PALUBA
October 25, 2020, 10:42:40 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na broker824@gmail.com
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 146 147 148 149 150 [151] 152 153 154 155 156 ... 182   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 283793 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2250 on: March 29, 2020, 09:34:55 am »

Аустрија. Пријатно је сматрати из часописа, а јошт боље из посведневног живота, како свака страна шпекулира са помоћу руском. Аристократија улагује се, радикалци тару руке од радости, што Маџари недају Русима пардона него иј мисле све до једног побити, да ће у Варшави, Москви и Петрограду давно већ приправљене побуне букнути; Германисте пишу, да су управитељи руски Немци посве, као што су становници места Ходонина (Гединга) у Моравској. Ја би према овима радо играо ролу 'панслависте.' – Руси су дању и ноћу на железницама пролазе преко Бистрице к границанма маџарским. Људи су ово јаки и чврстога састава, у оделу немају ништа особито, понајвише дугу једну гуњу до колена, а на глави црвену округлу капу. Певају народне песме простим гласом као пастири. Притом једни ударају у бубањ, а други певају и звижде на подобије њиови птица. Много света скупља се на штацијама, особито у праздничне и недељне дане, да виде те северне пријатеље, и радују се шtо се у језику разумевају. Новце руске мењају за наше банке. Ракију радо пију, а даје ијм се на свакој штацији изобилно, а такође и бео хлебац волу.
У Бечу ће излазити скорим словaчке новине о трошку правителства. Уређиваће иј Радлински католички, и Лихард евангелички проповедник. Писане ће бити чешким правописом, да се тим Словаци Чесима, што је више можно, приближе. С почетка излазиће двапут преко седмице.

Чешка. Чешке народне новине описујући лукавство непријатељља славенски, између осталога веле: 'Староверци немачки једнако нам говоре, да не досађујемо влади са нашима 'претераним' жељама, а радикалци немачки саветују нам, да се сложимо противу владе; но у томе обадве стране једнако се слажу, да нам ни за длаку неуступе, баш ако би и оно тражили што нам припада. У огледалу томе забавно је заиста посмотрити хитре начине Немаца и Маџара, коима нас Славене умеду у послушности својој задржати. С једне стране стои Кошут и у име републике, у име слободе зове нас к себи; све Славене, кои се њега не држе, назива реакционарима и служитељима камариле; обећава нам и небо и земљу, а добије ли, делио би с нама оно, што се извојевало, т. j. Маџарима жито а нама плеву. С друге стране старо-конзервативни племениташи маџарски седе около кнеза Виндишгреца, и тако се умеду улагати, да кад би Кошут и изгубио, опет би Маџари отуда корист имали, и то сасвим оснивајући са на право своје преданости цару. Благословени људи, кои умеду из једне губе дувати и топло и ладно!
Немци опет с једне стране као староверци држе се владе као пијан плота, и на старо окрећу, т. ј. да остане све по швабски као што је и пре било; но с друге стране републиканци и радикалци њиови маме нас јабукама, како би добро код њи стајали, кад би ијм кестен из огња извадили, и доказују нам, да нема за нас другога спасенија него да се држимо њи. Па како му драго испало, добили радикалци или влада, већ су се за нас постарали, да ми на свакиј начин будемо њиови, па било то или у име светог мира и законитог поредка, или у име републике немачке. Велике ствари недају нам зато, што веле да то неможе бити наједанпут, а мале зато, што и тако неваже много – еле summa summarum, Славени не добијају ништа!'
'Народне Новине' јављају, да је познатиј предводитељ словачки добровољаца Јенечек, обштенезвениј Жишка другиј, у ланци окован, под војеном пратњом доведен у Хохенмант. Кажу, да је због чињени насилија и истјазанија уапшен. – Уредништво 'Нар. новина' отворило је подписку за прилоге у помоћ пострадавши Срба. Као што из известија исти новина увиђамо, до сада су већ доста знаменити прилози принешени.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2251 on: March 29, 2020, 10:03:08 am »

Србске Новине, бр. 46. од 20. Маја 1849.

