PALUBA
March 28, 2024, 01:27:21 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News:
Važno
Za sve članove foruma Paluba.Info, apel da uzmete učešće na samo u glasanju već i u temi.
Link do teme je ovde
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 [136] 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721746 times)
 
0 Members and 4 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2025 on: December 26, 2019, 09:53:19 am »

У Бечкереку, 22. Фебруара. Чланови правителства нешег по већој части већ су овамо стигли, осим неки, кои су већма удаљени од Бечкерека. Данас је прво заседаније држано новоустројеног правителства нашег под председателством Срећка Михајловића као подпредеседатеља, јербо наш светлиј патријарх ради слабости своје тај дан присуствовати није могао. Првиј је предмет био прочитање свију аката они, кои су из одношења нашег са министеријумом бечким произишла. Г. Живановић, као референт дипломатичне струке, кои је у том најревностније делао, и сад дела, прочитао је сва од почетка акта до сад. Из наши се одговора јасно увидила племенита и благородна тежња, да на основу равноправности лепо благостање нашег народа достигнемо. Без овога ће и бечко министерство увидити, да спасенија и савршеног исцелења за народе аустријске нема. – Особито је свима члановима повољно било, што су кореспонденциjе са Рукавином, кои нам се последњег времена сасвим јасно у своим непријатељским намерама показао, врло крепке, јаког одпора давајуће, достојне верног и јуначког народа нашег. У томе послу, почем се увидило, да се Рукавина само из пакости спроћу нас подигао, да власти наше збацује, сви су се у том сложили, да Рукавини још једну последњу ноту пошљу, да се не усуди у живац наше народне среће дирати. Кад и бечки министеријум јавља, да се ово досадашње стање војводовине одржати има, док коначно решеније и потврђење војводовине србске не последује, онда је он противник министарства, противник цара, јер на ново мења постојеће одборе наше и тим највеће незадовољство у народу подиже, које ласно може и до јавног одпора довести, као што се већ у Денти и догодило. Он је изаслао био улане, кои су већ у Жомбољ, близу Кикинде, стигли, да одборе наше и наша народна устројенија, једине плодове наше проливене крви, сметну, укину, и старе кнезове и швабске рихтере наметну народу.Ово ијм је у неким око Тамишграда местима за руком пошло, ал' кад су у Денту стигли, ту иј наши најпре лепим начином позову, да одустану од своје цели, но кад они непослушаше, барјак наш погазише, одбор укинуше, а наши огорчени тим, ударе оружаном силом на њи, и растерају иј, где су као што се гласа, 12 од њиови погинули.  Код Рукавине највише околина његова ради, а то је ђенерал Лајнинген, Гросингер, и онај заклетиј непријатељ наш Амброзија, кои на све то иду, да се стара система уведе и да се све заслуге Срба, коима се највише приписати има одржање и спасење монархије и царског престола, униште и заборавности предаду. Ово је гнусна неблагодарност!
Старање своје правителство је војводовине највише на то обратило, да се народ против непријатеља уставши, оружем довољно снабде. Па ако се и у самој војводовини непријатељ појави, да се при првом појављају свом угушити може. Дакле оружја, оружја и опет оружја само гледајмо да што више набавимо, и народ цео војнички и једнообразно организирамо, па ће нам онда јошт сад слабо и нејако стање наше боље утемељити се, и непријатељу сваком лако ћемо одпора дати моћи.
Овде је дух народа нашег оживио лепо, свуда је ведро и весело. Комисија за грађење устава је почела данас под председатељством г. Трифунца делати. – Овде се сада сва интелигенција наша скупила. Печатњу имамо, само јошт довољно слова србски немамо, и зато је местно надлежателство писало вами у Београд, да добијемо довољно слова, пак ћемо и овде једне србске новине издавати. Скупштина народна ће се по свој прилици скоро држати овде у Бечкереку. Скорим јавићу вам о томе известније.

У В. Бечкереку, 28. Фебруара. Бечко правителство иште два депутирца србска поради међународни саветовања у Беч. Јуче је држано овде вотизирање. Вотизирало је њи 18, осим подпредседатеља Михајловића и св. патријарха, кои се после болести своје добро опоравио. Живановић је добио 17 гласова, немогавши наравно за себе вотизирати, а Пасковић 12. Они се обоица крећу сутра за цело у Беч. С њима иде за саветовање и измену Ј. Шупљикац; тамо ће иј дочекати Богдановић.
*По једном известију из Бечкерека, које смо баш сада добили, депутација србска вратила се из Тамишграда, са известијем, да је Рукавина одустао од свои непријатељски намера противу Срба, - али само за три недеље дана, док му не дође упутстствије од двора. Обширније у следујућем листу.
*По једном известију из Руме, Нижанова војске, која је у Каменици и Футогу настањена, спремала се да јуче, т. ј. 3-г т. м., Варадин бомбардира. До овог часа јошт никаквог известија немамо, да ло је то учињено. Нижан пак сам није тамо; он је отишао у Мохач, а одатле ће ваљда у Пешту.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2026 on: December 26, 2019, 10:01:33 am »

Са Мориша. Хвали се г. Глезер, како је војска његова 23 топа са муницијом у Старом Араду од Маџара отела, и да је са његове стране само 80 мртви пало. Ми се од срца радујемо, да се са свију страна за слободу и светлога цара побеђује, но само треба праведним бити и сваком своје дати. Зашто у томе известију не стои, да је мајор Микл Јовановић са Сремцима у највећој и очајателној опасности првиј у Стариј Арад ушао и ове топове отео, и да су грађани метнувши беле барјаке ајдучки по примеру белоцркванаца онако нечајано 80 сремски и банатски граничара, кроз собне таванске и подрумске прозоре, потукли. А то су били Чивути и Швабе, јер овако лукавство само је швабскиј и чивутскиј дух учинити кадар.
Тамишградскиј војениј савет, кои цареве и наше непријатеље у заштиту прима, и кои је од Тамишграда за Чивуте и Маџаре земљу обитовану начинио, непрестано све даље и даље у своме предузетом крвожедном плану ступа. Скоро је једно 4 кумпаније влашке и регулашке војске послао, да Влахе од нас одвраћају и против наше ствари буне. Многи веле, да је у Оршави и по другим бољим местима прекиј суд проглашен против онога, кои би се усудио о војводству и патријарху што говорити, а Власи волели би с нама држати, пак сад сиромаси незнају куда да окрену. Ко је сад већиј бунтовник: да ли Маџари, кои свога маџарскога цара хоће, или Швабе, кои свога цара имају, а његове речи не слушају? О Швабе! сетите се оног пса, што је са комадом меса у усти преко потока путовао, и кад је сенку у води опазио, помисли, да је тамо већи комад, зине, те испусти и оно парче што је у усти имао. – Немојте срећу једног целог народа са безмерним лакомством вашим проигравати. Верујте, то вас може скупо стати, па ћете се онда уједати где не треба. - Срби тамишградски јако су духом клонули. Нама је жао, што се од овакови маленкостиј понижавати дају. Није ли ствар наша на правди основана и толиком невином крви искупљена? Није ли и сам цар потврдио торжествено захтевања народа нашег? С правдом на среду, а царска реч без великог јада порећи се неће. Зато будимо стални и духом бодри! Ми се бољи јунака бојали нисмо, а камо ли којекакве швабадије и чивутарије.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2027 on: December 26, 2019, 10:07:57 am »

