PALUBA
October 27, 2020, 10:18:49 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 142 143 144 145 146 [147] 148 149 150 151 152 ... 183   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 284065 times)
 
JASON and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik fregate
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 4 234



« Reply #2190 on: March 05, 2020, 08:35:01 am »

У Земуну, 25. Априла. Дописатељу Д.У. од Дунава, 20. Априла одговарам на његов чланак у србским (београдским) новимама броју 35. од 23. овог месеца, да оставку на званије народног секретара, коју сам на законо признатој прошлогодишњој мајској скупштини примио, само онда предати могу, кад по уставним начелама мајске скупштине састављено, и његовим царским величеством по садржају министеријалног дописа од 6. Децембра прошле године N0 217/В.М.Г. признано унутрашње правителство војводине Србије, у духу уставног живота народа нашег устројено, пред народну скупштину предсане, и рачун о свима делима своима народу положи, јер желим као Србин с чистим лицем пред народну скупштини изићи, и од исте, а не од дописатеља Д. У. одпуст примити.
Јесам ли као бележник закљученија главног одбора, управитеља и правителства војводовине, фолианте архиве војводства празноречијем и сујеречијем испунио, то ће народна скупштина боље видити, па ако све тако буде, онда није моја кривица, него ваљда истог народног представничества, које је такова, као што дописатељ вели, празноречива и сујеречива закљученија чинило.
Ја овако неучен, празан и прост ученик Мразовића граматике, без Соломонове мудрости, оста после мајске прошлогодишње скупштине, међу родољубивим, ученим и мог руфета Србима, а понајвише трговцима и мајсторима, простим граничарима и сељацима онда, кад су Соломонове мудрости из средине народног главног одбора, шта више, из самог места његовог пребивања бегале, и овог народног дела, као прилепчиве куге, клониле се, и кад сам врата заседања у Карловци затворати и пред истим стражарити морао, док су членови главног одбора закљученија своја, која су не једанпут, живот народа, или собствену смрт њиову садржавала, самном заједнички подписивали.
Ми простаци, према простоти и празноћи нашој, не имајући у средини нашој ни једног прејемника Соломонове мудрости, доста радисмо, и доста израдисмо. Мртва на хартији стављена слова, која су нам после разлазка мајске скупштине лепо написана и напечатана на асталу остала, доведосмо, не све, али по већој части у живот, а највећиј задатак ево решен дочекасмо.
Цар и Аустрија, која је Маџаре подпомагала, а нас за бунтовнике монархије прогласила, сад војује с нама против буновни Маџара.
Будућност изискује Соломонову мудрост, ученији мужева. Ови има у народу. Повереније народа њи ће подпомагати. Они ће народ к правој цели извести. Ничије нападање неће њи јавног мненија лишити и смести.
Имајући ово уверење уступићу пред представничеством народа ученијему и достојнијему ово место, а дописатељу Д. У. 'лабсекретарство' и 'лордканцеларство' војводовине, мог се руфета примити, и у школу отићи и Мразовића граматику учити, имајући мирну савест, чисто срце и најспокојније уверење, да сам као прост, неучен Србин, кои ни у каквој струци темељног знања немам, у овој сада окончавајућој се години новорођења народа србског истому, уколико сам према граматическим наукама Мразовића кадар био, верно и савестно, а смем казати и најревностније служио.
Нека ми г. дописатељ Д. У. противно докаже, али у исто време и име његово подпише, да се бар лично познамо.

Народниј Секретар,
Јован Станковић.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 4 234



« Reply #2191 on: March 05, 2020, 08:37:11 am »

У Оршави, 22. Априла. Маџари су јошт у Карасебешу; ту су одбор  направили, председатељ је Мата Енгелес, чланови: Пошта, Боди, и други све сами маџарони. Наша војска скупила се сва у Мехадији, и ту је главниј стан ђенерала Малковског. Он је примио команду на место Пухнера. Видићемо како ће са војском поступати. Пухнера су тужили, као што чујем, сами официри његови министеријуму, а тако исто и шефа ђенерал-штаба Маројчића, кога је Виндишгрец у оно време послао кад је и Хердија нама. Сугурно да су обоица једну заповест и добили, јер и сами војници говоре: док у Ердељу Виндишгрецове штеблере не имасмо, свуда смо добро напредовали, ал' чим они дођоше и почеше неке планове правити, изгубисмо све. Да, браћо! не само што ви по њима Ердељ изгубисте, но и ми красну Бачку и богатиј Банат, па и толика јадна сиротиња пострада. Како ће народ војевати са оним, од кога горе преза него од непријатеља? Више је познавати дух народа, и поверење од свои војника имати, него празне планове правити. Наши народни официри нису разумевали планове Виндишгрецове, па се бранише толико времена. Но од сад надамо се да ће све другчије бити.
Курир данас из Влашке дошавшиј донео је вест, да ће 5-ога Маја руска војска од 60.000 на 4 места у Ердељ прећи, а одатле тога истог дана на Карансебеш. Као што нам путник један приповеда, Маџари су многа зла у Карансебешу починили. Д. А.


* Оршава.jpg (117.32 KB. 837x593 - viewed 17 times.)


