PALUBA
April 04, 2020, 02:17:19 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 140 141 142 143 144 [145] 146 147 148 149 150 ... 152   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 240514 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 704



« Reply #2160 on: February 21, 2020, 09:22:42 am »

У Земуну, 21. Априла. Книћанин је освоио оба Бечеја и код Меленаца Маџаре потукао, сатеравши иј у један рит и разбивши ијм на Тиси један пароброд. Да није по несрећи познатиј ђенерал 'фон Рикверц' из Бечкерека ретерирао, већ са Книћанином се сајузио, неби Маџар ни један главе изнео. Шта је с њиме било, и како су наши прошли – јошт ништа не чујемо. – Данас је патријарху предстала нека многочислена депутација, захтевајући: да правителство одма скупштину сазове. Патријарх је одговорио, да и сам увиђа нужду скупштине, како бан дође, да ће се одма држати.
О оставки честитог Србина, мајора Јована Стефановића 'Вестник' овако пише: 'Како је ђен. Тодоровић без битке Бечкерек оставио и повукао се у Томашевац, ту је држао војени савет. Херди закључи, да се и Панчево остави, а војска у Белу Цркву да иде. Саслушавши то и уверивши се коначно на шта се иде, мајор Стефановић  скочи, одкине свој царски портупе, преда ијм га и дође у Панчево. Панчевцима све то обзнани, а поглавито оне речи Хердија: 'Ја не марим за народ, нека се чува сам, ја ћу само да чувам пушке и топове.' - Стратимировићу је на велико незадовољство Шајкаша одузета команда, почем је командантом шајкашког батаљона постављен некиј црножућа Бунчић. Због тога је велико комешање међу Шајкашима, и говори се, да неће под Бунчићем да војују. – Поред овога 'Вестник' јавља, да народу на обалама Дунава лежећем нит' оружја дају да се брани, нит' му бродове шиљу да се уклони. – Бем је обколио Темишвар. – Војска банова ступа к Осеку, а с друге стране корпус ф. м. л. Малковског почиње по романско-банатској краини ширити се. Овим поводом биће на скоро Банат од упадши бунтовни хорда очишћен и угњетењу тамошњи житеља крај положен.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 704



« Reply #2161 on: February 21, 2020, 09:25:27 am »

Хрватска и Славонија.
У Карловцу, 13. Априла. Неповољни гласови са свију страна овде стижу и Бог зна шта ће с нама бити. Код нас чујемо опет неко ново подизање војске од двадесет и неколико батаљона. А незнам куд ће. По данас добивеном писму из Далмације, личкиј другиј батаљон кренуће се, и то што најбрже може, из далматински градова и вароша, па полази у Реку и Сењ, а по томе к нама, а и даље. Бог ће нас од беде ове избавити! Ми видимо, да ће истом сада рат озбиљнији и силнији настати. Сад предвиђамо страшно крвопролиће, но међутим зло и наопако по све великаше, јер у текућој реци крви – окупаће се и њиова срца, да покају смртне грехе!
У Далмацији за србство зло и наопако – ни у Турској нема таквог опачила. Да могу, би нас прождрли у капи воде, а око тога и настоје. Јадна браћа свуд' ли страдају – али: у Бога се надамо да ће васкрснути наша слава и сложити наше силе у једно. Само сложно милиј роде! а одпаднике онамо куд' и прве штенце. Тровати се онда народ неће, но ће наша напредовати срећa.

У Загребу, 16. Априла. Наша депутација зачама у Бечу, нити знамо шта ради, шта ли ће израдити. Чусмо ови дана, да је отишла у Холомуц, ваљда да тамо министрима представи поверена јој дела. Све ми мислимо, а мало чему се надамо. Разумевамо по мало толико, да ијм министри одговарају, да сада не могу ништа учинити, док се овај рат не сврши. Леп план – Бог да прости, а особито за нас! Сад недаду а ако јој испадне за руком победити, онда ће само високопроклета милост постати, од које треба да се као од живог огња чувамо. Као што нас дошавши из Пеште уверавају, бан је већ у Славонији, али само са 10.000 војника! Можемо ли то веровати! Знамо опет, да је наше несрећне браће граничара много на маџарским пустарама заостало, но шта да чинимо? Ништа друго до једна правда божја може нас спасти, а ми смо сами не обавестни за такова предстојећа велика дела. – Но опет ће се дух наш пробудити и сећи редом душмане клете, кои нас и у нашој кући газе. Свакиј нека буде готов вратити великиј дуг.