У Земуну, 26. Фебруара. Остатак спомагателнога воинства, које је из Србије овамо прешло било, да нам помогне војводовину од непријатеља очистити, јуче је овамо на два пароплова приспео, заједно са своим предводитељем ђенерал-мајором г. Книћанином. По наредби св. патријарха и војеног управиеља г. ђенерала Тодоровића имала је ова војска зато овамо доћи, да овде плату прими, па да се кућама своима одпусти. Пре него би се ово воинство одпустило, данас је овамо прешавши књажескиј представник г. Аврам Петронијевић са предводитељем војске г. Книћанином изишао на испуст испод београдске капије, где је сво воинство упарађено стајало. Представник поздрави најпре воинство с добродошлицом и изјави, да је послан од њ. светлости господара и књаза србског, да враћајуће се у отечество војнике причека и да ијм изјави његово задовољство, на које преда писмениј поздрав књажескиј чиновнику србском, с њиме дошавшем г. А. Николићу, те овај свему воинству јасно прочита. У истоме писму светлиј књаз изјављује своје задовољство војницима, што су се решили на позив овостране браће своје овамо прећи, да иј од нападања непријатељског одбране, и да помогну војводовину од непријатеља очистити и браћу своју у верности и преданости прама своме закономе цару и владатељу одржати; похваљује храброст њину показану; похваљује љубав к роду и србство осведочену, и жели ијм да као победитељи срећно до свои кућа дођу. При читању овога књажеског поздрава више је пута воинство с највећим одушевљењем из гласа викало: 'ура, живио, да га Бог живи!' да се на више места од читања престати морало. По свршетку књажеског поздрава отвори беседу г. ђенерал Книћанин и благодари од своје стране војницима на труду, послушности, преданости и храбрости, опрости се с њима и изјави ијм, да ће он свакад готов бити, кад год би се потреба показала, против непријатеља отечества и рода србског поћи, њи предводити и с њима војевати; и они на то повичу; 'живио,' и да ће и они готови бити с њиме поћи. На последку придода г. ђенерал, да он само жели да војници и у напредак у љубави остану и да никад србска пушка на Србина не пукне, као и топ, кои је имену његовом од обштине панчевачке посвећен, да никада на брата Србина не пукне. - На ово је воинство с одушевљењем више пута своме предводитељу 'живио' викало, и ми сакупивши се око њи то смо удвоили; јер нас је све тронуло лепо одушевљење храбри војника прама своме јуначкоме предводитељу, кои заиста такову преданост заслужује. – По свршетку овога славнога опроштаја отвори беседу г. прота Стаматовић, кои у име св. патријарха изјави благодарност г. предводитељу, чиновницима и целоме воинству у помоћи бившему, које благослов божиј да срећно допрати до њиови кућа. Трогателна беседа ова многима је сузе натерала. Ми у колико смо храбре ове ратоборце задовољне и одушевљене видили, у толико нам више туга на срцу остаде, што се од њи растајемо, али љубав братинска остаје међу нама во веки веков. Бог би дао, да се у љубави виђамо и састајемо, да никад брат на брата не заборавимо. Слава теби светлиј и родољубивиј књаже! слава твоме правителству, слава теби предводитељу дичниј, слава вама храбра браћо, кои сте нам у помоћ притекли, слава теби мајко Србијо, што си оваке јунаке изродила и што ниси на синове твоје, овамо налазеће се, заборавила! Бог вам труде ваше наградио и одржао србству на понос и дику! Хвала вам пред Богом и пред светом, што сте србство осветлали образ,  светло лице остало вам на веки! Немојте нас заборавити, као што ћемо и ми вас у срцима нашима носити, док је света и века.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Аврам Петронијевић.jpg (88.97 KB, 658x932 - viewed 20 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2028 on: December 27, 2019, 11:39:58 am »

Из Кикинде. Док сам се бавио у Сиригу код Сегедина, од тамошњи житеља дознао сам, да су Маџари пре неколико дана из околни места Србље на форшпан у Сегедин отерали, које су после, по казивању наши форпоста, на разне начине мучили и убијали. Између осталога, 31. Јануара наше форпосте ухвате једног дечака, кои је преко Мориша овамо долазио (од прилике могао је 14-15 година имати, а име му је, ако се неварам, Лаза Гаин из Сент-Ивана) и доведу га на квартир г. Л. Зубана; на испиту каже, да Маџари задржавши кола, свакога одпуштају, кои се с њима пријави, и сваком пасош дају; на питање јесу л' њему дали, извади следујућег садржаја писмо:
Uti levél,
Melly szerintezen sztiványi rácz-fattyú bár ki által is á legenyugottabb lélekkel – más világra küldhetö.
Mire nézve minden katonai és polgári hatósáok hivatalossan felkéretnek. Kelt Szegeden Februar 11-kén 1849. Horvát Pal s. p., Közhonvéd.

Oво ја при мени у оригиналу задржао сам, које на србски толико значи:
Попутња.  
По којем ово сент-иванско рацко копиле, ма чрез – кога с најмирнијом савести – може се на другиј свет послати.
Чега се ради све војничке и грађанске власти на то званично умољавају. Дано у Сегедину 11-ога Фебриуара 1849. Павел Хорват с. р., отечествобранитељ.

На питање, како је овамо прешао, одговори: да је од свуда бегао, где је видио да Маџари на стражама стоје, и тако је наишао на једно празно место, куда је до наши форпоста доћи могао. – Из овога  се може видити, какав рат Маџари воде, кои онако безобразно умеду све народе различитим предикатима китити. Ђ. Станковић.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2029 on: December 27, 2019, 11:42:41 am »

Србија. У Београду, 2. Марта. Ови дана виђали смо непрестано из оне стране враћајуће се наше самовољнике, а данас пре подне око 10 ½ сатиј по еврoпском времену прешао је и сам предводитељ њиов г. Книћанин са своим јошт заоставшом војском. Пароплов, на ком је био предводитељ с чиновницима, вукао је за собом три лађе пуне воинства из крушевачког и ђупријског окружија. Пароплов, пловећи уза Саву, поздрављао је Београд с пуцњавом топова, од куда му је поздрав одговарао. Пароплов стао је у Сави више магаза, где је цело воинство на суво изишло и у ливади се разредило, па је после оданде редовно топчидерским путем поред касарне дошло пред двор књажескиј и онде се у ред поставило. Долазеће воинство поздрављали су топови наши из касарне. Пред разређеним воинством стајао је скупоцениј и лепо украшениј, у Сомбору задобивениј маџарскиј барјак. Г. Книћанин, кога су чиновници наши, изашавши му на сусрет, пратили, са свима с њим дошавшим чиновницима, прошав поред разређеног воинства, отишао је најпре у двор књажескиј, где се његовој светлости представио. Његова светлост пошто је поклоњење од г. предводитеља примила, благоволила је преглед над разређеним воинством учинити и тим своје задовољство и благовољење изјавити. Пролазећи испред фронта његова светлост, поздрављала је воинство с добродошлицом и 'здраво јунаци', на које је воинство из гласа 'ура' и 'живио' повикало.
По свршетку овога војенога прегледа, воинство се је опет са своим барјацима у пароплов повратило, од куда се са пуцњавом топова Савом у Дунав спустило, одпловивши до Дубравице, где ће на суво изићи и кућама своима пут продужити.
Да је овим одличним војницима ова почест учињена, свако ће се радовати, коме је иоле познато, да су се они у Банату своим добрим владањем, добрим поредком и храбрости одликовали, које ијм на славу и чест служи, као и њиовом окружном начелнику г. Радовану Петровићу, кои иј је умео у таковом поредку држати. Слава вам јунаци!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2030 on: December 27, 2019, 12:07:56 pm »

