PALUBA
October 27, 2020, 11:05:42 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na broker824@gmail.com
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 143 144 145 146 147 [148] 149 150 151 152 153 ... 183   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 284096 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 235



« Reply #2205 on: March 11, 2020, 09:21:39 am »

Србске Новине, бр. 41. oд 7. Maја 1849.

Правителство војводства у јавности непоказује своје делање, и то је у садашњем одсудном часу велика погрешка. Правителство исто може у тајности најлепше ствари планирати, најбоље наредбе правити за спасеније народа, па ако свет о томе ништа незна, - слаб ће успех бити. Тајни планови су народу највише шкодили. Херди није ником рачун давао од свога дела, нит' је ко знао шта је кад радио. Овакова тајност, особито где се народног живота тиче, неописана зла следства проузроковати може.
Правителство треба да о своим добрим намерама свет увери, и да своје наредбе одма јавности преда, да би утврдило веру у народу, да се за њега добро ради. Зато би нужно било, да се народу често на знање даде, шта се ради, и како народна ствар – и у чему – успева; ово у народу дух и повререње подкрепљава, што и самом правителству посао олакшава. Ово се практицира код свију други народа и то са добрим успехом, само код Србаља се то не чини, јер код њи мора стариј шлендријан најдуже да траје. Неизвестност околностиј народној ствари увек је шкодила. Наравно, све ово једино важи под условијем да правителство уопште нешто ради.

Немачке новине напомињале су много о бановом меморандуму, а нису биле кадре вероватност истог низвргнути. Но осим немачки новина, и сам 'Напредак' у скептицизму живи, и изјављује, да он тај меморандум печатао није, јер му се за неверојатан учинио. Зато остављамо ми све немачке те новине, па и сам 'Напредак,' да неверојатност истог меморандума докажу, јер ништа не значи само у сумњу довести, кад се доказати неможе. - Из саме форме и садржаја истог меморандума веројатност се доказати не може. Форма је по себи ствар маленкаста, а садржај истог слаже се веома добро са своим околностима. Даље поуздано можемо јавити, да они, кои се меморандум тај тиче, не изтраживају његову вредност и не сумњају се о њему, но само испитивају: од кога је нама у руке дошао? Но ово је питање опет наша приватна ствар, коју можемо пред публикумом читајућом прећутати, а да веројатности многопоменутог меморандума не шкоди.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 235



« Reply #2206 on: March 11, 2020, 09:23:59 am »

Преглед стања војводства Србије за време војевања са народним војске управитељима и о стању истог, од како је управителство ово царским војоначелницима у руке предано.

Из премноги жалостни искуства довољно се уверио народ  србскиј, да нико на њега, осим Бога, немари. Свe могуће је услуге аустријском двору и маџарском народу чинио, да би му само отечество и народност обезбеђена била, но бадава. Добра, која је народ србскиј сваком, а особито царевини аустријској чинио, нико припознао није. Навек је народ србскиј у горкој невољи чамећи, поглед свој к Бечу пружао. На све се стране освртао не би л' га се когод примио, ал' нико. Позивао се, на права заслужена, молио на права човечија, пред владом аустријском, но све узалуд. У овако злосретном положају увидио је свакиј Србин: 'Тешко своме без својега,' очекивајући жељно онај дан, у кои ће се горке оне невоље опростити и у број срећни народа уписати. Што је очекивао то је и дочекао, а то је 1. и 3. Мај 1848. године, у кои је давно невиђено војводство, војвода и патријарх, васкрсао и супрот судбини лицем свету се појавио. Но мислиће когод, да су ово милости аустријске? не, не: ово је глас народа. Народ србскиј кад је видио, да за све услуге награде нема, сам је себе на основу права свои наградио: сам себи војводство дао, војводу и патријарха изабрао. Војвода, коме је народ србскиј судбу своју у руке предао, био је Србин, народниј а заједно и царскиј човек. Но питаће когод, зар Срби нису имали чисто народног човека, никакве смесе с царем и царевином неимајућег, коме би ову драгоценост у руке предати могли? имали су; али народ србскиј изабрањем војводе у лицу Стефана Шупљикца хотео је доказати и засведочити, да се од царевине аустријске и сад недели и немисли делити се, но да хоће само да га цар посредством Србина управља. Дакле нужно је морало овако изабрање војводе србског бити; но да видимо сад какве су последице таковог изабрања биле? ако је Стефан Шупљикац међу народ наш дошао, кои се до доласка његовог већ у страшне битке са Маџарима упуштао, таки му је војска војводства за управљање у руке предата. Војска ова звала се онда народна, официри народни, а управитељ војске или војвода звао се управитељ војске народне. Но докле је ово наименовање у строгом смислу трајало? Трајало је само до смрти покојног војводе нашег, а чим је он очи своје затворио, и кад је позван ђенерал Тодоровић за управитеља војске србске, заменило се назвање ово са називом царским, тако, да сад у место народне србске војске, зове се царска војска, на место народни официра, царски официри, а у име врховног србског вође, царски ђенерали. И од тог доба није више снага народна у рукама народним, но у рукама владе у рукама оним, из кои никад ништа изчупати нисмо могли. Но ко је свему овом крив? ко ли народ до овог доведе? ко ли му руке одсече? заиста нико другиј но управитељи народни, кои нису задовољни били са официрима народним и војском народном, која је чудеса под управом свои официра по Бачкој и Банату чинила; но зажеле, да се сви ови официри у царске претворе, а војска, коју је пре народ издржавао, да се из царске касе издржава. Поглавари народни жељу своју јошт сасвим ни изустили нису, а влада аустријска, знајући шта тим добија, једва дочека, и одма жељу уважи, тако, да не само што је сваког, кои је год народниј официр хтео царским постати, поставила, но јошт стотинама друге, кои се сада код нас налазе, и из Италије Немце послала да с војском нашом управљају. Међутим је издржавање наше (царске) војске влада аустријска великодушно народној каси препустила. Но можда ће когод рећи да ово није ништа рђаво, шта више добро је, јер наш је војујућиј народ у вештије руке предан? Истина је да би то добро било, кад би ми собственог нашег војводу имали, кои би царским, њему подчињеним официрима, заповедао, али, на жалост нашу, ми овога немамо; но имадосмо досад неког Тодоровића, Хердија, Нижана, Мајерхофера, и Пуфера, све такове људе, коима ништа до народа стало није, и кои нису никад од народа налога примали, а и данас непримају; но од кога? од неког Виндишгреца, заклетог непријатеља Славена, особито Срба, и од неког Велдена, а ови од владе аустријске, која никад до сад ни једне искре љубави и пријатељства према србству показала није. Е, тако је то, а ако хоћемо да се о овом уверавамо, нетреба да доводимо за пример оно, што је некад и кадгод било, но да погледамо само Бачку и Банат по плану Виндишгреца и владе аустријске, попаљен, опустошен и у крајње ништа  обрећен, па ћемо се довољно уверити о искрености владе а заједно и о грдној несрећи нашој, коју смо необозртелности управитеља наши при захтевању, да нам се официри у царске претворе, сами себи на врат навукли. Да би се јошт боље уверили, шта смо изгубили, нужно је да знамо у каквом је стању војводство наше било за времена управителства народног или народни официра, а к томе ће довољно бити, кад само запитамо: ко је оне страшне мејдане на Ст. Томашу, Јарку, Томашевцу, Алибунару, Панчеву и другим местима, које ће историја с удивљењем до најпознији времена спомињати, одржао? и кад нам се на то одговори: Книћанин и Стратимировић, Боснић, Бига, народни официри, с војском народном. А што су ови србски јунаци толике славне победе над непријатељем одржали и цело наше војводство од овог очистили били, зависи од наставленија, које је од народа, или главе народне истицало, јер докле је год по благоразсуђењу собственом народа војевано, дотле је и славно наше војевање било, а како царска господа с војском нашом по својој ћуди располагати насташе, и величествене ретираде аустријске без невоље у војводству нашем упражњавати почеше, с једном ретирадом Бачке а с другом Банат неста, необзирући се славни ови царски ратоборци шта ће бити са народом, кои је толике жртве за целокупност монархије поднео. Дакле из свега овог види се, да са ратоборцима царским ништа друго добили нисмо, но бедно и плачевно ово стање, у ком се сад, по свету од немила до недрага потуцајући, налазимо. Ово нека сваког Србина увери, да му у туђину помоћи нема, но да му само Србин помоћи може; зато настојмо, да повратимо у руке наше снагу народну, и то у онакове руке, које су достојне аманета овог; и кад је повратимо, предајмо је у србске руке, које и народа и цара интерес саједињују, но с поверењем и уважењем, јер где поверења и уважења нема, ту напредка, ту славе нема. На жалост нашу превелику уверили смо се досад довољно, шта неуважење и неповерење према своме, а шта уважење и поверење према туђину за собом носи. Та туђин неможе бити свој, већ остаје до века туђин.  Т.И.К.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 235



