PALUBA
March 19, 2024, 06:05:36 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 [139] 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 ... 336   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 714995 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #2070 on: January 16, 2020, 11:55:15 am »

Код Дунава, 15. Марта. Од неколико дана стижу нам различити гласови. Из Бачке чујемо, да су Маџари код Сенте продрли у Бачку, Сенту и Аду попалили, да су у Црвенки и Врбасу, и да иј има 17.000. Је ли то баш тако, то незнамо. Данас чујемо од путника, кои из Пеште на пароброду до дравског ушћа, а отуда на коли амо дођоше, да је бан 11. т.м. Сегедин на јуриш отео. Јуче је ландштрум од св. патријарха наређен, да буде готов кад затреба; и тако се прекрштају гласови, да иј неможемо раздрешити и код таког нашег стања јошт нам додијава рана, коју нам октроирка зададе. Зар да отац, кои по два три сина има у војсци, а гдекои и више, лати пушку, пак да земљу од царски противника брани, у којој ће јошт моћи цар по §. 19. октроирке немеше правити! – зар нам нису ови доста, које имамо, и кои и данас мисле, да су бољи и одличнији од нас? – Како се могло у данашњем веку и речица о немешима у устав метнути, макар да буде немешаг без икаквог преимућства, већ само празан наслов – то једно већ показује, ко је тај устав градијо.
Немци, житељи у Срему, не примише баш радо позив на ландштрум. Они и сами дају нам прилику да ијм Нижанове летошње речи у Банату Белоцркванцима Швабама речене, - опет не само рекнемо, већ иј и извршимо. – До тога ће и доћи – ако дуже само Немци овако потерају.
Из Карловца нам јављају, да су Маџари у прошасту среду и четвртак на Каменицу ударали, но од царске војске узбијени били. Царска је војска и с једне и с друге стране већ под самиј град дошла, и ћуприју на Дунаву развалила, тако, да грађани сад немају никаквог саобраштаја с Н. Садом. У Варадин су Перцел и К. Баћани; они све царске официре, на које подозревају, одпуштају и протерују. Тако су многи већ у Карловце дошли, а и самога Благојевића чекају да дође.
Из војводства србскога свакојаки гласови стижу. Говори се, да је Јелачић бан код Суботице Маџаре разбијо, те је једно одељење њиово под Перцелом – да би се како тако спасло – у Бачку продрло и у Варадин дошло. Срби су на више места страдали; на шефа ђенерал-штаба Хедрија ополочење је велико, јер се ово страдање приписује његовој немарности, као да навалице оставља да Срби страдају. Овај поступак његов побудио је разне слутње, па наравно и о издајству, као да се Маџари сада напуштају на Србе. Но Срби све јачи одпор дају, као што су то показали ономадне код Н. Сегедина, где су Маџаре љуто побили. Обширније о овом у следујућем листу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #2071 on: January 17, 2020, 11:04:48 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Хрватска и Славонија.