Далмација и Истрија. У Трсту, 20. Фебруара. К ономе – што је св. патријарха и с њиме војводовину од скора од управитеља града Тамишграда, негдашње столице витежког Павла; - што ли је некиј дан тројну краљевину од неког маџарског грофа Алмашија снашло – по превасходству причислити се има и тужниј, грозовитиј случај, кои се данас у пристаништу овоме догодио. При овоме, као до хиљаду душа у један мах запитати чујем: какав се опет тамо белај и сијасет случио? зар ноћњаци и море поштедили и на миру оставили нису?! Тако је.
Ко је имао прилику у каквом год пристаништу бити, тај је приметити могао, да се на многобројнима у њему станујућим бродовима различите на опредељеним местима постављене заставе и по свакиј дан вијоре. У праздничне дане пак и недељне дане по постојећим уредбама морају се такове изоставити. Тако ћеш видити, где се доста пута, нарочито приликом какве приватне или публичне светковине или славе праздничне, на једном и истом броду трговачком поред заставе оне државе, којој исти принадлежи, по 20 – 30 други од различити народа и народностиј таласају.
И данас је недеља, и данас је требало по обичају бродове украсити. Тако су се на 6 славенски бродова поред државни аустријски и тробојне славенске заставе  виле. У време баш богослуженија, кад су се капетани од предречени бродова по већој части с људством које у цркву, које пак по пословима разишли, доплови каик капетана од пристаништа и заповеди, да се заставе славенске одма скинути имају.
(Незна се за данас јошт управо, да л' је капетан од пристаништа налог у смотренију тога од марине-команде или пак од губернијума добио. Ја пак мислим, да је ова заповест изишла из оног истога лабораторијума, из кога је и писмо оно Алмашијево, и друга овоме подобна. Ил' да се не буде и то из каквог тек 'неспоразумљења' случило?) 
Неколицина морнара, кои су се у тај мах на бродовима нашли, пошто су и без свои поглавица – капетана – жестоко неправедном овоме, досад нечувеном поступку одупирали, напоследку попусти. Тако од брода до брода, на коме се баш капетан, и то Милутин Павковић, десијо. Разумевши Милутин шта се хоће, као громом поражен стајао је за неко магновење као изван себе недвожим, па онда опоравивши се озбиљно громким гласом на верно му људство, - које је са жеравице огњевито просипајућим очима на свога заповедника изчекивало чути глас одсудниј чести или страмоте, за себе глас живота или смрти, - затрепта: 'Јунаци, кад је тако, за данас стабло (застава славенска) доле, и на место његово грана његова, она грана, од које смо и ми листак, у вис, у вис, велим застава србска, па у вис и републиканско-американска!' 'Живио!' заори, као из једнога грла, од полуоживљеног људства, и у магновењу ока, као из топа избачена почеше се у зраку вијорити мало споменуте заставе. 'Живио,капетан Милутин!' громовито и ми из свег срдца велимо. Овако посрамљен каик вратијо се натраг 'во своје си.'
Изванредно ово, - изванредно велим, јер би у реду своме било, кад би се дотичним капетанима путем обичним предварително обзнанило било, да се из призренија овог или оног заставе славенске, које су се од дужег времена непрекидно и не забрањено изостављале, у будуће изостављаати не дозвољава; ал' не овако с неба па у ребра, на подсмех, поругу и срамоту обшту – и и деспотично поступање ово огорчило је не само разни грана Славене, него и силне ово- и оно-стране народе страховито, и у случају, ако се увређеној страни удовлетворење за време не би подало, могао би јошт следства страховитија за собом повући, тим више, што се разноси глас чудноватиј, као да се је данас при свему томе, што се црниј облак револуције у Италији јошт уталожио није, на броду једном тробојна револицијонарна застава талијанска видити могла?! Кад би ово заиста и било – које ја немогу веровати – онда је дакле ова, премда револуционарна, и то у пристаништу аустријско-славенском места имати могла, а она, које синови немилице крв под Бечом од скора проливаше и дан-данас непрекидно на пољима Италије и Угарске јединствено и искључително за спасење и одржање државе аустријске проливати, не?! То ли би онда правда била?! То ли је онда толико извикана, и призната равноправност?! Уви! За такову равноправност мртву, на папиру тек лежећу, не дам ја, као и за Кошутову банкноту, ни по луле дувана, па баш и најгорег.
Прошла су она времена, кад су се људи, кад су се народи у помрчини обој за нос вући дали.
Свак' сад даље види, свак' разборитије суди. Ил' ваљда на кормилу седећи противно мисле?! Е нека терају трагом, коим су почели, пак ће своим временом увидити, шта су истерали. И Маџари су овим путем ударили; терали су лиса, а истерали су вука; нека терају, као што су почели, и они вука, пак ће кад тад истерати међеда. Sapienti sat!
(Одбор славенског збора узео је данас између прочег и овај случај у претресање, и закључио да истиј заказати имајућој славној скупштини представити, и по томе ради удовлетворења путем овим нуждне кораке овде, где ваља, предузети.)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Трст.jpg (110.6 KB, 800x525 - viewed 18 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2031 on: December 28, 2019, 12:29:55 pm »

Словенија. У Градцу, 18. Фебруара. Данас у 9 сатиј, би и овде у цркви код милосрдне браће за покојнога војводу србског Стефана Шупљикца Витешког парастос свечано обдржаван, кои је, од поштованог друштва 'Словеније' приуготовљен био. Ову свечаност свршавао је сам фелд-супериор и каноник од Падуе г. Владар са многобројним свештенством. Прекрасно састављениј реквијум од Матошека био је од највештији певаца велелепно одпојан. Четрнаест упарађени каплара се јошт једним стражимештером од трећег бродског батаљона стајали су око високоподигнутог калафалка, на ком су ђенералски знаци, шешир и сабља, са флором обавијени, лежали. Наоколо био је одар искићен свима југославенским грбовима, а са обадве стране србског грба стајали су ордени покојника, са надписом: 'За слободу и  народност'. Друштво 'Словеније' и велико мноштво љубопитљивог публикума поврви у цркву, да укажу последњу чест љубимцу једног братског народа. И сам приврем. командирендер ф. м. л. Шпанохи са ђенералитетом, и свима часницима овде у посади стојећег бродског батаљона увеличаше парастос своим присуством. – Тако дакле држаше се скоро по свим славенским крајевима задушнице за славног овог мужа, а само наш домородниј Загреб изостаде?! Огледајте се браћо загребска! на пример једне шаке домородни Славена у Градцу, кои удаљени од свои кућа оно усред немачкога елемента учинише, што ви код куће учинити нисте кадри били! Огледајте се дакле, и видите – под каквим језутежом стењете! Други сродни народи све га више од себе удаљавају, а ви га јошт у своим недрима негујете!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2032 on: December 28, 2019, 12:41:19 pm »

