, да он или постане бунтовник против цара, или да се даде врвећим са свију страна фанатичким Мађарима савршено обколити. Срећом су Мађари у својој бесноћи и слепоти, предвидећи своју ползу, више њима него Славјанима наклоног, мађарски мислећег Ламберга убили, и тако владу од себе одбацили! – иначе може бити би се сложио с њима краљевскиј комисар Ламберг против бана и уобште Славјана. А шта ово значи, то богме ништа друго не показује, него да је влада волила и Мађаре него са свију страна главу дижуће Славјане, па је мислила: доста је, дај да се с Мађарима мирим, не би ли с њима Славјане од даљег напредка одбила и зауставила, па почем то Мађари нису примили, сад по нужди, опет све Славјанима преда, видећи да се богме ино не може, и да без Славјана нема ништа, него ће Мађари да терају своје, тим више, што су се сада и са истим Немцима против ње – владе – сложили!
3) Како су Словаци гадно од владе преварени и издани, то само слеп неби видио. Они са знањем бечке полиције изиђу, на гвозденом путу са двадесет кола пртљага отиду преко Моравске на угарску границу; пред очима војске царске дигну срећно народ; узбију три четири пута чете на њи ударајуће; но кад је већ доста страшила било, кад се већ Ламберг на пут крануо: онда дај војску, да утиша буну Словака и да поврати закониј поредак т. ј угњетење Словака, те пређе из Моравске више хиљада војске царске и растера чету словачку! – Сад када је мисија Ламбергова тако страшно пропала, опет би било ваљда добро Словаке на ново подићи?! – О непостижима финоћа политике и дипломације аустријске!
4) Сад је истина опет све Славјанима у руке дато и Јелачић је са диктаторском влашћу одређен, да са Славјанима, а и са свом осталом војском царском, мађарско бунтовничко правитељство, диктатора Кошута и сву његову партају, разтера и уништожи. Но овај пример заиста свима Славјанима може очи отворити, да виде, како стоје: с једне стране бесан очајавајућиј и све силе своје скупљајућој Мађар, с друге лукавиј, Славјанима никако искрено добро не желећиј Немац. Сад ако икад сви Славјани, као браћа и као један народ треба сложно да дејствују, да се добро чувају и од немачке преваре и од мађарске очајавајуће бесноће, па да се снажно за своју будућност постарају.


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 694



« Reply #1676 on: August 03, 2019, 09:12:01 am »

Славенско – мађарско боиште.

Обстојателно известије о заузећу Бечеја још нисмо добили. Толико чујемо само, да су Срби у оба Бечеја, стариј и новиј, ушли, ал' из једног опет изићи, а дргиј спалити морали. разноси се још глас, да су Срби и у диштрикт кикиндскиј продрли, овај подигли, па онда са сви страна на Бечкерек ударили, и србскиј крај оне вароши освоили. Такође се поговара, да је и командирендер Благојевић предао град Варадин војводи србском, и то које у следству познатог царскога манифеста, а које тим поводом, што му је новаца нестало, да може војску у граду издржавати. Он је сасвим принуђен био град Србима предати, јер би иначе имао немира у собственој војсци. Но ово су све гласови, кои још требају потврђења. Толико је само известно, да је комуникација града Варадина са Мађарима прекинута.
* Од хрватско-славонске војске још никако нема никакви известија. Мађарске новине трубе, да су се генерали Рот и Филиповић са 8.000 граничара бродски и градишкански Мађарима предали, па пошто су Мађари од ови предавши се граничара заклетву узели, да никада више против Мађара војевати неће, буду кући одпуштени. Ако је то истина, то је очевидно издајство, које без казни остати несме! – Иза леђа банови Мађари непрестано народ подижу, и у Међумурју у толико су већ успели, да су 6. и 7. р. Окт. хотели били на Хрватску ударити, ал' од војске, под повелителством грофа Нужана, јуначки су задржани. Из Хрватске се непрестано све нова војска на границу скупља; осим народне, које већ до 15.000 има, долазе и царски редовни солдати, а по најновиим известијама и граничари из Италије се враћају: тако су у Вараждин већ два баталиона приспела. За бана чује се, да је 6-га р. Окт. био у Алтенбургу. Говори се, да је у следству последње бечке буне имао на Беч поћи.
* По најновиим вестима из Пеште оправљена је једна част мађарске војске Бечлијама у помоћ; Пазманди, Мога и Месарош иду за баном; Грабовски гони Словаке; Перцел иде кроз Барању на Славонију, Казимир Бажанин Хрватску, а Кошут са 40.000 мађарски гардаша на Србе у Бачкој и Банату. – Кошут, кои је сад глава државе, издао је на све командирендере градова заповест, да неодложно имају све царске барјаке скинути а мађарске развити; кои то неби учинио, сматра се за издицу отечества, и може га свакиј убити.
* Мађарско министерство искало је од Н. Сада 60.000 фр. ср. војенога данка. Новосађани реше, да новаца не даду, у следству чега послана ијм је езкзекуција од 180 катана, те се сада Новосађани са овима како нам овога часа известије дође, бију; колико су успели, ништа није познато. Град Варадин не меша се ништа у овај бој, и шта више, дао је мост на Дунаву покварити.
* Овога часа пуче по Београду глас из приватни писама, да је Јелачић-бан, са многом царском војском у Беч ушао и бунтовнике покорио.