Читали смо у немачким новинама, да је неки налог бечким новинарима саобштен, по којем запрећује ијм се о војеним стварама и операцијама писати. У овом смислу наложено је и 'Напредку', да се од такови разглаголства уздржава. По свој прилици,аустријске командатуре мисле, да је најбољи начин за њиово деловање, кад се све у тајности ради.
Истина, војени планови морају се у тајности држати, да неби непријатељ познавао движенија војске, ал' мислимо да није нужда посве у тој ствари тако тугаљиву строгост употребљавати, да се и оно, што се већ догодило, т. ј. каковиј фактум публикуму не саобштити. Догоди ли се, на пример, какова битка, или добијена или изгубљена, па ако се публикуму у својој целости не саобшти, публикум ће обично због такове тајанствене политике победу умаљавати, а губитак увећавати. Даље, новине оно саобштавају, што се већ пре недељу и две дана догађало, и тако никад нису у стању описивањем какове битке и војени движенија непријатељу напред каковиј план одкрити, што већ и непријатељу не би познато било. Напротив, неизвестност стања војеног дух публикума и надежду обара, и ствари више шкоди, него што ползује. Ово је веома хрђав такт аустријски командатура, кои на слабу моралну силу показује.

Иза покрета западне Немачке подиже се сад погибелно нов покрет у Француској, кои истина јошт не крвав, само на месту избора развијајући се, ипак од далеко веће несреће бити може. Црвени! то је она страшна реч, која свакога ужасава, црвени! то је ужасни узвик, од кога сви мир љубећи, сви, кои штогод имају, дркћу. Нико ни помислио није, да црвени имају тако велики уплив у Француској, па што сада на видик ступају, то поразително дејствује, јер се предчуствовало није. Ко ли су пак ти црвени, што тако страшни ужас распростиру? Црвени и социјалисти – то се обично узима за једно, али није тако, има много црвени, кои нису социјалисте. У Француској се к црвеним причисљавају приврженици безусловне ратне партаје, т. ј. оне партаје која хоће рат ма у коју цену, да Француску на штету други држава и народа умножи: ова партаја жели комунизам. Друга струка црвени јесу управо поменуте социјалисте, кои рат на страни сматрају као средство, коим би своје теорије у внутрености произвели. Но почем ове теорије мирним путем код француског народа приступа неби добиле, то ћемо скорим у Француској видити ужасавајућу владу. Ови прави социјалисте, кои собственост, уметност и науку поштују, јошт нису тако опасни, као трећа струка црвени, анархисте. Њиова је цељ да све униште, а шта би на место уништеног ступило, ни они сами незнају.
Одавде се види, да све ове партаје, које с к црвенима числе, само у једној точки слажу, а то је: рат! а међутим вештествено се између себе разликују, и овај унутрашњи раздор међу црвенима, кад би случајно они и дошли до владе, њи ће опет оборити. С тога је ужасна сила црвени само магновена, ако би и запалила сву Европу, али не за дуго, почем елементе свога распадања у себи носи. Што се ови различни елементи слажу, што су црвени уобште до такове моћи дошли, криво је само садашње министарство француско. Његова, француском духу непријатељска политика, његове честе повреде устава и народног чуства Француза, уобште његова чудновата неумешност сакупила је партаје црвени у један стан, склонила је народ, да из гнева на министарство црвенима глас даје.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2252 on: March 29, 2020, 10:10:24 am »