У Загребу, 17. Априла. Непрестано крца војска из Истрије, из Далмације и креће се у Славонију, а где ће се концентрирати – није познато. Жељно смо очекивали, да ће по неким гласовима бан и Загреб посетити. Пароброди стоје у Сиску готови да војску преносе. Јуче је стигао један батаљон принца Леополда, у ком су понајвише Талијани Фирланери. Наши се маџарони радују и скоре вести добивају. Они знају већ, да су Маџари у Пешти, они знају да је војска сва преко Дунава ретерирала и да Маџари добро напредују. – Добивамо гласове, да ће скоро Маџари на Драву приспети. Чујемо и то, да цар Фердинанд хоће опет да се поврати на престол, доводећи узроке, да он није добровољно одступио, но наговарањем противмислеће партаје! Видимо свакојако, да ће јошт свашта бити. Код нас се све на стару систему дотерује; но сад се мало замишљени находе и свашта гатају.
Из Далмације нам јављају, да је Кастел-нови, у Боки Которској, приспео један грчкиј бриг са грчким барјаком и 200 оружани људиј, т. ј. Талијана и Маџара – куд ће? шта ли ће? не можемо знати. Из Далмације скоро сав гарнизон оде, нити се зна како ће и нашто ће све ово испасти. Хрђаве последице пред очима видимо и мораћемо доста јошт претрпити. Трговина не напредује, новаца нема, но подрта хартија, коју нико радо не прима; али је доста кад се мора. О развитку србске народности у поморским крајевима нико се и не брине; но стара отрцана слепарија јошт нас за нос вуче, а докле ће – не може време определити, нити пророковати.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 704



« Reply #2162 on: February 23, 2020, 06:14:32 pm »

Из Далмације. Тек нам се данас ублажи чемерна туга, која нам је душу стегла, од кад јадне добивасмо гласове за тужну Бачку, за перивиј овај Европе, ублажи нам се надеждом, кад дознасмо, да су се славни Книћанин и Стратимировић управе народног воинства примили. Ова ће два велика и родољубива Србина, уздамо се у Бога, оправдати поверење и надежду целог србског народа, коју овај у опасна ова времена ставља у ова два верна своја сина. За ово нам јамчи врло војено искуство, особито првоспоменутог предводитеља, и жарко и искрено родољубије обоице њи. Нека ијм милостивиј праведниј творац у помоћи буде, намеру и цељ њиову благослови; а поврење и послушност народа србског нека ијм узастопце следи. Овом приликом у љутој овој незгоди Србин познати и уверити се мора, да је тешко свому без свога. Дојакошње жалостно искуство, и некадашње страдање, нека му очи отвори, и отворене и бдителне за будуће уздржи! Из овога нека правац себи одабере, овим нека ступа, добро испитани родољуба, нек се држи, и њима цело поверење дарује.
Будућност је твоја, народе милиј! под густом копреном јошт. Mного труда, зноја и крви стаће, док на чисто изиђеш, док својост своју од туђи частица очистиши чисту и препорођену себи обезбедиш. Али неочајавај, тешкоћом задатка се неплаши: моћ је твоја велика, кад је са сталном тврдом вољом саједињена; препоне ћеш победити, - што веће ове, то славније за те, - намеру ћеш твоју докучити, јер је с тобом правда, и истина божја, која те у предузећу твоме уздржава, распаљује, подкрепљава. Само се чувај швабске обмане, чувај се сладки речиј они, кои у срцу јед, а на устима мед носе, кои су научни крв твоју пити. Познај сада, познај све, што је твоје: биће и у твојој шеници кукоља, чисти га, треби га; - својости се своје држи, не обмањуј се туђинством – обману си ову тешко платио – сваком своје а теби твоје. С. П.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 704



« Reply #2163 on: February 24, 2020, 09:49:17 am »


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 704



« Reply #2164 on: February 24, 2020, 10:00:28 am »

Аустрија.
'Обштиј новинарски курир' саобштава следујуће: 'Из једног извора, којега природа нама никакве сумње не даје, разумели смо, да су врло пријатељске депеше стигле кабинету пруском из Беча, у коима се аустријско правителство готовим изјављује саизволити, да се немачке царска круна пренесе на кућу Хоенцолерна, под тим условијем, да би се одма пруска спомогателна војска у Угарску оправила. О одговору пруског правителства нисмо ништа дознати могли.'
Писма из Беча као известно јављају, да је правителство аустријско помоћ од Руса искало, и да војска руска у два одељења већ прелази у Угарску. О овој помоћи кажу издао је цар рускиј проглас велећи, да шиље 120.000 војске против Маџара. Смисао тога прогласа тај је, да садашњиј рат – није рат Маџара против Аустрије, није рат слободе против угњетења, већ рат разорителниј против друштва грађанског целе Европе, и тако да се њ. величество побуђеним осећа мир и поредак повратити. И зато тај корак не сматра као интервенцију у туђем делу, већ као свој собствени задатак, кои ће о свом трошку решити.