* Der österreichische Baron Josip Filipović.jpg (226.16 KB. 674x854 - viewed 10 times.)

Из Томашевца, 28, Септ. Јавио сам Вам, да смо и како смо на непријатеља, кои се у селу Жигмундфалфи находио, обноћ напали. То сам Вам из јутра рано писао и нисам имао све при руци, да би Вас потанко известити могао. Данас пак дошао нам је један из тога села и јавио, да су се непријатељи, пошто смо нашу војску из села повукли, ван овога, и у једноме крају тога, читав четврт сата између себе тукли. Највећа је битка била међусобна с војском из Ечке, која је, пошто смо је на путу Ечанском разбили, побегла и на војску Жигмундфалфе изненадно нагрнула и потукла се. Више од 100 пало је мртви војника, 30 коња и 7 кочијаша. Ово је било између њи на овом једном месту; у осталим местима колико иј је између себе бијући се пало, нисам точно сазнати могао; у толико знам известно, да се велика борба догодила и због наше лозинге у томе, што су неки од непријатеља, мешајући се ноћу с нашом војском, ову сазнали и употребљавали је, да намаме наше људе; но пошто су се наши људи натраг повукли, они употребљавајући нашу лозингу, да превару учине, проузроковали су, те су они други њиови, мислећи по лозинги да су то наши, на њи пуцали, ти пак обратно на ове. Даље, два хусара мађарска, предавша се нама, дозивала су мађарски ноћу непријатеље, и кад су ови близу долазили, наши су иј, кои су поред они били, убиијали. Један од ти хусара, на леп начин, узео је од непријатеља 4 пушке са циндерима, говорећи ијм, да нема пушке и да су му је Србијанци отели. Један је пак наш звонио на ларму, а бусија, око цркве запавша, убијала је непријатеље, кои су к цркви долазили. Троица од наши, кои су у селу остали, ту ноћ преноћили и јуче заданили, кријући се по рупама, дошли су данас, јер су се ноћас искрали и провукли поред стражиј, те дошли најпре у Батош а после овамо. Они кажу, да је сутрадан по битки освануло село пусто, и да су тек само коњичке патроле дале се видити. Они ону ноћ нису могли изићи из села, што је на две стране добош ударао, један наш, а другиј непријатељскиј, па су с тога пут смели и до зоре тумарали, па у саму зору припали у баште око неки рупа, где су се крили. Данас су се копљаници показали с ове стране села, числом њи 16. Како су се пак наши коњанци показали, они су на врат на нос бегали. Из тога судим да су веома заплашени, јер су се њима од наши показала само два коњаника и два пешака; друго веће число коњаника и пешака било је прикривено. У какво ће се сад стање непријатељ поставити, видићемо.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 694



« Reply #1677 on: August 03, 2019, 09:15:56 am »

Дописи.