Logged
JASON
poručnik fregate
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 4 234



« Reply #2192 on: March 05, 2020, 08:55:41 am »

На Сави, 1. Маја. У последњем листу 'Србски Новина' налази се чланак један под знамењем И. С., кои је дописатељ као лажно и неправично известије у свет пустио. Зато тај допис приличи за хронику шкандалезну а не као верниј додатак и прилог за повестницу србску, која је свет истине. Тешко нама, ако догађаје наше овако сабирали, некритично описивали и на улицама од овог или оног иверје и грађу за повестницу тражили будемо. За љубав истине непропушћа известитељ и писатељ одговора овог оповрћи лаж поменутог чланка под И. С. из два поглавита узрока: прво што жели, да повестница наша чиста од сваки погрдни уметака и неистине остане; а друго, што му на срцу као истино- и правдољубцу лежи, да укаљану чест за народ најодушевљенијег, најревностнијег и највише жртвовавшег окружног одбора панчевачког и његовог презаслужног врстног председатеља Стевана Јовановића пред лицем србства опере.
Из последњег броја 'Напредка' могли су србски читатељи целиј садржај писма прослављеног јунака Книћанина увидити; у њему потанко је изложем план, по ком би Книћанин у Бачкој на Ст. Бечеј и даље, а Тодоровић на Бечеј банатскиј и даље у један час заједнички напредовати имали. Но Тодоровића топови нису по даном договору знамење почетка операције дали, него су мучали, и тако Книћанин чувши, да је Тодоровић место да напредује Бечкерек оставио и у Томашевац, ближе Панчеву повукао се, морао је и сам са болним срдцем на Јарак повући се, чудећи се поступку Тодоровићевом, кои је са 10.000 војске од онога истог Перцела бегао, кога је он, Книћанин, у сајузу са Стратимировићем, Пуфером и Стефановићем, из Бачке и батаљона шајкашког прeтерао. Дошавши Книћанин у Жабаљ извести се, да се народ из границе банатске и сами Панчевци са свои огњишта у Срем и Србију селе, а незнајући, да је Херди наумио по савету ђенерала Мајерхофера у Белуцркву повући се, или пак по плану своме са целом војском Тодоровићевом у Срем на Сурдуку прећи и тако цео Банат беснилу Маџара изложити – пише у Панчево и међу осталим уверава Панчевце својом чести и именом, да ће Маџар 'само преко његовог мртвог тела и преко лешева војника његови у ону варош ући, која је највише за србство жртвовала, само нека му се напред јави, и ако је могуће да доста кола пошље, да војска што брже доћи може.' – Али војска наша, која је послањем једне части своје к Вршцу умалена била, добивши пароброд један из Земуна, превезе се на Сурдуку у Срем, а народ тим поплашен и сам себи остављен, почне бегати и селити се и сам незнајући: куд' ће и камо ће? – Међутим окр. одбор панчевачкиј неимајући више никаквог круга делателности, будући је сав подчињениј му окружниј народ у велико селити се почео, оправи једну депутацију, од четири врстна члана своја састављену, у Земун к патријарху и ђенералу Мајерхоферу, питајући иј за савет шта сад у оваквим жалостним тренутцима предузети има? За одговор добију, да су мере све (!) учињене, како ће се Панчево и граница банатска сачувати, јер је Тодоровићу писано, да Панчево до крајности брани бар донде, док се народ спасе, а у осталом, Панчевци могу чинити шта хоће, могу се бранити (без војске, топова и пушака! ), могу се селити, уклонити – а и предати се, ако за добро нађу, и с тим буду утешени и одпуштени ти депутирци, да бан долази и да Руси Аустрији у помоћ притичу, и т. д.
У тој дакле депутацији налазио се и Д. Ж., кои је И. С. онако лепо преварио, да је председатељ окр. одбора панчевачког падњи Панчева главниј узрок, што пароброд Книћанину послао није, да војску довезе.
Ајдемо мало даље. Кад је депутација поменута у Земун послана, чинио је окр. одбор и друге кораке, т. ј. оправио је једног курира к ђенералу Тодоровићу с молбом, да искрено каже хоће ли Банат оставити, да се народ равнати може, а уједно молећи га, да, ако је то намислио чинити, бар кои дан границу брани, док се народ спасе, да не прође граничар и панчевац онако, као што су диштрикћани и бечкерекћани, кои су ретерирањем војске сбуњени и неприправни премноги изгинули, а остали једва с голом душом избегли. Другог пак курира са писмом под N0 144. послао је окр. одбор ђенералу Книћанину благодарећи му на старању за Панчево, препоручујући његовој братској и јуначкој обрани себе и границу и молећи га да се са Тодоровићем споразуме, па да заједничким силама ону варош бране, која је по могућству своме радим срдцем жртве принешене за спасење и славу рода свога принела, но у једно чини га пазљива, да ако Тодоровић у Срем пређе не улеће сам у опасност, која му од непријатеља грози, јер Панчево воли и себе жртвовати, него свога спаситеља и јунака Книћанина у погибељ бацити, јер панчевци ће камените своје домове опет и лепше подићи кадри бити, али Србљи никад не би Книћанина свога повратили.
Кад је војска наша у Срем прелазити почела, и кад никакве помоћи било није, онда шта је друго остало окр. одбору, него са сузама оставити завичај свој, за кои је он све и сва чинио и за пуну годину дана народу свом верно послужио, код отаческог испросивши правитељства кнежевине Србије многе превозе, да народ и сиротињу своју избави. Камо срећа, да је тако правитељство војводства са бачком и осталом банатском рајом и имовином њеном поступило, те неби толико душа погинуло, и толико ране и осталог покретнога добра у вредности више милијона форинтиј у рукама непријатеља остало. На оне речи, које је И. С. необзирећки у свет пустио, да је председатељ С. Ј. несрећи панчевачкој крив, што Книћанину за превоз војске пароброд послао није, с с презренијем одговарам, да окр. одбор панчевачкиј никада пароброда на расположење своје имао није, јер паробродима само патријарх и ђен. Мајерхофер располажу, нити је у стању окр. одбор војене расправе чинити, и пароброд за довоз Книћанина искати. Нека зна И. С., да последњи дана, кад се народ селио, није одбор ни једна кола добити могао, него једна штафета Тодоровићу средством једног пешака оправити се морала! О честитости окр. одбора панчевачког и његовог председатеља јемчиће, ако хоће И. С., и сав банатскиј народ, коим је поменутиј одбор савестно, безплатно, нетрудно целу годину дана управљао, а љаге и потварања од поједини људиј или из пакости или из незнања на њега бачена неће вредност ни родољубивог одбора панчевачког, а јошт мање његовог достојног и значаја пуног председатеља С. Јовановића пред србством побити. П. В.

