PALUBA
August 06, 2020, 08:29:13 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 111 112 113 114 115 [116] 117 118 119 120 121 ... 173   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 268531 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 072



« Reply #1725 on: August 22, 2019, 07:37:37 am »

Из Руме, 21. Окт. Ови нам дана сигуран стиже глас, да су Мађари већ прешли Драву, и уселили се издајством 10-га, 11-га и 12-га Окт. у град Осек. Осек је дакле сад сасвим у Мађарским рукама! То је било без икаквога одпора, јер је несрећниј заповедник Осечког града, издаица Јовић, ког име у Србству одсад па до века проклето остаје, од првог почетка овог покрета се са широким Мађарским жврковима сасвим симпатизирао. Кажу, да је зато против Србаља огорчио се, што га нису за војводу изабрали! Иди политичкој накази, европском комедијашу, твоме пајташу, Кошуту, – он ће те пакленој чети његовој за војводу поставити! – Истиј је несрећник, како су Мађари прешли, из Осека – као што се чује – одселио се, по свој прилици у Буда-Пешту. Поштени частници регулаша 'Занини' сви су се службе одрекли, које су исто и топџије учинили, а прости војници Талијани, подкупљени од Осечки Швабова, пристaли су уз Мађаре, све саме опаклијаше, и најмљене адраповце. – Мађари с дакле у Осек ушли издајством Јовића, и сада прете, да ће на четири стране у Срем прећи! Ако је то истина то се сасвим јасно види, да су Мађари за маковским своим краљем Кошутом, сасвим затрпали, и из најлуђег крајњег очајања куће своје остављају, да само у Срем продру, и да овде забуну учине. У томе шпекулирању највећиј свој интерес налазе, јер – говори се – да неће више са Бачком, и Банатом да се бију! Сад само оружја мало по више, и честитог вођу, па нека дођу, те нек' познаду, и увере се, како и Сремци своје госте дочекати знаду! – Убијеног у Вуковару грофа Елца народ није дао саранити у гробницу фамилијарну; зато су га морали саранити у башти код његовога двора. - Фрушкогорац.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 072



« Reply #1726 on: August 22, 2019, 07:43:52 am »

Најновије вести.

При закљученију данашњега листа дошла нам је Загребачка пошта од 25-га т. м. и донела следујуће вести:
Из Беча, 21. Окт. Последње известије послао сам вам 12. т. м. Од онога вреена није било могуће дописивати, што ето данас опет чиним. Међутим је кнез Виндишгрец утишао буну. Он се је чврсто држао захтевања, да му се град преда. Дне 14. т. м. започела се је озбиљна ватра и обштиј јуриш од стране војске, која је без велика одпора главна предградија заузела, пошто се је одпре залуд само чаркало. Фелдмаршал је позвао Бечлије на ново, да се предају, но то су Бечлије истом онда учили, кад ијм је главниј заповедник нар. страже изјавио, да има барута мало, те ће се моћи за кои сат потрошити. Што је дакле истиј овај заповедник одпре говорио, да се град неможе освоити ни са 200.000 момака, и т. д., све је то било пусто хвалисање, које је по свој прилици помагало заслепити пролетерце. Брањење толикога града без муниције била је заиста скрајња лудост и г. Месенхаузер је својом романтичком обраном Беча добио истина, градива за израђење новеле, али није развио велику вештину као вођа.
Пошто је д. 18. капитулација већ на писму била, дођу Мађарске чете к Швехату, Ова околност подаде наде гл. заповеднику нар. страже, да ће моћи Мађари Бечу у помоћ прискочити, те је прекршио капитулацију. Но Мађари су били и поражени и разтерани – а Беч је био д. 19. т. м. опет уз жестоко бомбардирање на јуриш освојен и ц. к. чете заузеле су све пијаце. Многе су куће ватром плануле кано и дио ц. к. двора и цркве Августијана. – Од јуче вије се ц. к. барјак на торњу св. Стефана. Чини се да се је мир сасвим поватио. На улицама, по коима је не давно све врвило, нико ти и неписне. Људство је већ сасвим разоружано. Штампа је ограничена; град затворен. Војска се је у обште добро и умерено владала. – Саборницу су јуче војнички поглавари затворили; седнице ће се 3. Нов. у Кромерижу наставити; а у Бечу да ће се држати обштиј конгрес народа. (Тешко да у Бечу! У.) Јуче и данас ухваћени су многи вође демократички клубова.
Из Беча, 23. Окт. Стање наши ствариј има исту слику, као и пре. – Тако звано стање обсаде траје још једнако. – Сумњиве се особе хватају и под затвор мећу. – Свуда влада подпуниј мир и сва је прилика, да ћемо до скора наш посао овде свршити и уредити. Пошта иде из Беча опет уредно. (А ми новина опет никакви недобивамо. У.)


* A schwechati csata.jpg (168.12 KB. 470x702 - viewed 28 times.)

Из Загреба, 25. Окт. Поуздане вести од 21. т. м. из главнога стана св. бана у Ротнајсидлу јављају, да је св. бан свој главниј стан пренео у палату надвојводе Максимилијана у Бечу, а кнез Виндишгрец у Шенбрун. - Аулу (свеучилиште) као и сав град Беч војска држи. - Разоружање људуства већ је свршено: 150.000 пушака предано је већ. - У битки с Мађарима између Швехата и Швадорфа имала је ц. к. војска 65 мртви и рањени; осим тога устрељено је 25 коња. Мађари су оставили на боишту преко 300 мртви и рањени. - Мађарска војска тако је без обзира преко Лајте бежала, да је исте топове у Дунав бацала, само да брже напредује. Задња стража (арејер гарде), која су се у један мах претворила у предње страже, није имала ни времена погледати да ли се војска бије. Тако је дакле Мађарска бунтовничка чета не само пропала, већ је управо срамотно протерана.
У самом Бечу има ц. к. војска 120 мртваца и рањеника, међу рањеницима јесу два частника од Оточке и Огулинске регименте. Писмо од 22. т. м., које је управо сада добио г. Клемпај, главниј пошта управитељ, потврђује све ове вести и још додаје, да су у цркви св. Стефана обдржаване биле задушнице за оне, кои су у боју пали.
По известију у мађарским новинама о овој битки Мађара под Бечом, њиов генерал Мога збачен је с коња и тешко рањен. Мађари јадикују, да Бечлије никаквог знака од себе нису дали, кад су они на царску војску ударили; и да су само зато – истина, веле, и војска се јако уплашила била, па почела бегати – натраг узмакли, јер су сами себи остављени љуто страдати могли. Леп изговор вреди злата! – Кошут је сада у Пожуну.


Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 072



« Reply #1727 on: August 22, 2019, 07:55:03 am »

Србске Новине, бр. 97. од 2. Новембра 1848.

Политичка одношења Немачке.

У Франкфурт, или управо у јединство Немачке заљубљени Немци преживили су своју радост. Она радост, почињућа с њиовом победом у Берлину, у Бечу и на другим местима, где су тробојну заставу немачког јединства развили, окончала се с тим, што су у оним победама задобили, то јест с Франкфуртским парламентом.
Они су видили вијућу се заставу црно-црвено-златну по целој пространој Немачкој, видили су славног спомена: 'избор петдесетника', кои је приуготовљавао стазу будућем парламенту, видили су скоро потом и сам парламент, слушали су како се деди бундестагу звони самртним звонцем, доживили су владара државе са државним минситерством; но тек што су све ове ствaри мало огледали и с њима се утешили, па већ виде, о жалости, како се оне суше, и вену, како од њи сама сенка заостаје, и с великом жалошћу чекају сваког тренутка, како ће се и овима, као покојном деди бундестагу, звонити самртним звонцем!
А ко је причина томе, што су све надежде Немаца тако срамотно осујећене? Кад би ми за ово питали саме Немце, одговорили би, да су причина њиови краљеви, кнезови и аристократи, и они би у томе од части имали право; но много већу причину тога морају Немци сами себи приписати, јер њиово неразумно и недипломатично поступање осујетило је све идеалне и реалне користи.
Кад је Франкфуртскиј парламент у најбујнијем разцвету био, није се он ни о чем мање бринуо него о Немачкој. Али је њему, као што смо видили, највише на срцу и у памети лажао Шлесвиг-Холштин, Чешка, Познањска, Трст и особито она Немачка флота! Свакојаким политичким нападањем на пограничне земље и особито ратом Холштинским изгубио је све симпатије остали Европски народа, шта више пробудио је и антипатије – и само једни Мађари придржавали су се њега, ради своје собствене користи.
С Мађарима били су а и јесу Немци за сад и међутим у најбољем пријтељству, и то зато, јербо је политичко тежење оба ова народа сасвим једнако и истоветно, то јест: саможиво освојавање туђи права за себе. Но да су политичке намере обоим овим народима за руком пошле они би заиста доста скоро непријатељски један на другиј били ударили. (Јер Мађари сметају Немачком плану: о влади над Дунавом до његова ушћа, и о влади над подунавским земљама; а друго Мађари и многе Немце у Угарској угњетавају. Учр. С. Н.) Тако је снажно и искрено ово непријатељство закључено било. Дакле наопако тежење сами Франкфуртоваца је причина садашњег стања Немачке; они су се бринули све о самим непостижним стварма, и с тим су пропустили прилику и пренебрегли најзгодније време, у које би се изчекивано јединство било дало постићи; и дали су своим краљевима и кнезовима времена, да се од свог поражења опоравити могу, а време ово, као што сад видимо, умели су пресветли краљеви и кнезови с изредном ревношћу и успехом употребити. Да су приврженици Франкфурта оставили Холштин и друге народе на миру, и да су у место тога боље гледали како би своју моћ дома јаче утврдили, могла је већ досад Немачка једноћа мало ближе к цели својој приспети, него што је данас.
Но најчуднија је загонетка та, што ови мили господари у том милом Франкфурту још ни сами то неувиђају, да је њиов час већ куцнуо. У Немачкој сад влада политика кнезова, и ови хоће саједињење, но сасвим друго, него што је оно, које народ хоће. Зато дакле сад горе стои Немачко јединство, него што је икад пре стојало, и цела њиова надежда је на будућност. Немце може само република сајединити – ал' по садашњим околностима имају врло слабачку надежду за републику.
Ко би о томе сумњати хтео, тај нека само погледа на стање садашње Берлина. Тамо истина има страна републиканска, или као што се она сама назива, демократичка, доста велика и многобројна; но богатија част житеља, која је републици противна, много је јача, и снажно држи с краљем А војска? та је, као што би краљ прускиј рекао, најбољим духом надахнута. Зато ако тамо и букне какава буна, као што је вероватно, то се може сигурно очекивати, да ће она од многобројног воинства угњетена и притиснута бити, но онде ће бити сарањена не само једноћа Немачке, него још и слобода Пруске. – Ако ли Берлинци мирни остану, одна ће ијм њиово назадујуће министерство дотле мало по мало од њиове задобивене слободе крњити и одузимати, док најпосле само споменици од ње остану. Но ово Берлински демократи добро увиђају, и знају, да од Франкфурта нема већ више ништа, они и то знају, да је Прускиј краљ и Пруска војска највећиј противник франкфуртскога јединства Немачке, и зато они хоће да заведу Немачко јединство у Берлину, и то помоћи Прускога краља и Прускога воинства. Они виде, да од републике за сад нема ништа, а зато намеравају прогласити Прускога краља за цара Немачкога. А кад овај помоћу своје војске Немачку једноћу у дело приведе, лако ће бити њега сбацити и у Берлину републику прогласити! – Овакови су изгледи и намере Немаца, – хоће ли се њиов план испунити, то ће будућност показати. (Из јутрењег листа Чешког.)