Угарска. 'Преси' из Пеште 6. р. Марта следујуће дописују: 'После крваве борбе код Каполоне, у којој су се бунтовници храбро одапрли, што се већом части приписати може њиовом знатном надмоћију бројном, да су могли уређеној војсци два дана противустати, - повукли су се исти бунтовници од Порослове са једном части њиове војске к Абоњу, тако исто под Солноком код Цибакхазе станујуће маџарско одељење повукло се горе више и сајузило се код поменутог места, где се јуче од 8 сатиј у јутру до 1 сата после подне битка са страшном канонадом догодила, тако, да је у Солноку наређена и са две стране нападнута царска бригада Каргера већини уступити, и за Тису повући се морала. Наравно, да су Маџари железницу опет покварили, и тако опет се укинуло саобраштење од Абоња до Солнока. Када ће се то у садашњим околностима поправити, тешко је дознати, јер војска царска Солнок – тако важну прелазка точку - није са таковом силом заузела, да и по другиј пут у руке бунтовника не падне, од кои би се тек дугим временом и знатним губитком људства задобити мога. Јуче је опет стигло од Каполоне мноштво муниције, ракетни батерија, и подвозника топчијски, и све се у будимскиј град однело. Маџари, кои све у лепој бои себи представљају, чинило се, да је то права ретирада, и на керепешком путу хиљадама њи чекали су до вечера улазак победоносни Маџара, но наравно да су се у својој надежди горко преварили. Главниј стан кнеза Виндишгреца опет је у Будим премештен; говори се, да је маршал мало рањен, и по томе команду над целом војском ф. м. л. грофу Шлику предао. Из Дебрицина је дошла та вест, да су се Кошут и његови приврженици са осталим представницима завадили, и да је у Сигет (Мармарошку) отишао. Тој завади дало је повод у сабору незаконитом поведено питање, да ли се њ. величество Франц Јосиф I. за краља примити има, и ту се Кошут са своим последоватељима противан изјавио, јер се престол Угарске никада оставком, но само смрти владајућег краља упразнити може. Но већина представника изјаснила се за Јосифа цара, под тим условијем, да њ. величество у Будиму крунисати има, и да се концесије од 1848. године са определити имајућом се применом одрже, да би се тако жалостном рату једанпут крај учинио.
Мадарас, пређашњиј поглавар полиције, морао је јошт пређе због свои свирепи и од претерани Маџара неодобравани мера оставку дати и на његово место наименован је Палфи, учредник проглашеног Марцијуша. – Кошут јошт пре полазка свог из Дебрецина наименовао је србског вођу Стратимировића за бана хрватског и војводу војводовине. Која се установити има. Ово је случај, кои позорност заслужује, јербо се у делу увиђа, да су се учинила нека приближавања међу Србљима и дебрецинским бунтовницима.'
(Нека се ни најмање овај кореспондент не плаши; Србљи у војводовини још досад никакве смесе са Дебрицинцима имали нису, нити знају што о наименовању каквог војводе по милости Кошутовој. У.)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Debrecen látképe, 1848 körül.jpg (260.92 KB, 796x474 - viewed 20 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2033 on: December 28, 2019, 01:08:23 pm »

Аустрија. Под 4. р. Марта изишао је један царскиј манифест, коим се сабор у Кромерижи распушта и издаје устав за царевину аустријску. Основне черте изданог устава, као што суде новине холомучке 'Ново Време', могу се на ово извести: 'јединство целости са слободним самосталним развитком делова; јака правителствена власт поред слободе поједини као и различни народностиј; штедљиво домоводство, - савршено ослобођење земљишта уз накнаду.' Тако црножутци размишљавају. – Поред тога манифеста изишла је прокламација од стране министарства, где се јавља, да је цар даровао нов устав и тим све аустр. земље у једну целост сајединио; да је сада најсветија дужност властиј, овим законима подпуну важност прибавити, мир и поредак чувати; сумњајуће се обучавати, заблуђене обавешћавати, против бунтовника енергично поступати, свакој незаконитости, сваком противљењу противу закона и законе власти решително опрети се.
Ми ћемо истиј устав у особитом једном листу што скорије издати, а и мненије наше од времена до времена показивати, као што смо у данашњем листу већ почели; за сада саобштавамо само точке, које се јужни Славена тичу: §. 71. Устав краљевине Угарске у толико ће се одржати, што определења, која са овим уставом у сагласију нису, укидају се, и што се равноправност свију народностиј и земаљски језика у свима одношенијама јавнога и грађанскога живота сходним установљењама подјемчава. Особитиј закон ће ова одношења уредити. - §. 72. Војводству Србија такова се устројења подјемчавају, која се за чување његове цркве и народности оснивају на старим привилегијама и царским изјасненијама новијега времена. Саједињење војводства са другом којом земљом круне, по саслушању посланика његови, определиће се особитом наредбом. - §. 73. У краљевини Хрватској и Славонији, са присајужењем тамо принадлежећег приморја, затим града Реке и к њему принадлежеће области, одржаће се у савршеној независности од краљевине Угарске властита њина установљења, по свези, овим уставом установљеној, исти земаља са царством. Посланици из Далмације са земаљским сабором ови краљевина, под посредствовањем извршителне власти царства, саветоваће се о сајузу и условијама истога, а закључење потврђењу царевом поднети. - §. 75. На одбрану целокупности царства постојеће заведеније војене граница у својој милитарској организацији одржаће се, и остаће као саставниј дел војске царства, извршителној власти подчињен. Особитиј закон житељима ће војене границе у обзиру њиове своиме иста олакшања дати, која су дата житељима остали земаља круне.'
Осим тога изишла су јошт два указа, једним се дају аустр. наследним покраинама нека основна права, као подпуна слобода вере (и Чивути су еманципирани), слобода наука, слобода штампе, петиције, сдруживања, особе; кућно право, тајна писма, но наравно све ово са потребним изузетцима и границама. У другом указу опредељава се за све земље начин одкупа земљишта.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2034 on: December 29, 2019, 10:44:02 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Gruppenbildnis in deutscher Feldmarschall-Galauniform zusammen mit Heerführern. Kolorierte Lithografie nach eigener Zeichnung von Carl Lanzedelli.

Welden, Franz Ludwig Freiherr von; Radetzky von Radetz; Josef Graf; Schlik zu Bassano und Weisskirchen, Franz Graf; Schlik zu Bassano und Weisskirchen, Franz Graf; Franz Joseph I., Kaiser von Österreich; Wohlgemuth, Ludwig Freiherr; Haynau, Julius Freiherr; Jellacic de Buzim, Josef Graf.


* Gruppenbildnis.jpg (326.58 KB, 1234x805 - viewed 22 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2035 on: December 29, 2019, 10:47:51 am »

Морава. Немачким новинама 'Пресе' из Кромериже следујуће пишу: '7-ог Марта р. око 6 сатиј у јутру почеше на ларму бубњеви ударати; онде станујућиј батаљон, чрез друге из околни села подкрепљен, са целом војничком оправом поставио се у ред. Све капије градске буду заузете, једна компанија одредила се у двориште градско, и све дворане државног сабора, осим једне званичне, биле су затворене. Међутим по ћошковима и јавним званијама били су заковани царски манифести са другим писмама о распусту сабора, и подарења устава. Депутирци помало скупљали су се, и упућени су били да у поменуту дворану уђу. Овде сваком је на знање дато решење царево. Жалостан је био поглед они гомила, које су се у дворани скупљале. Брадати људи, од челичног карактера, кои су многа жалостна позоришта ладнокрвно преживили, видили су се, како један другог плачући грле. Страсти партаја, мржње народности, да и самог личног непријатељства нестало је. Све се помирило, и све мисли на будуће време, с коима су жеље и бриге у једној мери скопчане. Свакиј је осећао озбиљниј значај магновења. Виђало се, где се многи сабирањем ручни подписа свои са депутираца баве, да имају спомен каковиј од они мужева, с коима су они гибање времена и духа или заустављајући или пак подупирући делили.По самим улицама вароши видиле су се многе гомиле у најжешћем разговору. По свима кромерижким путовима и на хуленској железници, где један полицајни комисар исправу личну изискује. На депутирце, кои у Беч путују, код флорисдорфске железнице веома строго се мотри.'