Угарска.
Ђен. Велден са главном армадом стои код Ача близу Коморана, Чорић са својом бригадом код Острогона, Волгемут са своим бригадама више Ђура, Гергеј пак са својом главном војском заузео је позицију код Најхајзела, одавде се све већма Коморану приближава.
Априла 26. п.р. около Коморана станујуће војске нека част била је од Маџара нападана, но царска је војска под Шимунићем после крваве битке Маџаре натраг узбила.
У Пешти је дрвениј мост изгорен, а каменитиј покварен, и тако је између Пеште и Будима сво саобраштење прекинуто. У Пешти је заостала једна кумпанија граничара, која је после од Маџара заробљена и злостављана била. Говори се да ће иј међу хонвидце разделити. У Пешту је дошло неколико стотина хусара, и били су с великим ускликом дочекани. У Пешти се свуд маџарски барјаци вију, а напротив на будимској страни виде се топови наперени.
Најновије вести јављају, да бан долази у Осек и заповедаће са својом војском као независтан војвода јужноугарске војске. Он води са собом две оклопничке регименте, Валмоден и Хардег, једну регимету улана Сивалар, и бандеријалне хусаре. Говори се, да је царска војска већ и Будим оставила. – Кошут у Пешти држи сабор, кои је јошт из Дебрицина у Пешту на дан 12. Априла позвао.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 704



« Reply #2165 on: February 24, 2020, 10:16:04 am »

Морава.
У Холомуцу, 14. Априла. Неколико чланова од румунске депутације под Шагуном овде се налазе. Кнез Виндишгрец отишао је на своје добра у Чешкој. Последњи моравски батаљон од принца Емила регименте, све сами рекрути, отишао је у Беч. Један батаљон царски пешака чека свакиј час на заповест да пође. Сад се састои наш цео гарнизон из једног батаљона Занини, једно-две кумпаније минера, и неколико кумпаније артилерије, свега 1800 – 2000 момака.
Прекјуче су једног Чивутина затворили, што је банкноте за дукате мењао, бојећи се, да није шпијун Кошутов, но после су га пустили, почем се доказало, да он тим тргује. – Путници, кои су на железници дошли, причају, да су Маџари већ близу Моравске, тако, да се ватре по логорима њиовим видити могу. Ја вам немогу описати, како се наши радикалци напредку Маџара радују, а што ми је највеће чудо, то је: да баш наши Славени највећи су пријатељи Маџара! То је истина, да човек у невољи мора се ма и с црним Циганином сложити. – Ја сам много пута мислио, да би за наше војводство добро било, кад би Србе, официре и званичнике, кои су у руској служби, натраг позвали. То ништа неби сметало Аустрији, кад и она сама стране људе у војену службу прима. А нашу рођену браћу, која су због подле политике своју земљу оставити морала, грехота би било на позвати, тим више, што у Русији има потомака знаменити стари породица србски, као: Монастерлије, Милорадовића, Емануела, Прерадовића и т. д. – Чује се, да ће на лето цар Никола у Шенбурн доћи.


* чикоши.jpg (376.74 KB. 1300x834 - viewed 7 times.)

Најновије.
Херди је уклоњен из ђенерал-штаба војске србске, а ђен. Тодоровићу одузета је команда. Командант војске србске сад је подполковник Пуфер, кои у народу поверење има; шеф ђенерал-штаба је ваљаниј и редкиј Србин, славниј мајор Стефановић. – Народа скупштина до кои дан ће се сазвати.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 704



« Reply #2166 on: February 25, 2020, 02:03:04 pm »

Османско царство.
На Суповцу, 13. Априла. Жао нам је што никаква добра гласа од ове стране нечујемо, већ само тугу и јадиковање, а особито на калуђере грчке. Ово је покор, што се од њи ради! Читајући пре у новинама, нисам могао веровати да се таково што од свештенства чинити може, које би свима осталима за пример служити морало. Но сад сам прилику имао уверити се о многима јошт грђим стварма, које би и саобштавати свету срамно било. Само ћу нешто за пример овде споменути.
На ову велику недељу преварена би у Нишу девојчица једна, те се потурчи. Мати њена разумевши овај случај, онако жалостна оде владици Јоаникију и замолисе, да је код власти по могућству и по дужности заступи, и подејствује на избављење кћери њене. 'Шта ми је стало, турчите се сви до једнога,' повиче владика, и појури жену с батином око куће. Овакови примери често се догађају. Он, владика, има једну воловску жилу, те муштра попове, кад му ћеф дође, а особито кад му с празним рукама и с празним џеповима дођу. Пошто иј се сит натуче, које обично у цркви бива, пошље иј у ар на кајање, и кад ијм се ту међу свињама у гвожђу досади, обрекну му златна брда, само да иј пусти. Па онда зађу у народ, те варају сиротињу јадну. А и како неће, кад оваке курјаке за вратом имају? На бденију на вел. четвртак био је пијан, - а неки кажу да је фантазирао, - уђе у олтар, па појури попове и калуђере, и тако побегну куд је кои могао из цркве. – Он се прилично и у трговину разумева. Тако, на пример, ако згодну прилику види, где му пазар добро може проћи, а он узме жену од мужа, па је превенча за другога. Ова шпекулација је врло пробитачна, јер без 1000 – 2000 гроша он то никада не чини. Попови пред њим и за њим иду као и други гавази, а кад у сарај пође, од тешког зора хоће коњма да иј погази.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 704



« Reply #2167 on: February 25, 2020, 02:11:42 pm »

Србске Новине, бр. 36. oд 26. Априла 1849.