* Frankfurt a. M. aus der Vogelschau.jpg (807.54 KB. 1568x854 - viewed 32 times.)


Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 072



« Reply #1728 on: August 23, 2019, 07:13:10 am »

У Београду 30-га Октобра.

Данас нам је дошла првиј пут Бечка пошта; донела је страни новина, а из Беча само 'Винер Цајтунг' од 22. и 23. т. м. Ове саобштавају само званична известија и наредбе, а ни најмање не претресају последње догађаје, нити се иоле пуштају у какав говор о њима. Из тога се види, да је штампа тамо јако ограничена. Између други наредба доносе и царско решеније, коим се сабор из Беча распушта и на дан 3-г Нов. у Кромерижу сазива.
'Загребачке Нем. новине' доносе неколико известија из Беча; из ти се види, да је маршал кнез Виндишгрец револуцију Бечку сасвим удушио. Он од положени условија покорности није хтео ништа попустити. 16-га првиј пут се бој заметно. Војска кнеза Виндишгреца дејствовала је на предградија Финф- и Сехсхаус, грофа Ауершперга на Маријахилф и Виден, Хрватска на Ландштрасе и Белведере, а кнеза Рајса на Дунаву. Управо у 9 сатиј започне канонада. Бечлије су се истина храбро држали али понајвише су онде ретерирали, где је војска јуришила; у Ландштрасе Хрвати су се срашно показали, многе куће изгледају сад као развалине, двориште Ђурске и Глогничке железнице ракетама је запаљено, будући су се тамо Бечки бунтовници укопали били, и тек када се ватра родила и кад су се чаркаши (пленкари) приближили, узмакоше. На барикаде и куће понајвише се пуцало из топова од 12 и 18 фунтиј, битка је трајала васдан и свршила се тек око 8 сатиј у вече, почем су Хрвати већ у 4 сата по подне први са своим задатком готови били. Они заузеше Ландштрасе, Јегерцајле, Шварценбергову башту и Белведере, а остала војска Маријахилф, Виден и т. д. Пуцњава из топова и пушака била је страшна. Колико је погинуло од обе стране незна се још. Као што се говори маршал  хотео још исто вече опет бомбардирати дати, но Јелачић-бан га одврати. Сутрадан 17-га прошло је без боја: а 18-га до 9 сатиј у јутру остављен ја био последњиј рок за предају, на које се варош на милост и немилост преда. Страх, недостатак џебане и ране били су главни узроци, што се бунтовници предадоше.
19-га Мађари с ударили на бана, на које бунтовници у вароши на ново главу подигну и запале царскиј двор. Виндишгрец је у вароши овај покушај осујетио, и варош сасвим умирио, а на пољу бан Мађаре до ноге побио, кои су се истина жестоко опирали, ал' од учестани бомба банови тако се уплашили, да су без обзира куд кои бегали. Како су на овај начин Мађари узбијени били и војска већ сав Беч заузела, Виндишгрец под 20. изда проглас, где следујуће наређује:
1. Беч, његова предградија и околина у простору од две миље проглашује се у стање обсаде и подвргава се војеној власти.
2. Академичка легија и народна гарда (последња само до свога преустројења) укидају се.
3. Обштинскиј савет има за 48 сатиј сво оруже од житеља покупити, после ће се куће прегледати, па у кога се оруже ма каково нађе, судиће му се преким судом; оруже не морају положити стражари сигурности, полиције и финансије, затим они чиновници, кои по званију своме имају сабље пасати: оруже приватни људиј на особитом ће се месту чувати са назначењем имена, коме припада.
4. Сва политичка друштва имају се затворити, састанци на улицама од више него 10 лица забрањени су, све гостионице и каване у вароши до 11 а у предградијама до 10 сатиј у вече имају се затворити. Ко против тога узради, пашће под војениј суд.
5. Штампа остаје међутим ограничена.
6. Сви странци имају пасошем своим показати чега ради се у Бечу баве, па кои то не узможе показати, има се удалити; кои би кућегазда којег странца прикрио, пада под војениј суд.
7. Сваком ће се преким судом судити: а) ко би покушао ц. кр. војску на вероломство навести, б) кои би словом или делом на буну подстракивао, или таковој на руку ишао, в) кои се при каковом састанку на опомену власти неби удалио, и г) кои би се при бунтовничким састанцима с оружем у руци нашао.
8. Све барикаде по вароши и предградијама има општинскиј савет с места у свакој тишини покварити и калдрму поправити дати.
9. Док траје стање обсаде, војена ће власт старати се о поредку, миру и безбедности вароши и њеној околини, а јавна надлежателства имају друге своје послове непрекидно одправљати.
10. Установљава се један средоточниј одбор под председатељством генерал-мајора Кордона, кои је скупа и управитељ вароши, – и овај одбор управљаће све послове, које изискивало буде стање обсаде.
За строге ове наредебе Видишгрец вели, да оне само на то иду, да се из анархије приведе стање уставнога права. Осим тога од обштинскога савета искао је Виндишгрец, да му се нека извесна лица издаду, међу тима налазе се и ова: емисар Пољскиј Бем, др. Шите, и секретар мађ. министерства Пулскиј. – Сада је у Бечу велика строгост; све преднаведене наредбе Виндишгреца без оклавања су испуњене. Око вароши на сваки сто коракљаја стоје коњаничке страже, које заповест имају, да свакога убију, кои би бегао. У предградија несме нико ићи, много мање пак допушта се коме изићи. – У вароши није велика штета учињена; највише је страдало предградије Маријахилф, које се последње предало. Царска библиотека и природниј кабинет нису изгорели, но само кровови на њима; напротив сва је изгорела Августинска црква. – Беч се сада преобразио у правиј војениј стан: силна војска стои под оружем по највећим улицама. Капије варошке све једнако су затворене; свуда је мртва тишина, и кад варош, која је изузимајући војене станове, сасвим пуста постала, прођемо, неби веровали, да је овде не давно буна владала. Трговина и радња је са свим стала, сви дућани су позатворани, невоља и нужда сиромашне светине већ је скоро несносна, која ће приближавајућа се зима још већом изцрпљене државне и варошке касе није надати. Такође је велика оскудица у сребрном новцу. Управитељ народне гарде, Месенхаузер, и чланови његовог генерал-штаба затворени су, – кажу зато, што су тајне договоре имали са Мађарима. И многи учредници новина и чланови демократичкога друштва такође су позатворани; кои би желио бити затворен, нека само на јавном месту какав разговор поведе о демократии! До сада иј има до 500 затворени. Од они солдатиј, кои су чету своју оставили па уз народ пристали, већ су многи ухваћени и стрељани.
Овако гласе известија из Беча до 24-га т. м. Истина из њи видимо, да је буна утишана, ал' опет ствари не стоје тамо баш како ваља: с једне стране строга војничка влада и противуставниј ове одпор демократии, и тим првиј корак реакције; а с друге безбројна сиротиња глађу се пати! Ако се брзо томе невољном стању не помогне, зар људи не могу у очајање доћи, па крајности се латити? Гладном је човеку све једно: ил' од глади ил' од пушке умро. На свакиј начин не може се још узети, да је у Бечу све свршено: ласно тамо-при свој војеној строгости – може опет ватра букнути; ал' онда 'последњаја будут горшаја первих': онда ће наступити страшна појављења, онда ће се на срамоту човечества привести грозна позорија зверскога крвопролитја! Да Бог умудри доброга владаоца, да сходним наредбама оваково зло предупреди!

Како је банкротираниј Мађарскиј министер Кошут безобразан, најбоље се види из онога фантастичкога писма, које је кнезу Виндишгрецу писао. Ту он излаже, да Виндишгрецово положење као повелитеља све Аустријске и Угарске војске као незаконо припознати не може, и зато му ултиматум даје: 1) да за шест сатиј престане Беч бомбардирати; 2) да Јелачића и његову војску разоружа; 3) а он са својом војском да се толико удали, како слободном саобраштају с Бечом и довозу ране неће сметати. Не испуни ли то Виндишгрец, то ће Мађарска војска Бечлијама у помоћ доћи. Ал' и Виндишгрец га је лепо оправио, одговоривши му: да с бунтовником договора нема; а и Јелачић га је тако предусрео, да је једва у Пожуну са своим опаклијашима од бегања оданути могао. Да ли ће се овај човек кадгод освестити? Тешко, осим кад више људиј узвишен буде.