У Краини, 3. Марта. Не гули коре, да није горе, вели наша пословица. Није оно дрека испод Клека, што г. Никола Боројевић, у новинама далм.-хрв.-славонским у броју 30. од 10. Ожујка, вели, него се оно вапајућиј на небо грех заоријо бијо, због неправде, која се у егоистичким срдцима, и опаки индолената безбрижју рађа, те се у писарнице пресађа, у коима ништа друго, него се железо ковало, лесковина усецала, и шибе уламале, за свакога, кои би се усудијо против величанства овог или оног, господина поручника, или надпоручника, или и сатника, ма како кривичан био он, што проговорити, или и само белу, коју би против господе 'beameterah i officirah', помолити смео! Да тако је, нека се отвори протокол, па ће се наћи колико је тисућа шиба дано, између остали, јадном Р. М., човеку поштену и правдољубиву, само зато, да иј вечно, у тело му ужљебљене, носи, што је истину казао, да је господин надпоручник Г.,salva venia, крао из царске шуме произведене пиљенице, а доказати није могао; јер страх ондашњиј сведоке је у тикву сатерао, од једне стране, а од друге стране невера је пречила, те је судац, с пута истине, одведен био, тако, да је сиромаху Р. М. кроз 300 момака 'sechsmahl aus, sechsmahl ab' на леђа натоварити морао.
Да ви, 'činovniče od upraviteljstva', г. Никола Боројевићу, нисте зечије нарави, мал' да не би сте, при овој прилици, и старог Николу Мамулу, и оног, што га је под заштиту своју узео, пред ваш праведниј суд потегли, као што то из вашег пера вири, за осветом полетајућег, где ви, кои ни од кога нисте увређени, ни осуђени, пишете, да би добро било и 'tog junaka iz tavnog budžaka pameti naučiti', као бајаги да се прође послова 'upraviteljskih', како ће ови једнако, по писарницама своим, ногом лупати и сакрементирати моћи, на угњетеног сиромаха. – Но ту није јунака из тавног буџака, кои би се кријо и стидијо беседе и пера свог, него то пише јунак правиј, - увређениј пук огулинске кумпаније, против којега се ви, г. 'činovniče', лукаво дижете, да с вашим мишкуланцијама публикум заслепите, као што то ради мачка своим шапама, и као што то нека ради, кад рачуне дају, и кошеве граничарске описују, с марвом и богатством нашим.
Кад се увређениј дигао, противу -вића, -дрића и -тића, није нико дирнуо свето име Боројевића, него ствар. Па кад њему нису повољни закони, због кои су 'beameteri i officiri po obstojećih propisih s obzirom na pojedine okolnosti', морали у ствари погрешити, те из своје сатније 15 јединаца (!) на војску оправити, а у премногима кућама, где би се могло више, само по једног и два узети (!); а он, кои 'želi rodu glas i zadužbinu' да учини другиј нека сам 'kroz novine piše i predlaže', кои зна где што не ваља, па ће му више благослова и славе пред Богом и људма бити, него што у песмама, док му је бирократија цветала којешта гаташе, и добру плату берући, хоће сад да му другиј његов посао ради.
Но и зашто се срдите ви 'иначе користниј' господине, за све што се вашег тиче? – Што се ми јавно, на неправду тужимо, - на наше поглаваре? Будите праведни, па ћемо вас љубити, не тужити. Та, хвала Богу, сад су настала слободнија времена, да се и министар, како у новинама читамо, на одговор повући може, па зашто не би смели ми потужити се, па баш и г. Боројевића на одговор потегнути, ми, кои војујемо, и децу нашу, и браћу нашу дајемо да војују, а он зими у топлој писарници пише песме и новине чита, а лети у хладовини муве штрои, док му другиј послове његове обавља, - ми, кои слабо маримо баш, или он намргођено шнуфао тубак, па нам бездушно штрафтаксе на плећа наша наваљивао, за нашу гору, или нам, по крчмама, вино плаћао, и с нама се частијо, а све, само да се неоскрнављен између нас извуче, знајући какав ли је, шта ли је. Но боимо се да неће скоро, и то нас једнако, и највећма, страши! Ако ништа друго, смесће га рачуни, које треба за валдтаксу да положи. Је ли истина г. Боројевићу да ваc deficit од 400 фр. по носу бије? Ако је тако, то би сте се ви морали најпре рачуну, - да, најпре сами себе, па онда другога 'pameti učiti'; јер другчије богме, тражећи да 'nekojoj inače koristnoj životinji bernjicu – немилосрдно – kroz njušku provučete', могли би сте где набасати, те нос, баш да и грабов имате, ако и 'нехотимице', одвалите: а знате, да је човек с носом, па ма и какав, и колики, имао, свагда лепши, него без њега.
Ово овако и преко воље наше наводимо највише и зато, што г. Боројевић саветује, да се писац чланка дотичног, и пријатељ, и заступник наш 'okani ćiravih Јovanah i kernjavih babah', дакле немоћни, бедни, и угњетени, - па да ови пропадну сасвим, од неправде ваше? – Ми пак велимо, да је то врлост, слабе и немоћне подпримати; јер је и ћоравом Јовану и крњавој баби исто тако мијо живот, и то угоднији, како год и г. Николи Боројевићу, коме није до другога, коме није стало до истине, кои не мари за правду, и кои, осим што на овом свету једнако за удобности чезне, жели јошт да се на крилима славе и у вечниј живот, а све, по својој удобности, усели (ако му не би та крила само Икарова била). Велимо, да све ово и преко воље наше наводомо, како се г. Н. Бор. другиј пут онде неће чешати, где га не сврби, и да не брани оног, кои обране не заслужује; а ако ће га баш и бранити, другом брњице, коју је он, већ неколико пута, сам себи провукао 'kroz njušku', не провлачи, јер човек, кои је истину, у име нас, пучана, писао, нема њушке, него има добар, чист нос, јошт чистије очи, кои с нама заједно добро види, шта неправда ради, дакле наочариј не треба. А да је тако, ево ћемо само две точке најпре узети у претрес, прву и последњу, вашег г. Никола Б. оправдања у предреченом броју споменути новина, и то јошт и зато, да нам другиј пут не подмећете бело, место црног; јер тако пада на вас сенка, као да ни ви нисте бољи, од они, које, можда најмљени, можда и не најмљени, тако крепко, по вашем 'уверењу' браните, а законе хулите, - ви, кои сте риф и теразије оставили, а за љубав правде њима се посветили.
Под 1.) велите, да Сава, син старог Николе Мамуле, није код 6. батаљона, него код куће своје. Верујемо: то је данас истина. Ал', да се не чу 'дрека испод Клека', отишао би био наш Сава, као и многи други, јер је узет био у 6. батаљон, и стариј му је отац, ваш имењак, већ и стражу са 2 фр. зањ плаћати морао.
Под 8.) и задњом точком велите: 'Јovan Maravić ima istinabog jedinca sina, kod 3. bat., nu takovih je u ovoj satniji 15, (!) koi su u hitnji obćeg ustanka, radi svoje želje ili uglednosti uzeti; ali za njih je već od nekog vremena izmena opredeljena i predložena'. Је ли? То нисмо знали! А зашто нам не јависте од ког времена? Да није, од како се чула 'дрека испод Клека'? То сви кажу. Ето видите да има дакле и такви, коима је 'дрека' много повољна била, и повољнија од вашега, господине чиновниче од управителства, - крештања. Велим да је много повољнија и повољнија била од вашег крештања, особито, кад вас чује да сами велите, да је 'takvih u ovoj satniji 15' случајева (где су, без сваке нужде, јединци истерани на војску).
Сад нам кажите, каква је то хитња обштег устанка била, кад има јединаца, које сте пре 4 године у воинство узели!? Та ми знамо, да непријатељ није био на прагу; а синовац (а не као што ви велите син) Јована Маравића, јединац, узет је у 4. батаљљон, пре 4 године! Тако исто и Василија Маравића, бр. 59., јединац Божо узет је у 4. батаљон, пре 4 године! Је ли ту била, кажите нам, господине, хитња? Или сте ви, може бити, хитили у Реку? те вам није било до тога, да за 4 године увидите, како јадни старци тако дуго, без свои јединаца, пате зиму и глад! А, да вам кажемо, кад се бојак бије, онда се баш и не пробирају момци 'угледности' ради, као што ви велите, јер се јесенас није полазило на пирове, нит' је ко од принцова долазијо, да се ишту, и од посла на силу вуку, угледни момци за параду, па ма и гладни били; него јунаци се траже за војску, па ма они и мршави, и малени, били. Знамо коликиј је био Евгеније Савојскиј, а знамо и за његово јунаштво. А да угледни могу бити голуждраве кукавице, ко би о том сумњао?
Хоћете ли веровати сад, господине, да ми нисмо слепци, - да нисмо тако глупи, као што ви нас држите? Верујете ли да ми добро видимо како ви мутите, радећи да се у том мутилу истина изгуби, и ви опет у том истом мутилу себе, и своје заступане, оперете! – Ми не велимо да није добар изговор, кад се човек може изговорити, али је зло, што се свакиј изговор не прима. Правда хоће да плива; а неправда тоне. Узмите сад па погледајте и друге куће, па ћете видити, колико је ту зла и неправде учињено. Узмите речену кућу Тодора Мусулина, бр. 9., и узмите Боже Степановића, бр. 13.; тамо је 7 – (ви велите 9-): а овде је 4-, па ниједан није пред непријатељем где се крв пролива! Је ли ту узет ваш 'obzir na pojedine okolnosti'? – Још ћемо вам овде напоменути, ако не знате, да је друго пред непријатељем стојати и нањ јуришити, а друго стражарити пред вашом писарницом, - то ћу рећи: друго је од 4 године дана, и од 6. Јан. 1849., до данас, бити у првом и другом батаљону, као и од пролећа до сад бити пред непријатељским очима; а друго је у 6. батаљон турнуту бити, кад је пукла 'дрека испод Клека'. И молимо, кад сте ударили у инат, покажите нам и разјасните боље, како је то, да Николе старог син, Михаил Мамула, бр. 72., кои је само једнога брата код куће оставијо, од пролећа једнако пред непријатељем у Италији главу у торби носи, док од Тодора Мусулина, кои иј има 7 у кући, до ове зиме ни један пред непријатеља не изиђе? Што је зимус Никола, из те куће, код 5., а Павао код 6. бат. уписан, то је опет другчије; јер ови орући и копајући, међутим, код куће служе, - не војују у туђој земљи, и сјурила иј је у 5. и 6. бат. 'дрека испод Клека'; а старог Николе Мамуле син, Михаил? Он, као што је речено, у туђој земљи чека да крв пролије; тако Јована, тако Василија Маравића јединци. Симо Мусулин пак, што код 4. бат. пред непријатељем служи, не војује за Тодорову кућу бр. 9.. као што ви, господине, под 2., велите, јер бој бије он за своју кућу, која му, од Тодорове одцепљена, пре 40 година постои.
Читамо даље како под 3) Раду Мамулу с рањавим ногама под изговор узимате, кои, како ви велите, има три одрастна, па један од њи код 5. бат. служи; ал' и Гаврило Мамула има узете и свакојаке ноге, убог, да већ убожнији бити не може, па му јединца не хтедосте поштедити, него га одправисте да војује; а Марка Вуиновића, бр. 27., испустисте, и сад му топрв Миланка, враћена бивша из Маџарске, не знамо зашто, узесте у 6. бат., кад се чула 'дрека испод Клека', те од њи 5 служи 1. - Ал' да вас, вама та несносна 'дрека' не пробуди, да и г. подпуковник Драгојловић не дође међу вас, можда би сте и сад ви сладко у безбрижја наручју спавали, а фрејти јединце, без потребе, на војску изгнали! Или сте ви може бити и будни били, па очима своим ту неправду гледали, и одобравали?
И тако, кад би се и друге све точке ваше, господине, утуцати имале, дуго би требало читатељима стрпљења имати. Зато ћемо, да би краћи били, рећи, да из реченог довде може судити, како је и код други право чињено, кад ви сами сад исповедате, да је 15 случајева у вашој кумпанији, где су јединци изгнани да главу губе, док по другим кућама, где иј је по толико, ни један изишао није!
Дајте, Бога вам, да она ваша 'izmena opredeljena i predložena' ради повратка ови јединаца, што брже се обистини, и прођите се мутежа, јер ћемо се другачије нашем правдољубивом бану тужити морати, и онда би се, баш на оно ваше захтевање: audiatur et altera pars, друга 'дрека испод Клека', - гора од прве, породила, и опет новиј чланак се излегао, као што ви рећи изволисте.

Увређениј пук огулинске кумпаније.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Novine Dalmatinsko-Hervatsko-Slavonske.jpg (531.16 KB, 1580x1222 - viewed 21 times.)