Београд. Због тога, што се добегавајући из аустријске стране Срби по већој части у бедном и сажаљења достојном стању налазе, његова светлост господар и књаз наш у согласију са советом благоволио је под 28. Априлом т. г. В. N0 585. решити, да се на име нуждне помоћи у очевидној и крајњој оскудици њиовој 50.000 ока хлеба о трошку правителственом по најсходнијем начину између такови бегунаца, кои се највећма нуждавају, подели, и то на свима местима, где они у приметном числу на нашу страну прелазе, а међутим да се од стране нашег правителства учине нуждне наредбе, да се у речи стојећи бегунаци у внутреност отечества нашег упућују према надежди, по којој би могли где прибежишта и уживљења наћи. У следству овога високог решенија попечитељство је внутрени дела учинило сходне наредбе, које ће се пребегше фамилије по селима разредити, лакше сместити и по могућству уживљење наћи, уверено будући, да ће народ наш драговољно овако пострадавшу браћу своју примити и њима на руку ићи, да пољским радом себи уживљење заслуже, а попечитељство финансија од своје стране учинило је нуждно расположење, како ће највећма нуждавајућим се страдалницима хлебац издавати, кои се од ово доба како овде у Београду, тако и у Смедереву и Пожаревцу издаје.
Међутим и ц. кр. аустријскиј конзулат нотом својом од 26-га р. Марта N0 112. доставио је правителству нашем, да из побуђења тога, што се многи верни поданици цесарски, кои су од нападања маџарског, оставивши све своје имање, онамо у Србију пребегли, у нужди налазе, лишени домаћиј потребностиј, његова преузвишеност господин фелдцајгмајстор и бан Хрватске барон Јелачић знамениту суму на помоћ ови бедни, команди земунској припослао, одкуда је наредба учињена, да се при овдашњем конзулату једна комисија састави, која ће испитати нужду свију они пребегши, кои се онде пријаве, и по томе назначити колико се помоћи коме лицу указати има. Ова комисија прима у обиталишту ц. кр. конзулата свакиј дан пре подне од 8 до 12, а по подне од 3 до 6 сатиј свакога, кои јој се милостиње ради пријавио. – Такођер је жеља његове прузвишености господина бана, да се пребегши овамо из Бачке и Баната, да у ослобођењу отечества свога са оружјем у колико су за то способни, участвују.
(Ми смо извештени, да је капетан Радић у Гроцкој био и онде у том смотренију позивао пребегше фамилије, да њиову нужду испитује и да ијм неку милостињу учини, па нам кажу, да је том приликом истик капетан само некима граничарима милостиње давао, а остале беднике из провинцијала да је одбио. Дакле справедљиво понашање. У.)

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2253 on: March 30, 2020, 08:41:05 am »

Војводство Србско.

Од Фрушке горе. 'Ово саједињење нека буде почетак непорушиме слоге и братског савеза између синова једне матере Славе наше.' Ово су речи честитога бана на Србље у прогласу свом од 3. Маја управљене, речи, које из чистог срца проистичу, које у садашње одсудно доба народног нашег бића злата вреде; ал' бадава, кад немамо пожеланог успеха у грудима свију синова матере Славе, а код неки су само глас вапијућег у пустињи. Заман се трудиш ти светлиј бане! доказати нужду слоге и братске љубави, народ истина разуме красне речи ове; ал' они кои би по дужности требало да највећме око тога настану, по несрећи само подлу цељ пред очима имају: народ у окову тешкога робства задржати да своје несите трбухе и дубоке кесе лакше напунити могу. Они се ево при овим твоим речма у сињиј камен претворише, те нити чују, нити хоће да знају за њих. Ти за народ србскиј и његово препорођење готов си све жртве поднети, и зато те народ србскиј као свога избавитеља уважава; а ове несрећне назаднике и горде таблабирове, кои му својом швабском подлости и маџарском надутости нигда добра желили нису нити желе, није ни чудо што иј очима гледати не можемо.
Кад је бан сео на кола, да из Ирига полази, народ кои се скупио да види тог велехвалног мужа, повиче из свега гласа: 'да живи честити бан!' На то ће један великиј војениј часник рећи: 'да! да! да живи бан, ал' шта вам у срцу лежи?' Овај господин добро знаде поштено срце Србина, али је рад да нас код св. бана омрази. Том приликом десио се ту јошт некиј, кои је устмену тужбу предао св. бану на Србе, да су га страшно злоставили и да му ни сад мира не даду. Какав је то монштрум, помислим у себи. По трбуху судећи рекао би да је какав 'немеш Печовић', и заиста нисам се баш ни преварио, јер касније дознам да је то Теkintetes, és nemes táblabiro M. I. ùs, брат познатог В. Д. Кукавац, мислио је ваљда, сад ће му бан његову мољцем изгризену диплому потврдити, и подићи га на првобитниј ступањ немешкога величанства, ал' се љуто вара, јер бан слабо слуша немешке фантазије. Ево дакле роде србскиј, ево светлиј бане, ово су они, што руше слогу, сеју мржњу и раздор, завађају брата с братом у најодсудније за нас доба.
'Вестник' јавља, да су Маџари из шајкашког батаљона отишли у Варадин. То су учинили зато, што Срби у батаљону згодно положење и јуначко срце имају, и што се војске свакиј дан хиљадама с добром оправом умножава. – Ђен. Тодоровић је пензиониран.