*Из поузданог извора извештени смо, да оно известије у прошастом листу н. о., као да је Гаја Обрадовић из Вршца од Маџара послан у Земун, да Србма мир понуди, није истинито; истиј је господин као предводитељ депутације обштества србскога у Вршцу дошао у Земун, да код правителства издејствује, да се политични вршачки преступници ослободе, које су, како чујемо, и постигли, почем су сви преступници одпуштени, изузимајући само вршачког пропста и његовог капелана. Обштество вршачко зато је овај корак учинило, јер су иначе дошавши Маџари грозили, да ће све Србе потући. - Јуче је у Земун стигло једно одељење царске војске, које ће се тамо утаборити. – Свакиј дан очекују у Земуну св. бана.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 4 234



« Reply #2193 on: March 06, 2020, 09:19:32 am »

Хрватска и Славонија.

Са Саве, 28. Априла. Јуче је овуда прошло 4 батаљона Личке регименте у Загреб, а одатле у Осек. Бан је синоћ отишао паробродом у Сисак, из Сиска у Брод, а из Брода – ваљда ће у војводство. Он је, као што се чује, пребацивао већу, да рђаво ради, т. ј. не ради ништа. Многи су признали, да се треба са народом држати. Ваљда дотле, док се мало у шпекулацији својој опораве, па онда опет да се подигну као и пређе; камо срећа да не погодим. У Краини све једнако на стариј калуп дотерују. Ако тако и даље узтраје, онда ћемо и ми с голим животом пливати преко Уне и Саве к осталој браћи раи. Но опет надамо се, да бан неће на нас тако лако заборавии. Истина, да и за њега људи разносе рђаве речи, али народ је о поштењу његовом више уверен, него да му неби срећу своју у овако опасноме часу поверио. Бан најбоље познаје обсојателства наша, он ће наравно и најбоље срећу народа умети уважавати. – Банско веће по налогу бановом израдило је закон о печатњи, кои ће одма у живот ступити. Ц.

Из Брода, 29. Априла. Већ од давна хватам, што би вам одовуда јавити могао, пак ево ништа важног за новине ухватити не могу. – Код нас је све тихо и мирно, све мртво и на овој страни, и у суседној Босни, тамо – како се гласа – пописују у низам и Турке и Србе што до сада никад није било. – Синоћ нам из ненада дође на пароброду број 42 наш светлиј бан, путујући из Загреба. Новога нам ништа донео није. Дошавши около 8 сатиј у вече, изишао је из пароплова, и отишао у град, тамо је кратко време бавио, пак отуда на конак у 'црвену кућу' дошао; у јутру је рано примао походе од господе официра градски, а под предводом овдашњег бигермајстора и ритмајстера Ратки примио је такође и официре овдашње народне страже јошт с некоима отменијима грађанима. У 7 статиј кренуо се светлиј бан на пут Осека. Жао нам је што нисмо овако славног нити славно дочекати, нити одпратити могли, али и кад би, кад му се ни надали нисмо. Не остаје нам дакле ништа него му свесрдно желити: кудгод иш'о – сретно прош'о, сретан био, куд ходио!
Колико смо из Загреба дознати могли, чујемо, да је светлиј бан с многима стварама незадовољан био, особито пак да се је на загребачке новинаре љутио, зашто и крозашто, то немогосмо дознати. У истом пароплову допловио је до нас и Вук Стефановић Караџић и одпловио је к Београду, дакле ћете га видити.
Октроирани устав нас је доста поплашио. И код нас није одпевано: Тебе Бога хвалимо; али су ипак наши грађани ту славу прославили. – У осталом ми се врло у нашег светлог бана уздамо, да нас граничаре саме гром опалити неће, но по свој прилици, тај ће нас удес све стићи, еле што Бог да, и тому ће ваљда крај бити. – Ако се шта догоди у нашим странама, јавићу вам се, ако ли не, а оно што би вам знао писати? Полемизирати ми се баш неће.

*Немачке 'Југославенске Новине' саобштавају молбу хрватске депутације на цара, и царскиј одговор овој депутацији. Депутација изложивши верност хрватског народа прама аустријском дому, и додајући, да је његова лозинга јединство једне велике и јаке Аустрије – у следећим точкама жељу је изјавила: 1.) за своју собствену земаљску администрацуију, 2.) да се саборски закључци у смотренију границе потврде, 3.) да се народниј језик на степен званичан изкључително узвиси, 4.) да се сајуз са србским војводством потврди, 5.) да се на будући хорватскиј сабор далматински депутирци сазову, 6.) да се Међумуре са Хрватском сајузи. Цар је на ово пун љубави и задовољства одговорио овако:
'Драго ми је, одборници хрватско-славонског народа, што при степенима мога престола дочекујем народ, кои је у свако доба живу ревност за своју народност и домородне уредбе знао сложити с непорушивом привржености и верним пожртвовањем за своју стару владајућу кућу.
С искреним задовољством признајем, да је ваш народ, заједно са вашим јуначким баном, у најновије доба велике заслуге стекао, за уздржање целокупности монархије и династије. У овом признању налазим такође јемство, да ја из срца желим одма, како садашње тешке околности допустиле буду, испунити жеље вернога народа по домаћем сабору донешене, у колико се могу сложити с интересима целокупне царевине,
Изручите вашим земљацима мој поздрав, и уверите иј о мојој доброј вољи. Ја се надам, да ће ваш народ и у будуће путовати по путу верности и привржености. Живио верниј народ хрватско-славонскиј.'
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 4 234



« Reply #2194 on: March 06, 2020, 09:22:13 am »