* Никола Боројевић.jpg (132.1 KB, 544x744 - viewed 21 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #2072 on: January 17, 2020, 11:15:57 am »

У Загребу, 14. Марта. Депутација војводства Србије приспела је овде 11. тек. м.. кои је дан овде из Беча дошао и члан њезин г. Богдановић, идући у отечество. Г. Богдановић није се придружијо овој делегацију, већ је отишао у Срем и у Бечкерек; незнамо хоће ли се вратити на своје определење.
Депутација је за дужност своју почитовала, саобштити сајузној браћи хрватској, како је позвана од министарства у Беч поради саветовања о мерама, које се предузети имају при устројенују војводства и остали частиј и целог краљевства Угарске, и које овога обстојателства ради, које ради, изданог октроираног устава, кои се једнако и војводства и троједне краљевине тиче, упитала је браћу Хрвате, јесу ли и они позвани, и на свакиј случај позвала иј је, да заједнички раде и једни друге подпомажу. Под председништвом банског наместника г. Мирка Лентулаја, у присуству србске депутације, држана је седница великог одбора, где буде решено, да се придружи србској једна хрватска депутација, и да заједнички раде о срећи отечества свога. Изабрани су у ту депутацију гг. Врањицан, Кукљевић, Мажуранић и Жигровић.
Овде је све живо незадовољно са октроираним уставом, као и у војводству. Дај Боже само, да се народи, србскиј и хрватскиј, не даду ни ок кога побунити, но да причекају успехе депутација свои на путу законитости.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #2073 on: January 17, 2020, 11:17:38 am »

Аустрија.

'Tribune des peuple' пише из Беча под 13. р. Марта: 'Већ ни мало сумње нема, да су Русија, Аустрија и Баварска међу собом сајуз учиниле, којега цељ јошт за сада изјавити се не може.' Нама пак из Беча пишу, не само да су Русија, Аустрија и Баварска, него и сва правитељства европска, па и само француско, међу собом сајуз учинила, с том цели, да уговоре од год. 1815. неповређене одрже, па тако да ће и Карлу Алберту сва мука бити узалуд. (По најновијим званичним известијама војска Карла Алберта је јако потучена, и сам Карл је оставку дао на ползу свога сина кнеза савојског. Битка је крвава била, и Сардинци су молили за примирје.)
Известно је већ сасвим, да су Руси из Ердеља отишли, па зато овај да је за цара већ изгубљен. Царске војске нема, да би га опет освоити могла; зато је, како смо поуздано извештени, ономадне један курир отишао у Влашку, са званичним позивом од цара аустријскога, да му руске војске што више у помоћ дође. Чујемо, да је 30.000 војске стои спремне на граници, и само овај позив изчекује, па да у Ердељ пређе; - ал' онда ће Руси независно радити, а не по команди Виндишгреца, кои је и вечерас онде, где је био јесенас.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #2074 on: January 18, 2020, 05:36:02 pm »

Србске Новине, бр. 25. од 25. Марта 1849.

У данашњем листу саобштавамо нижеследујућиј, комисијом сачињениј пројект устава за војводство србско. Овом приликом задржаћемо се од обширнијег пресуђивања истога пројекта, јер нисмо ради нашим мненијем предубеђење свега србства заузети; но препоручујемо најпре истиј пројект позорности обштој, и за сада само на кратко примечавамо: да истиј пројектираниј устав сачињен је из начела чисте федерације, дакле на основу праве самосталности народа.


П Р О Ј Е К Т  У С Т А В А  З А  В О Ј В О Д С Т В О  С Р Б С К О.

ГЛАВА I.
О земљи.

§. 1. Војводство Србија састои из следујући покраина: Срема са варадинском краином, Бачке са шајкашким батаљоном, Баната са краином банатском, и Барање.
§. 2. Војводство чини саставниј дел царевине аустријске.
§. 3. Војводство Србија јест држава самостална, другим саставним царевине аустријске државама равна.
§. 4. Границе војводства преиначити може само сабор истога.
§. 5. Главниј град војводства јест Новиј Сад.
§. 6. Грб војводства јест бео крст на црвеном пољу са четири оцила између кракова крста.
§. 7. Боје војводства јесу одозго црвена, у средини модра (плаветна), оздо бела.

ГЛАВА II.
О одношењу војводства Србије к средоточној власти.

§. 8. Војводство уступа средоточној власти представљање код страни држава.
У намештању лица при истом има се и на синове војводства позор обратити.
§. 9. Истој власти уступа војводство управљање редовне војске.
Сва редовна војска има заклетву како на устав царевине, тако и на устав свију држава положити.
За редовну војску даје војводство контингент сразмерно са другим државама царевине, Овај контингент има особите собствене полкове сачињавати.
У полкове србске имају се само синови војводства намештати.
Команда полкова војводства има на србском језику бити.
Нужда зе обдржање унутрашњег реда војскe подлежи заповестима домаћег правителства.
§. 10. Средоточној власти уступа војводство управљање обште финансије.
Администрација земаљски извора прихода државног, као камерални и фишкални добара, рудокопњиј и солница, и на потребу средоточног правителства спадајућег данка – припада правителству војводства.
§. 11. Управљање обште државне трговине. Ово управљање обште државне трговине не сме бити на штету војводине.
§. 12. Све, што изриком средоточној власти уступљено није, остаје војводству задржано.
§. 13. Руковање уступљени дела има у војводству србским језиком одправљати се.
§. 14. Дописи средоточном правитељству имају бити у језику србском.

ГЛАВА III.
О одношенију војводства к другим државама царевине.

§. 15. Војводство може са другим државама царевине у свезу, која на њену корист иде, а на штету царевине не служи, ступити.
§. 16. Савезу између војводства Србије и краљевина Хрватске, Славоније и Далмације, определиће узајамниј уговор.
§. 17. У колико која од други држава царевине са страном којом државом у савез ступити буде могла, у толико и војводству то исто чинити право припада.
§. 18. Грађани други држава царевине нису страни у војводству, али његови синови само су онда, кад у њој стално пребивалиште барем од две године имају.
§. 19. Населбине подлеже особитом закону, кои ће сабор државниј војводства о том донети.

ГЛАВА IV.
O круни.

§. 20. Право владатељско у војводству припада дому хабсбуржко-лотрингском по реду наследија у истом дому узакоњеном.
§. 21. Војводство Србија има бити представљено у наслову цара са другим државама царевине једнако.
§. 22. Цар при заклетви на устав царевине заклиње се и на устав војводства.
§. 23. Цар управља домаћа војводства дела средством домаћег војводства правителства.
Свака такова уредба има од надлежног саветника премаподписана бити, иначе никакве силе нема.
§. 24. Право помиловања правителствени лица и представника народни војводства, у случају кад су због преступљења против државе осуђени, може цар само на особито предложење сабора употребити.

ГЛАВА V.
О војводи.

§. 25. Војвода је глава извршителне власти у војводству Србији.
§. 26. Војвода се, по особитом, определити се имајућем изборном закону, чрез народ бира. Званије његово траје до смрти.
§. 27. Војвода мора Србин и аустријскиј грађанин бити, и најмање 30 година имати.
§. 28. Војвода се уз заклетву на обштиј устав царевине и на устав војводства заклети има.
§. 29. Плату војводе опредељује сабор, и ова за цео период његове владе нити се повисити нити умалити може.
§. 30. Војвода за своја преступљења као свакиј другиј државе грађанин суди се по законима земаљским. За правителствена пак дела, која свагда један саветник премаподписати мора, одговара истиј саветник, а не војвода.
§. 31. У случају смрти војводе, најдаље за 40 дана има, ради избора војводе, правителство изборниј сабор сазвати. – Кроз то време саветник политичне гране, или ако је и овај препјатствован, другиј један од саветника скопчане са војводском дужности одправља.

ГЛАВА VI.
О правима различни народа у војводству.

§. 32. Језик управљања државног у војводству јест србскиј.
§. 33. Свакиј народ има право у својој обштини, у обштинским делима своим језиком служити се.
§. 34. Свакиј члан живећи у војводству народа може у писменом представљењу на правителство своим језиком служити се.
§. 35. Свакиј народ има неповредимо право своју народност и свој језик хранити и неговати.

ГЛАВА VII.
О законотворној власти:
А) за дела уступљена.


§. 36. Законотворна власт о уступљеним средоточној власти делима припада законотворном телу царевине у сугласију са царем.
§. 37. Устројење овога тела припада царевини.
§. 38. У овом телу има војводство равномерно са другим државама царевине заступљено бити.

Б) за задржане војводству предмете.