Чешка. 'Нов. Л. Сл.' овако се између осталога изражава о новом уставу царевине аустријске: 'Вест о распусту сабора поразила је душу сваког, слободу љубећег домородца, јер у томе распусту види заметак велики бура, које се над отечеством подижу. Нагон к слободи не може се зауставити, и покуша ли се силом – то приноси ово жалостне плодове. Сада наравно сила је постала правом, и не остаје нам ништа друго, него формалну лојалност одржати а од сваке физичне борбе удаљавати се, која би нас само у већу несрећу бацила. Но народ ће очи отворити и угњетења се ослободити; сав ће народ до свести доћи – и онда ће право опет постатисилом.' - Данашње пражке новине донеше вест, да је дрштво 'Славенска Липа' по заповести министарства укинуто. Скупа јављају, да су се по неким окружијама у Чешкој немири породили, и за узрок немира наводе незадовољство са новоизданим уставом.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2036 on: December 29, 2019, 10:55:14 am »

Oдговор. У листу 13. београски новина под дописом: 'У Митровици 5. Фебруара т. г.' говори се о промени аудитора, кои је вишим местом за варадинску регименту наређена.
Што се ту моје име наводи, и што се ја којечим обвињавам: то ми дужност налаже, да у неколико речиј одговорим.
Мене у том допису називају: 1. Затуцаним Швабом, 2. Достојним наследником капетана аудитора Штингла, кои је народу србском увек противан; и придаје се 3. Приметба, да сам ја навикао граничарима, особито онима православне цркве, јефтино црвене прслуке криоти, т. ј. да ја љубим казн  шиба.
Да име моје благо звечи, исто тако немогу одрећи, као ни то, да сам Немац; прво сам наследијо од мои праотаца, последње ме је оставила судбина бити – и без моје воље. Кои ће ми разуман, благородан човек то пребацити?
Ако и не могу сад моју народност преиначити, то сам ја ипак србскиј народ увек поштовао и ценио; ја сам већ 10 година у њиовој средини провео – најлепше време мога живота; народ је мени исто тако драг, као и земља, на којој ми се моје једино дете родило, и која му сад пепео покрива.
Ко ће ми по овој исповести што за моју народност пребацити? ко ће то учинити, кад даље исповедим, да се неуморно трудим, мој немачкиј језик на славенске звуке навикнути, и  постојанством све запреке савладати надам се?
На другу и на трећу точку само мало нешто имам рећи.
Молим г. дописатеља, да запита житеље Земуна, Брода, Белецркве, Петриње и целе друге бановачке регименте, нека о мени пресуду изреку као о човеку и судији; молим, да иј запита, да ли се један пријавити може, коме сам ја неправду био учинио; да ли једнога има, кои ми је и једну главу од пчиоде дао?
Господине дописатељу! имена свију, кои се пријаве, молим да о моме трошку јавности предате.

У Петрињи, 24. Фебр. 1849.          Енгелхард св. р., капетан – аудитор.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2037 on: December 30, 2019, 12:10:19 pm »

Писмо. Полазећем нашем г. Книћанину из војводовине г. ђенерал Тодоровић оправио је благодарствено писмо, које и ми непропуштамо читајућем свету од слова до слова саобштити. Оно овако гласи:

Ч. 196.  Високородниј Господине!

Уважавајући ваше заслуге, које сте ви у најодсудителнији час народне борбе с воинством овостраној браћи вашој у помоћ прешавши, и у свима сраженијама своје војено искуство, храброст и мужествено одваженије на стократну ползу народа нaшег делом осведочивши, на дику и понос миле вам постојбине ваше себи снискали: немогу да вам при полазку вашем из војводовине младе, за коју ви снагу и саму драгоцену крв вашу штедили нисте, искрена моја чуства према личности вашој неизјавим и тиме дуг најтоплије благодарности, којом сте ви сав овостранскиј народ србскиј себи задужили, поне од моје стране овим јавним признанијем неодужим. Заслуге ваше о свепресветлој династији аустријској и овој свагда верном народу нашем по достоинству знаће проценити историја, у којој име ваше лепу част, а јоште лепше место заузима. Ви сте себи доиста подигли вечитиј споменик у срдцу народа, кои ће и најпознијег потомка на великостручна предпријатија народна успаљивати и одушевљавати. Примите дакле ово моје искрено признаније заслуга ваши с уверенијем усрдија и особеног почитанија мојег. Но заједно изволите изручити срдачниј поздрав мој и осталим, под вашим управителством стојећим како начелницима, тако и свима војницима, кои су за славу и чест свепресветлог двора аустријског, а за подпору народности, срећу и благостање своје браће овострански Србаља цело ово време храбро војујући, ове себи на столетија обвезали. Вашега високородија

Из главног стана у Новој Кањижи              отданејшиј
22. Фебр. 1849.                                      Тодоровић, г. м.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2038 on: December 30, 2019, 12:12:34 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Кромериж.jpg (438.64 KB, 1298x798 - viewed 21 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2039 on: December 30, 2019, 06:03:25 pm »

У С Т А В  Ц А Р Е В И Н Е  А У С Т Р И Ј С К Е.


I.РАЗДЕЛ.
О царству.

§. 1. Царевина аустријска састои се из следујући земаља круне: надвојводине Аустрије над и под Енсом, војводине Салцбурга, војводине Штајерске, краљевине Илирије, на коју спадају: војводина Корушка, војводина Крајнска, окнежена грофија Горица и Градишка, марк-грофија Истрија и град Трст са котером, окнежене грофије Тиролске и Форалберга, краљевине Чешке, марк-грофије Мораве, војводине горње и доње Слезије, краљевине Галиције и Владимирије са војводинама Аушвиц и Затор и вел. војводином Краковом, војводине Буковине, краљевине Далмације, Хрватске и Славоније са хрватским приморем, градом Реком и њему принадлежећем области, краљевине Угарске, велике војводине Ердеља са земљом Саса и опет саједињеним жупанијама Красна, средњиј Солнок и Заранд, затим окружијем Кевар и градом Зилах, области војене границе, и ломбардо-млетачке краљевине. - §. 2. Ове земље крунске сачињавају слободну, самосталну, неразделиму и неразкидиву уставну аустријску наследну монархију. - §. 3. Беч је главниј град царевине и столица властиј царства. - §. 4. Појединим земљама крунским подјемчава се њина самосталност под оним ограниченостима, које овај устав опредељава. - §. 5. Сви народи имају једнака права, и свакиј народ има неприкосновено право за чување и неговање своје народноси и језика. - §. 6. Границе царства и поједини земаља крунски могу се само законом преиначити. - §. 7. Цело је царство једна област у обзиру царевине; међусобне царине несмеду се ни под коим називом уводити, и где такове између поједини областиј царства сада постоје, имају се, што је могуће пре, укинути. Одлучење поједини места или крајева из царинске области и прикључење туђи областиј у исту задржава себи власт царство. – Грбови и боје царевине и поједини земаља крунски задржаће се.