Из Руме, 28. Септ. Жалостна вест, коју ћу вам сад сприобштити, закасњена је истина, ал' ипак ћу вам је као може бити непознату обзнанити. Овде је у околини нашој између Руме и Путинаца један брат наш из Србије по имену Стока Ранисављевић, из Смедеревачкога Окружија, незнам из кога места, 2. н. Септ. т. г. прав здрав убијен. Он је сиромах из Руме пошао, да неке свиње, кои му је из чопора нестало, потражи, и у путу к Путинцима идући сретне једног Инђинчанина с колима, кои га повезе. Између Руме и Путинаца код спаиске пустаре Солнока сретне на једним колима возећа се 4 граничара Словака из Старе Пазуве, од кои један мало напит – каже се, – док га је са речма: 'Јеси ли ти Србијанац у црвеној капи? Бога ти твога!' нечовечно поздрављао, запне пушку, и на место реченога Стоку убије. Коњи дакле загребу и кочијаш Инђичанин дође за тилиј час у Путинце, скине мртва Стоку у Обштинску кућу, гди је истиј по православном обичају христијанском сарањен, узме два момка на кола, и појуру натраг за Словацима у потеру. На путу сретну једнога Србијанца путујућег у Карловце, кои се, извештен од кочијаша о грозном том догађају, заједно с њима у Руму врати, и тако речене Словаке у Руми стигну. Ту се огорчен народ једва задржати могао, да иј сву четворицу као скотове поубијао није! Одма иј повежу, и у обштинску кућу под затвор дотерају. Како су на испит узети, довољно се засведочи, да је Стоку Ранисављевића хотимице Јоза Пакул, ни крива ни дужна, убио; зато је и он главом платио. Он је, т. ј. убица, по гласу прекога суда на смрт осуђен, и 11-га н. Септ. т. г. већ на вешалима висио.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 694



« Reply #1678 on: August 04, 2019, 06:34:22 pm »