§. 39. Законотворна власт за задржане војводству предмете припада законотворном телу војводства у сугласију са царем, као главом исте.
§. 40. Законотворно тело војводства Србије састои се из скупе представника народни, од кои на 15.000 обитатеља војводства по један долази.
§. 41. Право представника бирати има свакиј грађанин војводства, кои у њему станује и 24 године има, самосталан је, и од уживања политични и грађански права законом искључен није.
§. 42. Представник може бити свакиј грађанин војводства, кои има право представника бирати.
§. 43. Избори имају бити непосредствени.
§. 44. Ако избор на чиновника војводства падне, одпуст од дужности за време, док је представник, одрећи му се не може.
§. 45. Чиновник средоточног правителства не може за представника изабран бити.
§. 46. Ако кои од представника државни војводства са платом скопчану службу добије, има се на ново избору подвргнути.
§. 47. Ако кои од представника од средоточног правителства службу царевине добије, престаје представником бити, нити се може новим избором за таковог изабрати.
§. 48. Представници бирају се на три године.
§. 49. Представници добијају награду одсеком.
§. 50. Нико не може бити представник у сабору војводства и у сабору царевине у једно време.
§. 51. Заступника представнички нема.
§. 52. Представници могу опет изабрани бити.
§. 53. Настављења нема. Свакиј представник представља целу државу.
§. 54. Начин избора определиће особитиј закон војводства.
§. 55. Место сабора војводства јест Новиј Сад.
§. 56. Сабор војводства сазива цар, и то сваке године у јесен.
§. 57. Ако цар сабор пре не сазове, сабор се о св. Арханђелу сам скупља.
§. 58. Ако околности собом донесу, да се сабор изванредно скупити мора, сабор сазива војвода.
§. 59. Сабор отвара и затвара војвода.
§. 60. Сабор испитује ваљаност избора свои чланова.
§. 61. Председатеља, подпредседатеље и друге своје чиновнике бира сабор из своје средине тајним гласовањем.
§. 62. Сабор устројава сам ред свога пословања.
§. 63. Сабор обично напред објављује, о чему ће у седници радити.
§. 64. Седнице сабора јесу јавне. Тајне седнице одређује сабор на предлог десет чланова саборски.
§. 65. Седнице се не могу држати, ако више од половине представника у седницу не дођу.
§. 66. У сабору закључује надполовна (абсолутна) већина.
§. 67. Начине гласовања определиће сам сабор.
§. 68. Глас може дати свакиј представник, само ако лично у седницу дође.
§. 69. Саветници могу у седнице долазити и говорити; али глас давати могу само онда, кад су представници народни.
§. 70. Ако се у одређеном месту сабор држати не може, онда сабор опредељује место, где да се држи.
§. 71. Ако су сва за држање сабора прилична места у стању обсаде, онда у оном месту, које сабор изабере, да се у њему скупи, стање обсаде тим истим престаје.
§. 72. Право предлоге чинити има цар, војвода и сабор.
§. 73. Петиције могу се само преко представника сабору подносити.
§. 74. Ако је сабору војничка подпора нужна, ову му правителство на искање његово дати има. Колика ће та подпора бити, опредељује сабор. Располагање са том подпором припада сабору.
§. 75. Кад рок избора саборски представника истече, има се сабору 14 дана пре свршетка сабора дан новог избора законом определити. Ако тога не буде, избор бива онај дан, кад пуномоћија представника престају.
§. 76. Сабор закључити може цар, или сабор. У овом последњем случају изискује се, да ¾ присуствујући представника на то пристану.
§. 77. Сабор одгодити може цар и сам сабор већином гласова, али само на 30 дана.
§. 78. Кад се сабор закључи, или одгоди, онда на предлог, од 10 представника учињен, сабор може један сталниј одбор од 15 чланова изаслати, кои сабор заступа, и њега ма кад сазвати може, у случају §. 77., и пре 30 дана.
§. 79. Цар може сабор распустити; у овом случају мора се нов избор најдаље на 30-тиј дан расписати и пре 60 дана сабор сазвати.
§. 80. Представници за мненије, на сабору изложено, не могу се на одговор пред суд повући.
§. 81. Због кривичног преступљења не могу се представници пред суд позвати, док се то сабору најпре не јави и од њега допуштења на то не добије. Изузима се случај, кад се представник у самом делу затече.
§. 82. Ако се представник баш и у самом делу затече и ухвати, онда се то таки сабору јавити има, кои ће определити, има ли се истраживање таки предузети или одложити.
§. 83. То бива и у оном случају, кад се кои грађанин за представника изабере, кои се у притвору налази.
§. 84. Закључење сабора постаје законом, кад на њега цар пристане.
§. 85. Ако цар на предлог сабора не пристане, тај се предмет тога села (saison) на ново предузети не може.
§. 86. Ако сабор другога села предлог свој не преиначен на ново цару поднесе, а цар на њега пристати не узхте, онда цар сабор распушта и нов избор представника наређује. Пак ако и овај новиј сабор истиј предлог предузме и непреиначен остави, онда таково закључење сабора постаје законом.
§. 87. Предлози сабора, на које цар до закључења села не одговори, сматра се као такови, на које цар не пристаје.
§. 88. Законе премаподписује и проглашава војвода.

ГЛАВА VIII.
О извршителној власти.

§. 89. У предметима онима, ко се по смислу §. 36. 37. и 38. овог устава средоточног аустријског царства законотворном телу уступљени, има извршителну власт цар са средоточним, за те предмете постављеним и том сабору одговорним министрима.
§. 90. У тим струкама чиновнике, и колико овим уставом другчије изречено није, постављаће и одпуштаће цар са средоточним министарством.
§. 91. Војвода са земаљским правителством војводства Србије бдиће, да се ти чиновници не мешају у послове, на домаће војводства правителство спадајуће.
§. 92. Уредбе средоточног министарства, које би против овог устава у власт нашег земаљског правителства засецале, има војвода обуставити.
§. 93. За пресуђивање они случајева, у коима средоточно правителство са правителством домаћим у неспоразумљење дође, имаће се један обштедржавниј суд установити, у кои ће свака аустријска држава, дакле и војводство, једнаки број чланова по слободном избору свом послати.
§. 94. Извршителну власт у свима оним делима, која на законодавство сабора војводства спадају, има војвода са своим саветницима.
Свакој главној грани правленија државног престојаће по један саветник.
Ови саветници чине правителство војводства Србије.
§. 95. Правителство војводства дужно је сваке године сабору преглед стања државе предложити.
§. 96. Правителство војводства Србије за сва своја службена дела одговара земаљском војводства сабору.
§. 97. Саветнике наименује на представљење војводе цар.
§. 98. Друге чиновнике извршителне земаљске власти војводства именује војвода на представљење саветника.
§. 99. Чиновнике, које правителство наименује, може се без парнице и одпустити, изузимајући судије.
§. 100. Никаква уредба војводе не има силе без премаподписа једног у војводству живећег саветника.
§. 101. Кои би земаљскиј чиновник такову, премаподписа једног саветника неимајућу наредбу извршијо, има се као преступник устава земаљског сматрати и као такав казнити.
§. 102. Устројење извршителне власти у свима њеним гранама определиће се особитим законом.
§. 103. Извршителна власт има се строго од судејске власти оделити.

ГЛАВА IX.
О судејској власти.

§. 104. Судејску власт извршују, независно од политичне власти, судови.
§. 105. Сви судови имају бити државни, властитељски судови престају за свагда.
§. 106. Особитим законом о уређењу судова определиће се, које ће судије народ бирати, а које ће сабор и домаће правителство наименовати.
§. 107. Све пресуде у војводству извршиваће се у име цара.
§. 108. Само ове парнице, које по уставу овом на судове, изван војводства постојеће, спадају, пресуђују се тамо; друге се све имају пред земаљским, у војводству постављеним судовима свршивати.
§. 109. У свим судовима суди се јавно и устмено; кои се случајеви имају, определиће закон.
§. 110. У криминалним, политичним и штампарским преступљењама судиће о кривици порота.
§. 111. Свакиј грађанин војводства спада само под законом опредељениј суд. Изванредним комисијалним судом неможе се нико судити.
§. 112. Званије судије траје до смрти. Без пресуде, по пропису закона путем парнице изречене, немогу се судије од свог званија ни одлучити ни кренути. Преко воље своје немогу се преместити  ни у равно ни у више званије; а у мир поставити могу се само по пропису закона.
§. 113. Изван земље војводства пресуђују се парнице у делима: а) преступљења против цара; б) преступљења против укупне царевине. Начин поступка определиће особитиј закон.
Преступљења против војводства спадају под земаљскиј суд војводства, кои буде закон земаљскиј определијо.
§. 114. Суд за обтужене саветнике и народне представнике војводства одређује сабор војводства.