Ово неколико речиј, с коима смо ономадне позвали, да свакиј, колико и како кои може, принесе на издржање они јадни Србаља из војводства, кои су у овом жалостном стању њиовом прибежишта код нас потражили, коснуло је већ срца неки добри људиј. Међу првима је Његова светлост премилостивиј господар и књаз србскиј Александер Карађорђевић, кои се на отвореној листи благоволио са 200 форинтиј сребра уписати, и то већ издати.
Ми можемо помислити, како ће благодарности тронута бити та србска сиротиња, кад за овај књажескиј дар сазна, и кад се он са осталим прилозима међу њи подели.
Нека знају дакле ти бедни страдалници, наши, да су на србској, братској земљи, па да ће браћа гледати, да ијм се у том тешком положењу колико толико помогне, а за сад не можемо се уздржати: да светлом књазу нашем најтоплију благодарност на овом штедром саучастију његовом не одамо.


* Александар Карађорђевић.jpg (187.06 KB. 644x810 - viewed 6 times.)

Хвала Богу, у војводству народна ствар мало по мало опоравља се. Као што известно чујемо, Тодоровић, овај маршал 'von Rückwerts', лишен је команде над србском војском, а иста предана је вештијим рукама. Стефановић мајор постао је шефом ђенерал-штаба. Ово је срећан избор. Стефановић је човек народан, пун ватре и родољубија, храбар и искусан, поред свега тога што је јошт млад. Ко се неће опоменути победитеља Маџара код Неузине? Камо срећа, да правителство војводства свагда на оваковом народном путу остане.
Ђен. Тодоровић са његовим Хердијем није био кадар ни један озбиљан војничкиј корак учинити, него и кад није требало, све је ретерирао; по оваковој системи била би србска војска, као и Пухнерова, разбијена и у страну земљу изтиснута, па онда кад је маса народа непријатељу на расположење остављена, на част ијм све.
Книћанин, од Тодоровића остављен, кадар је био Бечеј заузети у најопаснијим околностима, ал' славан Херди и Тодоровић све у бегању спасеније траже. Само нек се ради онако, као што народниј интерес изискује, па ће србство и монархија спасена бити. Но, ако се буде војевало по аустријској системи, ту онда нема спасенија.
Ђен. Мајерхофер мислио је, да се најбоље може по његовој системи радити, т. ј. загушити преким судом све тежње народа, па онда ладнокрвно без сваке користи водити Србље на касапницу; но хвала Богу и озбиљности србског народа, кад се неда од ненародни људиј за нос вући. Доста је већ било којекакви туђи ђенералштеблера, доста су већ народу врат ломили, време је већ да та туђинска злоупотребљења престану.
Наравно да је то све ђен. Мајерхоферу на расположење остављено, да неби се стара злоупотребљења искоренила, него би се јошт нова и гора увукла. Наравно, да ђен. Мајерхофер за то ништа не брани, само да све по његовој ноти иде, но хвала Богу кад му се већ једанпут на пут стаде…
Ђен. Мајерхофер у благом мненију, да је сва сила у његовим рукама, и да све може чинити, своје дејствовање тим је започео, да узапти наше новине; да му је то заруком изишло, то би исто и у војводству чинио, а после тога би и горе што следовало; но Србљи нису баш плашљивци, да се даду којекаквим обсенама заплашити.
Па да запитамо ђен. Мајерхофера: зашто је хотео наше новине забранити? Ваљда зато, што смо на Виндишгреца и Хердија викали? Зар није Виндишгрец своим подлим поступањем монархију у опасност бацио? Зар се та истина не сме казати? Није ли Херди издаица, и народа и монархије, кад гледи ладнокрвно, како Маџари Србље кољу, па опет помоћ не шиље? Па кад је то тако, зар се не сме јавно казати? Или је ђен. Мајерхоферу зазорно, што комесаријате, и инквизиторне комисије не одобравамо? Зар се зато србскиј народ од лане за Аустрију бори, да му се вешала и кугла приправи? Зар се ђен. Мајерхоферу не допада, да се Србљин своим правителством управља, што је одавна заслужио, и што му је царском речи гарантирано? Зар се за то једи на нас ђен. Мајерхофер, што јавно потврђавамо, да је његова мисија у војводству излишна? Ако то ђен. Мајерхофера боли, то му не можемо помоћи, и сажаљевамо, што се у томе од наше стране његова жеља испунити неможе.
Lieber Herr General! Die schönen Tage von Aranjuez sind schon vorüber! Es ist nicht mehr möglich blau auf weiss zu machen; die Serben sind keme Puppen, die einem absolutistschen Wink folgen. Freilich, das ist eine pitoyable Lage für manche sogenannte 'Gutgesinnten' – mais qu y a-t-il à faine monsieur le général? Die Lente fürchten sich nicht mehr, dass man ihnen die Kugel durch den Kopf jagt!