Из Новог Сада, 1. Октобра. То је за покор, што је луда светина већ једном тако заљуљана, да трчи за лукаво измишљеним именима или и самима од своје фантазије створеним утворама, а дејствителне ствари, које су сасвим што противно онима утворама, неможе или неће да види! Само у згодно време замотај какву најподлију намеру у какву светини љубезну аљину, и после то своје прерушено подло створење крсти млогозвечећим и фантазију будала распаљујућим, а твоје једномисленике обезображавајућим именом, – пак си онда на најлакшиј начин, и то тврдо придобио наклоност тако названог изображеног, с духом времена корачаућег света!?..
Ову ожалошћавајућу науку извадио сам ја из дужег искуства, али што се она поче употребљавати од ово неколико година, а нарочито од најновијег покрета европског, то већ прелази сваку меру, и кадро би било поштеног и паметног човека, само да мало на себе непази, до беснила довести. Нарочито је ову науку по примеру Француза изобразио народ немачкиј, кои је, као што мисли, сву ученост и изображење изарендирао, и кои не само држи, него нестиди се ни по новинама уздисати, да ће сво изображење пропасти ако славенскиј елемент овлада. Пак јоште што Немци нешто говоре о изображењу, може им се и опростити, јер млого о њему и раде, а и најгориј фушер сујетан је о делу руку свои – али кад ми почну тентумогерски Калмуци као неки поборници европске цивилизације праћакати се, онда немогу веће ироније ни цивилизацију себи представити. И јоште опет за то, тако рећи цела светина, којој се поне из неке сујете мили себе избораженом назвати, подобно несмисленом папагају, не само блебеће за Маџаром у најбољем смислу поменуту иронију, него јоште и своје крви неби поштедио, да ту утвору свога мозга тобож одржи и сачува. Нема ти дакле горе, него кад људи привиђења на дејствителне ствари држе, кад нејасна поњатија о стварма имају, кад не само по овима суде и најнескладнија закључења чине, него се јоште по томе, и то тврдоглаво, у своме животу управљају. Тако ти је сад у целом свету, а нарочито у Немачкој и Угарској, тако и у самоме Новом Саду. Готово све, што се зове паметније, ученије, изображеније држи страну Маџарима. Али ко неби то чинио, кад (по горњој науци) Маџари војују за слободу (своју, а други, нарочито славјански народи за робство и моралну ако не и физичку пропаст), једнакост и братство?!.. Ту се сад непита, како је у делу, него се само те лепе ствари по идеи узимају, и са тим незналица сам себе, и лукавац другога фанатизирати гледи. Сад на овако сталном (као на води) основу слободно је и даље паметно (?) зидати. 'Ко није с Маџарима, тај је против њи; и будући да они хоће слободу, једнакост и братство, то је очевидно... да такав противник у сајузу с бечком камарилом и реакциом (а знате какве су то погане ствари...) војује противу слободе, једнакости и братства. А да таковиј заслужује не само презрење и политично гонење, него као најгориј злочианц и вешала, то ће ваљда свакиј допустити. 'Није ли то паметно суђено? Ко се не уверава, нека причека да му целиј ход мислиј разчланим, пак ће онда моћи руком опипати основаност тога предложенија…
Кад Маџари (ово је бар известно) војују за слободу, једнакост и братство, то су они једно исто, што и слобода, једнакост и братство; тако да чим помислим Маџар, таки тим истим мораш помислити и слободу, једнакост и братство. Ја мислим да је ово извођење следствено, а по томе и истоветност поњатија Маџар и слобода + једнакост + братство сасвим основано... Сад нам је слободно даље поћи, и обозрително… по правилима логике закључити. 'Маџар је истина човек, и принадлежи једноме народу, кои радо има коње (ма било и туђе); али за то ми нетреба да заборавимо, да је он сушта слобода, једнакост и братство; и да по томе никакав другиј човек (коме је он – Маџар – н. пр. коња мајсторски одпутао и одвео), и никакав другиј народ (коме је он његову народност законим – на подобије одведеног коња – путем утаманити и своју наметнути наумио) неможе с њиме ни у каквом другом одношењу и борби стојати, него у одношењу слободе, једнакости и братства, и у борби противу слободе, једнакости и братства. Будући дакле цар аустријскиј (кои мора тако – јер тако светина оће – да буде једно исто што и камарила и реакција, као и Маџар слобода, једнакост и братство) може да војеном силом дотера у ред неке холе, фанасте и бесне силеџије маџарске: то је од полудневног сунца јасније, да тај цар аустријскиј иде противу слободе, једнакости и братства. И будући да су се и Србљи оружаном руком одупрли противу исти силеџија, да би своју највећу драгоценост, народност, сачували, то су и они једно исто, што и камарила и реакција, која пропашћу грози не само мађарској, него (што имаш више друштва, то ћеш се лакше бранити...) и целосветској слободи, једнакости и братству, а по томе и свеколиком људском изображењу, просвети и науци... Е, ако сад ко не види следственост ови закључења, тога очи морају бити заслепљене предразсудама или народности или неког природног права, кои другојачије него ли Мађари и њиови покровитељи, занешени или злобни (паметнима и поштенима чест и поштење!) Немци, поњатија слободе, ревности и братства делом изјасњавају... Да су пак само маџарска и немачка поменута поњатија исправна,... то ће морати признати свакиј коме се каже, да су то поњатија, која су добивена по најглавниим германским свеучилиштима, од кои ни бечко није заостало… Јер целу ову уку и буку о слободи, једнакости и братству, о Маџарима, Србљима, цару аустријском, камарили и реакции, подижу понајвише или и сад учећи се занешени немачки ђаци, или такови незапослени занешењаци, кои су сувопарнима идеама по немачком начину изображавања толико свој разум забунили, да све једнако и сада само за утворама свога мозга лете, и тако немогу времена ни добити, да у дејствителност зрело погледају. – Ово је на жалост показала и најновија (24. Септ. п. с.) бечка револуција, због које се толика крв пролила и нова зла зачеђавају, – и то, како се чује, ни за што друго, него за то, што се занешењацима није видило право, што су један батаљон гранатира хтели на Маџаре оправити.... Боже, да ли ће ти људи, да ли ће и сами гдикои наши Новосађани, а и други нарочито варошки Србљи, здравима очима кадгод прогледати, да свашта, што се жути за злато непримају?!.. - Бранко В.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 694