« Reply #2207 on: March 12, 2020, 09:55:21 am »

У Београду. Бадава се труди П. В. у броју 39. Ови новина да оправда окружниј одбор панчевачкиј, именито његовог председатеља С. Јовановића, кога је он президијалниј или тајниј секретар, у смотренију И. С. јавности преданог известија, по којем се кривица овом приписује, што је Панчево у руке непријатеља пало. Правдатељ разчлањава ствар тако, како му рачун његов правдања собом доноси и наводи само такова дата, која читајућиј свет обмањују. Зато налазим се за љубав истине и повестнице наше позван, будући се И. С. у смотренију са мном имавшег разговора по све кратко изразио, целу ствар србскoм свету у свој обширности саобштити, пак тако обштем мненију на пресуду предати, ни најмање се неустручавајући с именом моим на видик изићи, кадар будући свакиј наведениј фактум јуридично посведочити.
Правдатељ завија муње за облаке, почем се труди доказати, да одбору у власти нестојaше ђен. Книћанину послати пароброд. Да ли је само то једино средство спасенија било? Дај да почнемо ствар с главе и мало из најпре, а не кад су већ виле очима дошле, пак да видимо оснива ли се моје уверење на истини: да је одбор панчевачкиј Панчево од постигшег га крајњег паденија сачувати могао; је ли сва средства избављенија по дужности и благовремено покушао, пак да видимо до кога је погрешка!
Фактум је, да је Ђ. М., кад је ђенералштаб у Бечкереку држао свој војени савет, бивши у другој соби, јасно чуо, да се закључује: Банат сасвим напустити и војску Тодоровића преко Опава у Срем претурити. Истиј Ђ. М. као Србин, правиј и искрениј старатељ рода свог, похитао је таки у Панчево и доказао ову, на несрећу и коначну пропаст Панчева и околине клонећу се тајну председатељу С. Јовановићу. Шта је онај на то учинио? Како је чуо, оправио је с места брата свог у Београд да квартир тражи, а јошт исту ноћ почео је на врат на нос своје ствари спремати и у Београд шиљати; међутим није пропустио неким одборним члановима, његово поверење заслужујућим, дознату тајну саобштити, на које су по дводневном саветовању најпосле закључили св. патријарху о тој ствари писати. Шта ијм је св. патријарх одговорио, читао нисам: но то стои, да су и истиј председатељ и његови повереници имање своје брижљиво спасавати старали се. То је све, што је окружниј одбор панчевачкиј на тако страшан глас учинити постарао се. А шта му је требало чинити? Чујмо: Требаше му у тако преважном магновењу сазвати барем отменије и имућније грађанство и скупа се посаветовати о средствима избављења, која је у оно доба јошт довољно наћи се могло. Но егоизам нестара се за другога; председатељу и његовим друговима било је доста, кад су они за опасност знали и благовремено своје имање обезбедили, за сажитеље своје и сиротињу по Хердију ни најмање бриге неводећи. Ово њиово селење узбунило је сву варош од једаред и повод к обштем бежању дало, без да се знало зашто, док најпосле не подигну се неколико грађана и позову одбор на одговор. Ово грађанство застало је у одбору само Јеврема Браића, тако су чланови охотно своју дужност испуњавали, кои јошт је одговорио: 'Па зар ви незнате да војске наша хоће у Срем а да Панчево напушта? зато селите се и ви, нико вам небрани!' Трећиј дан после овог догоди се познатиј случај са врстним народни мајором Стефановићем у Томашевцу, на кои се глас једве славниј одбор реши, отменију част грађанства у одбор позвати; - али и то је само зато учињено што је дотле већ народ устао био и јавност одборног делања захтевао – при чему сам и ја част имао бити.
Ту буде закључено, да се таки оправи једна депутација у Земун св. патријарху, друга ђенералу Книћанину, а трећа Тодоровићу, којем последњем да се изјави да он непокуша на другу страну ретерирати, већ ако до тога дође, да се к Панчеву повући има, где су сва средства за обрану готова, будући су шанцеви и редути дотле у најбољиј одбранителниј положај спремљени били (и то на благовремено захтевање грађанства а не старањем славног одбора). За депутирца у Земун будем опредељен ја, са мном врстниј Србин (којега до данас познати прилику на жалост имали нисмо), капетан Сечујац, адвокат Алексић и одборниј члан Маринковић. Ми смо дужност нашу најсавестније одправили и почем смо у траг ушли, да су сва обећања само лепе речи, и видили да спасеније наше лежи у спасенију нас сами, то смо се својски постарали за превозе, изјавивши то једино спасење грађанству јавно. Док смо се ми у Београду и Земуну бавили, славниј одбор панчевачкиј, уместо да је неодложно оправио депутацију Тодоровићу, нашао је за паметно то закључење преиначити, на тај конац никог неизаславши. Чекали су на нас да чују шта ћемо ми донети? а верујте ми да су из страха то закључење преиначили, немајући срца онако енергично Тодоровићу и Хердију говорити. Како је нама било, видећи то пренебрегнуто, најбоље су срца наша осећала, а особито се капетан Сечујац са великим негодовањем против таквог поступка изразити побуђен био. Тако је пренебрагнута ствар у своје време, а доцније кад је курир Тодоровићу с познатим писмом одправљен, било је доцне јер је стигао на битку при којој се војска већ к Опаву повлачила.
Овако поступање одбора панчевачког сведочи за доста, да је истиј јединствено крив, што је своим несвестицама у своје доба пренебрагао о спасењу повереног му окружија својски се постарати, а именито:
1.) Што је од народа затајао доказаниј му подлиј план Тодоровића и Хердија оне безнуждне ретираде, које је народ благовремено јошт осујетити могао, а нарочито окружије панчевачко, које је до тог доба јошт сасвим мирно, нити се к бежању, до једног његовог председатеља, побунило било.
2.) Што закључена депутација није у време Тодоровићу и онако, као што је закључено, оправљена.
3.) Што се није и то најпосле покушало, изискати пароброд од оног у чијој је власти стојао, да се пошље ђенералу Книћанину, већ се на писму, којег Ђ. М. на одговор од ђен. Кничанина донео, два дана седило, а међутим се указ св. патријарха о примању асигната и черека аустријски мали банкнота претересао.
Овако је делао панчевачкиј одбор у последње време. А шта је радио од времена реорганизације у месецу Новембру прошле године? именито од како је и др. Пеичић оставку дати побуђен се нашао. Чујмо: Сву је народну власт предао пређашњим надлежателствима, оним, против кои је народ при покрету праведну своју мрзост изјавио и послушност ијм одказао. Зато се непослушност на ново увукла, а она престала, која је летос тако красно према народној својој власти владала пак дотерао дотле да је најпосле постао права чума народа, којег је тобоже репрезентирао, изискивајући од њега само војене потребе. А како и неби дотле дотерао, кад се секретар стидио није свагда јавно исповедати, да је конзервативац, коме је у дужност спадало бранити слободе начела. Некиј члан Ђ. М. зато је седио у одбору, да не плати летошњу репартицију, од које је 30 фор. забашурио; а председатељ држао се тога званија из два главна узрока: једно да благовремено дозна време нужног бежања; а друго, да му другиј незаповеда и да му неби као имућном човеку знатнија репартиција наложити се могла, од које је свагда ребрио, па и летос до Бога лелекао, кад је 200 фр. на жртвеник народности дати морао, које су и људи десетином у имању од њега слабији драговољно и без роптања по надлежности плаћали. Сва његова жртва састоји се у тој дацији, која заслужује да га правдатељ 'достојног и значаја пуног' председатеља назвати може!
Што се тиче одбора панчевачког, кои је до најодушевљенијег, најревностнијег и највише за србство пожртвовавшег имена дотерао, треба знати, да је то одбор летошњиј стојавши до Митрова дне под управом мојом и др. Пеичића, до тог заслуженог гласа доћи кадар био, за које јамчи и сам св. патријарх. Тај одбор и такав неће нико бити у стању окаљати, а садашњи чланови његови бадава се ките туђим перјем, јер чавка остаје чавка, чим јој се туђе перје, коим се накитила скине.