Ако је и заповедио краљ законим путем, да се Мађарскиј сабор има разићи, опет зато овај држи своје седнице, где разна беззакона заклучења доноси, краљу се спрда и царску војску разбојничком назива, и тиранством проглашује, што је цар дао Бечку буну удушити. И Мађари се још усуђују кога за тиранство опорочавати, а њиовог Кошута прва је реч увек слобода, а друга одма вешала?! Између други случајева, где се безбројне жертве Мађарскога тиранства и безчовечнога тероризма под вешалима пале, наводимо један трогателниј, кои се ови дана у Њитри догодио. Ухвате Мађари изредног Словачког родољубца Шулека и после несретнога похода Словака на смрт осуде, због тога, што је у интересу Словенства радио. Кад га под вешала доведу, стану му обрицати, да ће га помиловати и слободна одпустити, ако се остави Славенства и закуне, да никада више за Словаке радити неће. 'То не могу и нећу. Словаци се хоће и морају подићи!,' био је јуначкиј одговор овог благородног пријатеља народа свога. Кад су га на вешала вукли, викао је: 'Слава Славенству!' и то су биле последње Шулека речи. Слава спомену овога великодушног Славенског младића! И ова је смрт поштена! – он је умро за народ. – Проклетство и освета неба његовим убијцама!

'Кошут Хирлапја'  пише из Варадина, како су се Мађари страшно преварили са именима, која се на ић и вић окончвају. Половина официра у Варадину, вели, потајно су црножутци, а то ће рећи: царски људи!

На заповест Мађарске бунтовне владе, да се у свима градовима Мађарскиј барјак развије, овако ијм је одговорио честитиј старина и јунак Рукавина, и његова градска војска: 'Манифест њег. вел. цара и краља од 3. Окт. из Шенбруна подписан је и једним министром, по томе је у сваком призренију законит; овај манифест проглашава Угарску са сајуженим земљама у стање обсаде, по томе је и град Темишвар у стање обсаде постављен. У следставу истога манифеста војска је разрешена од владе Мађарскога министерства, које је скупа и раскинуто, и познатиј министер финансије Кошут као бунтовник забиљежен. Ако дакле лице од њег. величества за бунтовника проглашено још такове наредбе издаје, као што је она, која налаже, да се Мађарскиј барјак развије, то тим даје једно доказателство више, да је он тога назива достојан, па му се зато не може дати право, да име народа и свога краља злоуптребљава, да државне служитеље, кои, својој заклетви и дужностима верни, за свога уставнога цара и краља последњу кап крви жертвовати готови су, за издаице отечества извиче и изван закона за фоглфрај прогласи. Ми истина не сумњамо, да у оваково време, где је свакоме праву народа противан убијством кр. комисара пример, дат разбојништву, у оваково време, где се лепиј дар доброга владаоца, слободна штампа, на подупирање разбојништва злоупотребљава, – налази се људиј и за посао разбојничкиј, и да ће по томе многиј храбриј муж при испуњавању своје дужности од руке разбојника пасти, но нека нико немисли, да ће нас такова опасност и један часак узколебати на путу чести и дужности, коим смо до сада ступали. Не, шта више, једнодушно и решително изјављујемо, да ми Темишвар, док се садашње не изравнају и крепко, не на насилним мерама основано правителство не понови, никоме предати и ни од кога заповести примати нећемо, него знаменитиј овај град монарху и династии свима, нама у власти стојећима средствима, нашом крвљу и нашим животом сачувати.'

Овим поводом 'Фиђелмези' пише: 'Заповедник града Темишвара скоро ће сав Банат у својој власти имати; Мађарским сељацима одузимају се не само пушке, него и косе, сикире, виле и т. д. Решенијем војенога суда живот и имање свакога житеља обезбеђено је; из града нико несме више од 4 дана изостати, у потивном случају одма му се добра узапте. Кошут је проглашен изван закона.' Као што видимо у Темишвару ствари добро стоје; напротив у Араду није најбоље. Град тамошњиј ладнштурм и гарда сасвим је обколила и свакиј довоз ране пресекла. Зато заповедник даје варош скоро свакиј дан по 1–2 сата бомбардирати. Новиј Арад је мајор Маријаши са гардашима освоио, у следству чега су тамо настањени бивши улани у Темишвар се одвукли, кои су путем сва Мађарска села обезоружали. По приватним известијама ово разоружање врло добро напредује: од Арада до Темишвара, па одавде доле већ до Кикинде сва су места разоружана и под влашћу Темшварске војене команде.

У Ердељу су непријатељства са Мађарима на све стране букнула, и на неким местима већ је до боја дошло. Румуњи се љуто бију, и свагди до сада победише. Подполковник Урбан са 10 компанија 2-ге Рум. гр. регименте заузео је Марошвашархељ и тамошњу гарду разоружао. Мађарски племићи бише са свију страна у вароши, које су њима наклоњене, и то не само од Румуњски него и од Мађарски сељака, од кои последњи читаве обштине развиле су цаске заставе. Житељи у Жибу, све сами Калвини, дакле тим већма Кошутовци, везали су и Урбану одвели свога свештеника, кои иј је против цара побунити хотео.

Као што Пражки листови јављају, Виндишгерцова војска издаје се за бранитеље Славена. Многе чете војника, а нарочито сва посада тврдиње Краловхрадец одмарширала је са Славенским кокардама на прсима. Ко би још пре неколико дана очекивати могао, да ће Виндишгрец бранити ствар Славена и да ће војска из Краловхардца са плаво-црвено-белим ружицама отићи против непрјатељског славенству Беча, и да ће солдати праштајући се с оним Прагом, кога су пре 4 месеца у беснећој мрзости разваљивали, сада узклицавати: 'Ми ћемо за Славене нашу крв проливати!' Чудно се заиста окреће точак историје!

По известијама из Кракове руска војска, на глас о последњем преврату Бечком, дошла је опет на границу, одкуда се на зимње квартире уклонила била.

У Италии почиње се опет комешати. У Верони су одкрили један комплот, коим се ишло да тврдиња Сан Петро, која са свои 10 топова сву варош у шкрипцу држи, дође у руке сузаклетника. Они су тога ради дали себи направити хаљине, као што иј тамошньи Аустријски солдати носе, па су се тако преваром мислили у тврдињу увући. Ал' ијм се за времена у траг ушло, и коловође су похватани. Млетчани су 16. т. м.са 1000 војника навалили на Малгеру, и послужила ијм је срећа Месру и Фусину од Аустријaнаца освоити, но последњу Аустријска војска опет отме.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 072



« Reply #1729 on: August 23, 2019, 07:24:57 am »

У Београду 31-га Октобра.

Бечка је пошта данас опет изостала. Јуче је имао већ другиј курир из Беча доћи, а још нема ни онога првога од прошласте недеље! Приватно се врло неповољни гласови разносе. Кажу, да је Виндишгрец дао све заоставше у Бечу членове сабора позатворати. Ми истина нисмо никада с овима се слагали и као непријатељи њиови могли би се томе радовати: ал' као пријатељи уставне слободе тај поступак Виндишгрецов ако је истинит, неможемо никако одобрити. Ако је кои између њи био бунтовник, нису сви, па зашто да сви страдају? и зашто да се постојање сабора у сумњу доводи? Шта ли ће бити од сабора у Кромерижи, кад чланова нема? – Сва је прилика, да ће реакција сад истом да се покаже па многи ћемо се љуто оманути, ако јој коварство за руком изиђе, које у осталом од либералнога чуства Славена надамо се да ће осујећени бити. 'Славени неће већ дуже бити робови,' рече ономадне М. Галовин. Чеси су већ каутелу на противуставне поступке Виндишгреца поставили. То треба и сви други народи да учине. – За сиромашне Србе највећа је опасност, да ће преварени бити. Толико је већ изишло царски манифеста о садашњима покретима, па нигде о њима јошт ни спомена неби, као да њи у монархии и нема. А како да цар и заузме се за њину ствар, кад онај, кои се Србима за пријатеља издаје и њиовим се покретом ползује, надлежно место, како чујемо, не извешћава, да су они устали за права своја и за избављење цара свога, већ да су се узбунили, деморализирали и у анархију прешли! – Срби чувајте се: многу гују недру имате. Ви сте устали за слободу своју па овом и цара свога да одржите на том путу остајте и недајте се увући у коло реакционера – ако би то гдекои лукавиј пријатељ наш хтео. Научите се мудрости од многогодишњега страдања нашег пазите добро коме поверње сво поклањате. Ви већега пријатеља немате осим свога рођенога, па таковог истом чрез овога у цару своме. Ако вам се пак кои иноплеменик пријатељем показује бити, знајте да то не чини што Србство љуби, или што би нама добра желио, но рад је нашим леђма себи или другоме неком ползу да принесе. У туђина вере нема!

Англијске новине 'Times' врло оштрим речма опорчавају Бечлије за последњу револуцију, говорећи, да су се они револуцијама и демократиом (!) сад тако искварили, да непријатељ исто тако горзан и погибоносан као некад Турчин у зидинама Аустријскога главнога града станује.


* Револуција у Бечу.jpg (487.2 KB. 1172x702 - viewed 30 times.)
   

« Last Edit: August 23, 2019, 07:34:09 am by JASON » Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 072



« Reply #1730 on: August 24, 2019, 10:07:47 am »

У Београду 1-га Новембра.

Данас дође редовна Бечка пошта, а с њоме и Пештанска. Курира још никако нема! 'Винер Цајтунг' од 24. пр. м. не доноси ништа ново осим неколико данашњи огласа коима се (…) Карло Алберто Радецкому војску брзо сатрти. На наводе, да су се околности за Мађаре врло (…) угодне у име Бога да не буде истина. Дај Боже, да се граничари – ал' не вероломно, већ с допуштењем цара свога – кући врате, па ћете ви видити како је то за нас пробитачно! Погодићете у (…)

Мађари званично објављују, да је војска из Темишвара у Крашовској и Темешкој жупании вармеђаше протерала и војене власти установила; од сви Мађара оруже поузимала и Србима га и Румунима предала, кои се сада листом на њи подижу.