*У ово садашње време, где југославенски народи знаменито коло играју у покретима европским, и управо рећи судбину ови решавају, неће читатељима нашим неугодно бити, ако ијм штогод из статистике Хрватске и Славоније саобштимо. 'Oesterreichischer Soldatenfreund' o томе овако пише: Хрватска и Славонија састои се од провинцијала, кои је под грађанском власти и под собственим законима, и од војене границе која је под војеним министарством и по војеним законима до сада се управља. Тако речена провинцијална Хрватска и Славонија има жупаније: загребачку, вараждинску, крижевачку, пожешку, веровитичку, приморје и Рјеку, и може имати житељство од 1.000.000 душа, које, изузимајући неколико немачки села и нешто немачки житеља по варошима, изкључително к славенском народу принадлежи; војена пак граница Хрватске и Славоније састои се од 8 хрватски и 2 славонска, свега дакле 10 граничарски полкова, са житељством од свои 650.000 душа, сами чисти Славена. Кад је у пролеће г. 1848. рат у Италији букнуо, отишло је у Италију из хрватско-славонски 10 граничарски полкова 18 батаљона, свакиј по 1.300 људиј, са силом од 23.400 момака, кои тамо све једнако у ватри стоје. У месецу Септембру, кад је бан на Маџаре ударио, отишло је с њиме, нерачунајући неколико хиљада својевољника, од сваког хрватског полка по 2, од славонски по 3 батаљона, свега 23 батаљона или 27.000 момака. У Новембру код свију 10 полкова устројен је 5-иј батаљон, кои су у Угарску и Италију отишли.
По томе дакле на пољу бојном стоје данас из ови 10 полкова 50 батаљона или 65.000 људиј. Међутим 6-сти батаљон, свакиј по 1.500 момака, стоје у земљи без официра, и у сили од 15.000 момака одправљају кордонску и другу у полку домаћу службу. Тако дакле од ови 10 полкова или житељства од 650.000 стоје 80.000 момака под оружем, куда, јошт причислити ваља такође у Угарску отишавше сережане и 4 батерије граничарске артилерије барем са 10.000 момака.
Напротив провинцијална Хрватска и Славонија даје један пешачкиј полк са 3 батаљона, попуњава једну част хусарског полка кнеза Рајса, има 3 дивизије бански хусара и имало је од Августа пр. г. с конца Фебруара т. г. 18 батаљона покретне народне гарде, кои су пак сада тек до неколико батаљона распуштене. Рачунимо сада 3 батаљона пешака сасвим подпуна, свакиј по 1416 момака, на 4248, 14 батаљона покретне народне гарде с толиком истом силом на батаљон, дакле са 18.824, три хусарске банске дивизије са 1.000 момака и подпуњење хусарског полка кнеза Рајса такође са 1.000 момака, то је са концем Фебруара провинцијална Хрватска и Славонија имала 26.072 момка под оружем од кои 14 батаљона ни у каквој другој служби били нису, но чували су само кордон на Драви и Мури и ту су неке мале битке одржали.
Из овога рачуна произилази, да војена граница са житељством од 650.000 људиј, 90.000 момака, кои су и данас јошт у боју, и 15.000 момака, кои турскиј кордон чувају, издаје; провинцијална пак Хрватска и Славонија са 1.000.000 житеља до конца Фебруара т. г. имала је 26.072 момка под оружем, између кои 25.000 момака онда су заиста пред непријатељем стојали, сада пак стоје само 2 батаљона пешака надвојводе Леополда, и 2.000 хусара, свега дакле 4.816 момака у боју.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 4 234



« Reply #2195 on: March 06, 2020, 09:37:19 am »

Угарска. Ђен. Велден дошао је у Пожун и прокламацијом једном војсци објавио, да цар долази у њену средину. – Гласови се разносе, да је Кошут, почем се уверио, да Маџари нису за републику, њима обећао новога краља дати. Он је рад да се изабере један немачки принц, кои је скупа као потомак изумрле маџарске кнежевске породице Кохари (а то је принц од Кобурга) један од најбогатији властелија Угарске. – На бојном пољу ништа се не предузима, док Руси не стигну.

Аустрија. У Бечу, 24. Априла. У последњом мом допису јавио сам вам, да је њ. в. наш цар у суботу прошасту у Шенбрун ненадно приспео, у недељу на коњу војску на гласију у паради стављену посетио, затим кроз варош прошао, где је с особитим одушевљењем од народа примљен био, од туда вратио се је у Шенбрун; при свечаности тој био је и један рускиј ђенерал са своим ађутантом. Тај дан у вече била је цела варош свечано разсветљена. Јуче је цар болне и рањене војнике посетио и тешио. Више такови знакова показују, да у младој особи његовој великиј дух пребива, чим је неописано привржење у власти пробудио, тако да је хиљадама народ грнуо у Шенбрун, да свога надежде пуног монарха види, где је истиј без сваког особитог знака царског пребивао, које је такође народ необично племнило, и нешто чрезвичајно показивало. Одважење младог и обште-љубљеног цара показује дух тешкоме овом времену сходниј, јер он ће кои час у Угарску, да сам предводи верну своју војску противу душмана, кои целој Европи с превратом прете; без сумње ће присуство његово двоструку снагу храбрим војницима улити, из чега праведно се надати можемо, да ће разноврсни непријатељи, кои су тужну Угарску за позориште свои опаки намера изабрали, скорим искорењени, и на пут правиј изведени бити. Предузеће ово младог монарха показује јасно, да ће новиј век у њему достојног владатеља наћи, и да ће он зријући с важнима прикључењама великим мужем постати, предузетим поступањем моћи ће се лицем осведочити о нуждама свои народа, а задатак је његов народима на срећу и задовољство живити. При оваковима дакле околностима срећна будућност царевине аустријске известна је, само Боже укрепи нам милога владатеља и даруј му скорим победу над разоритељима преко свага нуждног мира.

*По најновијим расположењама 45.000 руске војске сајединиће се са војском, на левој обали Дунава дејствујућом, и сачињаваће десно крило ове војске, дакле, заузеће предел од Трнаве до Дунава. Други 40.000 руске војске долази преко Тарнопоља у Угарску, заузеће дакле северниј и североисточниј крај Угарске. Осим тога из Влашке у Ердељ прелази 60.000 руске војске. – Управо сада стигавше поуздане вести јављају, да су Руси већ са две стране са знаменитом силом у горњу Угарску ушли.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 4 234



« Reply #2196 on: March 08, 2020, 09:18:25 am »

Морава.