II. РАЗДЕЛ.
О цару.

§. 9. Круна царства и сваке поједине крунске земље, сходно прагматичној санкцији и реду аустријског дома, наследна је у дому хабсбурго-латринжком. - §. 10. Наредбе домаћег закона о пунолетству наследника престола, затим о постављењу туторства и регентства остају пуноважне. - §. 11. Цар у свој досадашњиј наслов узима и наслов великога војводе Кракове и војводе Буковине. - §. 12. Цар се крунише као цар аустријскиј. Особитиј закон о том ће што даље узтреба определити. - §. 13. Цар се при крунисању заклиње на устав; коју ће заклетву полагати и његови наследници при крунисању, као и регенти кад наступи регентство. - §. 14. Цар је посвећен, неприкосновен и неодговоран - §. 15. Цар предводи своју војску или лично или чрез своје војводе. - §. 16. Цар решава о рату и миру. - §. 17. Цар прима и шиље посланике и закључава уговоре са страним силама. Наредбе у таковима уговорима, које на царство нове терете набацују, потребују саизвољење државног сабора. - §. 18. Цар објављује законе и издаје дотичне наредбе. На сваку наредбу преба да се подпише и кои одговорниј министар. - §. 19. Цар наименује и одпушта министре, поставља званија у свима струкама државне службе, и подељује племство, ордене и одличја. - §. 20. У целом царству правда се изриче у име цара. - §.  21. Цару припада право помиловања, ублажавања казни и опроштења, изузимајући особите наредбе о министрима. - §. 22. Новци се кују у име цара.

III. РАЗДЕЛ.
О праву државнога грађанства.

§. 23. За све народе царства има само једно право државнога грађанства. Закон ће наредити, под коим се условијама може задобити, упражњавати и изгубити аустријско право државног грађанства. - §. 24. Ни у једној земљи крунској несме међу њеним житељима и онима друге које земље крунске постојати какова разлика у грађанском или казнителном праву, у поступању судејском или у деоби јавни терета. Законите пресуде судова свију аустријски крунски земаља у свима таковима једнаке су важности и извршителне. - §. 25. Право сеобе међу границама царства неограничава се ничим, слобода исељавања од стране државне само је ограничена војеном дужности. - §. 26. Свака струка невољништва, свака поданичка или кметска свеза за свагда је укинута. Чим кои роб ступи на аустријску земљу или на аустријску коју лађу, одма постаје слободан. - §. 27. Сви аустријски државни грађани пред законом су једнаки и подлеже једнакој личној струци судејској. - §. 28. Јавна званија и државне службе за свакога су приступне, кои је способан. - §. 29. Своина стои под заштитом царства; та се може само због обштега благостања уз накнаду по наредби закона ограничити или одузети. - §. 30. Свакиј аустријскиј државниј грађанин може ма где у царству непокретна добра сваког рода прибавити, као и свакиј законом допуштениј посао радити. - §. 31. Преношење имања међу границама царства неподлежи никаквом ограничењу. Од имања полазећег у туђинство да се иште полазина само у смислу узајамности. - §. 32. Свак из свезе поданичке или кметске, или ради раздељене своине на непокретним добрима лежећа дужност или данак може се искупити, а за у будуће при деоби своине немогу се ни на какво непокретно имање набацити искупљива дајанија.

IV. РАЗДЕЛ.
О обштинама.

§. 33. Обштина се за основна права подјемчава: а) избор свои заступника; б) примање нови чланова у свезу обштинску; в) самостално управљање свои послова; г) обнарођивање последака свога домоводства, и у правилу: д) јавност саветовања њени заступника. Ближе одредбе ови основни права обштина, а нарочито условија за примање у свезу које обштине, садржавају закони обштински. - §. 34. Устројење окружни и срезки обштина за отаљавање његови обшти унутрашњи послова особитиј ће закон наредити.

V. РАЗДЕЛ.
Послови поједини земаља.

§. 35. За послове поједини земаља проглашују се: I. Све уредбе, које се тичу: 1. Земљоделија; 2. Јавни послова, кои на земаљске трошкове спадају; 3. Благодетелни заведенија у земљи; 4. Рачуноводства земаљског и то а) исто тако у смотренију прихода од управљања земљи припадајући добара, пореза за земаљске цели, и користи земаљског кредита, као такође б) у смотренију земаљски трошкова као редовни тако и изванредни. – II. Даље одредбе у колико допуштају државни закони у смотренију: 1. Обштински послова; 2. Црквени и школски наредба; 3. Подвоза, снабдевање војске с раном и квартиром; на последак III. Наредбе у смотренију свију предмета, кои су по државним законима делателности земаљског управитељства поверени.

VI. РАЗДЕЛ.
О пословима царства.

§. 36. За послове царства проглашују се: а) сви послови, кои се владајућег царског дома, и права круне тичу; б) међународно заступање царства и свију његови интереса, особито сви уговори са страним државама; в) одношења царства према цркви; г) више наставленије; д) сви војнички послови на суву и на мору; е) сви новчани послови царства, где спадају до сада тако звана државна, камерална и фишкална добра; затим државне рудокопње, државни монополи, државни кредит и сви порези, кои се за државну цељ плаћају; ж) сви послови, кои се тичу обртности и трговине, као такође бродарења, царине, банке, ковања новаца, рударства и установљавања мера; з) сви државни путови по суву и по води, све железнице, поште и телеграфи, и у обште све државне зграде; и) све уредбе и сва средства, која се на унутрашњу сигурност царства односе; и ј) у обште сви послови, које устави и закони царства за послове поједини земаља прогласити неће.

VII. РАЗДЕЛ.
О законотворству.

§. 37. Законотворну моћ извршује, што се тиче послова царства, цар са сабором државним, а што се тиче послова поједини земаља, извршује цар са земаљским сабором.