У Београду 5. Маја 1849.                                         Димитрије Живановић,
                                                                                       Панчевац.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 235



« Reply #2208 on: March 12, 2020, 09:59:26 am »

Војводство Србско.
У Н. Саду, 3. Маја. Једва једанпут доби прилике, да вам после године дана штогод напишем. Ми овде живимо као у кавезу – нити ми од вас нити ви од нас што чујете. Тако је то, кад несрећа народ потера. Одавде немам вам се ничим хвалити, осим само тужити се и плакати. Душмани нак крв изсисаше. Сад су већ до тога дошли, да су торањ на нашој саборној цркви продали овдашњем Чивутину Роту. Чивутин је погођену цену Маџарима исплатио, ало торањ није срушио. И у нехристијану има христијанске душе!
Браћо Србљи, које јошт памет вара, да су Маџари људи, коима се Србљи поверити и с њима изравнати могу, чујте ово и разсудите, какву нам Маџари судбину спремају, кад они торањ на цркви продају. Чивутин је новцем своим одкупио и изплатио торањ па неће да га руши; а Маџари христијани нису се задовољили, што су све драгоцености из свију црквиј покупили, распродали и на своју ползу употребили, него и торањ на цркви продадоше. Хвала Роту Чивутину, кои је овде био и христијанин и човек, што Маџари ни једно нису.
Ми живимо у страху непрестаном; кои у вече у постељу легне није известан, да ли ће у јутру у својој кући, или у тамници или на губилишту осванути. Најотменији наши људи леже јошт од летос у тамници; многе су за најневиније ствари најгрознијим казнама подвргли – многе пострељали, многи најчеститији сада робују и телесне казне трпе! Докле ли ће то овако трајати? Срби, браћо, шта радите? што нас не избављате. Или ћете нас онда спасти, кад нас овде сасвим сатру? Та што је год млађе и снажније било, то је одведено у хонвидце, кои против вас, браћо, војевати морају, где напред турани и топовима за рану служећи – сви изгинуше; и тако нас ви браћо с једне стране нехотице сатрирете, а душмани ово што је остало, старо – слабо, и нејацко, систематички истребљују. На овај начин скоро ће народа нашег овде нестати!
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 235



« Reply #2209 on: March 12, 2020, 10:06:04 am »

Из Оршаве, 29. Април. Војска под ђен. Малкпвским јошт све једнако стои код Мехадије. Послали су били одпре једну дивизију Лајнингена у Белу Цркву и Оравицу, а јуче је опет тамо отишао један батаљон Бианхи под  предводителством мајора Вуковића, а сад баш чујемо, да су иј Маџари узбили и Оравицу освоили. Већа част наше и белоцркванске регименте, приморана бивши, пристала је уз Маџаре. Пухнер се код нас бави, ал' ако Маџари дођу – не намерава бити се, будући је све спремио, како ће у таковом случају са војском у Влашку прећи.
Над маџарском војском у свом Банату врховну команду има ђен. Бем. Он је под Темишваром, и како нам гласови стижу, већ од 30 сатиј град бомбардира. Хоће ли се град дуго држати моћи, немогу вам казати; но то знам, да су се раном снабдели за три месеца, па ваљда ће и џебане довољно имати, да се одржи, бар док Руси не дођу, које свакиј дан очекујемо. Предграђе темишварско Фабрика изгорело је. Мало по мало – па ће нам се овим начином све вароши попалити, и тако земља, у правом смислу речи, опустошити.
Свет је овамо силниј пребегао са свију страна, кои све једнако у Србију прелази, где га, као што смо разумели, браћа наша веома гостољубиво примају. Бог им наплатио! Д. А.




Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 235



« Reply #2210 on: March 13, 2020, 10:03:01 am »

У Карловци, 1. Маја. Како ми стоимо – и шта ће од нас бити – Бог сам зна. Банат и Бачку непријатељ је сасвим освоио, само што су јошт шајкашка села у сумителном притјажанију. Част војске наше, и то честити Книћанина прешла је из Баната преко скеле сурдучке овамо у Карловце, и ту ће, као што се говори, до даљег расположенија правителства остати,  ал' Перцел зло прети, да ће с шест батаљона, кои су у Варадину за ударање на Карловце приправити, и јошт са знатном другом војском, коју собом води, за шест сатиј Карловце, а за 48 цео Срем поработити. Хоће ли му план изићи за руком Бог зна! Ал' јошт не очајавамо, јер су Карловци због планина, преко кои он ни војску ни топове по вољи својој вући не може, и због поливеног рита јачи од ма каквог града. Новиј наш Милош Обилић, славниј и неустрашимиј ђенерал Мамула на Тетику нам је, нема се Срем чега бојати, док је њега жива. А ни св. патријарх наш ваљда не спава. Но при свему томе, ако Руси скоро не дођу, може јошт свашта бити. Бог нека нам је у помоћи. - Овде чујемо, да су Маџари у Новом Саду продали цео бакар, коим је саборна новосадска црква покривена, Чивутину Роту за 4000 фр. ср. и да је истиј Чивутин, са споразумљењем ондашњег србства, тај бакар купио, и Маџарима новац положио. – Намастир Шишатовац изгорео је; Маџари кажу, да га је калуђер ондашњиј запалио, кои се такође сам убио.

Са Саве, 3. Маја. Жалост ме обузима, кад видим, у каквим је рукама у петроварадинској регименти администрација правосудна. Светиња судилишта и свештеници правде и истине, уливали су свагда у душу моју неко уважење, и ја сам у свако доба са почитањем, које је из внутрености срца мога преисходило, ступао на праг, кои у храм правде и истине води. Ал' како ћу сад да ово место уважим, и почитање судијама дам, кад видим, да је светилиште ово обезсвећено стопама они људиј, кои нису, нити могу бити позвани, да на олтару правде и истине чинодејствују? Силом сам хтео, да душа моја оно исто чуствује, што је пре у овакој прилици чуствовала, ал' забадава, свето чуствовање ово неда се нагонити силом, оно се рађа и нехотице у човеку, кад зна, где је ступио и с ким има посла. Интелигенција нема овде никаквог уважења, мајсторчићи и трговчићи (прави мајстори и трговци гледају своја посла), и то по већој части они, кои су пре кратког времена поштеним колегама своим приватно лекције продавали, како се може на најспасителнији начин банкротирати, људи, кои су кредит митровачкиј саранили, заузели су сад столицу у суду. Јучерашњи писари, прави незналице, коима поњатије правде и истине сасвим оскудева, и кои ни теорије ни практике немају, држе мерило правде у рукама, титрају се са овим, и мере правицу, као што они веле, по својој ђунији. Је ли могуће, да је оваке људе глас народа на столицу судејску метнуо? Кад сам овио видио, морао сам рећи: 'Блажен муж, иже неидет на совет нечестивих, и на пут грешних не ста…'
Браћо и господо! освестите се и угледајте једанпут за свагда, да свакиј посао није за свакога. Sutor ne ultra crepidam, а то ће рећи: папуџија нек' неиде даље од папуча. Свакиј нека гледа свој посао, и за оним нек' се пашти што је научио. Они, кои су позвани, да столицу судејску заузму, нетреба, да се око ње врзу, ту треба људи, кои су се од детињства свога овој науци посветили, и цело живота свога време на то жртвовали. Ко другчије мисли, томе неможе бити памет на свом месту. Зар нема у зидинама петроварадинске регоменте људиј, кои би могли столицу судејску достојно заузети? – Збиља, зар има и код нашег врховног суда такво једно лице на столици, које је пре точило вино и ракију, и то на фалишне холбе и сатљике? Правителство је наше хтело, да ово лице остане при свом првобитном занимању, пре је тај човек, као што сам рекао, точио вино и ракију, а сад точи правду – тешко ономе, коме суђено буде, да из његове чаше правицу пити мора!
Кроз Руму, кад сам прошао из Митровице идући, кажу ми, да они људи, кои са тамошњим великим судом посла имају, држе пост, зато, што се поглавице овог суда гдекои сад часте. Пре неколико дана, рекоше ми, да су поглавице ишле у Осек, да комплимент од своје стране, ал' на обштиј трошак, начине св. бану. Ми иј питамо, знаду ли они, да св. бану није сад до њиови комплимента? знаду ли они, да бан има хиљаду брига, које му ни данути недаду? Ми иј питамо, мора ли кочијаш без сваке накнаде њи возити из Руме у Осек и натраг у Руму? знаду ли они, као првоначелници суда, да сиромах човек мора толике подвозе у садашње време, онде где треба, давати, а не да њи бадава вози, кад њима падне на ум, ајд …. да путујемо! Знаду ли они, да није слободно у приватним пословима на обштиј рачун возити се! Што дикла навикла. Право је казао блажениј Доситеј: 'Није ми тешко онога, кои што незна научити, него ми је тешко онога, кои се на што научио, одучити.'
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 235



« Reply #2211 on: March 13, 2020, 10:06:24 am »

Хрватска и Славонија.
У тројној краљевини, 30. Априла. Код нас хрђаво ствари стоје; реакција је почела свуда завлађивати. Она господа, која су се показивала да се с народом држе, леђа су сад народу окренула, и терете му намећу горе него икада што је носио. Провинцијал под јармом феудализма једњако стење, граница пак крв за туђина пролива. Нема више народ свог брата и пријатеља, кои би му у невољи помогао. Кои су му лане небо и земљу обрицали, сад неће за народ ни да знају, но само за свој џеп и желудац, а народ нек' пропада. Новинари загребачки не смеду о ономе да пишу, што би за народ најбоље било, јер господа и племениташи и угојени каноници, кои се само за свој трбух старају, не даду новинарима да искажу пред светом нужду народну. Па има јошт код нас много људиј, кои се великашима улагивају, само да могу с њима заједно крв народну сисати. Тако међу новинама, налази се једна, која није ништа друго, него слушкиња господска. Ову ће лако свакиј погодити. Ово је она умиљата, ал' у срцу покварена 'Аграмерка,' која има више грехова него косе на глави. Она од како се родила, није се јошт крстила, па се тако јошт од Адамови грехова очистила није. Она ништа дуго не ради но само господу велику брани, и њима ласка. Она оне уздиже највише, које народ мрзи, а оне понижава, кои су народни људи. Она зна тек онакове људе хвалити, кои се усуђују октроиране конштитуције подписивати. 'Аграмерка' је у свачему подла. Она би хтела под народном фирмом швабизам да уведе. Она се много путиј разбацује, као да је либерална, и све једнако се са 'Лојдом' инати, коме пребацује, да су од старе маџарске 'конзервативне' багре. А није ли пре потопа хрватска и маџарска конзервативна партаја била једно исто тело и једна душа? Није ли у политичним питањама онако исто радио Кулмер као год што је Апоњију по вољи било? и није ли 'Аграмерка' и данас орган оне исте старе хрватске конзервативне партаје, која је с маџарском конзервативном партајом у братском сајузу стојала? Зар она мисли да ми такове смицалице незнамо? зар она мисли, да читајући свет незна, да је она орган реакције против народне слободе? И сме ли она коме пребацивати конзервативство? Та она је већ у свом постанку била орудије оне конзервативне партаје, коју 'Лојд' данас покровитељствује, и против које 'Аграмерка' данас тако виче. Но ваљда ће се и тим реакцијама једанпут глава сатрти, што цео народ из свег срца жели.