У Земуну налазе се представници многи србски места, и настојавају, да би правителство војводства у пуној својој сили и важности ствар народну заузело, и да би се што скорије народна скупштина удејствовала. Ово је заиста један паметан корак. Да се овако јошт пре радило, многа би се злоупотребљења била предупредила, и народ би се од многи напастиј сачувао био. Већ се показују у војводству нови знаци крепчијег народног живота. Правителство војводства се опоравља, интрига и интриганата нестаје, или су нос скуњили. Херди је већ збачен, а Мајерхофер је сасвим рачун свој изгубио. Нerr von Mayerhofer, Serben können jetzt fangen: Glück auf. Само нек' правителство војводства и народ озбиљност покаже, па све мора боље бити.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 704



« Reply #2168 on: February 25, 2020, 02:20:11 pm »

У Ст. Бечеју, 22. Априла. Не могу пропустити, да вам један изванредниј случај не саобштим. Ономадне поручи ђенерал Тодоровић Книћанину, кои је код Жабља био, да бачком страном удари на Маџаре, а он да ће банатском, па тако да иј сузбију. Книћанин свој задатак срећно реши, разбије Маџаре, кои су на паробродима Тисом пошли у шајкашкиј батаљон, зароби један пароброд са два шлепа, многу џебану и неколико хонвидаца, па затим Маџаре сувим погна, освои Фелдвар, ст. Бечеј па и новиј. Кад амо дође – има шта чути. Тодоровић не само речи није одржао, него шта више, по плану омиљене Хердијем ретитаде, остави Бечкерек, са оноликим шанцевима, без пушке и одвуче се у Томашевац. Овде или је Тодоровић ишао, да Книћанина напусти, па да га Маџари коначно униште, које би и могли бити учинити, јер ијм је с три стране пут отворен оставио, ал' Бог и јуначка срећа, која Книћанина и праведну народну ствар никад јошт оставила није, послужи му и сада, те непријатеља памети научи, и тако себи образ осветла; или је дакле у плану Тодоровића и Хердија било, Книћанина погибели напустити, или су се убојали Маџара. И једно и друго служи ијм на срамоту, и овим неразумним поступком окаљали су чест царске војске. Да ли се они Маџара боје – је ли то могуће? Од куке и мотике које смо ми заробили, ноћас нам се један породио. Ово је цела истина. Дакле наши ђенерали и ђенерал-штеблери жена се плаше, и од ландштурма беже? А шта би пред правим маџарским јунацима урадили? ником би на земљу попадали!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 704



« Reply #2169 on: February 26, 2020, 09:22:07 am »

С Тисе. 'Вестник' пише у 23. броју, да је Зубан, кад је без оружане војске остао са ландштрумом, истиј распустио. Камо среће да је то пре учинио, те неби од истог ландштурма изгинуло 2 – 300 људиј и до 500 у робство одведено. У истоме ландштурму било је много отмени људиј из диштрикта, од кои је доста њи и изгинуло. Између остали ту је погинуо примерниј и не заборављениј син диштрикта, младиј Сергије Беримац, ког је сав диштрикт као своју дику и обрану љубио. Осим најврстнијег младог Србљина Беримца, ту је погинуо комораш кикиндскиј Гајчић, и покрај њега младиј доктор Ђорђе Гаковић. Колико је србство, а особито диштрикт, у ова три млада Србљина изгубило, свакиј, кои је њи познавао, исповедити мора, да перо није у стању описати. Лака ијм била земља!

С Тисе. Чудно је, да се власт наша тако слабо брине о народу. Она баш ништа не ради, што би народ наш од пропасти сачувало. Кад су Маџари из војводства изишли, налазило се које гди по магазинима 200.000 мерова жита. Надлежни комисар молио је више пута писмено, да се рана ова на сигурна места у Срем и Србију извезе. Но и овај предмет, као и бројени други, дошао је ad acta. И тако је сва ова рана морала сад опет у руке Маџарима пасти, а јадна сиротиња наша вуче се од куће до куће, кору хлеба просећи. Но што је јошт чудније, што наша војска све једнако ретерира, а никакве се наредбе не чине, да се народ из опасни места уклони, но мора баш у тренутку највеће опасности на врат на нос бежати. Тиме се народ ослабљава у поверењу к правителству. Све већма ојачава то хрђаво мненије, да је правителство наше крајње неспособно и неделателно. Ово су и Маџари брзо увидили, и јошт брже куку и мотику (ландштурум) растераше, која је увек пред регуларном војском с голим шакама ишла. Банат је такође без икаквог расположења сам себи остављен. Народ јадан крије се и вуче од шуме до шуме, од рита до рита, и ту од глади скапава. То је жалост! то је јад и чемер, кои се описати не може. Ја би рад знати, кад ће се већ једанпут та безкрајна ретирада окончати? Вера и Бог, ја би се главом смео обкладити, кад би се држали, да би сто пута мање страдали него овако. - Из Земуна јављају, да је правителство одредило 200.000 фр. се. из народне касе на издржавање пострадавше сиротиње. Тога ради опредељена је комисија, која ће те новце делити. Ђ. Р.