У Холомуцу, 23. Априла. Цар је отишао из Холомуца са надвојводом Лудвиком и принцезом Софијом у Беч, и живеће у Шенбруну. – Један цео ешкадрон палатинови хусара побегао је Маџарима заједно са официрима. Из пруске Пољске и из Галиције долазе врло рђави гласови. Међу Русинима страшна је глад, села су пуста, јер је свуда ландштурм дигнут. Пољаци скупљају људе па иј шиљу у Маџарску, где иј Кошут у пољске легионе дели; а друго ијм ништа и не остаје, но или умирати од глади, или гинути. Тако није чудо, што се чује, да у маџарској војсци 50.000 Пољака има; граница је отворена, а од Кошута добивају све, што ијм срце иште. Ми видимо у Галицији оно исто позорије од 1846. године. Царски чиновници беже једнако са децом и женама у Слезију. У земљи царске војске врло мало има, а Маџари харају, пале, убијају, и кад се насите, а они се онда натраг повуку. Старе полоцке шуме пуне су ајдука, са пољским и маџарским бунтовницима. Жалост је, шта исти бедним, цару верним Русинима чине. Народ је већ сасвим очајао. Ако Руси недођу скоро, онда Бог зна шта ће тамо бити. Народ у Буковини меша кору неку са земљом и водом, и тиме се рани! По улицама умире сиротиња од глади. У пруској Пољској народомржња Пољака према Немцима до тога је дошла, да један другог по улицама кољу. Немци Пољаке свињама зову, ови опет Немце: пасја крви швабска! Пољаци Немце и Чивуте једнако мрзе, и сматрају иј за један род. Скоро су њи неколико на путу за Данциг ухватили, и о дрво једно обесили. Немци по овим крајевима, морају јело кроз пенџер добијајући, и дању и ноћу око куће барикаде правити. Стање је ондашњи Немаца страшно.
Гергеј имађаше вољу Блудека, словенског вођу, ухватити, и на то одреди 12-15.000 војске. Ал' му се некако поквари ћеф. Словаци у добрим бусијама понамештани, и још мудрије од вође свога управљани, узбију иј поштено. – Велденов главниј стан налази се у Китсеу, ал' он не мисли тамо остати, него ће се натраг у Шопрон, а одатле у Швехат, на аустријску земљу, повући, ту ће се јако укопати, и помоћ, која му са свију страна долази, очекивати. Он пре неће нападати, док руска војска не дође. Гроф Лажански отишао је у Јаблонку, у Слезији на маџарској граници, да дигне ландштурм противу Маџара, кои ће на 8.000 износити. Све касе су овамо у Холомуц донешене. Блудек са својом храбром словенском четом стои у Јаблонки. У Пруској купе самовољнике за Кошута, но он је рекао да иј без пушака примити неможе.
20-га Априла држали су сви министри, осим Брука, код Штадијона у соби конференцију. Разговор је био о маџарским банкнотама. Штадијон је предложио стање аустријске финансије, и казао да се мора строго забранити примање банкнота Кошутови, јер ће иначе више њи бити него аустријски, а народ ће више изгубити него што би и тако изгубити морао. Кордон и Шварценберг рекли су, да то није могуће; јер би тиме целу Маџарску за непријатеља прогласили, а Маџари терају људе силом да њиове банке примају. Они истина признају нужду такове уредбе, но веле, да се то само онда чинити може, кад се нападателниј бој противу Маџара предузме, и то само у оним земљама, које освоје. После дуге препирке ово последње мненије примљено је.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 4 234



« Reply #2197 on: March 08, 2020, 09:31:33 am »

Србске Новине, бр. 40. oд 5. Maја 1849.

Војводство Србско.
Од Дунава, 2. Маја. Код нас и дан данашњиј народне ствари у трулежу свом стоје. Последње наше ретираде, и неодважност нашег правителства, више су нам шкодиле него Бог зна какова сила непријатеља. Код народа је дух јако клонуо због последњи ненародни коракљаја. Да је народна наша војска онако управљана била, као што треба, неби се Маџари данас у Панчеву ширили. Видићемо, хоће ли сад правителство нужне кораке за спасење народа учинити; оно ако буде по духу народном и нужди народној управљало, народна ствар се јошт ласно поправити може, ал' ако се у духу туђинском радило буде, онда нема спасења. Патријарх је дао на народ опет један побудителан позив, да се против непријатеља дигне; ја мислим, да у народу од лањске године доста побуђења има за своју народност; народ је за све готов, ал' му треба све нужно набавити и у народном интересу га управљати, јер без тога сва су побуђивања излишна и пагубна. Познато је, да је наш народ добар, ал' му треба доброту на добро употребити. Овде ми на памет долазе они, кои с народом управљају. Ови људу треба добро да узму на ум оно, што раде, јер на њиовој души велика одговорност лежи. Ове људе морамо ми свагда бодрим оком пратити. Ал' ови људи онда највећма се костреше, кад се о њиовим поступцима реч прослови. Тако у последњем броју 'Напредка' директор, секретар, и полковник Јован Станковић, распаљен, обичним своим сујеречијем разбацује се, и псује ме, што сам се усудио о његовој лајбсекретарској милости реч прословити. Тако обично бива, кад човек правду хоће да каже. Полковник вели, да ја њега силом принуђавам, да се лајбсекретарства мане, па јошт и то додаје, да он баш зато у пркос мени неће да даде оставку. Ја нисам баш тако силом наваљивао на њега, него сам само моје понизно мненијe дао, шта би добро било да учини, које и сад повторавам, јер би тим учинио роду глас, но ја сам то cа понизности казао, с каковом се само један полковник ословити може. У осталом сви смо људи грешни, па и ја као таковиј могу моје мненије и променити, и доиста, ако се полковник одсад у народном рату куражан покаже, и ја његовом ванџаменту нећу на пут стати, но ћу дати мој вотум да постане ђенерал-мајор, и повикнућу му онако шајкашки из свег грла: живио!
Што се тиче даљег разглаголства нашег полковника, где своје заслуге описује, како је отворао и затворао врата и протоколе подписивао, о том нећу ништа говорити, јер то су мале слабости и сујете човеческог срца, па му и ја то радо праштам. На последку може 'Derr Obrist' бити уверен о нашој међусобној љубави, и баш кад хоће да зна ко сам тај ђаволаст дописатељ, а оно ћемо првом приликом код 'зеленa дрвета' један другом к срцу говорити. Та стари смо ми знанци, и нећемо се један на другог срдити. Д. У.