Из Врбаса од 17. пр. м. пише неко у Будимским новинама, да су тамо пре два дана доведена два Србијанца, кои су из Томашевачког логора утекли. 'Овде смо иј, вели, човечно предусрели и у Бају оправили, и казивали су нам, да су натерани били на оруже устати, и да 600 Србијанаца има кои би к Мађарима прешли, кад се неби бојати имали, да ће као непријатељи примљени бити.'  (Каква је то пресна лаж! Србијанци ће из Томашевца побећи, па кроз сав шајкашкиј баталион проћи, где су толике страже, и да иј нико не спаси, него да чак у Врбас отиду! Тешите се сметењаци тим само, да ће Србијанци браћу своју изневерити па ће вам они већ скроити опаклију! У.)

У Галиции влада велика раздраженост; Мађарски солдати одонуд појединце беже; међутим на путу се хватају и у Праг доводе. Од читаве једне регименте Тернопоњу и околини само је остало још 30 момака. Ово ласно томе послужити може, да Руска војска у Галицију дође. Некиј Диерницкиј кажу да је са 4000 људиј отишао Мађарима у помоћ!

Пруси се заузели за Бечлије. Њиов сабор наложио је министерству, да свима, држави у власти (…) средствима народну слободу у Бечу, која се у (…) налази, одбрани. Ова господа врло лепо поњатије имају о слободи. Да нас Бог сачува оваки бранитеља. Они би хтели, да бунтовне Бечлије спасу, па све друге народе у робству задрже. А доцне су се сетили! – И Франкфуртовци протестирају, што се Беч бомбардирао. Нек' се чувају, да и њи не заокупи какав Виндишгрец. – Немци у Берлину држе некиј демократичниј конгрес, кои проглашује слободу свију људиј, – ал' за слободу свију народа неће да зна.

Управо сада стиже нам глас, да је ономадне велика Мађарска сила ударила на малиј логор Србскиј у Стражи у Банату, кои не могавши јој одолети, морао је ретерирати. Ту су Срби изгубили три мала топа и до 20 погибши људиј.
 

У Београду 2-га Новембра.

Ноћас је дошао курир из Беча. Одонуд ништа ново, све је на миру и у тишини. Напротив донео је глас, да је Јелачић-бан на Мађаре ударио и већ је до Пожуна дошао, овај бомбардирао и Мађаре растерао. Новине ни једне јошт ништа о томе не помињу; а из Пеште се туже да ијм већ од неколико дана из Пожуна никако не долазе. Генерал Шимунић на походу своме свуда диже Словаке на оруже. Словаци се листом дижу и ударају на Мађарске спаије, благороднике и Чивуте. Сва је прилика, да ће се у горњој Угарској родити страшан бој сиромаха против богати, поданика Словака против помађареног благородства, кои се потом и даље међу Рушњаке и Влахе разширити може. Већ сад свуда уставшиј народ захтева, да се сва добра благородства међу народом поделе.

Депутација Пражка, састојећа од 25 отмени грађана сваког реда, која је под предводитељством Пражког градоначалника дра. Ванке к цару ишла, да моли, како би се Виндшгрец опоменуо, да у духу конштитуције човечно и штедљиво с Бечлијама поступа, и коју је цар врло милостиво примио, но с одговором незадовољавајућим одпустио, била је 10. Октобра у Оломуцу од кнеза Јос. Лобковића, бившег о Духовима безславног команданта Пражке народне гарде, тако увређена, да га је писмено цару зато тужила, и сад Чеси страшно вичу на злочесту околицу, која се код цара налази, камарилу сачињава, и која се, веле, у сваку цену од цара удалити и растерати мора. И кнез Феликс Шварценберг увредио је исту депутацију говорећи: 'Шта ће ти Пражани овде, они још нису ни опрали себе због духовски догађаја'! Док су овакови људи, као: Лобковић, Шварценберг и саветници Ерб и Пипиц, кои су били главни стубови Метернихове владе, око цара, дотле заиста постои камарила, и слобода је у опасности!

Дана 22 Октобра дошли су Франкфуртски комисари за Беч, враћајући се из Оломица, у Праг. Чеси питају шта они траже у Прагу?

Осим 'Винер Цајтунга', које се строго придржавају званичнога ауторитета, дошао је данас из Беча и Журнал Ауст. Лојда, кои у доста либералном духу претреса последње догађаје Бечке, приписујући иј новцу и интригама иностранаца, тамошњем демократичком клубу и којекаквим радикалним републиканцима, коима није стало до праве слободе, већ до лични интереса. О ономе гласу, да је кнез Виндишгрец дао све чланове сабора позатворати, новине ништа не спомињу, но напротив јављају, да су сви они отишли у Кромерижу, где ће се сутра сабор на ново отворити. Како неби сиротиња у Бечу, која се глађу пати, повода каквој смутњи дала, обштинскиј савет сваком сиромаху даје по 15 кр. ср. на дан, док се радња не отвори.

У Лвову су 23-га пр. м. неки радикалци, наговорени Кошутовим емисарима, покушали били подићи се против тамошње посаде. Једна част племства, народне гарде и пролетарци освоише сва јавна зданија, и буна је већ била у свом течају. Варош се три сата бомбардирала, и тим опет мир повратио. И у Брну су се такође били посленици побунили, но сложним настојавањем народне гарде и војске умирили се.

Из Славонске краине стижу вести, да је народ тамошиј обколио град Осек. Ландштурм је уређен и утаборио се код Вуке, не далеко од Осека. Путови око Осека сви су раскопани.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 072



« Reply #1731 on: August 24, 2019, 10:10:17 am »

Дописи.

Из Срема, 19. Окт. Народ је наш у војводовини заиста досад доста и физичне и моралне снаге показао. Кои потање испитује течај целог покрета нашег од почетка, мора га ово одушевљење, ово урођено витежство народа нашег до удивљенија довести. Он је, тако рећи, с празним рукама почео, а сад сва за рат средства у рукама има; он је се с малом силом подигао, да крављу праотаца свои задобивена права на ново обезбеди, и у живот уведе, а сад је кадар непријатељу свом, кои је до 50 хиљада воинства супрот нас дигао, крепкиј одпор дати, па и с највећом штетом његовом тако га одбити, да му већ ни на ум непада, а и грози се при помислу на Србина, на граничара храброг, ударити. Сад су већ тако, душмани наше народности, Мађари, духом клонули, да нас већ по своим новинама моле, и преклињу, да против њи невојујемо, кои нам све радо дају, што иштемо. Ал' мудар је Србин, неда се он лепим речма варати сад. Доста је он жертва паклене политике бивао, сад га је нужда а невоља досадања мудрим научила бити. Никад се из нечовечне гордељивости своје Мађари понизити неби, Србље молити, оне Србље, које су ни штрангом, вешалима и другим безбожним нападенијама и гоњенијама, хтели у окове робства на ново метути, да нису увидили, да ијм ти Србљи, које су они досад презирали, главе већ доћи могу.
Дакле браћо сложно! Сад је још време, и то најзгодније време, да душманскиј рог сакрушимо, па славу своју и срећу потомству своме оснујемо. Свакиј појединиј треба и дужан је на слободе и избављења светиј олтар допринети. А особито ви свештеници народни, кои сте у почетку движенија нашег лепе и красне услуге народу чинили, њега одушевшљавали, и примере храбри праотаца наши пред очи стављали, сад је доба, већ крајње доба, да наново народ наш на свету цељ своју опоменете, руководите, обавешћујете, а и сами примером вашим предходите! Зашто да и ви, свештеници, које народ наш радо слуша, и радо примеру вашем следује, мачем у руци неби на обрану миле војводовине своје притекли? Кад сам пре некиј дан у Карловци, као посланик народниј у скупштини, бавио се, заиста не могу пропустити, да радост моју велику пред светом не изразим, видећи ревонст гос. проте Карловачког Павла Николића, кои заиста од целог народа нашег сваку похвалу и признателност заслужује. Он је у ревности к народности неуморим, при свакој опасности од непријатеља неустрашим показао се. Он и у логорима ноћива често, и народ свој у војеном стану непрестано лепим поученијем ободрава и одушевљава. Како се и најмање од Варадина чује, да непријатељ намерава на Карловце ударити, он је већ с опасаним мачем готов, и првиј јаши у логор! За похвалу овог дичног нам Србина могу рећи, да је његовим крепким настојавањем и пројектом и шанац од Варадина изкопан. Ово не наводим зато, да овог нашег родољуба похваљујем, јер он заиста покрај онаковог свог красног чуства, довољно у себи сам похвале и награде налази, него наводим, да други наши свештеници овом примеру следују, јер је са рода славом и њиова слава скопчана. Зато господо, крепко и мужествено, одважно и сложно народу нашем, добром и витежком, живо и ватрено славу праотаца наши пред очи стављајте, и на храбра дела своим собственим примерима побуђујте. Угледајте се на славом увеначе јунаке србске, гг. Луку Лазаревића, проту Ненадовића, попа Симљанића, кои су као свештеници мачем у десници непријтељу своје отачбине страх и трепет задавали, зато ће ијм вавек и остати име у повестници Србства неумрло! – Непријатеља ћемо победити: само с Богом па са слогом!


* у српском табору.jpg (336.03 KB. 748x848 - viewed 33 times.)


Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 072



« Reply #1732 on: August 24, 2019, 10:13:22 am »

У Срему, 16. Окт. За сутрашњиј дан заказана је главна скупштина ове жупаније, која ће се у Руми држати. Због важни предмета, кои ће се предузети, биће ова скупштина важна. Говори се јако, да ће млоги чиновници, које јавно мненије нетрпи, у овој скупштини оставку своју дати, ал' ја то неверујем, јер пре ће се још какве династије престол потрести и задрмати, него што ће та господа на ту мисао пасти.
У окружију Румском намеравао је окружниј судац, у место председтеља и чланова пододбора, кнезове и кметове, против наредбе, у Карловци дана 22. Јулија т. г. под бр. 2110. са споразумљењем чиновника ове жупаније учињене, понамештати, уздајући се на асистенцију, која му је на прошњу његову из Карловаца, али не зато послана, да он учињене већ једанпут наредбе, против воље народне, квари и руши. Посао му за руком није изшао, што су обштине одма увидиле, куда он нишани, и што ијм у ово бар време наименовање и постављење кнезова и кметова немириши.
У Иригу је тамошњег пододбора председатељ таквиј човек, против ког је у почетку ове године стециште (конкурс кредитора) отворено. Зар код толико важни, отмени и родољубиви житеља Ирижки, до тога је у овом отменом месту дошло, да је морала коцка пасти, да банкрот, код кога је, као што је обштепозанто, више хиљада форинтиј сиротињски новаца пропало, председатељ пододбора буде?! Честити Ирижани! ваша је обштина досад свагда у млогим пословима за пример другим  обштинама служила, поправите се, поправите се одма, немојте, да вам се деца по улицама смеју. Избирајте човека паметног, важног и отменог за председатеља, а не којекакве кукавице; па кад изберете једанпут, а ви га слушајте; па будући да вам је за окружног судца у део пао четитиј Србин, желити је, да га слушате, да налоге његове уважавате и испуњавате. И ваша дечица знаду, како вели апостол: 'Повинујтесја наставником вашим, ти бо бдјат о душах ваших.' 

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 072



« Reply #1733 on: August 25, 2019, 07:32:09 pm »

Србске Новине, бр. 98. од 5. Новембра 1848.

Народна Србска Скупштина 1-га и 3-га Маја 1848. у Карловци држана, пређашња политика дворска; и садашња политика нове Маџарске владе.
(Продуженије.)

Сад да видимо најпре како је закона народна Србска скупштина првог Маја радила; и је ли упутно у своме делању поступила; – а после ћемо дати још неке приметбе о судби овог народа Србског, у Аустријској држави. На прво питање неможе се само просто одговорити, да је упутно радила; него се мора упутност њеног поступања повисити с тим, да није ни могла у садашњем положају народа Србског другачије радити. Народ србскиј, кои се са свију страна првог Маја у Карловци скупио, врло је добро знао, да га више ништа к двору Аустријском невеже; а тако исто разумео је, да с новом владом Маџарском, која је без његовог знања и уплива постала, никакве свезе нема, нити имати може дотле, док ова (…)

          II.

Видили смо досада, како је народна Србска скупштина 1-га и 3-га Маја радила, и да је морала онако поступати у своме послу, као што је и поступала, сад да додамо још неке приметбе, о свему ономе, што је досада говорено о народу Србском.
С почетка одма видили смо, да близу до 40.000 Србски породица оставља свој завичај, и прелази у ове земље. – Чудна је судба народа ма кога, кои мора своју отачбину, у којоје је постао, одрастао, и на коју се навикао, оставити, и нова селишта тражити, особито така селишта, која треба најпре очистити оружем од непријатеља. Ова је судба народу Србском толико грознија била, него ли што би била ма коме другоме, што је народ Србскиј у љубави к своме завичају, и к своим обичаима много привржении, него ли и кои другиј народ. Оно место, где се Србин родио, она поља, на коима је младост своју провео, оно дрвеће, с коим и покрај кога је одрастао, оне брегове и долине, по коима су се одзивали гласови на песме његове, оне гробове, у коима почива пепео његови отаца, и праотаца, и које он сваке године барем по једанпут прелива с највећом побожности, несматра он тако као што су по јестеству своме, него иј сматра као знанце своје, као пријатеље, и побратиме своје, као највећу светињу своју, и теже се растаје с њима, неголи другиј са највећим добром своим.
Народу се Србском сад требало са овим свима растати, и свој милиј завичај оставити; и овај му је растанак са завичајем у толико још тежиј био, што га је овај опомињао и на некадашњу славу његову, и што је у спомену овоме на оним истим местима оплакивао изгубљену величину своју, на коима су предци његови у величини својој пред светом чувени и виђени били, и с проливеним сузама одлакшавао је тузи својој, и тражио у њима срцу надежде, која ће га подкрепљивати. Све је то требао сад оставити, и поћи тамо, куд га позива цар Леополд, преко деспота Ђорђа Бранковића, и преко патријарха Арсенија Чарнојевића.
Али на овој страни, куд је позван, стојали су таки изгледи за њега, кои су кадри били надјачати и највећу тугу његову за завичајем. Онде је био тако стесњен, да се није могао никуда ни помакнути, као што она позната пословица сведочи: ако у гору вуци, ако у пољу Турци, а овде му се осмејавала из позива и обрицања царског надежда, да ће до онога пре и лакше моћи доћи, за чим му срце његово од Косовске несетне битке непрестано гине. И опет га ово обрицање царско неби могло на то приволети, да се са стари свои седишта покрене, да се није уз њега успоредило и други важнии узрока. Али када је помислио, да га овде чека помазаниј деспот, кои ће га под деспотску своју владу примити, под којом ће, како му је обећано, политичну своју самосталност уживати, нити ће та више Турске паше по самовољству своме мучити, нити ће му аге и даије крв пити, него ће све оне земље, које од Турака отме, његове бити, и да ће са отетим овим земљама и ову своју отачбину, коју сад оставља, сајузити своим временом; онда је наравно ово чуство лепше будућности кадро било задавати у прсима његовим свакиј онај осећај, кои се за отачбином у њима појавио.
Ово се чуство његово још већма подизало с тим, што је добро знао, да га овде чека с деспотом множина православног народа Србског, кои ће се с њиме под деспотовљевом владом сајединити, и к народној својој будућности корачати. Таке су биле околности народа србског, кад се с патријархом своим договарао: хоће ли оставити свој завичај, и ићи тамо, куд га цар Леополд позива. – Код куће га је самовољство Турака газило, а овде га је чекала отеческа влада депотовљева. Код куће је био роб, а овде је мислио бити слободан; код куће се није могао ни помакнути против тирана свои, неимајући оружја у рукама; а овде је мислио под деспотом своим тиране своје надвладати, и освоити тврдо подноже за будућност своју. Код куће су га окружавали крвници, а овде су га чекала браћа по крви и вери. Је ли могао докле у том свом положаю одолети, да непође за срцем, којега је к слободи вукло?
Народ Србскиј добро је знао и то, да га овде чекају ратови и крвави бојеви; али је он баш зато и дошао овамо да може војевати против душманина свога, и да може својом крвљу очистити од непријатеља оне земље, у коима је некада под своим краљевима сретне дане своје проводио. – Да је он позван овамо, да овде у миру себе подчини царској влади, и одрече се своје самосталности; волео би био, јамачно, и даље остати под јармом Турским него ли такав гадан и безбожан корак против себе и своје будућности учинити. Србског је народа жеља била, повратити своју самосталност. По тој се жељи његовој равнала и политика његова, која је израчунала, да ће тако брже доћи к цели својој, ако се под покровителство Аустрије баци, и под деспотовом заставом све своје раскомадане силе саједини. У политици је дакле народа Срског стојало покровителство Аустрије, а не робство Маџарско; стајао је живот почитичкиј, а не смрт политичка. И ова је политика основана била на оном праву, које је природа дала народу Србском, тако исто, као што је дала и другим народима. Ове се политике своје морао држати народ Србскиј и сада, кад је наумио тежке Османске окове са себе да стресе. А покрај тога није могао пристати ни на какве друге уговоре са двором Аустријским, него на оне, кои се са његовом политиком слажу.
По томе није онај народ Србскиј ништа сгрешио, кои је 1790. г. оставио свој јужниј завичај, и у њему многу браћу своју, и повукао се овамо; јер није дошао овамо, да ослаби, него да одјача, и да под покровителством Аустрије што скорије дође до своје јединоставности. Покровителство дакле било је главна точка свију они уговора, и договора, које је народ Србскиј, долазећи овамо, с двором Аустријским имао и на то је пристао, а ни на што друго није пристао, нити је могао пристати, имајући пред очима своју народну политичку будућност. Али је покровителство ово сад дошло на решето, које су окретале две политике: политика Србског народа, која је покровителство примила, и политика двора Аустријскога, која је покровителство давала. Србска је политика примила покроивтелство Аустрије, али за своју цељ, која је била свему свету позната; а Аустријска политика је дала покровителство, но опет за своју цељ, коју је у потаи држала: а ове су две цели наравно једна другој противне биле. Сад су се дакле и те две политке једна према другој поставиле, и свој посао почеле свака по своме положају радити. Србска је политика била проста, и искрена, јер је имала праведну цељ пред очима; а Аустријска је политика била лукава и измајсторисана, јер је имала неправедну цељ пред очима. Аустријска је политка напредовала у својој намери: јер је доста снаге уз њу стајало; а Србска политика није кадра била к својој цели напред корачати, јер је снага народ Србскога све једнако раздвојена и растројена била, и није се могла никако у једно средоточије скупити. И тако су ове две политике све до данас једна другој противне остале. Србска полтика видећи, да од напредовања к својој цели нема ништа, остала је у обрани, а Аустријска осећајући да је јача, напредовала је у нападању. – Како је ова политика с нама поступала, видили смо већ напред, где смо описали, како радила против права наши, и против политичне самосталности наше; а сад ћемо у кратко напоменути каква је још средства употребила, да нас са свим затамани и затре.
Измајсторисана политика двора Аустријског добро је одма с почетка пазила на све оне околности, у коима се показивао карактер или одлуче народа Србскога; – како ће после моћи једну по једну од ови или сасвим укинути, или претворити иј у другачије, тако, да народ Србскиј мало по мало изгуби сав свој карактер народниј, а да и неосети, да га је изгубио. На овом свом путу увери се она, да је источна вера, и првославна црква код народа Србског тако утакана у народниј живот, и да су побожни црквени обичаи тако спојени са народним животом његовим да се овај народу Србскоме никоим начином неможе одузети дотле, докле он у својој православној вери и цркви постојан остаје. Сад јој је дакле најглавнии задатак био: народ Србскиј из тога постојанства покренути, и од цркве га своје одтуђити. Овај је задатак са главном цели политике свезан био тако, да би га она само онда могла сметнути с ума, кад би и цељ своју забацила; јер она је добро знала, да је народу Србском, као православном народу, привилегијама осигурана полтична самосталност у монархии Аустријској; па кад изуби или остави православну цркву своју, изгубиће с њоме и онај карактер, на коме се оснивају сва права његова.
Али је и то знала, да је опасно дирати у ту светињу народа, јер тако му неће дирати само у савест, него ће му запети и за срце његово, које у православној вери и цркви све своје задовољство, и сву своју религиозну утеху налази. Требало је дакле овај посао под видом пријатељства радити. И доиста је с почетка начин постпања свога тако удесила, да је другиј, судећи по њему, морао помислити, да политика жели народ сретнии учинити тим, што га намерава поримчити, и поунијатити. Јер где се сад у том свом послу јавно пред светом показала, тако се показала, као да нежели народ Србскиј упропастити, него жели једног или другог (наравно кои њој иде на руку) сретна учинити. Она није давала свом поступању изглед политичне намере него је све на рачун папежа и догмата Римске цркве радила. По начелима безбожног Језуитежа кои је свом скоро Европом био завладао, поставила је она Римску цркву према православној Србској цркви тако, да је ова морала држати себе за најнесретнију, кад је погледала на ону како блиста, и како се сјаи свугде и на сваком месту. Поглаври римске цркве, и мањи свештеници живили су код куће у највећем богатству; а у животу политичном уживали су све чести, сва достојанства виша, и делили су владу са правителством државе; – а србске цркве поглавари рвали су се код куће са сиротињом својом, а у животу политичном не да нису само никакве чести уживали, него су били свагде и на сваком месту презени, и тако понижени, да се нису никада ни помолити смели, ако нису хтели бити јавно срамоћени. Овим је начином намеравала до тога довести наше црквене поглаваре, да они сами зажеле овог свог понижења и сиротиње опростити се, – а к томе ијм је један само тај пут оставила отворен, да оставе своју презрену цркву, и пређу у римску, у којој су иј чекала богатства, и раскошност живота. А ако је спазила, да се појавила код ког свештеника та жеља, тога је она бранила од свакога зла, старала се да напредује у добивању достојанства, надајући се, да ијм већу власт у народу узима такав, тим ће боље моћи јој на руку ићи у извршивању намере њене. Тако је под Леополдом у Хрватској на место живог зазиданог епископа постављен за епископа његов наместник Павле Зорић, кои је обећао, да ће с народом своје дијецезе прећи на унију, и кои се после, као што се зна, и подписао на унију. А кад је после дугог времена 1724. изабан и постављен био за епископа Хрватског Симеон Филиповић Новосађанин, и Раковачкиј калуђер, кои је постојан у православној вери, и цркви био, онда је политици већ неповољно било, што је наишла на таквог владику, кои се неда ни осолити за њену намеру. И да јој и даље неби сметали таки људи у Хрватској, где јој је већ пошло за руком дело њено, кад овај наскоро умре, науми не дати Србима епископа, него ту епископију раздели тако да половина подпадне под Карловачкога (Карлштадскога) епископа, а половина под Костајничкога. – Тако је после иста политика, радећи на извршавању свога плана, епископа Будимскога Дионсија Новаковића у Беч без знања митрополитова и други епископа зивкала, и њега за своје намере ловила. А кад га је вредниј наш митрополит Павле Ненадовић, бојећи се да га не обману, и непреваре, из синода опоменуо, и мало покарао, шта тражи он по Бечу без знања његовога, онда је политика, дознавши то, по свој прилици од истог епископа, писала Митрополиту једно гадно писмо, у коме га страшно грди, и заповеда му, да се одговори, како се он усудио у тајне њене дирнути, и Будимског епископа запитати, шта он тражи по Бечу, кад је она њега у Беч на саветовање позвала. Тако је Мелетију Ковача, кои је из православља прешао у унију, поставила за бискупа, као подручног В.-Варадинском латинском бискупу Форгашу, и писала папи, да га начини викаром апостолским, како ће се и други наши свештеници, које није могла с дукатима премамити, овим начином полакомити за таку чест и прећи на унију.
(Продуженије следује.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 072