У Загребу, 2. Маја. Дошло је овде у нашу варош по доста заробљени хонвидаца, које тискају у Италију. Ту има дечурлије, жена, грбави и сакати људиј. На жалост све сама наша браћа! Шта смо дочекали, шта ли јошт дочекати нећемо. – Данас је кренуо напрасно 2-гиј батаљон Личана и отишао у Сисак, одкуд ће по свој прилици у Осек. Оно што се било предузело, да се 24 хиљаде момака на ново под оружје ставе, опет је остављено, као да није од потребе. То ће ваљда све на то ићи, да дође непријатељ да и ово погази као и у Бачкој и Банату. Житељи ове вароши јако су невесели, неби реко друго, но да је громовниј удар потресао сваком душу! Бан своим долазком није велико задовољство и утеху у нама пробудио. - Данас долази на свет славниј продукт одељења просвете у Хрватској – 'закон о печатњи', и ваљда ће се скоро прогласити.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 235



« Reply #2212 on: March 13, 2020, 10:08:27 am »

Аустрија.
'Аустр. кореспондент' у једном од последњи листова свои показује, како је старо пријатељство између Русије и Аустрије и колико су пута ове две силе заједно војевале: 'Пријатељство Аустрије и Русије, не доводи се од јуче, но повлачи се од 150 година, тако, да оно мало прекршаја показује се као нешто сасвим неприродно. Ми ћемо овде избројати ратове, у којима су Аустрија и Русија саједињене биле, које скупа и на она времена води, у коима су биле разлучене.
У време великог аустријског рата са Турском 1685-1697. била је Русија с Османима у рату, и кад се мир у Карловци г. 1698. правио, и руско се посланство тамо налазило и са Турцима договарало, Аустрија закључи мир, Русија само примирје.
После смрти краља пољскога и курфиршта саксонског, Августа, хотела је Аустрија и Русија његовом наследнику у Саксонији, наследство и у Пољској обезбедити. То изиђе за руком, али тога ради се Аустрија зарати са Француском, која је Пољацима Станислава Лечинског за краља поставити хотела. Рат прође несретно; онда царица руска 1735. пошље 10.000 војника у Немачку цару Карлу VI. у помоћ; ово је био главниј узрок, због кога се Французи на мир склоне, кои је у Бечу закључен. Год. 1736-1739. водила је Аустрија као сајузница Русије рат са Турцима. - Кад се 1741. скоро сва Европа против царице Марије Терезије подигне, Руси су били она сила, на коју се Марија Терезија поуздано ослањала. – За време седмогодишњег рата Руси су били сајузници Аустрије. Само последње године не само да одустану од сајуза, него се изјаве за Пруску. Царица Јелисавета била је умрла, а њен наследник Петар III., страстниј поштоватељ Фридриха II., раскине сајуз са Аустријом и даде војску своју краљу пруском. Али ово непријатељство мало је трајало. Јер кад цар паде, и правителство пређе у руке његове супруге Катарине, одзове ова натраг своју војску из Пруске; на које је следовао хубертсбуршкиј мир између Аустрије и Пруске. – Г. 1788. и 1879. биле су Аустрија и Русија у рату са Османлијама. – Кад се (1799) започео другиј рат Аустрије са републиком Француском, војну у Италији водили су Руси под Суваровим. Год. 1805. сајединиле су се Аустрија, Русија и Англија против Наполеона. – Насилник раскинуо је и свезе старога прјатељства Аустрије и Русије, кад је Аустрија за чување слободе европске 1809. мач потегла, и кад се њена војска у Немачкој, Италији, Далмацији и Пољској борила, ступи јој на супрот руска војска, али до озбиљног боја није дошло. После три године, кад је Наполеон своју војску у Русију увлачио, следовала је гласу рата и аустријска војска под Шварценбергом, али како се Москва попали, престану непријатељства између Аустријанаца и Руса; закључи се сојуз између Аустрије, Русије и Пруске, и првиј парискиј мир 1814., као и другиј 1815. били су последци овога пријатељства. Кад су се први трагови превратне партаје у Напољу и Пијемонту 1820. показали и Аустрија у обе ове државе интервенирала, знамениту је војску Русија дала Аустрији на њено расположење; но како се покрети у Напољу и Пијемонту брзо удушише, излишним се учинило да руска војска дође. – Сада с нестрпљењем изгледамо долазак Руса у Угарску и Ердељ.'

Њ. В. цар је 12. р. Маја повратио се из Пожуна са министром кн. Шварценбергом и гр. Грином. Одсео је у Шенбруну. – Због револуције маџарске и буне у Немачкој погранични град Холомуц постављен је у одбранително стање. – Путници из Пеште од 9. р. маја  казују, да су Маџари двапут покушавали Будим узети, но увек су са штетом узбијени били. Бомбардирање је с обе стране престало; више је зданија у Пешти порушено. – Авангарда руске спомоћне војске је из Кракове одмарширала; за њом иде непрестано друга војска. Управителство полиције у Кракови предано је неком Швејковском из руске Пољске. О изгледу руске војске, пише један дописатељ из Кракова у уст. листу чешком следујуће: 'Што се коњаника имено улана тиче, таки су, да се не може ништа боље пожелети – лепо обучени и наоружани – особито добре коње имају – биће ваљани противници маџарски хусара. Пешаци са шлемом на глави – по начину пруском – имају ратоборниј изглед, само су тешко обучени. Простак носи беле чакшире и дебело дугачко и врло тешко јапунџе (фрак се облачи само у pleine parade), осим тога тешкиј телећак и т. д. Топови су страшно тешки, али зато и врло добри иј коњи вуку. Како се пак официри и прости војници владају – то се не може довољно нахвалити.'
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 235



« Reply #2213 on: March 14, 2020, 09:28:46 am »

Србске Новине, бр. 42. oд 10. Maја 1849.