*'Вестник' саобштава, да је депутација послата ђен. Мајерхоферу у смотренију обновљења народног правителства и да јој је обећео, да ће се србско правителство обновити. Патријарх на протокол њему саобштен још досад није ништа одговорио нити хоће да се упушта у саветовање са члановима конференције, Наравно, времена хвала Богу доста имамо за зевање! 'Вестник' велику надежду полаже у ђен. Мајерхофера. Да Бог да!
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 4 234



« Reply #2198 on: March 08, 2020, 09:43:52 am »

Из Бановине. Све србске новине изјављују жељу своју, да се што скорије србска народна скупштина сабере и војвода изабере. Жеља је ова не само најправеднија но у ово доба за народ најпробитачнија! Војвода је глава србског војводства, као и бан троједне краљевине. Мисле ли Србљи из средине своје политици државној добро извикнувше лице изабрати, тако, да бану, с коим хармонирати и договарати се има, саответствовати може? Ово је Србљи браћо! на што пазити имате. Без ове пажње сујетан је труд ваш. У овом бурном времену најбоље је изабрати за војводу милитарско лице, које све струке оружја разуме и с њим управљати зна. Покојниј митрополит Стратимировић, кои је толико година на престолу србско-влашке јерархије седио, није ни једног од многостручне породице своје младића покалуђерити хотео, али као родољубац дао је унука свога Ђорђа у инженир-академију, да високе оне држави необходимо нужне науке саврши. Србљем незаборављениј Сава Текели фундирао је 100.000 фр. ср. да се од интереса ти новаца непрекидно 6 србски младића инженирским наукама учити могу. Блиста се дакле блага нада над хоризонтом србским! Но ми Србљи овакове наде и зрелиј плод већ имамо! Свеблагиј Бог, коме је књига будућности свагда отворена, с високог престола милости своје мотрећи угњетаниј род србскиј, ули у срце покојног капетана Симе Мамуле и врстне му супруге жељу, да сина свога Лазара (ђенерала при обсади сада варадинској) у инженир-академији воспитају. Слаба њиова к томе средства подпомагао је принц Јован знатно, кои је свагда а и сада на Лазара позорљиво око имао и има, особито што се често уверавао, да је Мамула за двоицу радио. Ово исто пре неколико дана и некиј официр од Каменице у бановину дошавши посведочи говорећи: ђенерал Мамула незна се уморити; зато ми стрепимо да се не разболи.
Лазар је Мамула од детињства тако постојано чврста карактера свагда бивао, како год и данас. Ово добро знају саучесници његови: Аврам Миоковић, прота пакрачке диецезе; Лазар Боић, парох осечкиј; Сава Александровић, адвокат из Крушедола; Аћим Николајевић, биљежник стеановачкиј; и с једном школом старији: Елисеј Ранковић, мајор и командант бродске регименте; Јаков Гершић, директор гимназије карловачке.
Заиста, кад би то постојало, да душе умрли после смрти прелазе у новорођена телеса, то би се постојано мислити дало, да је душа поколјног србског кнеза Лазара тамо амо прелазила док није на Лазара Мамулу наишла, јави као да би судба хтела његовом особом и именом србско војводство подићи! Мамули је познато цело царство аустријско и његова политика. Позната му је држава римска и напуљска. Он је позорљив бивао и на сваког предела економију. Од толико доба бивајући у конфренцијама и при том најпрлежније извршавајући своје послове, своја је качества у својства претворио. Наши србски официри, особито у чисто католичким пределима, крију понајвише своју народност; Мамула, као инженир-капетан, у самој Палерми сицилијанској на тридневне празднике неустиди се долазити међу своје сународнике и с њима скупа Богу се помолити са највећим благоговењем. Дакле роде србскиј, ја ти честитам срећу твоју, да у ово бурно време таковог војводу имати можеш. Избереш ли га, показаћеш, да хасну рода србског пред очима имаш; а Мамула, ако се војводства прими, доказаће, да род свој љуби, и то искрено! Пак онда у његов округ ставимо Ђорђа Стратимировића, Стефановића, Боснића, Јовановића, Бунчића, за кога чујемо, да је такође врлиј муж, и друге врле и благонадежне Србе, да би у његовој околини боље сазрети могли! Л. Б.

*По известијама из Земуна синоћ је Ђ. Стратимировић, поставши ц. кр. подполковник са ђен. Мајерхофером одпутаовао у Осек к св. бану.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 4 234



« Reply #2199 on: March 09, 2020, 09:07:36 am »

Хрватска и Славонија.
У Краини, 28. Априла. Овде се говори, да је потајно шпионирање опет настало, и да се живо мотри, каквим се ко бојама забавља, и какав језик најрађе говори. Ја сам ови дана имао прилику са два сатника говорити, Ф. и Р. Онај рођениј Хрват, све једнако немча, нити хоће своим језиком да слови и проговори; а овај, рођениј Србин, ни да би само једну немачку реч преко зуба превалио. Знаменито је, да се Србин свагда језиком своим најрађе служи, и дичи се њим. Но гдекои великаши, ако су и Срби, врдају, и по ветру се управљају, па часом заповедају, да се србски пише, па и сами надписи србски буду на званичним писмима, часом пак одступају од тога и пишу немачки. То ће рећи: кад Книћанин пређе амо, преко Саве, онда треба србски атресирати, а кад Маџари у Пешту продру, онда се пише немачки; ако пак Будим освоје, онда ћемо опет писати маџарски. О, роде неверниј!