Од Оршаве, 17. Маја. Најновија писма из Букурешта од 13. т. м. врло радостну нам вест донеше, т. ј. да је један рускиј фелдјегер 3. о. м. из Петрбурга пошао и реченог дана у Букурешт стигао, са заповестима њ. в. цара Николе, да ђен. Лидерс са целом својом трупом на Сибин и Брашову удари. У следству овога закључено је, да се прекосутра у Ердељ пође. Аустријске војска, која се у Влашкој налази, добила је заповест, да се таки постави на граници Баната код Смлане, и ту да даље заповести очекује. У Ердељ оперирајућом војском заповедаће сам ђен. Лидерс. Напротив у Влашку долази нова војска из Молдавије, а тамо ће друга доћи из Русије. Такође царска гарда из Петрбурга, до 54.000 момака, пошла је к Риги, и ти ће очекивати даље заповести.


* Anficht von Riga.jpg (310.25 KB. 1174x694 - viewed 20 times.)

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2254 on: March 30, 2020, 08:43:22 am »

Хрватска и Славонија.
У тројној краљевини, 16. Маја. Код нас ствари све жалостније изгледају. Они, кои су лане скуњену главу носили, сада су се на ново накострежили, и мисле да је њиова победа, њиова слава. Изузимајући једну малу класу, која народу добро жели, с народом зло и добро дели, - све ти је друго надувена аристократија, која само о свом џепу, а свом трбуху ради. Куд год погледиш редко ћеш видити слободног Хрвата, све је то понижено. Од свију страна слабост, сујета, малодушије и сервилизам вири. Познато ће вам бити, каквиј смо штампарскиј закон добили; он се сасвим слаже са данашњим белагерунгом. Ово је дело нашег упокоившег се и опет васкршег цензора Мојжеша, кои тако поступа, као да није у Загребу но гдегод in partibus infidelium. Познато ће вам бити и то, како црножуће краишничкиј наш народ подбадају, да не призна лањска закључења сабора! Није ли ово најгадније коварство? неби ли над оваковим људма прекиј суд употревљавати требало? Још би вам и о другим невољама писао, ал' срце ми се стегне, и од муке немогу вам друго писати.

Угарска. 2-га Маја била је у Дебрецину велика свечаност. Алмаши Пал, као президент скупштине, позове у слову, коим је разложио народу сувереност, президента правителства, да заклетву положи. Кад се Кошут заклињао, изразио је том приликом великиј (!) завет, па затим даде министре заклети. 'Пешти Хирлап' описаније тога закључава овим речма: 'Свечаности је недостајао излив одушевљења, кои се обично на великим народним славама показује. Ми стојасмо пред Богом, у храму божјем, ми нисмо кликовали, јер смо се Богу молили за отечество.' Дакле, кликовања небијаше! Како ли ти је многиј стрепио од последица овога погибелнога корака, како ли је многи, не за отечество, већ за своје собствено спасеније Богу се молио! – У Ст. Београду проглашена је република, али се 'Пешти Хирлап' жали, што је то с мало одушевљења учињено.