ГЛАВА X.
О цркви и вери.

§. 115. За слободу вероисповедања јавног и домаћег богослужења јамчи се свима грађанима војводства.
§. 116. Свију верисповедања свештенство има се једнако снабдети, нити закон у том какве разлике чинити може.
§. 117. О Чивутима ће особитиј закон уредбе донети.
§. 118. Последоватељи свију вероисповедања имају право за уређење свои црквени дела скупштине држати.
§. 119. На црквеном сабору источног вероисповедања имају бити заступљени народи истог вероисповедања и из други аустријски држава, кои су до сад на сабору србском заступљени били. Ово се право распростире на Србље источног вероисповедаља и у Далмацији и Истрији.
§. 120. Избор патријарха бива на црквеној скупштини последоватеља источног вероисповедања.
За патријарха може само Србин изабран бити.
§. 121. Начин, како ће патријарх бирати се, и како ће се изборна скупштина саставити, определиће се особитим земаљски законом.

ГЛАВА XI.
O војсци.

§. 122. Царска у војводству останујућа војска сме само на позив грађанске власти оружје употребити.
§. 123. Народна стража има се у целом војводству по особитом закону устроити, која ће се на сабору држаном војводства, домаћим одношенијама сходно, донети.
§. 124. Народна стража употребљује само народне заставе.
§. 125. Народна стража искључително је домаћој власти подчињена.
§. 126. Врховног заповедника народне страже наименује сабор војводства.
§. 127. Команда народне страже има се на србском језику водити.
§. 128. Народна стража заклиње се на устав царевине и војводства.
§. 129. Чиновнике у полковима војводства до капетана на представљење полка наименује војвода, штабсофицире наименује на представљење војводе цар.

Глава XII.
О економији народној.

§. 130. Правителство домаће има биџе за идућу годину сабору војводства свагда напред представити.
По овом предлогу нуждниј за земаљске потребе данак опредељује искључително сабор војводства.
Сабор опредељује и начин, коим се данак порезати, и начин, коим се истиј скупити има.
§. 131. Војвода са саветом од они прихода, кои су по уставу на расположење земаљско стављени, сваке године рачун прихода и расхода сабору давати мора.
§. 132. Како финасијална, тако и већа индустријална правителствена предузећа, имају се сабору на одобрење поднети, и смо онда, кад одобрена буду, могу се у дело приводити.
§. 133. Никаква пензија нити поклон на рачун војводства никоме неможе се дозволити, осим по земаљском закону.

ГЛАВА XIII.
О обштинама.

§. 134. Устројење обштина определиће се особитим законом војводства по начелима, које осигуравају обштини:
           а) Право примања нови чланова у обштину:
           б) Избор административни обштински чиновника и заступника;
           в) Самосталност одправљања њиови дела;
           г) Јавност у одправљању дела обштински;
           д) Објављивање успеха обштинског делања.
§. 135. Устројење обштина срезки и окружни определиће особитиј закон.

ГЛАВА XVI.
О основним правама државни грађана војводства.

§. 136. Сви грађани војводства једнаки су пред законом.
§. 137. Сваком је грађанину војводства, без разлике вере и језика, у свако државно званије пиступ отворен, ако се зато довољно припавијо.
§. 138. Слобода лица сваком грађанину осигурава се уставом.
Нико не може уапшен бити, изван на судејску, основима снабдевену, заповест, изузимајући случај, када се ко у самом делу ухвати.
Свака такова заповест има се уапшеном таки или најдаље за 24 сата показати.
Свакиј грађанин, кога надлежателство сигурност задржи, мора за 24 сата или пуштен или надлежном суду издан бити.
§. 139. Право дома несме се повредити. Претресање дома и писама и узимање ови у запт допуштено је само у случајевима законом опредељенима, у следству судејске пресуде.
§. 140. Тајна писма несме се повредити. Уредбе о узимању писма у запт определиће особитиј закон.
§. 141. Свакиј грађанин има право петиција.
§. 142. Грађани војводства имају право скупштине држати и друштва правити.
Особитиј закон определиће уживање овог права.
§. 143. Слобода сељења из једне покраине војводства у другу ограничава се само уредбама за обштине.
§. 144. Наука, предавање и учење наука слободно је.
§. 145. За обште изображење народа стараће се држава јавним учевним заведенијама.
Уредбе о јавним учевним заведенијама учиниће особитиј закон.
§. 146. Свакиј грађанин има право мисли своје говором, писмом, штампом или образом слободно јавности предати.
Слобода ова несме ни цензуром, ни другим коим начином ограничена бити.
Против злоупотребљења овог права нужне уредбе донеће особити закон.
§. 147. Сваком грађанину војводства јемствује устав слободу собствености.
Феудална одношења престају за свагда.
Уредбе како о материјалној тако и умној способности прописаће особитиј закон државе.
§. 148. Начин, коим се грађанство војводства прибавља, определиће особитиј закон.
Србљи, ма у коим државама аустријске царевине живили, јесу тим истим грађани војводства.
§. 149. У које службе државне и страни ступити могу, определиће особитиј закон.

ГЛАВА XV.
О измени овог устава.

§. 150. Устав овај цео, или од части, изменити може државниј војводства сабор. Потребу измене закључује сабор надполовном већином гласова.
§. 151. Кад сабор закључи, да је потребно цео устав, или коју част тога изменити, онда нов избор представника одредити, и народу своје закључење објавити има.
§. 152. За коју част устава сабор за потребно нађе, да се измени, ту од речи до речи у свом закључењу народу саобштити има.
§. 153. Ако и новиј сабор за потребно нађе предложену измену учинити, он само онда к измени приступити може, ако су ¾ части представника скупљени.
§. 154. У овом предмету закључују 2/3 части гласова присуствујући представника.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #2075 on: January 19, 2020, 11:06:24 am »

У Аустрији октроиран устав све већма народе огорчава, и мало се ко налази, кои би с њим задовољан био. Задовољна је једна мала страна новчане аристократије, јер би она по истом уставу у место народа на своју корист сво представничко право уживала; задовољни су бирократе, јербо ће они бити лиферанти средоточне владе у разним кронландским и некронландским земљама; задовољни су војни чиновници, кои за слободу грађанску ништа не маре но само за субординацију и штоно граничари веле: вациамент; задовољни су Немци, јербо је њиово царство; задовољна је на последку средоточна влада, јер мисли да је најлакши начин управљања, кад се од многи народа један начини. Но нису задовољни народи, кои у октроираном уставу закопану своју самосталност гледају.
У војводству србском није се за нов устав 'Te Deum' држао, а и у Загребу само званично, па опет гдекои немачки листови нестиде се разглашавати, да су Славени са новим уставом задовољни. Читамо у чешким новинама, шта се о њему суди, а што се јужни Славена тиче, то ми, кои свакиј дан чујемо и видимо како народ мисли и говори. Mожемо немачке журналисте уверити, да је јужни Славена незадовољство јошт много веће него што се у штампи представља.
У октроираном уставу нема једног параграфа, коим би се народи задовољити могли; ако се гди и налази што лепо изражено, оно је већ у другој каквој точки ограничено или уништено. Истиј устав ни преиначењама појединим неби могао обштем изискивању одговорити, јер нису поједине точке узрок незадовољства, но начело, из којег све поједине ствари истичу, а то је начело централизације.
Народи ако тек поједине точке у истом уставу преиначавати желе, бациће се само у већа замешатељства и забуне, јер коју особену точку један народ неће, други може с њом задовољан бити, и могу до те неследствености доћи, да ће један од владе оно изискивати, што други одбацује, па какав ће онда бити међу аустријским народима вавилонскиј торањ?
Код народа може се само ово логично питaње изродити: хоће ли се цео нов октроиран устав примити или не?
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #2076 on: January 19, 2020, 11:18:38 am »

Војводство Србско.