« Reply #1734 on: August 26, 2019, 09:46:26 am »

У Београду 2-га Новембра.

Напоменуто је више пута у овоме листу било, да се Пољаци цепају своје браће словенске, и не само уз Мађаре и Немце пристају, него овима и помажу још, да Славене удруче. Један јединиј лист 'Gazeta powszechna' изузимајући, сви други Пољски листови оваким су злочестим духом испуњени. А зашто, запитаће кои простодушниј Славенин, браћа Пољаци тако неверно с нама постпају? Кои познаје историју Пољскога племства, како је ово увек не само другиј покорениј, но и свој рођениј прост народ угњеавало, тај се данашњем противславенском поступку Пољака неће ни мало чудити. Њиова аристократија једнака је и једну судбину има са Мађарском; ту је дакле извор ове њиове симпатије према Мађарима. Колико се год они демкратиом хвастају, колико год радикализам на своје заставе уписују и тим дух данашњега времена примати показују се: ипак су они као и пре аристократички и разумеду републику још непрестано у смислу, као што је у 17-м и 18-м столећу у Пољској постојала. За чудо! Ова деморатија која је аристократичка, ова република, која реубликанца нема, тако се увртила у главу Пољака, да се великој множини њини тако речени изображени ни најмање не допада, запитати, да л' је то заиста република, зашто се боре и за чим теже? По томе пак они се држе још све једнако оне политике Француске, која је од времена Jулијске револуције непрестано ишла за Европским ратом, коим мисле доћи до политичког саједињења свои разкомадани земаља. Дивно је, да они не траже морално саједињење, а без овога шта данас важи политичко? Ништа, и сама је кимера! Дивно је и то, да они никако неувиђају, да је данас тешко произвести рат Европскиј, обшту једну револуцију; Француска то би, може бити, у својој сујети желила, ал' томе нису ни Аустријски Славени, није ни Немачка у својој централној власти, није ни Англија, а ни сама Русија наклоњена: па шта би онда било с Француском, шта с Пољацима? У Француску би опет саједињено воинство ушло, и она би страдала горе него под Наполеоном, она би за навек пропала; па наравно и Пољаци, кои се с њом држе, били би опет у надежди својој преварени. Они би дакле за себе пробитачније учинили, да гледају душевним средствима и силом истине морално свој народ да саједине, а политично саједињење колико је немогуће, толико је и излишно данас, где се државе немају сматрати као земље оволико и онолико простране, овом и оном подвржене, но као скуп народа, кои, ако ће и под разним скиптровима бити, опет к једној цељи – к процветању своме и изображавању човечества – тежити може. Јединство државе није непосредствено следство јединства народнога; то нам показује сама Пољска историом својом; показује и велико оно царство Римско, које је баш онда пало, кад је највећма у целокупности својој саједињено било. Морално јединство, то је основ народнога јединства, то и condicio, sine qua non, среће и славе народне.
Пољаци браћо, ако сте пријатељи народа свога, оканите се којекакви сањарија, не парајте утробу народу своме! Познајте онај дух, кои у народима живи и коим народи своје определење постизавају! Не сматрајте народе сроднога племена као природне непријатеље, а напротив народе различнога поколења као природне сајузнике! Та династичка политика до сада је и вас и сав народ Славенскиј у робству држала. Зар то још искусили нисте? Зар ћете јој опет на руку ићи? Е, онда погибељ твоја од тебе Израиле!

Славнеска журналистика у Аустрии врло се јако подиже и мерило према Немачкој обдржава. Чешка је у најбољем цвету; за њом иде Пољска, па Словенска и Хрватска; Србска је – на жалост – понајгора. Пешт. Србске Новине престале су излазити, и јединиј Вестник сада што излази! па и овај да нема у честитом Огњановићу ревностног саделатеља – мизирабно би изгледао! Шта је томе узрк? Ништа друго, но уобичајена већ неделателност и нехатост Србски наученика!? Ово – на жалост – и ми још све једнако искушавамо. И Русини, кои су до јуче народниј сан боравили, боље стоје са журналистиком својом него Срби. Њиов 'Дневник Рускиј', у Лвову изилазећиј, тако се честито пише, да боље желити не остаје. Па и Румуни хоће Србе да претеку. Осим њиове 'Газете Транзилванске', која се у доста добром духу издаје, Румунске новине, које од 15. пр. м. у Черновици изилазити почеше, обричу велику важност. Учредништво у следујућим начелима изјављује своју веросиповед: деморатичка монархија са свима своим доследностима; слободна, силна и поносита Аустрија, раврноправност свију народностиј, провинцијална аутономија, савршено неограничено напредовање у свима струкама човеческога знања. – Око нас Срба са свију страна се елементи подижу; ваља и нама својски делати и одлично се показати у животу моралном, јер инче одвући ће нас вртлог, и прогутати. Неделателност наша смрт је наша! У народу нашем талента има, само ове пробудити треба. Videant consules, ne quid detrimenti respublica capiat!

Данас по подне отишао је Дунавом на пароброду један баталион Варадински граничара у Панчево, одкуда ће у сајузу са налазећом се тамо војском против Беле Цркве оперирати, где су се Мађари, како разбише логор Србскиј у Стражи, опет јако укопали. Стража је од Караша, где под командом г. Бобалића главниј логор Србскиј лежи, само два сата удаљена, па ипак истиј овај командант, кад су Мађари на Стражу ударили, а морао је чути рику топова, свој – како чујемо – никакве помоћи ніє послао. И тако паденије Страже, где су Мађари неописива безаконија починили, народ управо његовој нехатости приписује, због чега говори се, да му је команда одузета.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 072



« Reply #1735 on: August 27, 2019, 07:58:23 am »

У Београду 4-га Новембра.