* Kosut esküszik.jpg (300.09 KB. 800x600 - viewed 23 times.)

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2255 on: March 31, 2020, 10:01:03 am »

Србске Новине, бр. 47. од 24. Маја 1849.

Немачке загребачке новине у 64-ом броју под знаком из Земуна овај допис у себи садржавају: 'Бунтовна партаја до сада је све средства употребила, да се стави на кормило народа, и да у војводству, докле се дало буде, господари. Кад јој овај план неизиђе за руком и њене намере наименовањем царског комесара и војенога окружнога команданта смртниј ударац искусише, јошт се једнога средства лати, да себи уважењe прибави. Некои њом подстрекани људи из Митровице, Руме, Ирига, и Шида поднели су 23. Априла т. г. патријарху писмо, где као пуномоћници србског народа о разним њима непоњатним одношенијама булазне. 24-га и 25-га Априла ови су људи, сазвавши и неколико Панчеваца и Земунаца, у дворани мађистрата земунскога скупштину држали, и себе одма у почетку протокола крстили заступницима народа војводства Србије. На скупштини буде наименована конференција од 14 особа, која би врховну власт у војводству извршивала и задатак имала: 1. народну скупштину сазвати; 2. величеству поднети адресу због увреда у октроираном уставу; 3. захтевати, да се укине царско комисарство и окружно-војена команда; 4. народно правленије руководити и њему предписавати; 5. ђенерал-мајора Тодоровића и полковника Хердија пред народни суд ставити, и 6. уобште све у име народа по свобственом мненију радити.
Овај је протокол патријарху поднешен, а 26-га један одбор из ове скупштине, на којега врху ставише из шајкашкога батаљона дозваниј Ђорђе Стратимировић, отиде к г. ђенерал-мајору Мајерхоферу. Овај је одбору морао добре пилуле дати; зашто се наскоро чуло, да је скупштина од свога закључења одустала. Неки од наименовани конференцијални саветника нису примили ово одличје, зато су уверени били, да је цела скупштина и њоме изабрана конференција противу закона, противу народна и пропасна.
13-га Маја предаду пет конференцијални саветника г. патријарху на писмено, како се из савести своје боје за народну ствар и зато моле решенија на предложени протокол па изражавају своје благомилостиво негодовање о неким људма, узетим у главни одбор.
Ко је читао народна закључења од 1. и 3. Маја и Септембра 1848. тај ће добро увидити, да се скупштина од 24. и 25. Априла 1849. на најбезаконијем путу налази, и њена закључења да су преко мере бунтовна. Њом наименовану конференцију састављају понајвише незнатни људи, неколицину изузимајући. Србскиј пролетаријат (беспосличари) предузео је себи г. патријарха сваким могућим начином враћати, и овај несрећни народ неразмишљава, да је само г. патријарх био онај човек, кои је народ са пута ребелије одвратио, и њему царску милост придобио начином, коме се нико надао неби. Мисли ли пролетеријат, да су послане оне пушке, топови и џебана господи пролетарцима, да би србијанска знаменита помоћ нама дошла била, кад би је гг. пролетарци из свег грла свога искали; да би држава знамените суме новаца за вођење рата послала била, кад би гг. пролетарци из свои абдеритски конференција грмеће речи на високо правителство управљали? Мои гг. пролетарци, ништа од тога неби било, да за то патријарх није молио.
Народ србскиј мора са великим огорчењем несмислена и безсрамна нападања у своим јавним листовима читати, која ни на што друго неиду, него да хуле државнике и високо правителство, и да замуте и преврате корист са толиким жртвама задобивену. Но дивити се морамо, да се и загребачки листови за такове поруге против г. патријарха узимају и описују његово управитељство час као запуштено а час као слабомоћно, не размишљавајући, да овака клеветања и велеважна преступљења произилазе од незналица и људи без коре хлеба, кои ће човека на кормило да поставе, кои нечисте намере има, и толико је несреће причинио, да ни најстрожије наредбе тешко би у стању биле, ред и послушност опет установити. Сви Срби, коима корист народа на срцу лежи, морају се око свога патријарха, кои поверење високог правителства ужива, и сада је царскиј пуномоћник, скупљати и о томе радити, да се погибелне тежње пролетеријата удуше, и да се народ не одвуче на пут маџарске ребелије. Онда, али само тек онда известни ћемо бити, да напрезања народа неће бити безплодна и да бунтовници занемити морају.'