У војводству све се изчекује народниј сабор. Карловци, Ириг и Бечеј већ су оправили своју молбу на св. патријарха, да што пре сабор сазове. Говори се, да су то исто Панчево, Земун и остале вароши учинити намериле, а неке већ посебице и избор војводе предузеле.

У В. Бечкереку, 14. Марта. Немци банатски, у области војводства србског живећи, све једнако за владом маџарском чезну и стојећи са Маџарцима у споразумљењу, србској ствари на свакиј начин гледе да шкоде; тако су 23 села немачка, пославши посланике своје Рукавини у Тамишград, изјаснење своје у томе поднели, да они волу макар каквој другој власти подвргнути се, него србском правителству. У следству тога 9-ог овог месеца приспе из Тамишграда некиј комисар, именом Јанковић, у Хацфелд (Жомбољ), кои сазвавши окрестни места одборне председатеље, овима наложи, да од сада другог никог не слушају, него њиме новопостављене чиновнике, и то солгабирова Ђуру Вучетића, ешкута Адама Берковића (обоица Хрвати) и некога Цезара као окр. казанчеја; шта више наложи ијм, да ни самом Тодоровићу хлеб и остала за војску нуждна средства не издају; но почем му је из србске Црње местног одбора председатељ казао, да он, ако не жели бити одма обешен, мора по налозима Тодоровићу све шиљати, буде му дозвољено, да Тодоровићеве налоге извршује. Дакле ето већ у Банату на очи правителства србског један вармеђскиј срез и то хацфелдскиј. Ово је одма св. патријарху јављено; видићемо шта ће бити.
У четвртак т. ј. 10. о. м. Маџари су били из суботичког стана у Бачкој на две стране Србе напали; једни на стару Кањижу, а други на Сенту. Онима, кои су на Кањижу ударили, лоша среће послужи, јер Кикинђани, у обкопима бивши, а после и изван обкопа, и то без и једног топа, тако иј узбију, да је од непријатеља, осим рањени, 27 мртви, међу коима и 2 официра, пало. Остали без обзира, од куд су и дошли, побегају. На Сенту пак пошто нагрне велика сила Маџара, наша мала посада, са народом неоружаним, разштрка се, а Маџари ушавши у место, сваког, кои ијм је до руке дошао, смлате, а неке и на Тису натеравши подаве. Тог истог дана Маџари и у Банату с три стране, т. ј. на Зомбор, Сириг, и Сент-Иван наваливши, наше посаде, које нису биле јаке, разштркају, и том приликом села: Деску, Сириг, Сент-Иван сасвим у пепео обрате; но после, кад ђенерал Тодоровић с војском у помоћ дође, са великим уштрбом натраг отерани буду. Овом приликом код Сент-Ивана јуначки се показао капетан Давидовац; он је, обкољен бивши од два швадрона регуларни хусара, са свои 27 момака, нехотевши разумети шта је то предаја, својој браћи шајкашима ладнокрвно рекао: 'Дела браћо да раскрчимо та трица и пут себи отворимо.' Са истим своим шајкашима, почем је команданта непријатељског и јошт неколико од прости хусара на онај свет послао, тако невредимо пут себи отвори, да осим једнога, кои је лако рањен био, остало друштво његово ни глава заболела није. В.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #2077 on: January 19, 2020, 11:30:40 am »

Из Срема. Са свију страна неповољни гласови стигоше нам, да су Маџари са три стране на Банат ударили; и због тога дође нам заповест, да се на ландштрум спремимо. Али на жалост наш сремскиј 2-гиј батаљон, кои је из троглавца састављен, из Вуковара гомилама кући се враћа, под разним изговором: једни говоре, да су иј у Италију оправити хтели; други пак: што уредно плату и рану не примају, и у овом се сви слажу, па зато рекоше: 'вратимо се кући, а после ћемо патријарху ићи, да питамо зна ли он за то?' Ово прво немогуће ми се чини, јер сам уверен, да наш народни полковник г. Т. Радосављевић ово учинити неће хтети, да наши синови у Италију иду, кад иј прека нужда војводства нашег у помоћ зове; а и сремска жупанија то допустити неће смети, почем су неки троглавци, али богати отаца синови, код куће остали, па би, боим се, рђав рачун по њи изишао, кад би се мак на конац почео терати. У колико сам се известити могао, истина је да плату и рану уредно примали нису. Сад је питање: зашто се тако поступа са овим људма? Зна ли зато наше правителство? Ако зна, зашто не казни оне, кои су криви? па био он ко му драго. Доле с њим кад је небрига! јер ако ово овако дуже јошт устраје, ако се строжије мере од стране правителства не употребе: покрај наше жупаније за кратко време ми би у Срему дочекали Маџаре.  С. Ђ.

У Осеку, 23. Марта. Ја сам за неко време ућутао био, јер ми силни мои послови допуштали нису за ово време дописе вам шиљати. Но сад сви послови на страну, - ово се мора јавити, шта је и како је с нашим Србљима у Бачкој. Какве покоре Маџари по несрећној Бачкој чине, то је нечувено у 19. столећу. Ено већ 3 дана како Бачвани листом овамо у Осек и Барању беже. Код нас иј овде у долњој вароши ваљда преко 6.000 има, осим Барање, а тамо и до 15-20 хиљада. Пароброд са једним шлепшифом дочекује иј на батинској скели и превози нестретне ове страдалнике у Барању. Сомборци, а и Пачирци, овамо добегши, приповедеју, да су Маџари већ 6 села у Бачкој попалили, житеље њиове Србље, заједно са женама и децом, поубијали и поклали. Деспот Сент-Иван, Кулпин, Врбас – то је све у пепелу, и србском невином крви натапано. У Врбас су ушли ови безбожници у србску школу, и ту до 70 деце србске, ђака, поклали, главе ијм подсецали и с овима школске прозоре накитили. Ту су младог једног свештеника изсекли, а отца његовог, такође свештеника, старца преко 60 година, нуз коња везали и тако га са собом одвели. У селу Пивницама изекли су Србље тако, да су лешине њиове по улицама лежале, где су иј најпосле пси изели и кости ијм разнели.
Из Опатовца нам ово од речи до речи пишу: 'Бачка пропаде. Непријатељи све наше потукоше, наша села попалише. У Сивцу дођоше изненада Маџари у србску школу, где су наша деца била на науци; ту без сваке милости 200 деце исеку, да ни једно не остаде; и тако више несрећни догађаја приповедају они, кои амо у Срем добегавају.
Перцел, маџарскиј заповедник, попуштао је прекјуче из Варадина све добромислеће официре без икаквог вреда, а ти су наравно шварцгелби. Данас ће нам овамо доћи и Благојевић командирер, и Цан ђенерал. Радујте се Срби! имаћете добре госте, кои и код цара и код Маџара у добром кредиту стоје. О златни снови наши! Куда ли нам одосте…
Бачка је пуста. Од царске војске ни абера нема. Јесте ли се освестили, Срби! видите ли на чему сте...
Чуј мајко Србијо, колевко Србаља, јаук наш! Овде се иде на истребљење Србаља. Писка, вриска невине дечице до неба допире, и крвца њиова проливена, иште одмаштења.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #2078 on: January 20, 2020, 10:15:44 am »

Хрватска и Славонија.

У Загребу, 17. Марта. Сутра се одправља наша депутација у Беч и Холомуц, да предложења цару и министрима учини о изданом уставу, и да протестира против одцепљења границе. Уједно иде и србска депутација, која ће заједнички  за благостање домовине делати. – Овде је глас, да се бан са војском натраг повукао. – Маџари су из Коморана на нашу војску нападали и жестоко је потукли. – Петиј личкиј батаљон на молбе и нека обећања свог команданта једва је овамо дошао, а одавде у Чаковац отишао. Од истог батаљона 50 иј је побегло јошт из своје регименте. – У Карловцу у мало нису сви кући пошли, будући да су ијм били рекли, да су Турци ударили и опалили кордон; но после официри око њи навале и стани ијм доказивати да није истина, и тако се једва даље отисну.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #2079 on: January 20, 2020, 10:16:29 am »

Најновије.