При садашњој борби у Аустрии, из које ће се по свој прилици изродити страшниј рат народностиј, неће нашим читатељима неугодно бити, ако ијм саобштимо по броју и разделенију стање различни тамошњи народностиј, како то најновија званична известија показују.
Немаца узима се у Аустрии да има 7.285.000, дакле нешто више од 1/5   свега житељства. Они пак живе у скупу и неизмешани у надвојводству Аустријском, у северној половини Штајерске, у једном добром крају Корушке и у мањем Крајнске, и у већој северној половини Тиролске, свега до близу 4 ½  милиона душа. Други 1 ½ –2 милиона живе на северној и западној граници Чешке, и више са Славенима измешани у Моравској и Аустријској Слезии. К томе још долази 1.200.000 Немаца разсејани по Угарским земљама, а у скупу живећи само у Ердељу (3–400.000).
Славена има 17.033.000 душа, дакле преко три седмине свега житељства. Међу тима Чеха, Моравана, Слезана и Словака 7.224.000, Пољака 2.375.000, Русина 2.822.000, Илиро-Срба (Хрвата, Словенаца и Срба) 4.605.000. Од ови првоименована племена обитавају већу част Чешке и Моравcке, сву Галицију и северну Угарску, следователно у дугачкој, састављеној линии сав север царства; Илиро-Срби јужну страну од Јадранскога мора па близу до граница Ердеља. - Италијана има 5.183.000 у Ломбардии и Млетачкој и јужној Тиролској сами у скупу, а разсејани и са Славенима измешани у Илирском приморjу и Далмации. - Румуна има 2.156.000, и сачињавају превлађујућиј народ у Ердељу и на источној граници Угарске. Мађара има до 4.800.000, живећи у средњим равним пределима Угарске, али свуда са Славенима и Немцима измешани; потом у једној части Ердеља (Мађари и Сикули). - Најпосле има још 128.000 Цигана и 475.000 Чивута.

Данас дошавша Бечка пошта није ништа донела, што би од важности било. То је најважније, да је цар заповедио, да се против участника у последњој буни не поступа по војном суду, већ да се предаду редовном криминалном изследованију. Онај капетан, кои је 24. Септ. пред војеним министерством на стражи био, стављен је под војниј суд, јер грофа Латура са својом стражом није чувао.Ф. м. л. гроф Ауершперг дао је оставку, јер му се пребацује, да 24. Септем. није доста енергичан био. Мир је у Бечу сасвим повраћен и поредак се уводи. Осим 'Винер Цајтунга', још некои умерени листови добили су допуштење, да излазити могу, као: Лојд, Пресе, Гаизел, Цушауер. Од они лица, која је Виндишгрец искао да му се издаду, ухваћен је само др. Шите, републиканац. – Мађари су под предводителством Перцела навалили на Ормужд (Фридау) и заузели га били, намеривши кроз Штајерску провалити у Хрватску, кад то на Драви не могоше учинити. Чим је то зачуо фелдцајгмајстер гроф Нижан, одма са својом војском удри на пленеће Мађаре, и узбије иј до границе.

Будимске новине јављају, да су Мађари 26-га пр. м. на Шимунића, кад је из Трнаве на Пожун полазио, у трипут ударали: првиј пут у јутру код Надажда; другиј пут у подне код Јаблонице и трећиј пут у вече код Сенице; па веле, да су безбројне жертве покриле бојно поље и многи заробљеници ухваћени, а хусари да се заклеше, да ће Шимунићеву војску дотле гонити, док или сву не потуку или не похватају. Мађари су дакле победитељи? Чини ми се, да ће бити онако исто као и код Веленца. И за ову су битку они трубили, као и сада, да су тако славно Јелачића надбили, а кад тамо – доцније се сазнаде, да су као кукавице побегли. По свој прилици и сад су тако урадили. Дознаћемо наскоро.

Мађарске новине пишу, да је комисар Бети опуномоћен, да са Србима мир направи. И ми смо могли приватним путем разумети, да је овај заиста у том призренију код главног одбора кораке неке учинио, ал' главниј му је одбор, како чујемо одговорио: да, будући је краљ Мађарима сву власт натраг узео, па по томе они Србима већ ништа дати у стању нису, зато Срби с њима не могу никаквог уговора закључавати. – Камо срећа, да су Мађари пре, него су ступили на пут очите ребелије, гледали са Србима изравнати се; можда би и по једне и по друге боље било. А сада је свако помирење доцне. Они ће одговарати имати пред судом историје, ако слобода народа узстрада.


* Стефан Љубиша.jpg (37.46 KB. 362x424 - viewed 11 times.)

Некиј г. Стефан Љубиша из Боке Которске даје у новинама Хрв.-Сл.-Далм. следујућу тужбу: 'Међу Србима, живећим у Аустријском царству, има 80 тисућа православни, кои по Далматинској епархии станују. Ови ни по истории ни по делу не заслужују од своје браће заборављенима бити, ако ли не под политичним видом, а оно барем под црквеним. Што су остала наша браћа Срби досад под Угарском, а ми под Бечким правителством стојали, то иј изговара, што нас за участнике садашње своје среће несматрају. Но будући су они прошастога месеца, Маја стариј степен патријарха обновили и тако праву цркве наше хијерархију основали, а нама у Далмации ни званичним ни особним путем никаквог известија не дали, томе извињења нема. Србскиј новопостављениј патријарх, његово каноничко управљање простире се на сав Србскиј народ, кои источноме вероисповедању припада, а нарочито на Далматинску епархију, која се у истој монархии налази. Тужимо се дакле, што правилним начином нашег св. патријарха не познајемо; што наше свештенство његово име преко црквене службе не спомиње, што смо још као по Арсенијевој смрти сироте. Ако грозна судбина, или кои му драго другиј жалостниј узрок политичко наше стање дели; немојте, браћо Срби! да се барем црквена наша свеза прекине, јер је нама, а и свакој народности другој, језик и верозакон источник, где уобште црпимо. Бог да по живи Србског патријарха Јосифа.'

Русини су 19-га Окт. држали у Лвову народну скупштину, где се сабрало Русина од свију страна и то такови, кои су кадри свој народ заступати. Закључено је, да се народност Русинска која једнака има права са народности Пољском, свима дозвољенима средствима иза сна тргне и к јачему животу приведе. Овом приликом говорило се такође о народној Русинској гарди. Губерниум одбацио је, као већ пре једном, ову њиову жељу, јер каже, да у Галиции има само једна народна гарда Галичка. Русини се пак овом начину противе, јер неће да се здруже с Пољацима.

Кошут у бегству! Некиј Матковић из Ријеке, кои је дуго времена код Кошута се бавио, дошао је сад у Трст и своју фамилију из Ријеке тамо одзвао; он је донео собом 8000 дуката, и има од Кошута налог, да једну за пловење готову лађу купи, с том намером, да јамачно Кошут на њој у Америку побећи може. Срећан му пут! само нека гледа што пре, па да се бедниј народ сужанства опрости!

Из Ђакова пишу у Загр. Нем. новинама, да је Јован из Осека отишао и с две кумпаније Занини солдатиј у Печух одмарширао. Говори се, да Баћањи никада у граду не ноћива, но свако вече преко Драве у Беље на конак иде; у осталом град је сасвим изпразнио: џебане и топови однешени су на паробродима у Угарску.

Из Славонске краине пишу: '31-га пр. м. дошле су у Брод 4 кумпаније друге бановачке регименте, и сутрадан уђоше у град, да га од душмана наши, ако би насрнути хтели, сачувају. Још се очекује једна дивизија Крижевчана са неколико топџија. Мађарски солдати Бродскога гарнизона већом чашћу су под именом урлауба пододпуштани. Остало је неколико момака, кои су за цара и бана заузети и противну страну непризнају. Осим ти налазе се још три кумпаније Бродске регименте у тамошњем граду, кои сви добро оруже имају. Брод је марљивим настојавањем г. полковника Грамонта сасвим спреман за бој, и снабдевен раном, оржем, џебаном и свачим што је од потребе. Ландштурм свуда је уређен и утаборио се на више места. Војаци пламте жељом, да се с Мађарима огледају. Народна гарда чува кодон на Сави све једнако и приљежно се упражњава у оружју.'

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 072



« Reply #1736 on: August 27, 2019, 08:01:00 am »

У Београду 5-га Новембра.

Рат Европскиј на врати! Свакиј се чудити морао, што никаква известија поузданог нема, је ли царска војска, покоривши Беч, на Мађаре заиста ударила, и шта се са Мађарима ради. Ова нам се загонетка сад разреши. Слав.средот. листови донеше данас вест, да је правитељство републике Француске закључило, одма војску у Ломбардију оправити, чим војска Аустријски наследни држава на Угарску земљу ступи. То је јамачно поход против Мађара за сада задржало. – Обширније о овом предмету говорићемо у будућем листу.

Вести, које смо с данашњом поштом из Беча добили, ал' које још требају потврђења, јављају, да су Кошута у Пожуну тамошњи грађани ухватили, и генерал Филиповић да је у Пешти стрељан.

По известијама из Прага од 25. пр. м. Кошутова фамилија тај дан је онуда прошла, путујући у Хамбург. Је ли то баш истина, незна се известно: али је цела истина, да ње више у Угарској нема.

По известијама од 29. пр. м., која смо данас из Беча добили, војска је тамо јако умаљена и остало је само, колико је нужно за обдржање мира и то Огулинци и Слуинци; а друго је све отишло на Пешту, ал' не под предводитељством Јелачића-бана, будући овај у Бечу седи, већ под другим генералима! Ова вест по свој прилици неће бити истинита, зашто с друге стране чули смо, да је св. бан 30-га са gross d’armée у Угарску прешао. Ако ли по несрећи оно се потврди, то ко ту невиди недостојно понижење бана, овог репрезентанта чисте идее Славенске у Аустрии и јединог спаситеља престола царског? Славени, не скрштајте руке, већ будите на опрезу: да неби наступила влада сурове солдатеске, они најемника без воље слободне и чуства човечнога! Иста известија наша гласе, да је последњим бомбардирањем Бечу причињена штета најмање од 80.000.000 фр. ср. а погинути је могло до 3.500 људиј. Болнице су све пуне рањеника, и свакиј дан се из њи износе 30–40 мртваца. Мир је истина у вароши повраћен, ал' испод ње Вулкан гори, кои се неће још дуго моћи затајан задржати. Оруже пак од народа је одузето, ал' ни пола нашли нису, – све је за добру прилику посакривано. – 28-га пр. м. преким судом погубили су у Бечу заповедника од Шотског окружија, кои је такође у последњој буни помешан био, а 29-г једнога од Штајерски посланика на сабору! – У Лвову је поводом последње побуне народ сав обезоружан. Из Галиције Мађарски хусари у великом броју непрестано беже, али иј сељаци хватају и властима издаје. - Из Слезије су такође њи до 200 утекли, ал' вијани бивши од сељака, пребегли су у Пруску.