* Јован Суботић.jpg (92.41 KB. 400x600 - viewed 15 times.)

'Слав. Југ' јавља следујуће: 'Србског војводства посланик др. Ј. Суботић цела је два и по дана искао аудијенцију код преузвишеног бана и није је могао добити. Доиста праведно би било, а и по души и савести да речемо, могло се у име свега народа србског овом његовом повереном лицу та част указати, да се представи бану. Сад видимо како напредујемо.'

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 4 234



« Reply #2200 on: March 09, 2020, 09:11:20 am »

Угарска.
У Пешти Маџари већ су се добро устанили; у будимском граду командант је ђенерал Хенци, родом Рушњанин, онај истиј Хенци, кои је пре 8 месеци у Варадину био, и са Србљима у пријатељству живио.Хенци је долазио и у Карловце као парламентар и због тога је од Маџара најпре уапшен био, ал' после ослобођења дошао је у Будим за команданта. Маџари из Будима и Пеште на град пуцају, а Хенци опет из града на Пешту. Кошут, као управитељ Маџарске, изјавио је сабору маџарском да је министеријум устроио. За унутрашњи дела министра је: Вратоломеј Семере. Он је обширни знања човек, и пун карактера, само је највећи поборник маџарске централизације; за министра унутрашњи дела: Баћањи, бившиј осечкиј командант. И ово је добар човек, само да није маџаризације великиј поборник; финансминистер је Ференц Душек, овај је некада био као као подпредседатељ сабора најнижи Аустрије слуга, ал' га Кошут с новцем на своју страну придобије и као негдашњи најжешћи Печовић постао је наједнпут демократа. За комуникације министра постављен је Ладислав Чањи, један одважан човек, кои је доста принео у лањској години, да Србљи у Пешти, због лањске скупштине, нису поклани били. За просвету: Мих. Хорват; за правосудије: Сава Вуковић (тешко Србима, кад би ијм јошт овај правду судио!).
Кошут је осим ови министарски наименовања и друге предлоге сабору маџарском учинио. Тако између остали: да привремено правителство, којег је глава сам Кошут, сабору народном без престанка пододговорности обвезано буде; да се све министарске заповести издају с подписом самог Кошута као управитеља и министарским подписима контрасигнирају. Оне ствари, које у живац народа ударају, ка на пример рат објавити, савез каковиј установити, морају се народним сабором потврдити. Династија хабсбуржка као неверна искључена је за свагда. Установиће се и нека судница помиловања, која ће преступницима под предсдништвом министра правосудија у том послу закључке правити. Савет је сва предложења Кошутова за своја примио, и одобрио.
Маџари што су збацили дом хабсбуржкиј јошт досад нису се покајали. Заповест је издана, да се из званични печата маџарски круна сбрише, маџарскиј званичниј печат је грб без круне. На то маџарскиј републиканскиј лист примечава: 'Шта је значила круна на грбу? грб је био народниј знак, круна пак царскиј знак. Али имамо ли ми каквог краља? Да га праведниј гнев народа није збацио, он би нам послао једног пелата као местозаступника. И зашто да трпимо знак онога, кога смо сбацити морали? Ил' да круну задржимо за љубав Виндишгреца. Велдена и Јелачића, јер заиста њиним ударцима (нечитко) смо, да се на земљи налази један човек, кои се краљем Маџарске именује: на шта нам дакле? и т. д.'


* Ладислав Чањи.jpg (91.56 KB. 400x600 - viewed 17 times.)

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 4 234



« Reply #2201 on: March 09, 2020, 09:12:56 am »

Морава.
У Холомуцу, 26. Априла. Руси нешто веома споро иду. Већ толико времена прође, па јошт ни једног Бошкура ил' Черкеза видили нисмо, осим ђенерала Фрајтага (што је Черкезе на Кавказу победио) и ђенерала Берга. Много се којешта говори, ал' ко би све веровао. Тако неки казују, да је англијски посланик у Бечу једну ноту свога кабинета министру-президенту Шварценбергу дао, у којој јавља, да ће Англија свакиј улазак Руса као таковиј сматрати, кои контракте од год. 1815. вређа. Русија би тим Англију на мејдан позивала, у коме случају мораће се она према томе и владати; у колико је ово истина, то вам не могу казати, ал' да нешто мора бити, то се већ из тога види, што су Руси скоро по месеца звати, а до сада јошт ни један границу прекорачио није. Англези су чудни људи. Где иј човек нетражи, онде иј нађе. Они једнако на све стране муте бистру воду, у страним земљама подпаљују буне и у томе користи траже, а кад се ко успротиви томе, а они онда потегну трактат од год. 1815. Ето, у томе ти је сва мајсторија њиова. Они су 1846. год. буну у Португалији подигли, тако да су њиовим златом подкупљени бунтовници већ на вратима Лисабона стојали, да је краљица у највећој опасности била. А кад видоше, да је Француска и Италија живо противу тога интервенирати почела, онда они окрену лист наопако па брже-боље униште буну, коју су сами подигли. Наравно да су од краљице са масним џеповима изићи морали. Англиска шпекулација! Погледајте на Шпанију. Ко је крив толико-годишњим карлистовим бунама? Ко се већма у потаји радовао револуцији у Француској? Ко подстрекава буну у Аустрији и Италији, буну у Пруској? Англези само замрсе, па онда гледе сеир. Тако су исто и са Сардинијом и с Карлом Албертом учинили, те је овај сиромах на последку круну изгубити морао. Подбуњују Черкезе против Руса. Рим, Напуљ и Сицилију упропашћавају. У Јонским острвима вешају прве породице, зато, што су се изразиле, да би боље било, да се Јонија са Грчком сајузи. И у самом Цариграду комедије праве. Па ти исти Англези усуђују се пред светом рећи, да они једини желе обштиј европскиј мир одржати. Вештину вашу, господо лордови, ми смо већ одавно изучили. Да како, за подлу шпекулацију вашу ви би равнодушно и милионе народа жртвовали, као што су вам то и предци ваши по Америки, Индији и по целом свету чинили. Али хвала милостивом Богу! зар ће се наћи, ко ће и вама кадар бити доскочити.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 4 234



« Reply #2202 on: March 10, 2020, 09:45:51 am »


* Vasarhely in Siebenbürgen.jpg (487.78 KB. 1274x788 - viewed 16 times.)