Београд, 25. Марта. 'Благовести приповести!' Место да вас, браћо Срби, на овај благи дан обрадујемо, морамо вам са тужним срцем јавити жалостниј глас, да је Сентомаш, бранитељ слободе србске, сведок толики беспримерни јуначки дела, прекјуче у руке непријатеља пао. Битка је жестока бола. Трипут су Маџари јуначком десницом Срба одбијени били, и најпосле морали су, лишени сваке помоћи, већој сили непријатеља уступити. Перцел је са 40.000 људи напао на Сентомаш, кога је бранило око 2.600 мештана са 9 топова, неколико стотина добровољаца и граничара. Народ се јако огорчио. Свуда се гласи чују: 'Или нам оружја дајте. Или нас мирите с Маџарима.' Глас народа – глас Бога живога!
- Свеобште аустр. пошт. новине од 30. р. Марта јављају од свога, као што редакција вели, најбољега кореспондента, на кога поузданост ослонити се може, следујуће: 'Маџари су преко Тисе прешли, и бан је код Кечкемета до ноге потучен, а маџарска војска стои код Ваца. Шурак Кошутов, кои у Коморану заповеда, изјавио је, да никаквог парламентара више не прима.'
- Из Бечкерека нам пишу, да је правителство војводства србскога закључило народну скупштину на дан 8. Маја т. г. сазвати. Ни само Шварценберг-Штадијоново министарство неби у данашњим одношењама убиточније закључење донети могло, него што је ово! До 8-га Маја – као што су сад ствари пошле – могу Срби бити истребљени, па онда ко ће и за кога скупштину држати? То јамачно Шварценберг-Штадијон, како Србе без помоћи остављају, и желе, па да онда своје Немце у нашим земљама и кућама населе, јер и онако њиова 'Преса' вели, да Немцима у Банату предстои велика будућност! Videant consules, ne quid detrimenti capiat respublica!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #2080 on: January 20, 2020, 11:08:25 am »

Србске Новине, бр. 26. од 29. Марта 1849.

Не давно крвљу задобијено војводство србско је у опасности. Чопори маџарски опет су главу подигли, и србству разорењем грозе. Србскиј народ, кои је већ одавно бољу судбу заслужијо, и данашњиј дан јошт изложен с таковим гоњењима, какова се у светској историји мало читати могу. Кад би ово само било следство чисте међународне борбе, све би се то лакше трпило, али кад се примечава, да језуитизам у тој борби највећу ролу игра, сваки се због непотребних жртава и проливања крви згрозити мора.
Србљи, кад су војводство заузели, нужно је било да се што пре наоружају, и себе у одбранително стање ставе, да би тако дугачку границу војводства против нападања осигурати могли, и у таковом положају могли би сваке политичне промене ласно очекивати. Ово оружање народа истина требало је новаца, а тога није било: но решително правителство у опасном за народ магновењу могло је и крајњим средствима тој нужди одговорити, ал' велимо решителност је нужна, а свако околишење на страну!
Србљи имали су се били таки у почетку задобијеног војводства само дефанзивно владати, и ни у какве излишне настраје упуштати; узрок лежи у слабим силама. Узмимо на пример да се сваколика србска војска на једном месту збије; да удари на њу непријатељ и (што није немогућно) потуче је: камо нам друга војска? – Ако ли је пак цела војска раздељена на скитајуће се чете (Streifcorps), од јачег непријатеља може појединице сатрвена бити. Шта су Србљи код Арада посла имали? ил' је баш намера била под зидинама арадским гроб србској војсци начинити?
Но баш зато, што су Србљи у најновије доба без сваке стратегије, без сваке политичне проницателности, и без народне контроле управљани били, морају да страдају! Одкад код Србаља царски ђенералштеблери планирају, све наопако иде.
Царска војска ништа против Маџара не успева. Радецки је за три дана Пијемонтезце потукао, а Виндишгрец за толико време није кадар ни приближити се Дебрецину. Је л' то могуће? Гергеј се око Пеште витла, а царска војска у место да му на сусрет иде, дозивље се у Пешту, да ту станује, јер, као што веле, мраз је, па су путови покварени… Ал' Маџарима до мраза није. Стариј Њижан око Варадина чами, па ладнокрвно гледа, како Србље Маџари кољу; младиј Њижан у Сомбору Србе на бегање упућује а топове онамо вуче, куд му се допада. Херди кад треба помоћи – не шиље, а где не треба – он је свуд. Лобковиц, као што све европске новине пишу, ишао је у Дебрецин, да се са маџарском јунтом мири, а Србљи се чрез Маџаре систематично искорењавају. Рукавина одборе квари, влада према војводству чини се невешта, Мајерхофер, Аустрије servus humillimus, само настојава, да се сви Србијанци из војводства извуку, и да Србљи аустријски тим лакше у чељуст вражку западну. На ово би већ сви други народи викали: издајство!
У почетку лањског покрета, кад је Аустрије једна нога у гробу била, Србљи су били једини народ, кои је повикнуо: нећемо господство маџарско, недамо да се Аустрија сруши, хоћемо Аустрију, хоћемо слободу и народност. Реч србска имала је јак одзив, и Аустрија се одржала. Ово нису претеране ствари. Србскиј народ био је кадар судби Аустрије превагу давати; па и сад поред свега тога, што је опустошен, од много веће је важности него што Аустрија мисли. Узмимо само, да се Србљи лане приклонили нису Аустрију подупирати, све народне фамилије аустријског југа морале би се са Маџарима сложити, и сад већ неби Аустрија нит' Италије нит' Угарске, па може бити ни Чешке имала, него би се вратила у оно незнатно стање, у које је у средњим вековима, као Erzherzogthum Oesterreich, постојала. Но србскиј народ, кои је Аустрију и у Ракоцијево време, па и сад одржао, дошао је опет у оно јадно стање, као у време Леополда I., где се Србљима само обећањама очи заћапкавају, и шта горе: где се Србљи по језуитском плану ватром и гвожђем утамањују, да би се могли после у војводству дајчмајстери и хохенбургери удомити, кои по октроираном уставу имају на србском огњишту право грађанства, а нису ни једну кап крви за исто пролили. Србли сад у безчовечном прогонству гледају пропаст своју, и што су Аустрију слушали, јадикују, као што су јевреји јадиковали: 'На реках вавилонских!'
Аустријо! ако су ти планови подли, одустани од њи, јошт док је време, јер ће доћи и теби дан плате; дан тај није далеко, дан ће за тебе бити страшан, јер ћеш дуг столетни мука свију народа плаћати!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #2081 on: January 21, 2020, 10:40:39 am »