У Вршцу, 18. Априла. Овде у великом страху људи живе. Кои што имају, они се уклањају, а ко нема, и жао га је од свог дома растати се, предао се својој судбини. Маџари су темишварскиј град ценирали, и једно одељење к нами управили; тако иј свакиј час очекивамо. Шта ће од нас бити, Бог светиј зна. Војске код нас никакве нема; наши Србљи, кои су пошли непријатељску силу повидити, - од Стаморски Немаца, међу коима су и наши варошани Немци помешани били, буду натраг узбијени и седам на месту потучени. Кажу они, кои су видили, да су и Власи са живећим тамо Немцима у сајузу скупљени, и чекају само на Маџаре, па после са Немцима заједно на Вршац да ударе. Како сад стоимо, да Бог да, да добро прођемо. А бегати бог-ме од нижег реда људиј слабо се кои спрема. (Гласови приватни стижу, да су Маџари 20. т. м. у Вршац ушли, и многе честите Србе погубили, и друга безаконија и разна насилија починили. У.)
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 704



« Reply #2170 on: February 26, 2020, 09:26:22 am »

Из Далмације. 7. Априла. Тек с данашњом поштом донесе нам 'Osservatore dalmato' царску наредбу, због преласка из једног христијанског вероисповедања у друго. Код нас у Далмацији због несретне уведене уније, која је царству силне сујетне потрошке, а народу србском чемерне јаде са собом донела, јер је сина од отца, матер од кћери, брата од брата раставила, и међу њи крв и нож ставила, толике поштене породице упропастила, многе до просјачког штапа довела, преварене и обмануте сваким мукама извргла, ова је царска одлука од велике потребе и важности. Нека дакле сва ова браћа наша, коима на срцу стои повратак у недра рођене своје православне цркве, магновења ова употребе и уредбом се овом користе, јер што данас имамо, за сутра неостављајмо. Ми смо од срца желили, да видимо повраћено душевно спокојство бедној овој нашој браћи, која су толику невољу на себе навукли; желили би смо, да ове треће код нас непознате нове вере, т. ј. уније, за свагда нестане, јер је она народу нашем тешке ране задала, од кои се за кои век опоравити неће. Уздамо се у Бога и правдољубије младог уставног нашег цара, да ће он ову беду сасвим од верног народа уклонити, а тиме сиротој Далмацији повратити оне блажене дане, кад су оба закона, римскиј и грчкиј, један поред другога, у љубави христијанској и у узајамном почитању живила, и народ овај усрећавала.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 704



« Reply #2171 on: February 26, 2020, 09:37:16 am »

Угарска.
У Будиму, 15. Априла. Баш кад би се месец маџарскиј поновити морао, и то у јутру 11. т. м. с променутим временом, промену се, уместо природне погоде, политична. На овај дан маџарске форинте стигоше у Пешту. И то је нама чудно, по нама за удивљење. O tempora, o mores! Сутрадан, 12-га у уторак, новиј врховни командант армаде Велден понизи се плакат на публикум издати, да он мирно с баном војску извлачи и то најпре из Пеште а доцније и из Будима. Кад сутрадан дунавскиј запалише мост.
О браћо Срби, да вам беше ово гледати, како хвална браће наша Хрвати без обзира на врат на нос одоше. Тај повод је хрђава следства донео. Јер Срби овдашњи, искрени родољуби, фратеризираше, у време сладки часова, но тим сад горчии; но будући многиј оставише имање, жену и децу и сад само у бегству спасенија траже. Овде на Пешту топови стоје наперени, ал' чини ми се све је то притворна политика. Зато Срби, гледајмо зараније на чему смо.


* Einbringung gefangener Kroaten nach Peѕth..jpg (480.77 KB. 1182x834 - viewed 7 times.)

Аустрија.
'Литограф. дневна известија' у Бечу под 1. р. Маја јављају, да су предстраже спомагателне руске војске, 8000 момака јаке, у област Кракове ушле, а одма за њима да већ ступа велика војска. – По истим известијама министар Штадијон боље се налази, и није већ далеко оно време, кад ће опет предузети руковање министарства унутрашњи дела и отечеству послужити моћи. – По журналистики аустријској води се сад велика полемика о помоћи, коју је правителство аустријско од Руса искало против Маџара, из које се види, да ова помоћ за цело долази, и неке новине јављају, да је већ руска војска преко Моравске прешла у Угарску, а друга ће из Влашке прећи, пошто тамо на измену нова војска стигне.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 704



« Reply #2172 on: February 27, 2020, 08:54:20 am »

Србске Новине, бр. 37. oд 28. Априла 1849.

Нема брата док не роди мајка.

За оне немачке бегунце, кои су из Ердеља у Влашку прешли, Бечлије, па и сама правителства немачка, шиљали су у помоћ грдне прилоге; а шта више и цар рускиј није иј заборавио, па и Турци су се њи сетили. А ко је нашим страдалницима помогао? Нико. Нико то и не помишља да ради. И шта би пак било од ове наше сиротиње, да иј Србија непомаже? За њи се код нас добровољни прилози ревностно купе, и радо се дају. Управителство читалишта нашег држало је јуче после подне своје заседање и наименовало један одбор, кои ће се за пострадавшу браћу нашу старати, да се прилози купе и после праведно раздају. – Чланови тог одбора су: од грађана овдашњи: Риста Величковић, Ђорђе Попадић, Лаза Миљковић; од местног примирителног суда: Стојан Дели-Марковић; од свештенства: војени свештеник Илија Новаковић; од званичника: Јован Мариновић, Андрија Стаменковић, Димитрије Матић, и за казанчеја изабран је Милан Симић.
Неки од ови лица већ су изразили, да се драговољно ове дужности примају, и надамо се, да и остали неће одрећи послужити при овако добром делу. Како је дакле сада одбор овај уређен, уверени смо, да ће прилози са свију страна стизати, почем свакиј зна, да таково друштво постои. Надати се је, да ће по унутрашњости отечества нашег такова друштва саставити се, која ће подарке примати и овом одбору шиљати, и кои ће с њиме у споразумљењу стајати. Прилози ће се одма почети обнародовати. – Ако свакиј, колико кои може, своим подарком непритече, неће бити помоћи при овако грдној беди страдалника. Дајте грађани, од малог мало. За углед нам може служити оно друштво, које се из наши саветника састои, и коме попечитељ финансије Паун Јанковић предстои, те се у Вишњици сиротињи свакиј дан по неколико кола хлеба издаје. Хвала ијм највећа!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 704