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 4 234



« Reply #2203 on: March 10, 2020, 09:48:28 am »

У Холомуцу, 27. Априла. У Буковини прогласио се пре некиј цар влашкиј по имену Кобилица (ја незнам да ли је кадгод влашкога царства на свету било.) Он је лане изабран био за посланика на сабору кромерижком, но није никако долазио, него је све по оним окружијама бунио људе противу цара, тако, да су два три пут солдати противу њега излазили, те је на последку и без чизама по планинама бегати морао. Од оног времена неста му и гласа и трага, а сад ево опет чује се, да се је на ново побунио, па народ вара, да га је Кошут за влашког цара потврдио. Сирома Кошут, јошт ни себи капу на главу поставио није, а већ је другима дели. Урбанове предстраже стоје у Појана-Штампи. Како се чује ђенерал је Шлик јако рањен. Словенскиј вођа Хурбан приспео је после страшне штрапаце у Пожун. Његови су људи понајвише голи, и немају ни крајцаре у џепу. 1000 форинтиј послао ијм је Шлик да хлеба и оружја купе. Ђен. Тодоровићу по свој прилици наручено је било, да по обштем Велденовом плану Бачку и Банат напусти. Погледајте амо на мапу од Маџарске. Видите, како ђен. Дембинскиј царску војску све једнако гледи да обколи. Све вође маџарске по једном комбинираном плану раде. Нађ, Сомботу (Трнаву) и Серед у Пожунској околини, Маџари су већ освоили. Код последњег места била је велика битка, и царска је војска морала уступити. Са освојењем Середа Маџари су у стању комуникацију са Дембинским обдржати. Од Шандорвалфе преко Нађ-Сомботе, Середа до Ђура, па одатле преко Острогона, Пеште, Кечкемета, Сегедина, Арада, Дебрецина, и готово преко целе Маџарске повучен је ланац противу аустријске војске. Ђенерали: Бем, Гергеј, Перцел, стоје у савршеној комуникацији. Нама и сајузницама нашим ништа друго не остаје, но изнова борбу започети. Но све се боим да је tropo tard. Ето до шта су нас планови Виндишгреца дотерали.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 4 234



« Reply #2204 on: March 10, 2020, 10:14:13 am »

Аустрија.
У Бечу, 28. Априла. У прошлу недељу т. ј. 24. т. м. представио је министар барон Кулмер посланике свои земаља њ. в. цару, кои су познату вам из загребачки листова представку том приликом предали; и одговор њ. величества јамачно сте до сада већ разумели.
Стање, у ком се налазимо, заиста је не мало страшно, јер кад погледимо, шта се у појединим државама Европе чини, морамо да стрепимо од случаја, кои се догодити могу, а јавни су тога знаци Италија, Немачка и Угарска, одкуда види се, да је век овај проливање крви рода човеческог предузео, а да је тако, види се у Сицилији и Риму, у Дрезди, Бреслави и Липској, где брат брата коље, а до мало овакови примера и више дочекати можемо. При оваковим изгледима, ако промисао божиј народе неумудри, и на правиј пут неизведе, испуниће се пророштво страсбуржко, нестаће веће части света и пропасти заблуђено човечество, младиј ће нараштаји учинити границе умерености и благонравија боље поштовати; свакојако је ово жалостно предвиђење, коме само Бог помоћи може.
Јуче нам нечајно приспе глас, да је светлиј бан 25. т. м. у Загреб изненада дошао; долазак његов имаће јамачно важна следства, - он ће се после кратког задржавања по свој прилици у војводство спустити, да неспоразумљења, која су на жалост завладала, своим начином изравна.
Руска је помоћ 25. о. м. у Моравску приспела, и ваљда је досад већ и у Угарску прешла; ми се отуд најбољем успеху надамо. – Под врховном заповести кнеза Паскијевића прелазе у Аустрију 106.000 руске војске, међу тима 23.000 коњаника. 4-га р. Маја 17.000 прошло је кроз Кракову. Сутрадан 22.000 момака и с њима 10.450 коња. 8-га Маја 15.000 код Тарнограда и 26.000 код Брода, и с њима 9.800 коња. 9-ог Маја имали су у 17.000 Волочац доћи, а 11-га ће у Хусијатин 9.000 стићи. Овде нису урачуната она два велика корпуса, која преко Буковине и Влашке у Ердељ марширају. Под кнезом Паскијевићем командираће као врховни војеводе: ђенерали Ридигер и Чеодајев. Војска све собом носи, што јој је потребно за први 15 дана, које ће на аустријској земљи провести. Од 15 дана све потребе ће своје путем набавке на готово исплаћивање узимати. Будући ће ова велика војска много ране потребовати, па да се неби тим у земљи скупоћа приозвела, то је наредба учињена, да се у Подолији и Волхинији доста жита, сена и т. д. изнесе, и стока свакога рода набави, које ће све по гласу уговора без сваке ђумручне наплате у Аустрију преносити. – Загребачке новине пишу, да ће и рускиј цар доћи у главниј стан војске, против Маџара дејствујуће, па заједно са аустријским команду руководити. Кад он дође, издаће се још једна прокламација на Маџаре и ови се последњиј пут на предају позвати, па ако то не учине, онда ће се саједињеним силама на њи ударити.
Logged
Pages:  1 ... 142 143 144 145 146 [147] 148 149 150 151 152 ... 183   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.048 seconds with 24 queries.