VIII. РАЗДЕЛ.
О сабору државном.

§. 38. Обшти државниј сабор аустријскиј састојаће се из два дома: горњег и долњег; а сазиваће се царем сваке године у пролећу.  - §. 39. Сабор се састаје у Бечу, но цар га може и на друго место позвати. - §. 40. Горњиј дом сачињавају посланици, које ће изабрати за сваку крунску земљу њен земаљскиј сабор. - §. 41. Број посланика за горњиј дом биће половина по уставу опредељеног броја за долњиј дом. – Раздељење броја овог установиће се изборним законом на таковиј начин, да ће свака крунска земља два члана од свога сабора послати на сабор државниј; остали ће се број определити међу све крунске земље по множини њиови житеља. - §. 42. Она два саборна члана, која ће се из сваке крунске земље на сабор државниј послати, треба да подпуно уживају сва грађанска и политична права, да су најмање пет година аустријски грађани, и да су бар четрдесету годину живота свога навршили. – Остали чланови горњег дома могу се по земаљским саборима изабрати само од они грађана, кои имају поменута обшта лична својства, и кои најмање 500 фр. ср. непосредственог данка плаћају. – У оним крунским земљама, где нема такови грађана, кои би 500 фр. ср. непосредственог данка плаћали, ни једног на шест хиљада, подпуниће се број њиов оним грађанима, кои после њи највише данка плаћају, док се један на шест хиљада не нађе. - §. 43. Долњиј дом народ избира непосредствено. Право избора има свакиј аустријскиј грађанин, кои је пунолетан, кои је у подпуном уживању грађански и политични права, и кои или плаћа опредељениј изборним законом годишњиј непосредствениј данак, или пак ако не плаћа, кои је по својој личној способности дејствителнији изборник у обштини које под аустријску круну спадајуће земље. - §. 44. Избори за долњиј дом бивају по окружијама и на оном местима, која опредељава изборниј закон; истиј тај закон установљава такође и број посланика по броју житеља. Овај ће се број тако определити, да на сваки сто хиљада душа бар по један посланик дође. – Изборниј закон одредиће напоменутиј у пређашњем параграфу годишњиј данак за сваку крунску земљу са обзиром на особита њена положења. При тому ће као начело служити, да речениј данак мора износити, код села и вароши мање од 10.000 душа, бар 5 фр. ср., код вароши преко 10.000 душа, бар 10 фр. ср., а ни у каквом случају да несме бити већиј од 20 фр. ср. - §. 45. Да ко у долњиј дом изабран бити може, изискује се да ужива право избирања и осим тога сва грађанска и политична права, да је најмање пет година већ грађанин аустријскиј и да је бар 30-ту годину навршио. - §. 46. Свако гласовање при избору за горњиј и долњиј дом бива устмено и јавно. - §. 47. Јавноме чиновнику, ако се изабере, несме се узкратити привремениј одпуст. - §. 48. Ако кои члан сабора прими плаћено државно званије, то се мора новоме избору подврћи.  - §. 49. Чланови горњег дома бирају се на десет, а долњег на пет година узастопце. Кад ово време изтече, могу се опет изабрати. - §. 50. Чланови горњег дома недобивају никакве накнаде, а долњега добивају за сваку седницу одсеком накнаду. - §. 51. Нико не може у исто време бити члан и горњег и долњег дома. - §. 52. Свакиј члан сабора заклеће се при своме ступању у сабор цару и уставу царства. - §. 53. Посланици несмеду примати никакови упутствија и могу само лично глас давати. - §. 54. Свакоме дому сабора државног припада право, веродајна писма свои чланова прегледати, и решити да ли ће се примити. - §. 55. Свакиј дом именује већином гласова свога председатеља и подпредседатеља за време седнице. - §. 56. Ни један дом неможе решеније изрећи, ако се не скупи више од половине по уставу опредељеног броја његови чланова. - §. 57. Тајно се у оба дома никад недају гласови, осим код избора. - §. 58. Решеније може се изрећи само већином гласова. Ако се гласови једнако разделе, то се предлог саветовања као забачен сматрати има. - §. 59. Седнице су јавне; но свакиј дом има право, ако то председник или најмање десет чланова предложе, тајну седницу држати. - §. 60. Само чланови сабора могу, свакиј своме дому, молбена писма подносити. - §. 61. Посланства – депутације – несмеду се пред сабор пуштати. - §. 62. Никакав члан сабора несме се изван сабора на одговор или пред суд звати за оно што је у седницама говорио. - §. 63. Док је сабор у скупи, члан његов само се сме с дозволењем његовог дома затворити или судејски гонити, осим случаја, ако се у злочинству затече. - §. 64. Свакиј дом сам је дужан начинити ред пословања, но по начелу у овом уставу изреченима. Међусобна однешења горњег и долњег дома уредиће оба дома у договору. - §. 65. Цару, као и сваком дому, припада право, законе предлагати. - §. 66. За свакиј закон потребно је сугласије цара и оба дома. Закона предлози, које је или дом кои или цар одбацио, не смеду се за оне седнице више предузимати. - §. 67. Сабор участвује код законотворства у онима предметима, које овај устав за послове царства проглашује. - §. 68. Код законотворства у пословима царства участвују посланици свију крунски земаља. Исто участије имају и код законотворства у грађанском и казнителном праву, и судејском поступку. У колико пак у Угарској, Ердељу, Хрватској, Славонији, у једно са хрватским приморем и Реком, постоје за споменуте струке законотворства посебне закона уредбе и уређења, различита од они у осталим крунским земљама, у толико се за ову струку законотворства уздржава делање сабора предречени крунски земаља. Но задатак биће сабора крунски земаља ови, прегледати досадашње законе у споменутој струци, да се што пре постигне пожелано сугласије законотворства по свим странама царства. – Док ово небуде, посланици ће такове крунске земље, у којој постои различито, од они крунски земаља, законотворство о реченим струкама, од саборски саветовања о томе уздржати. - §. 69. Цар одгађа и закључује сабор, и може у свако време или сав сабор или кои дом сасвим распустити. – Ако се сабор одгоди, или и један само од оба дома распусти, то ће се седнице у оба дома одма зауставити. – У случају распуштања сабора, мора се новиј сабор за три месеца после тога опет сазвати.

IX. РАЗДЕЛ.
О земаљским (покраинским) уставима и саборима.

§. 70. Наведене у 1. §. крунске земље имаће своје земаљске, т. ј. покраинске саборе, кои ће иј заступати и стварма спадајућим онамо по уставу и законима царства. - §. 71. Устав Угарске краљевине постојаће и у напредак и промениће се само у смотренију они уредба, које се неслажу са овим уставом царства. Исто тако подјемчиће се сходним уредбама равноправност свију народностиј и језика у земљи обстојећи у свима одношењама јавнога и грађанскога живота. Особитиј закон уредиће ова одношења. - §. 72. Војводству Србија подјемчавају се, за сачување црквене задружине и народност своје, такова устројенија, која се оснивају на старијим повељама и новијим царским изјасненијама. Саједињење војводства са другом којом земљом круне, по саслушању посланика његови, определиће се особитом наредбом. - §. 73. У краљевини Хрватској и Славонији, са тамо припадајућим приморем, затим градом Реком и к његовом околином, сачуваће се њиова посебна установљења, по свези, овим уставом царства опредељеној, са царевином, у подпуној независимости од краљевине Угарске. Посланици Далмације договараће се са сабором ови краљевина под посредствовањем извршујуће власти царства о саједињењу и погодбама саједињења, којега договора производ поднеће се на потврђење цару. - §. 74. Унутрашње устројење и устав вел. кнежевине Ердеља определиће се новом уредбом на темељу подпуне независности од краљевине Угарске и равноправности свију тамошњи народа, сугласно са уставом царства. - §. 75. За чување целокупности царства постојеће заведеније војене границе остаће и даље у својем војничком устројству, и биће подчињена извршујућој власти царства као осталиј дел државне војске. Особитом уредбом даће се житељима исте покраине олакшице у смотренију њиови своина, које су већ дате и житељима други земаља круне.  - §. 76. Особена уредба определиће устав ломбардо-млетачке краљевине, као и положење исте земље к целокупној држави. - §. 77. Све остале земље добиће особене уставе. Устројења ставова немају важности. - §. 78. Сабори састављаће се са обзиром на све земаљске интересе. Заступници на овај сабор сазиваће се непосредственим избором. - §. 79. Права, која сабору земаљском припадају, извршаваће се или сабором самим, или одбором, кои ће сами изабрати. - §. 80. Сваком сабору подјемчава се право участвовати при законотворству у пословима поједини земаља и предлозима закона, као такође право, пазити, да се извршују државни закони. – Да предложење какво постане законом, захтева се одобрење цара и сабора. - §. 81. Промене устава могу се у саборима, кои ће се истом сазвати, обичним путем законодавства предузети. У следујућим саборима потребно је за закључење овакови промена бар ¾ заступника, и решавајући мора бити најмање 2/3. - §. 82. Даље наредбе о саставу земаљски сабора и одбора определиће се земаљским уставима и законима о избору ови крунски земаља. - §. 83. Сви устави поједини крунски земаља, које сачињавају царевину, имаће се течајем г. 1849. у дело привести и морају се првом обштем аустријском сабору представити, кои ће се одма, чим овакови устави у живот ступе, сазвати.