« Reply #2173 on: February 27, 2020, 09:03:36 am »

Војводство Србско.

'Вестник' јавља, да су се многе депутације у Земуну скупиле, и адресу св. патријарху поднеле, ради народне скупштине и други нужни расположења. Сви народни представници држали су заседаније, у којем је решено једногласно: а) да се нaродна скупштина што пре држи, и зато патријарх да рок по војводству распише; б) да се из узрока тога, што је правителство војводства запуштено, конференција једна образује, која ће са патријархом и осталим правителством у најтешњем сајузу по свима струкама, а нарочито по дипломатичној (јер је народ с овом најмање задовољан), сва дела одправљати, тако да без исте конференције ни патријарх-управитељ, ни правителство што чинити несме; в) да се због непријатељски мера против србског народа од највишег места низпослани, коима је народ овај Маџарима уподобљен, адреса цару оправи, и уништење ти мера, из падше системе Виндишгрецове произишавши, иште, међутим пак г) како царскиј комисар, тако и војениј командант у власт народну да не дирају, но све досадање њене гране правителству војводства неповредиме оставе.

Из Шајкашког батаљона, 20. Априла. Поводом добивени известија од ђен. Тодоровића, која готово увек његове победе садржаваху, и која су нам миг давала, да напред ступајућа банатска движенија подпомажемо, - и известности о победи над непријатељем, ако обе војске на оба Бечеја у споразумљењу у једно исто време ударе, - закључе наша два народна команданта, ђенерал С. П. Книћанин, и Ђорђе Стратимировић, да се напред к Ст. Бечеју ступа, с тим, да ми на овај а банатска војска на Н. Бечеј у једно исто време удари.
Почем довољно шајкашкиј батаљон утврдимо, кренемо се с два батаљона и једном батеријом топова између 17. и 18. о. м. ноћу. Војска наша поред велике оскудице у рани тако весело и радо напред ступаше, да смо за ту ноћ 5 миља прешли и 18-га рано у Фелдвар дошли, и да није киша јако падала, још би тога дана на Бечеј ударили. Ђен. Книћанин са једном части војске чувао је леђа наша од стране Турије, Кера и Сентомаша, а остала војска под предводитељством Стратимировића крене се 19-ог око подне, кад је киша престала, у бојном поредку стављена, преко оправљене, на каналу ћуприје к Бечеју. Близу Бечеја ухвате наши коњаници десет упрегнути непријатељски кола, и 15 људиј. Кад је подне превалило, наша војска уђе у Бечеј, кои су Маџари са једним батаљоном и 1 батеријом топова чували, и одма на глас нашег долазка главом без обзира утекли. Дошавши у Бечеј, и одма заузевши позиције на Тиси, опазимо један пароброд од стране Сегедина к нама пловећи, кои почем близу нас напустимо, опалимо тако жестоко из топова, да је морао шлеп, кои је за собом вукао, и у ком је 9600 хлебова, и 30 акова вина било, оставити, које смо ми задобили. Одма за тим и од друге стране од Н. Бечеја укаже се и другиј непријатељскиј пароброд, кои је тога јутра туда к Чуругу прошао. Ми опалимо топовима, а они брже боље натраг. Кад смо се најбоље о добитку радовали, а особито пароброду, кои би могли задобити, - и кад смо очекивали по уговору знак напада банатске војске на Н. Бечеј, и зато нуждна расположења чинили: дознамо, да је ђен. Тодоровић само зато, што вели, да је маџарска војска са два батаљона, и 1 батеријом топова умножена, са свои 12 батаљона пешака и толико ешкадрона кавалерије из Бечкерека у Томашевац ретерирао. У овом стању нисмо могли никако овде остати, - премда је војска наша највећу жељу за бој показивала. Ми се одма по добивеном том известију натраг вратимо, понесавши собом хлеба, колико смо могли, а остало заједно са шлепом утопимо. Данас осванемо у Жабљу, где се и сад, до даље заповести, налазимо. Потисије и Тител утврђен је војском и топовима. Народ наш на овај поступак ђен. Тодоровића јако негодује, и Бог би дао, да на миру прође. (Прекјуче је одлазећи од војске кроз Руму прошао. У.)