Аустр. министер Весенберг оправио је ноту дворовима о последњим бечким догађаима. Ова је истина по себи врло двосмислена, ал' је опет сасвим јавно у интересу Немаца писана, а за Славене ни мало пробитачна. Ми ћемо је у следујућем листу саобштити. Немачка средот. власт наименовала је генерала Халкета за државног посланикау Цариграду.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 072



« Reply #1737 on: August 27, 2019, 08:09:04 am »

Дописи.

Из Руме, 21-га Окт. То сам Вам већ јавио, да је приликом последње гл. скупштине, у Вуковару држане, свима крвничким бегунцима, како на Срем наступе, народ вешала одредио, а у име друге половице каштиге добра су ијм заузета, да се распродаду. У след тога закљученија продаја покретни и непокретни добара Житваја и Мите Рогулића одређена је на дан 5. Нов. п. р. Али на овдашњу жупанску господу стиже не давно из Карловаца писмо, коим се истој господи забрањује имање Рогулића продавати а о другима, кои су мање, него он скривили, нема ни спомена! Ово је одвећ чудна забрана; – забрана, која никако постојати неможе! И премда ми врло добро знамо, да ко је ту забрану издао, није то учинио из собственог свог побуђења, ипак запитати морамо: шта ће народ у горњем Срему, а и свакиј право судећиј на то рећи, кад се свију издаица Католика добра распродаду, а Мите само Рогулића као јадног Србина не? Ништа друго, него да се добра Рогулића зато само продати несмеду, што је он изрод Србскиј! Ово је сасвим противно гласу народа, кои строжију увек каштигу диктира изродима Србскима, него другим којекаквим потурицама, и ни на што друго неможе, нити ће смерати, него на најправедније расцепљење, и раздвојење народа горњо-Сремског. Дивно је заиста то великодушије, лажи поједини људиј, – или боље рећи – одљуда саслушавати, и за готово примати!
Та свакиј Сремац најбоље зна, каква је зла, и какве је покоре Рогулић по Срему чинио! Житвај без њега неби се ни крочити могао; – па ако се Мита Рогулић као такав оправдати може, то нема издаица никакви у роду нашем. – Млоги га несећници, њему подобни, зато сажаљују, што је Србин, и млоги су као бајаги из тог неоснованог узрока за њега молили, а лелекали, као што је и некиј Павле Петровић, сву своју речитост на то употребио, да га опере, и оправда; – а то је онај, кои је приликом држане с почетка овога покрета у Вуковару месеца Априла г. скупштине јавно народу викао: 'Мита Рогулић је издаица! убите га'!, и коме су касније Вуковарци поводом истога Рогулића, и други Мађараца, ћупу тако ислупали, да је једва жив остао. – Човек је тај, као што се види, без карактера, јер тим подлим начином хоће да стече merita и код Мађараца; – он је човек онај, кои – штоно наши веле – на две столице хоће да седи; но нека се добро узме на ум, да поред обадве столице на земљу не седне.
Још ћу један узрок напоменути, из кога те кукавице за Миту Рогулића кукају. Они веле: Рогулић није својевољно постао издаицом, већ су га други на то навели. А ко га је навео? Чујте браћо! Навео га је његове жене пријатељ, Мађарац Никодим Салај. О да подли кукавица, кои из речени узрока сад, кад ијм није време, за Миту Рогулића кукају, и лелечу. Чини ми се, да би се и те његове кукавице и дан дањи датом приликом тако исти на издајство од кога му драго навести дале! – Пазимо добро на такове изроде; прошло је време кукања! То су тужни гласови Тунгузиски! Народ Сремскиј непознаје већег душманина од Мите Рогулића, и њему нико помоћи неможе, кад је сав наш народ најжешће и најправедније против њега огорчен. Онај неможе помилован бити, кога је и последње колено вечитој проклетињи потомства Србског предано! – Један правосудећиј Србин.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 072



« Reply #1738 on: August 28, 2019, 07:34:42 am »

Из Чуруга, 23 Окт. Пуцњава топова у Врбасу није се тицала сарањивања убијеног на Сиригу официра, као што сам Вам писао, него сарањивања – царски барјака! Ово раде они верни Мађари, кои говораху, да су Србљи бунтовници, а што царске барјаке носимо и носисмо, назваше Немачке новине: Ferirfahne! Истинитост горњег случаја доказују 15 пребегши из Врбаса у Ст. Томаш регулаша, кои су Словаци од Александрове регименте. Ономадне предаде се код Каћа један катана, понајвише је пребегао, што нема шта јести, као што он каже. Мађари кувају кукуруз и мамаљугу, то ијм је једина рана. Они плаше царске солдате тим, да ко год к нама пребегне, онога вешамо и мучимо. Ово би требало средством једне прокламације опровргнути и регулаше Србље и прочег народа на предају позвати, а те прокламације могле би се чрез поуздане људе раздати. У Фелдвару предао се М. Стојковић из Н. Сада, пешак у Ст. Бечеју код Франц-Карлове регименте.
Неки Тарашани пређоше из Жабља преко Тисе по сено, но 3 катане почну иј витлати. Србљи бранише се с вилама из косама, и тако отерају два катане, шта више почну ове витлати. Трећиј катана – Влах – западне с коњем при бегању у блато, па никуд ни камо. Сад тек врате се Тарашани, пошто су она два катане далеко отерали, и ухвате трећег скупа с коњем и предаду га у Жабаљ. – Онај Србијанац, што је официру главу на Сиригу одсекао, зове се Јосиф Боић из Шабаца. Он је досад до 6 Мађара убио. Слава му! – Храбриј онај Србијанац барјактар, кои се при Ст. Бечеју показао, и ког сами Маџари хвале (капетан Крајнек) зове се Спасоје Ђорђевић из Београда, иначе рођен Бугарин. Хвала му јавна на његовој неустрашимости!
Високоучениј Немац Франц Маркард, кои је у Панчеву са туђег пароброда собствене паромлинове направио, од сваког Србина добро предусретан био, али на жалост Панчево онда тек оставио, кад је више хиљада измамио и профућкао, (од Весели-а је измамио 2.000 фр. ср., то се зна), тај високоумниј Немац и необичниј брбљало има толико безобразлука, да сад једнако против Срба пише! Најпре у почетку нашег движенија писао је о граници чланак, говорећи да су у њој бели робови, и да је ту најнужнија слобода. Кад уста граница за слободу, а мој Маркад од Гавриловића и Радуловића из Беле Цркве подмићен буде, да буни Немце по Оравици, Белој Цркви, Бечу и Франкфурту против Славена у обште, ал' он пише у Аустр. Немачким новинама, да сва Немачка мора од Рајне до Црног мора последњиј мач против Југославена тргнути, пре него што допусти, да се оснује југославенско царство! За Бога господине! шта су Немцима Југославени скривили, ваљда ијм нису довољно робовали, да иј желите под ичије иго утерати, или немате довољно земље? Та идите у Аустралију и Америку, прогутајте њу тамо, ви несити земљождери! Истиј господин иште, да се Дунав отвори, јербо је Европска река! Богме је Србска, и биће од Будима до Оршаве, ма ви како извијали; природне границе недаду се ни дипломациом пореметити; освестите се једанпут. А што велите, да немамо право лађе визитирати, то је опет Немачка лаж, јербо Карловачкиј одбор није могао трпити, да под видом трговине пароброди топове и барут против нас возе! – Сад влада војена правда, упамтите једанпут за свагда.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 072



« Reply #1739 on: August 28, 2019, 07:37:29 am »

Из Земуна, 30. Окт. Од неколико дана траје овде ново пописивање житеља. Што је неко у овим новинама споменуо, да Земунци не радо иду на војску, то се само на нижу класу житеља односи, кои кад виде по гдекога трговачог сина код куће, незнајући, да је место овога другиј на војску погођен и оправљен, или да је, ако не то, друга каква радикална причина, која изостање од логора извињава, мисле, да су трговци ради из обште војене службе извући се. То је узрок, што се после многи затежу, кад се на војску потерају, говорећи: 'кад тај и тај неиде, зашто би ја ишао?' Осим тога, што сви трговачки синови војену службу одправљају, и што се и у логорима налазе, трговци и занатлије Земунске су они, кои су, горећи чистим родољубијем, у Србским покретима осим други житеља највеће жертве новчане приносили и највећма се трудили, ново стање једнакости, слободе и избављење Србског испод насилија и лукавог заваравања туђинства, увести и утврдити. Изузимајући дакле горенаведено неудомљење, неможе се Србљима Земунским никаква хладност у садашњим покретима пребацивати, шта више, имају они праведно очекивати, да иј Србска Клио у повестници нови Србски догађаја међу проче врле синове јуначког рода Србског упореди.
Овде се сад скоро ни о чему толико неговори, колико о новом устројенију западног Славенског царства, по окончању Бечког рата. Сад је Славенство, ослободивши престол од пропасти, задобило једно право више устроити царство Славенско, и цара Фердинанда за цара Славенског прогласити. Да су Немци били спроћу Славена праведни, кои су то исто право и по већини народа свог имали; да су даље Немци били спроћу сами себе штедрии, и разумнии, те неби до тога ствар довели, да толику крв у залуд пролију. Што мора бити, мора, ма Немци и њини паклени сајузници шта чинили. Славенства је ствар праведна, и поступци Славенски су тако поштени, да се сви њини врази заиста постидити морају цар Фердинанд може се поносити, што ће се он првиј назвати царем славенског западног царства.

Logged
Pages:  1 ... 111 112 113 114 115 [116] 117 118 119 120 121 ... 173   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.043 seconds with 24 queries.