Koи је са вниманијем пратио последње догађаје у војводству, тај лако увидити може, да народ србскиј у Бачкој и Банату није због своје физичне слабости земљу своју упустити морао, но због хрђави комбинација, које су већ од горе намештене биле. Све аустријске министарске новине потврђавају, да је та несрећна ретирада изпланирана била. Главна командатура војске аустријске, због свои хрђави војени планова, хотела је без икаквог крволиптија сав Банат и Бачку Маџарима уступити. Да је ово од стране аустријске команде недотупавна стратегија била, о том се неће нико сумњати. Је ли то паметно, и по правој стратегији било, најбогатије земље Маџарима у руке давати, и тим њима већи материјал за војевање уступати? Ко је овај план измислио, коим је не само србском народу неисказана штета учињена, но и самој целокупној аустријској војсци ратовање отегоћено? Кад су Србљи себе у одбранителном положенију на своим точкама држали, била су и бану и целој војсци леђа сигурна, а Србљи су на своим точкама забављали по 40.000 Маџара. Сад су ове точке Маџарима уништене, и оно, што је већ у руци било, због хрђави хофкригсратски планова, на ново се отимати мора. Но то све највећма Србљи осећају. Србљи су само зато пропали у Бачкој и Банату, јер су били управљани по аустријској команди. Маџари, кои су заузели Бечкерек, Кикинду, Панчево, и цео Банат и Бачку, нису тако јаки били, да би то оружјем себи задобити могли, само да се онај од стране србске војске одпор давао, кои се давати имао. Да су Србљи себе у својој граничној линији на форму Сентомаша утврдили, неби данас Банат и Бачка, од неколико батаљона Маџара освојена бити могла. Ал' бадава, кад Србљи морају да страдају свагда за туђе грехове.
И данашњим даном не видимо, да правителство војводства сва могућна средства употребљава, да би се одклонила све једнако растећа пропаст. Маџари се све једнако утврђавају, и снагу своју подрањују, од србске стране се пак све чека да божја помоћ с неба дође, ал' небо је веома високо. Маџарски коловође са својом хитрином и Србље и царску војску надвишују, и ни једно средство покушано не остављају, само своју ствар да подпомогну. Сад, као што ствари стоје, ако Руси са северне стране јаком силом нагну, Маџари ће се из јужне стране горе повући морати, но и то ће се онда сбити, ако Руси много неузоклевају, јер свакиј дан, свакиј сат Маџарима сила расте. Но ово су јошт рачуни, у које се људи са извесности поуздати немогу. Природнији је рачун, да Србљи своје силе саберу, да бан што пре са Србљима делати почне, и то без многи церемонија и прогласа, јер quod hodie mihi cras tibi. Женијалан план, женијално извршивање изискује, а сад је јошт томе време, још се може са србским и хрватским силама Банат и Бачка заузети; ал' ако буде бан јошт оклевао и време у празним прокламацијама губио, Маџарима ће отворити пут у Срем собственим нашим небрежењем, а кад Маџари у Срем дођу, ту већ ни Загреб није далеко. - Ако су Србљи несмисленим и туђим плановима у Банату и Бачкој страдали, а оно нек се гледа, да се бар сада не пренебрегне оно, што се јошт учинити може.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 235



« Reply #2214 on: March 14, 2020, 09:35:08 am »

Србија.
Како се грађанскиј рат у Угарској продужује, и како је народ суседног овог краљевства, а нарочито војводства србског, ратним покретом усколебан, да неће моћи на земљоделске послове мислити, и почем се предвидити даје, да ће се оскудица у рани непреметно на јесен осетити, правителство внутрени дела издало је прошлога месеца распис на све полицајне власти с тим налогом, да оне ове околности народу нашем представе и да га посаветују, да он по могућству своме постара се што више кукуруза посејати, као што се ова предвиђа, суседном краљевству, а нарочито војводству, с раном у помоћ притећи могло, те тако и да потребу подмири, и своје благостање да узвиси.

Из Текије, 5. Маја. Маџари јуче дођоше у Оршаву и без пушке варош ову освоје. Ђенерал Пухнер, кои је трипут више војске имао, није се у бој упуштао, већ је ретерирао у Влашку. Што је год отменије било, то је из Оршаве амо пребегло, а нарочито су то учинили Срби; Немци пак и Власи пристали су уз Маџаре. Како дођоше, нешто топова наперише на Текију, као да намеравају и нас бомбардирати! – У Ђурђеву су, како чујемо, лађе спремне за 8.000 војске руске, која намерава у Банат доћи.


* Поглед на Текију и Оршаву.jpg (125.26 KB. 880x550 - viewed 18 times.)

Маџарскиј предводитељ Бем издао је прокламацију на Оршављане, у којој иј позива да на миру буду и своје послове продужују, а да ијм од његове војске никаква квара неће бити, и он ијм вели, гарантира за безбедност личности и имања. И што рече, добро се у Оршави одржало; није војска Бемова никаква зла чинила, само што је насумице убијала све живо и по вароши покора правила, да та војска ни сама није знала шта ради, а јуче су вас дан пуцали на нашу страну. Маџари из Оршаве тумарају нешто у Адакале, и као да комуникацију траже с Турцима; но ми се надамо, да Турци неће смети у комуникацију упуштати с бунтовницима, док неби добили од цара допуштење. – Шта се браћо учини од Баната? Дођоше ове Пољке те га поробише. Но није чудо, то чине људи, кои немају шта изгубити.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 235



« Reply #2215 on: March 14, 2020, 09:38:03 am »

Прокламација св. бана на народ србскиј у Војводству Србија.

Срби браћо!
Народ наш подигао се јуначки за своју слободу и за уздржање престола аустријског. - Ви доле у војводству обратили сте на себе зачуђениј поглед Европе, а браћа ваша Хрвати и Славонци, давали су, гонећи душманина, крвавиј одзив вашим по Србобрану, Јарку, Араду, и осталим пољима славе ваше осведоченим тежњама.
Сунце нам је синуло било. – Слава наша почела је растити: но бојна је срећа нестална и променљива, док је на концу праведност и светиња ствари наше не добије.
На пољу крви јунака наши процветаће плод слободе и среће наше!
Србљи браћо! не клоните духом, угледајте се у дела прадедова ваши, па знајте, да велике ствари велике жртве захтевају.
Ево ме сад ближе вас и моја ће се војска помоћи божјом с вашом сајединити.
Ја сам увек, веран цару и краљу своме, стајао уз народ мој, пламтећи за спасење и благостање његово.
У то име жртвовао би, да имам, сто живота.
Свету тежњу моју нека заједничка слога наша крепи и подпомаже.
Браћо Србљи! на скоро ћемо ми, до сада само духом саједињени, заједно стајати на бојном пољу за краља и слободу.
Ово саједињење нека буде почетак непорушиме слоге и братског сајуза између синова једне матере: Славе наше!
Уздајмо се у праведног Бога и јуначку срећу нашу!
Да Бог живи светлог цара и краља нашег Франца Јосифа и сав верниј народ наш!