« Reply #1679 on: August 05, 2019, 08:53:42 am »

Из Боке Которске, 18. Септембра. Наш окружниј капетан није шћео одустати од сво намере и неке нејаке освете. Ови дана крене се он с 500 јегера и 3 кумпаније Талијана, да покори Грбљане, кои се нису лако ником дали газити. Он се сам стави на вршак војске и пође против ови јуначки Срба; но шта је учинио? Зaметне се бој и регуларној војсци дође до густа и почне се помицати назад. Војска је регуларна непрестано ретерирала; но иј Грбљани нису хотели убијати, само су гађали г. Циркула, којег незгоде, но га у ногу ране. У неотичном метању из пушака погинула су два јегера и више је рањено; од Грбљана један је пао. – Да, и то треба напоменути, да Личани нису хтели помагати против Грбљана, док ови нису регуларну војску до пред самиј град Котор дотерали! – Ево зашто наша крвца мора се свуд проливати! једино, што су захтевали, да се поменутиј окр. капетан макне оданде! Гуверан далматинскиј (baron Turscky), да покаже своју незаборављену систему стару, опреми у Котор 500 јегера, да би с Грбљанима као с робовима поступати могао. Честопоменутиј капетан многе је беде народу грбљанскоме чинио; пак му се већ досадило. – Овако свуд, где се наш народ за правду бори, називају га ребелима; пак онда ударају с војском да га гњаве! – Дај Европо! правду и нама у невољи мучећем се народу! Види просвећена Европо! Је ли праведно, да ми оволикиj народ на вeки робуjeмо, та нисмо ли се наробовали! Срби у Угарској проливају крв већ ето скоро по године против оног суровог скота; пак кад се наша браћа поворате и умире и док полију сву ћесаровину својом јуначком крви: онда ће се опет Немци усиљавати, да нам као и до сад господаре! Но јуначки витези србски, велике мајке славјанске! одуприте се добро за своју слободу и своје деце будућу срећу и напредак! – М.М.

Из Модене, 20. Септ. Ми смо овде јако нестрпељиви, јер никаквога известија недобивамо, шта браћа наша код куће раде, јесу ли узбили душмане Мађаре, и како успевају у овом светом боју? Писма нам не долазе, новина немамо: и тако у највећој неизвестности живимо! Овде смо ти у Италии доста невоље и патње имали, војујући за нашега цара, и опет смо осведочили верност и србско јунаштво; но шта је код Вас тамо – како је Јелачић-бан, како логори србски? Је да ли и Ви онако напредујете као ми овде; – ал' ја мислим, да је Бог свуда с нами! – Код нас је за сада мир, и о миру се ради, пак неће ли Бог дати, да се скоро натраг вратимо, пак опет овако уморни с Вама заједно да Мађарима кроимо огрлицу. То, брате, није само моја жеља, но свију нас граничара, кои смо се лавовски за цареву земљу борили. Вама је војвода отишао одавде – је ли већ код Вас? и шта ради? То би желили знати. Како Михаил и Петар Јовановић, кои су одавде кући дошли? јесу ли и они и којем логору против несретни Мађара? Ако су тамо, Бог нека иј руководи! Ја сам у тешким биткама жив и здрав остао, и надам се да нећу погинути, докле бар неколико Мађара не убијем! –
Logged
Pages:  1 ... 107 108 109 110 111 [112] 113 114 115 116 117 ... 151   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.04 seconds with 24 queries.