Сваком је Србину срце од жалости пуцало, кад је Тодоровићеву војску по паденију Бачке погледао. Онај, кои је пре познавао, онда је није могао познати. Измени овој није била узрок победа Маџара, - јер и пре тога наша је војска више пута страдала, - ни страх због величине њиове војске, јер знамо, да је и пре тога Маџар са много већом силом на Бачку ударао, - но ово је: војсци се чудим, готово непомитним начином прилика одузела била, бојак у Бачкој бити (знамо чијим упливом), и тако је Бачка без пушке уступљена. Како је ово на народ дејствовало, показују последице. Неповерење и анархија овладала је била сасвим. Свакиј родољубац стрепио је од предстојеће известне пропасти, - и Бог зна шта би било, да један човек, кои је народно поверење уживао, није у њиовој средини искрснуо, - а тај је Ђорђе Стратимировић. Шта је поверење народно учинити кадро било, показале су битке код Мошорина, Вилова и Јарка, - а показује и сада владајући ред и послушност у шајкашком батаљону. Ово је добро познато нашим назови пријатељима, кои су народ до овога стања довели, - и они се брзо потрудише, и Бунчића за шајкашког команданта наименоваше. Они су добро прорачунали, да ово наименовање лепим начином само по себи, мал' не реко нехотице, удаљење Стратимировића са собом доноси, - само то једно, што ијм је то тешко произвести било, - јер се и ђен. Книћанин, и сва војска без разлике томе коначно противи. Да би пак у томе лакше и поузданије успели, нуждно је њима било оба ова народно поверење уживајућа команданта, и њиову војску на танак лед навести, и на сасвим лакиј начин опростити иј се. Писма Тодоровићева, гласећа о њиовим победама, која су нам у једно и миг за напредовање и подпомагање банатски предпријатија давала, - имала су то определење, које се тим више посведочава, што смо ми тек онда о његовом уступању извештени били, кад смо већ у Ст. Бечеј стигли и кад се известно знати могло, да се тако лако ретерирати, и у своје старе позиције доћи неможе, као и тиме, што Тодоровић није имао нужде, поред свои 12 батаљона пешака и толико ешкадрона коњаника, из тако добро утврђени позиција, само на глас, да је непријатељска војска са два батаљона и једном батеријом топова умножена, ретерирати. Овај поступак, да не кажем да је с планом учињен, као што јест, опет показује Тодоровићеву слабост. Какав ли је то јадан ђенерал, кои се непријатељског напада поред толике своје војске бои? Не види ли он, шта Книћанинова војска чини? Она мања на броју и у свачему оскуднија од непријатељске, не само да једва чека да се са непријатељем огледа, но у највећој жељи за осветом јуначком, и с највећом вољом напред ступа, и онаке маршове за тако кратко време чини, које је тек једна тако одушевљена војска чинити кадра. Ово је коментар, кои показује, с кога смо досад страдали и страдамо, и мислим, да је време дошло, да се једанпут освестимо, - и ако смо се освестили, а одважења немамо, да нуждне мере против овога зла употребимо: онда смо слаби; онда нисмо народ решителан, народ, кои у духу времена живи, но народ жалостан, кои је другог служити научио. Ј. Д. С.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 704



« Reply #2174 on: February 27, 2020, 09:25:35 am »

На Каћу 24. Априла, била је жестока битка. Непријатељ је у 5 сатиј Јарак на разним местима прешао. Четири батаљона регуларне војске, четири ешкадрона кавалерије и две батерије топова ударили су на два батаљона измешане војске наше, која је са собом до 10 топова имала, све само једнофунташки и трифунташки. Наша је војска сасвим без воље била, а кад је јошт опазила, да и са чуружке стране Маџари иду, будући је сав Чуруг у пламену горео, клоне сасвим духом и хтела је ретерирати. У овако опасном положењу ступи на среду – ко? кои би другиј могао бити, но обштељубљениј Ђорђе Стратимировић! Он је рекао у очи целог народа, да ће се пре убити, него такав стаман корак учинити. И једна реч његова довољна је била, да пробуди стару славу у срцу јунака србски. Као лавови полете на душмане, тако, да су се рукама, ножевима и бајонетима тукли. Битка је 7 сатиј трајала. Победа је наша. По речима самога Стратимировића: битка је ова једна од најжешћи била у целом шајкашком батаљону, 30 мртви Маџара на десном крилу је пало, које нису однети могли; јер је то познато, да Маџари све своје мртве и рањене на коли вуку.
*Из Земуна стиже нам глас, да је војска србска после малог одпора из Томашевца ретерирала, и сад намерава у Срем прелазити. Чујемо, да ће Маџари такође из Варадина на Карловце ударити. Ови Маџари нешто су се јако убрзали. Но надамо се, да ће овде, као и на Каћу, јуначки дочекани бити. Ако икад, сад нам је обозрителност и најстрожија приправност нужна. Може ли св. патријарх при оваквим околностима сасвим неделателан бити?
« Last Edit: February 27, 2020, 09:34:23 am by JASON » Logged
Pages:  1 ... 140 141 142 143 144 [145] 146 147 148 149 150 ... 152   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.028 seconds with 24 queries.