Из овог дописа се види, какове паклене планове неки људи кују, како се свет мистифицира, и како се камарила радује свакој србској невољи. Овај допис није допис обични. Ово је цела устројена камарила, цела једна фабрика, у којој се само злоковарства за Србе кују. Овај допис циркулира по свима министерскима и полуминистерскима новинама од 'Аустријанског Кореспондента' почињући до саме 'Аграмерке' и камарилско званије има Србе пред целим светом помижавати, и његовим најправеднијим изискивањима подсмевати се.
Но да запитамо у допису концетрирану камарилу: да ли је тако названа србска 'Wühlersche Partey' пуно право имала искати или не: да се скупштина сазове, да се комесаријат и диштриктскоманда укине, и да се Тодоровић и Херди пред народни суд због свои делања ставе? Нису ли ове ствари биле Србима пагубне? није ли ијм комесаријат и командска диктатура већ дојадила, па зар свему томе нису имали право лека тражити? Ми смо уверени, да и та камарила веома добро зна, да Срби пуним правом овакове ствари изтражују, па будући се то њој недопада, зато пред светом и од најправедније србске ствари чудовиште прави.
Тако истиј дописатељ радује се, што се ђен. Мајерхофер праведним србским тежњама противи, што је истиј ђенерал србском одбору 'добре пилуле' дао. Али нећемо дуже забављати се са гадним тим прозивкивањима камариле која у фабрици дописатеља дејствује, но само ћемо јошт то приметити, да се много не радују србској невољи, а нека се мане ти добри пилула, јер и она нехотице може коју прогутати, а и онако јој је здравље слабо…
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2256 on: March 31, 2020, 10:15:16 am »

Војводство Србско.
Од Дунава, 19. Маја. Ја вам могу неке новости, и то веома неповољне јавити. Сиротиња из Бачке потуца се овуда у великој беди и невољи. Помоћ, коју је правителство војводства послало, и коју се човекољубива срца по могућству свом принела, неможе све потребе подмирити, јер је хлеб, и с њиме друга јестива, скуп, и то дакле беду и невољу добегше сиротиње уможава. Погрешке, коју је правителство наше нехатости својом учинило, неможе се никад опростити, а то због тога, што је пренебрегло силну ону рану из Бачке у Срем пренети, већ је непријатељу пуне магацине са раном оставило. Од какве би то сад користи било!
Какво је енергично делање инсургента према нашем делању у аустријском царству, лако се увидити даје. Они умножавају своју војску са Србима у Аустрији живећим, а ми равнодушно гледамо толике људе из Бачке, кои би на свакиј миг готови били с највећом одважности огњиште своје од непријатеља бранити. Тако се прекјуче, чујемо, 58 млади Дероњаца од маџарског рекрутирања у Вуковар пребегли. Нешто се поче и овуда пописивати, па кад се чу да банова војска иде, оно престаде. Ја баш незнам заиста шта је то; или се има доста војске, или се ови људи не могу на брзу руку у војнике претворити, или се у њима вере нема. Та зар би Маџари могли овако успевати, да ово, што раде, својски не рад? а наши што год раде, све као од беде. Има и данас у средини нашој доста људи кои симпатију своју према Маџарима негују, пак ти мирно и спокојно међу нама живе; а кад би Маџари такови непријатеља у средини својој имали, сместа би иј у Камчатку оправили, - а ми такове равнодушно гледимо, пак шта више службе ијм дајемо и хлебом иј нашим ранимо. О честитости србска – кад ћеш једанпут свести доћи.
У очи духова на ноћ до сутрадан у јутру чула се од Титела страшна грмљавина топова. До овог часа јошт никаквог известија немамо. Бог ће дати, те и овај пут није јуначка срећа Книћанина изневерила. - 19-га т. м. спуштао се из Карловца један пароброд са два шлепа. Маџари су од Ковиља с оне стране на њега пуцали и котао му разбили.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2257 on: March 31, 2020, 10:32:44 am »