X. РАЗДЕЛ.
О извршујућој власти.

§. 84. Извршујућа власт у целом царству и свима крунским земљама једна је и неразделима. Она припада искључително цару, кои је преко одговорни министра и овима подложни чиновника и званичника извршава. - §. 85. Ако ли се кои дел извршујуће власти пренесе на какво друштво или на кога му драго, онда се само по себи разуме, да се то порећи неможе, и цару припада право у смотренију извршавања привременог дела извршујуће власти друге наредбе чинити. - §. 86. Право извршавања и обдржавања земаљски закона, као и извршавања решенија, учињени одборима земаљски сабора, уколико се протежу на њиов круг делања, припада извршујућој власти. - §. 87. Ако није сабор скупљен, а нужне су силне наредбе, које није закон предвидијо, за царевину или коју крунску земљу, то може цар потребне наредбе, које закона силу имају, под одговором министра привремено издати, но дужан је узроке и следства о томе сабору царства или ако буде земаљскиј – земаљском представити. - §. 88. Министри управљаће у царству и појединим крунским земљама, издаваће потребне наредбе, бдити над обдржавањем државни и земаљским закона. - §. 89. Министри имају право на свој одговор у свима пословима, кои су обштинама или земаљском саборима и њиовим органима поверени, извршивање уредба, које се законима и обштем добру противе, обуставити или забранити. - §. 90. Министри имају право у сабор долазити и кад ијм је воља говорити; но могу такође и у неким опредељеним пословима у место себе своје поверенике послати. У сабору само онда имају право глас давати, кад су чланови његови. - §. 91. О одговорности министра, о судбеном поступању противу њи и казњењу, у случају ако би били осуђени, говориће особениј закон. - §. 92. За поједине крунскеземље цар ће наименовати своје наместнике, кои ће као органи извршујуће власти бдити над испуњавањем државни и земаљски закона, и мораће руководити домаће унутрашње управљање, у колико ијм то службене границе њиове дозвољавају. - §. 93. Наместници могу у сабору сами или посредством комисара свои у свако време глас имати. При давању гласа у сабору само онда участвују, ако су чланови сабора. - §. 94. Наместници у свом руковођењу одговарају за подпуно и савршено поштовање закона царевине и дотичне крунске земље. - §. 95. Извршујућа власт може наместницима и свима областима поједини крунски земаља повратити послове царевине или такове чрез друге органе по свима странама царства дати одправљати.

XI. РАЗДЕЛ.
О државном савету.

§. 96. Владаоцу у извршујућој власти царства додаће се државниј савет. Савет овај имаће уплива у свима оним стварма, о коима га државна власт за савет упита. - §. 97. Чланове државног савета именоваће цар; при именовању њиовом гледаће се колико је могуће на разне стране царства. - §. 98. Особеним законом уредиће се устројење и круг делања државног савета.

XII. РАЗДЕЛ.
О судејској власти.

§. 99. Судејску власт извршиваће независни судови. - §. 100. Сва судејска власт у рукама је царства. У будуће неће више бити никакви господски (спаински) судова. - §. 101. Ни један од царства наименованиј судија неможе се после учињеног наименовања од своје службе за време удалити или пак одпустити, нити противу своје воље на друго место службе преместити или пак у стање мира поставити, осим судејским решењем. Ова последња наредба ипак неможе се протезати на оне случајеве, где се ко по пропису закона службене неспособности своје, у стање мира поставља или где потребне буду промене у судејском персоналу поради преиначити се имајући судова. - §. 102. Судејска власт биће одељена и независима од управљања. Ако се питање породи, куда кои предмет спада, да ли управљајућој или судејској власти, таково питање решиће власт, која ће се зато законом определити. - §. 103. Судејско поступање у обште биће јавно и устмено. – Изузетке у смотренију јавности, у интересу поредка и морала, опредељује закон. – У казнателним стварма важност ће имати тужбено поступање у свим већим преступљењима, које ће закон точније определити, даље у политичном и преступљенијама печатње судиће порота. - §. 104. Уведење ови главни начела, по коима ће се у будуће уредити суђење, и извршивати судејска власт, као и њено уведење у поједине земље крунске, с обзиром на њиова особена однешења, остављено  је особеним државним, особито пак (§. 68) земаљским саборима. - §. 105. Домаћи закони у смотренију суђења царског дома остају непромењени.

XIII. РАЗДЕЛ.
О државном судилишту.

§. 106. Устројиће се врховно државно судилиште, које ће или званично, или по учињеној тужби у следујућим случајевима поступати: I. Као расправљајућиј суд у распрама између царства и поједини крунски земаља, у колико предмет не спада у круг државног законотворства. II. Као највишиј суд при нарушењу политични права. III. Као истражујуће и врховно надлежателство: а) у тужбама противу министра и наместника; б) у сузаклетијама и нападању противу монарха или регента, као и у случајевима увреде величества и издајства државе. - §. 107. Државно судилиште заседава у Бечу, и особеним ће се законом определити, на кои ће се начин именовати државне судије, са обзиром на поједине крунске земље, колико ће иј бити, и на кои ће се начин код истога судилишта поступати.

XIV. РАЗДЕЛ.
О државном домоводству.

§. 108. Сви данци како за државне тако и за земаљске потребе определиће се законом. - §. 109. Сви приходи и трошкови државни мораће се сваке године у предрачуну напред показати; предрачун овај законом ће се определити. Сувишак овог предрачуна мораће се поднети сабору на одобрење. - §. 110. За државниј дуг јемствује царство. - §. 111. Врховно управитељство поднеће сваке године сабору рачуне о државном домоводству, а у једно и преглед државнога дуга. - §. 113. Особеним законом определиће се устројење и власт врховног рачуноводства.

XV. РАЗДЕЛ.
О оружаној сили.

§. 113. Оружана сила за цељ има, да царевину од спољашњег непријатеља брани, а у самој царевини да уздржање поредка и извршивање закона обезбеди. - §. 114. У внутрености може за цељ ову оружана сила само на позив грађански властиј, и то у случајевима и начинима, посредством закона опредељеним, употребљена бити. - §. 115. Оружане силе главно је својство да слуша. Ни једна част њена несме се заједно саветовати. - §. 116. Закон опредељава круг и начин обште дужности служења код војске на суву и на мору. - §. 117. Војска стои под војничким властима и под војничким законом. Прописи војеног реда остају у подпуној важности. - §. 118. Заклетва војске на државниј устав примиће се у заклетву на барјак. - §. 119. Уређење грађанске војске (гарде) садржаваће посебниј закон.


XVI. РАЗДЕЛ.
Обште одредбе.

§. Док се уставом подјемчени огранични закони уставним путем у живот не приведу, дотле ће се споменуте уредбе путем налога издавати. - §. 121. Док нови закони и наредбе у живот не ступе, постојеће имају важност. – Постојећи порези узимаће се и у будуће, док нови закони другчије ненареде. - §. 122. Власти остају, до извршења нови огранични закона, кои се њи тичу, у своме делању. - §. 123. Промене овог устава могу се на првом сабору предузети обичним путем законотворства. У свима пак будућима саборима да се што у уставу променити може, морају у обадва дома најмање ¾ чланова присуствовати, а од присуствујући морају најмање 2/3 за промену глас дати.
Дано у нашем краљевском граду Холомуцу четвртога Марта године хиљаду осам сто четрдесет девете христова рођења, владања нашег прве.

ФРАНЦ ЈОСИФ. (с. р.)
Шварценберг. Штадијон. Краус. Бах. Кордон. Брук. Тинфелд. Кулмер.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* ,,.jpg (25.51 KB, 218x218 - viewed 103 times.)
Logged
Pages:  1 ... 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 [136] 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.05 seconds with 22 queries.