У Бечеjу, 19. Марта. Пре неколико дана писао сам вам из Каменице, док сам тамо био у оној војсци, која пред Варадином стои. Незнам јесте ли то писмо примили. Сада вам ево пишем из Бечеја. – Знате, да су се Маџари, кои су одбијени били, опет у Бачку повратили, па смо сад принуђени опет старе наше позиције заузети, као Сентомаш, Бечеј и друге, због чега сам и ја овамо с једном дивизијом граничара, под предводитељством царског капетана г. Дражете, дошао.
Овде се око целог места шанац копа, и сутра ће бити готов (почев од Тисе па у један рит); ал' бадава – немамо војске да простор од ½ сата заузмемо, а само мале топове имамо, па нас непријатељ с великом силом надјачати може; а нема се одовуд никуд ни камо. Надежда је сва у мишицу србску и у Бога.
Боже мој! каква су грозна дела дивљи Маџари починили, кад су у  Врбас ушли. На гомилама леже мртви старци, жене, и невина деца. – Та грозно је и чути а камо ли видити. – Ја сам досад мрзио Маџаре због њиове неправде прама нашој народности, али иј презирати нисам могао, премда од почетка ово нашег покрета противу њи под оружем стоим, и премда су и они на мене нишанили, и ја њи гађао; но свагда се могло јошт мислити, да Маџари држе да имају право, па се и боре. Али кад човек трагове оваке скотске суровости и дивљаштва њиног погледа, згрозити се мора; та то нису људи, већ зверови. Зар је то јуначки народ, кои има срца, да децу, жене и немоћне старце коље!? Води ли се тако рат, у деветнајестом веку? Срби, није другчије, дижите се сви на ново, Маџар не војује за народност и слободу, као ми, већ да насити србском крвљу своју татарску жедноћу. Сад да не говоримо више, да нас слободе зове, да на ноге устајемо; сад она невина проливена крв наше деце вапије у небо, иште освету. Та и ја сам до сада мислио: ваља нам се мирити с Маџарима, и они хоће своје, а нама нека оставе наше. Али то није народ, кои може други народ поред себе да трпи; то је крвожедниј чопор Атилини опустошитеља, па шта да чинимо? Да ми равнодушно гледамо, да нам се деца овако кољу, пеку и пале? О! то би највећа подлост била; ја се срамим и од помисли те. На ноге Срби! правда је на нашој страни, Бог је с нама; одгнаћемо ми опет непријатеље; челичан је дух србскиј. Ово вам не говори онај, кои год куће седи и коме је покој мио, већ вам говори онај, кои од 1. Маја није пушке с рамена скинуо и кои је зиму под ведрим небом на стражама провео; но како је све ово лако сносити, како се радо гине, кад се за избављење народа мре. С. М.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #2082 on: January 21, 2020, 11:03:42 am »

Са Фрушке горе, 21. Марта. Чудновата ствар за нас Србе! Црниј облак подиже се над хоризонтом војводства нашег. Данас овамо из Бачке приспе један граничар варадинске регименте. Кад сам га упитао: како је Србадија по Бачкој? одговори ми: 'Брате, зло и наопако! народ незна шта да чини, већ бежи тамо амо као муха без главе. У Товаришту силниј свет из околине почео се обкопавати, али ако ијм помоћ скора са топовима не дође биће: повуци, потегни.  У Нештину застао сам 500 браће Србијанаца, кои се из Сомбора у Карловце враћају. У Сомбору нигде никог, осим ондашњи Маџара. У Илок стигла је царска војска, која намерава у Обровцу и Товаришеву станити се.' Шта ће бити и како ли ће, незнам. Наш патријарх и ђен. Тодоровић намеравају, незнам. А шта би нама, овако безбожно од царске војске остављенима, чинити требало, казао би вам, али ме тешка невоља мори, бојећи се да и мене, као што Шотек вели, ц. к. хофмајстор Виндишгрец не бомбардира. Чујем да је стариј Нижан 'Напредак' већ бомбардирао?  П. С.

У Руми, на Благовести. Сентомаш, као што сте јамачно чули, у маџарским је рукама од 22. т. м. Перцел је најпре позвао Србе, да се или са Маџарима сложе и заједно војују, или да се на капитулацију предаду; па пошто командант Боснић нехтеде ни на једно пристати, удари великом силом на Србобран, освои га, мало и велико, што се избавити није могло, посече, и све у прах и пепео обрати. Битка је трајала од ½ 8 сати изјутра до 2 сата по подне. Боснић је на последку морао ретерирати.
Е – сад знамо, зашто је пропао стан карашкиј. Стариј Нижан казао је међу осталим Петру Бобалићу, царском официру – Србину, кои је ови дана код њега био, да за Србина није оружје; на питање: је ли он (Бобалић) Србин, одговоријо му је да није, на то ми Нижан рекне: 'Es ist mir angenehm zu hören, dass Sie nicht Serbe sind, und solglich nicht zu diesen Fantatirern gehoren.' Шта је у Сомбору радијо, и како је Сомбор прошао, чули сте.
Г. Радосављевић постао је царским мајором, а тим ваљда наравно и шварцгелб. То је неизвежно следство униформе солдачке! – Пуфер је наименован за полковника митровачке регименте, ал' неће овамо доћи, док ствар овде за шварцгелбе не засија.
Учредник 'Напредка' добио је од полковника Мамуле налог, да се више не усуди писати о уставу холомуцком. Далеко смо дошли са слободом!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #2083 on: January 22, 2020, 11:14:37 am »

Од Беле  Цркве. Кад би камено срце имао, најбоље би било да ћутим: но није вајде, што човека тишти, мора да изјави. – Свуда се Срби којекако налазе, али ми, ми једини знамо што трпимо. Од Немаца и од погрда њиови неможемо никако на миру да живимо. Тужили смо се власти толико пута, но све забадава. Баш се чини као да иј власт хотимице брани. Ово су они добро увидили, па зато ијм ни бриге није за толика скотска безаконија, која су нам начинили, него нас јошт јавно руже и прете нам, да ћемо истом тек познати ко су они? О, та познајемо вас и без тога врло добро; сви сте ви до једног у срцу нашем дубоко упечаћени. Не бојте се: лонац ври докле не прекипи, па и ви зар нећете за ваша дела не награђени остати. – Помислите, како је срце моје, другог и трећег, кад морамо да гледамо пред очима крвнике ове, кад видимо убијцу отца, мајке, брата и сестре, где се безбрижно по вароши шета, а власт му ништа не чини. К тому није доста, што су нам браћу и родитеље потукли, већ су и нас до голе коже попљачкали. Јадне удовице, у црно обучене, просе кору хлеба са нејаком децом од куће до куће, нити се ко брине да ијм што удели. И ко је свему томе узрок? Немци. Па нам јошт своје собствене безстидне пороке по страним новинама пришивају. О лукавости, о подлости швабска!
Рукавина је по доставерним известијама све одборе до Вршца покварити дао, народне заставе поскидао и старе маџарске-нотароше понамештао. Ако и овамо дође, онда ће бити 'пик Јово на ново!' Јербо нам је власт сво оруже одузела, и ми ћемо иј са голим рукама морати дочекати. Немци се томе радују, и веле да ће опет шунке од Раца правити. Видићемо.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 100



« Reply #2084 on: January 22, 2020, 11:24:53 am »

Из Сенте. О жалостном Сенћана поражају много би вам имао писати – али ми простор и време не допушта. Но јошт жалостније и страшније имао би вам писати о целој славној и честитој Бачки. Бачка је до данас за нас Србе сасвим изгубљена. Сам Сентомаш – пропао је. Ма није пао због страха и слабости народа нашег, него због нехатости старешина. Није ми Сенте и мога сиромаштва жао, ма да сам просјак постао – него крв у мени кипи, кад помислим на Сентомаш изгубљениј! Та Сентомаш је нашу јуначку повесницу украшавао: он је – витештво храброг народа нашег целом свету јавно показао, а сад – сад, кад уместо наши народни официра, толике са шиљастим шепицама у швабским школама изучене официре задобисмо, сад, кад се  тобож' и сам цар за нас заузео да нас брани, изгубисмо против једне шаке непријатеља дику и обрану нашу! Изгубисмо Србобран, кои је са четом јуначки Србјанаца хиљадама непријатеља поражавао! Еј несреће црне!
И ми Сенћани пострадасмо пре две недеље као Јанко на Косову. А зашто? зато, што пет пута управитеље наше за помоћ молисмо, а не добисмо је. Ми смо се сами са шанца бранити хтели, али бадава! Две стотине душа пропало је. На Тису ударимо, и тако, ко је прешао – прешао је, а ко је остао – Бог да му душу прости. Тирани нису штедили ни жене ни децу. Матере су своју децу у Тису бацале, и за њима у воду скакале. Они су потукли много наши честити људи: Ису Вуића, Ису Бранковачког. Тошу Пивара, Лесу Славнића, Црњу и Игњата Степанчевића, Косту Томића и два сина Барјактарова и многе дрге, које избројити немогу. – Сомбор је с онаким редутима чист Маџарима остављен, једном речи: Бачка је изгубљена и опустошена. Народ би војевао, ал' нема чим – ни с ким.
Logged
Pages:  1 ... 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 [139] 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 ... 336   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.051 seconds with 22 queries.