У Осеку, дне 3/15 Маја 1849.                    Јелачић, бан   с. р.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 235



« Reply #2216 on: March 14, 2020, 09:44:55 am »

Прокламација ђенерала Бема.
Ко побуђеним Народу Србском на земљи Маџарској обитатели!

Ви од годину дана на ову благословену земљу, која се Канан европејски зове, велику несрећу сте принели.- Ви сте убили, ви сте харали, ви сте канибалски мучили, ви сте ову земљу строгошу на жертву предали. Крв невина Мађарска, Немачка и Влашка вопијет издовоздајаније – ја би могао вас истребити од лица земље, ви сте под мојој власти а ја нећу народе заблуждене касапити, но оћу у свима народима једно постојано блаженство основати, које блаженство само тако ћете постићи, ако буднете се покорили Губернијама Мађарског.
Отвратите се с покајанијем от стазе равраштеније ваше, кои сте досад ходили, предајте ми све ваше оружје, присеагните подложеније ваше под Мађарском конштитуцијом – и ја оћу вами опростити – а они што ћеду остати у њину непокорност, бити ћеду синови смрти.
Ви сте и сад под теажешту разбојническому подложени, но разсудите да таков бесниј бој између сини једног отечества, грозне на жртву коштује, разсудите даље, да наше отечество ове исте жртве приносити требовало, да се избави од тиранског трона.
Ми смо победили, и само постојани мир може нам принети сладкиј род мој једној истинитој гражданској слободној; што скорије ви дакле ко миру отвратите се буднете – толико скорије буднете причасници овој срећи.

Из Полског логера.                          Војвода Мађарске и Ердељске трупе
                                                                    Јосиф Бем с. р.
                                                               Фелдмаршал Лајтнант.



Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 235



« Reply #2217 on: March 15, 2020, 08:56:39 am »

Војводство Србско.

Из Баната. Прокламација ђенерала Бема, коју сам вам послао, преписана је од речи до речи, као што је издата; дакле она је оригиналу равна. Овај пољскиј апостол хоће већ у самоме заглавију своје прокламације да нас назове, да смо ми бунтовници, и да смо се ми побунили, кои на маџарској земљи живимо, а неће да зна да ми од искона на нашој земљи живимо, коју смо нашом крвљу скупо одкупили. Овај лажниј апостол треба да зна, да нама Маџари нису ни једно парче земље дали, но да смо ми јошт њима од наше земље много уступили. Што не дођоше Маџари у границу, да чувају своју земљу кад је њина, него се нађоше Срби да је чувају?
Овај наш незваниј пророк каже, да смо ми велику несрећу принели у овој земљи, да смо ми убијали, харали и строгости ову земљу на жертву предали. Овај гонитељ Славена дакле незна, да се ми нисмо почели бити, док несретниј Грабовски, зар његов рођак, нa нас ударио није. Грабовски је првиј почео убијати и палити, па онда смо се ми морали бранити. Кога смо ми вешали и мучили, кога ли гонили и мртве развлачили, као Маџари што су чинили? И нек нам покаже овај несрећниј наш победитељ, кои је сам несрећу овој земљи принео, камо та немачка и влашка крв која вопије за издовоздајанијем? Нека нам покаже, јесмо ли ми клали Немце, и где, или су они нашу браћу у Белој Цркви клали? И где су ти Власи и Маџари, које смо ми поклали, ван у боју кои су изгинули? Нека нам каже овај велехвални војвода, кога смо ми мучили? Тога нам неће бити у стању показати, а ми ћемо моћи стотинама наброити, кога су Маџари и Пољаци мучили.
Овај наш апостол, кои хоће Србима постојано блаженство да оснује, вели да би нас могао истребити с лица земље, а боље би му било да каже, да је он учинио, колико је већ могао, како нас је попалио, поробио, у регруте отерао, нас нагонио да идемо противу наше рођене браће бити се, и како нам је цркве оробио и оскврнио, невиност погазио, па шта хоће јошт. Бар да нам казаше ови Пољаци, када су иј Срби делом или словом ма и најмање чим увредили?
Овај Пољак иште од нас, да му се покоримо, и да му предамо оружје, па да се закунемо на маџарску конштитуцију. Нема никога, да га упита, од куда је он и из које воденице, ко ли га позва амо, да се нама апостолом намеће, ко ли му даде то право нас бити и покоравати Маџарима, ко ли га направи у један мах житељем угарским, да наше отечество своим назива. Или овај неимајући отечества, мисли кад је своје огњиште упропастио, да може и наше? – Ако је аустријски трон тиранскиј, као што он вели, нашто он угњетава и истребљује народе и народна права? Е, али тако иде нашој славенској браћи Пољацима у рачун, па било то нама право или неправо, ми треба да навраћамо воду на њину воденицу. Љуто се варају, незнају они јошт ко су Срби, но ако Бог да – хоће да познаду!
Нећемо ми те ваше среће пољско-маџарске. Знајте, да ми нисмо и да нећемо да будемо ваше и ничије робље, док једног Србина траје. Јошт србство није пропануло. А праведна србска крвца хоће вапити, да ће се до Бога чути, па онда чекајте награду за ваша недела, која сте у Угарској починили. Немојте се хвалити, да сте победили, јошт се није борба окончала, ако правде буде на свету, србство се одржати мора, а ви, као што сте желели нама пропаст, сами морате пропасти.
Мислите ли ви, да ми од вас, кои сте нас данас победили, стрепимо? Ми вас презиремо, као што презиремо и живот наш, ако нам буде суђено под таковим татарима живити. Но ми се надамо у Бога и у толико славенско колено, да ће се оно подићи и истребити и вас Маџаре и вас Пољаке, кои гоните Славене, и кои сте пошли нас да истребите. Бог вас истребио!
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 235



« Reply #2218 on: March 15, 2020, 09:11:02 am »

У Земуну, 7. Маја. Досад смо много путиј морали с незадовољством читати узнемиривања, која нам Аустрија чини. Док је бој с Маџарима трајао, ми нисмо имали времена на Аустрију освртати се, на њу мотрити и пазити, шта и како ради, шта и како с нама мисли. Но шта Аустрији би, те се некако и она однедавно узбунила? Шта јој се стало, та нас на миру остави, ћуд своју промени? Зар је и њу маџарштина стеснила, те је принуђена била и она вниманије своје сво на рат обратити? Зар је она силна и јака Аустрија, која је, као што се из радње министра видити могло, хтела и усиљавала се слободу свима народима узкратити, тако брзо ослабила, тако се брзо поплашила? Зар су Маџари, сами и једини – били у стању њу, која се жељи и тежњи толики народа одапирала, устрашити?
Јест тако је. Аустрија само због тога, што су Маџари ћесарску војску узбијати почели, заборавила је нас за неко време узнемиривати. Маџари видећи, да симпатије свуда, и код свију народа имају, а при том дознавши лукаво поступање министра аустријски с народима, здраво се осилише. Победе Маџара над ћесарском војском свуда су се с радости примале. Ово је све Аустрију на ослабљење, а Маџарима на ојачање служило. Ћесарска војска свуда ослабљена, морала је узмицати. Силне штете, и грдниј квар, кои су Маџари ћесарској војсци нанели, моћи ће Аустрију нешто памети научити. Из овог узмицања, и грдне штете, моћи ће Аустрија ту науку вући, да правителство, вољи и тежњи обштој народној, одапрети се неможе, шта више, да ни извањског непријатеља без саучешће народа неможе победити. Аустрија је томе јасниј доказ, спрам које, као извањскиј непријатељ, Маџари се сматрати могу. Аустрија онда, кад је приврженост и поверење народа имала, покорила је побуњениј Беч, повукла узбуњене, и пропасти јој грозеће Маџаре. Да су се сходне наредбе чиниле, Маџари би већ до сад били стишани. Но Маџари, седећи на огњишту свом у миру, силе своје скупише, оклевањем ћесарске војске осилише се, и улучивши прилику на ново усташе. Међутим је и Аустрија с народима лукаво поступати, у правама иј стесњавати, и слободу удушавати почела. Аустрија је тиме сву приврженост, и поверење народа од себе одбацила. Она се свакад у војску своју, у силе своје уздала. Она тајећи своје, за народе пагубне намере, није дала оружја ни онима, кои су први устали, да је уздрже, одбране, и учврсте. На толика премнога поискавања наша, она нам није смела, није хтела оружја дати. Она је знала, да ћемо ми, кад душмана маџарског сатаримо, и нашу слободу, и наша права хтети против сваког удручавања бранити. А то њој није ишло у рачун. Па шта је било следство тога, што нам оружје није дала?
То, да Маџари великом силом на нас наваливши, нас су са граница војводства узбили, нас су у ово хрђаво стање поставили. Но ваљда је ово добра следства за Аустрију имало? Никако. Више путиј, кад нас је Рукавина узнемиравао, казало се, да ако ми паднемо, повућићемо и Аустрију у јаму ону, коју нам Аустрија копа. Па некако тако се и зби. Истина, ми нисмо пропали, но смо страдали. Но и Аустрија је страдала. Она је сад тако ослабљена, да је суседа свог у помоћ позвати морала.
То су следства неспоразумљења између владе и народа. Да је Аустрија нас наоружала била, нами све и сва потребна дала, и ни у чем, што је к рату нуждно, оскудевати недопустила била, ми би сад до 60 хиљада војске имали. С овом силом ми би досад не само војводство очистили, већ би и иза границе војводства Маџаре повијали, и рату овоме крај учинили. Но овако и ми и Аустрија страда. Из поступака свои, и из беде и невоље ове, у којој толики народи пате, могло би се правителство Аустрије научити, да само, без народа не може ништа учинити. И тако надати се и очекивати се може, да правителство Аустрије од сада неће више против воље, и свеобште тежње народа ићи, јербо иначе, ако се сад за време и спасе, мораће доцније пропасти. Ако сама својој пропасти рада није, мора лекцију ову примити: да све силе правителства пред узвишеним и покренутим духом народа и времена, уништавају се. Аустрија само као слободна, као уставна, и свезна држава моћи ће обстати, иначе ће сама у себи пропаст своју садржавати. Онај, кои би Аустрију трудио се у њеној старој форми уздржати, највећма би и против Бога, и против човечности, и права људског грешио. Аустрија у старој форми, само би врело нови револуција и нови преврата била. Да ли ће Аустрија политику своју у будуће изменити, да ли ће се по вољи народа управљати, или ће се и у будуће по старом правцу корачати, време ће нам показати. 'Како посејеш, онако ћеш и пожњети', вели наша народна пословица.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 235



« Reply #2219 on: March 15, 2020, 09:23:43 am »

Хрватска и Славонија.
У тројној краљевини, 3. Маја. Код нас је на жалост, све духом клонуло; сви наши велики родољубци спустили су нос, прекрстили су руке, па чекају да ијм печене шеве у уста падну. Да је ко лане ове разбацујуће се домородце видио, па сад да иј погледи, морао би казати, да то нису они лањски људи. Морамо признати, да ми важни људиј за покрет неимамо. Наша хрватске слабост је та, да радо даворије правимо и певамо, ал' кад дође до ствари а оно рекао би да ни за шта нисмо кадри, но као да смо рођени за само робовање. Нама и дан данашњиј они стари аристократи капу кроје, па нисмо способни овим крвопијама доскочити. Хрватски народ с једне стране стара аристократија, с друге пак стране стара хофкригсратска куга мори. Кад нас ови на своју машину обрну, а ми правимо вику, да се цела Европа чуди, а овамо у ствари готово није ништа. То јест за нас није ништа, ал' други од тога ползују. Но тако је, кад наша господа обрћу као што се њима допада, а народ ни мало не примечава шта та господа раде. Боже мој, каква је разлика између маџарске и хрватске аристократије! Маџарска свој народ у небу уздиже, а наша свој у земљу закопава. Кад се од маџарске аристократије опозиција формирала, и народ робскиј угњетен до пуне грађанске слободе уздизала, хрватска аристократија све је реакцију правила, и за лозингу је имала: 'нећемо данак плаћати, нећемо народ еманципирати.' Није имала Хрватска ни једну либералну жупанију. Дошао је лањски покрет. Наши домородци дигоше једну чељуст на небо а другу на земљу спустише, и викаше из свег грла за слободу. Но све је то било само лаж, обсена и притворност. Народ су нам узалуд измучили и изморили, па ти велики домородци сад све на страну остављају, брину се само за свој кордован и за један великиј хлеб наш насушниј. Незнам је ли свуд тако, ал' код нас даду ти се, брате, људи најлакше прекупити. Сад код нас у Хрватској нема човека, кои би једну озбиљну реч у интересу народа проговорио. Немамо људиј, кои имају срца, памети, и одважности. Од лањске године, досада највише је могао учинити Гај. Ал' Гај од лане једнако ћути. Ил' неће да говори, ил' су му уста запушена. А Гај је највише могао учинити. Са његовим именом скопчан је првиј побуд југославенства; он је на југу најпопуларнији човек био, њему је отворен био великиј изглед у нашој будућности, и ако је он с хотењем са театра делателности сишао, то сам себи невољу нашу данашњу нека припише, ако ли су други томе криви – Бог ијм судио.
Logged
Pages:  1 ... 143 144 145 146 147 [148] 149 150 151 152 153 ... 183   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.032 seconds with 24 queries.