Хрватска и Славонија. Најновије вести из Хрватске врло неспокојно гласе. Незаовољство је свуда највиши степен достигло, и свакиј час се очекују озбиљни догађаји. Противу злоковарнога поступка ђен. грофа Драшковића у краини (в. бр. 45. о. н.) дали су посланици сабора крепку протестацију св. бану. Љубопити смо разумети, какве ће кораке на то св. бан предузети. – Каноник Мојжеш у Загребу добио је мачију музику. То му је достојна хвала за закон штампарскиј.

Угарска. Почем од овога часа званична известија о судбини Будима због прекинутог саобраштења оскудевају, то ћемо јавности предати оно, о чему смо се досада известити могли:
4-ог р. Маја стане се Ђерђеј будимској страни приближавати од Блоксберга и Швабенберга, и дође до опредељеног места, одакле је град бомбардирати намислио. Ђенерал Хенци нехте примити позив, кои га је к предају нудио, и тако жестоку ватру проспе, да су се бунтовници натраг вратити морали. Тога истог вечера бомбардирао је Хенци и Пешту, одакле је такође прилична пуцњава на царску војску била. Уплашени бунтовници мировали су више дана и начине један мост преко острова Чепеља.
9-га почеше Маџари озбиљније са брегова на град ватру просипати, у следству чега 10-га у јутру од 5-7 сатиј Пешта жешће бомбардирана буде, при чему једна отмена кућа (Тратнер-Карољијева) у пламен букне.
По овоме најжешће било је треће бомбардирање вароши Пеште 13-г у вече око 7 сатиј и ракетлама многе су куће покварене.
17-га ноћу око 10 сатиј учини се првиј јуриш и на гдекоим местима бунтовници до бедема дођу, но са великим губитком од 4-500 мртви буду одбијени.
19-га ноћу око 11 сатиј другиј јуриш учине, више пута до бедема дођу, но такође остане више од стотине мртвих. На последку усуде се и трећиј јуриш учинити и то у вече око 11 сатиј, и одолеше око 6 сатиј у јутру, са много већом силом ушавши у тврдињу саму. – Пошто су град освоили, нађоше полковника од инфантерије Чекопијера мртва, а ђенерал-мајора Хенција са три тешке ране јошт жива. Сви граничарски официри били су без милосрдија поубијани, а тврдиња и куће буду похаране. – Мајор од граничара, кои је од прилике са 200 војника прелазак преко ћуприје бранио, почем је видио да непријатељи у град продреше, изда заповест, да се барут запали, како би ћуприја у воздух одлетила, но кад га нико послушати није хтео, запали барут сам и одлети у воздух, без да је ћуприји икакву шкоду нанети могао. Губитак Маџара био је при јуришењу овом на 250 људиј и 40 официра. – У Будиму командира Ђерђеј са 30.000 људиј.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2258 on: April 01, 2020, 09:22:00 am »

Русија.

Никола Греч у 'Северној Пчели' овако размишљава поводом познатога царскога манифеста: 'Ми смо прочитали високиј манифест од 23. Априла ове године с чуством искрене жалости о настојећим сбитијама света, постојане и тврде надежде на помоћ божију, несумњене надежде на положениј успех Русије, и славу, која њу на новом путу спасенија и ослобођења царева и многи народа очекује.
И по другиј пут неисказаниј промисао свевишњег даје у десницу цареву судбу просвећеног света. Опоменимо се, добри Руси сувременици мои, 9-ог Априла 1812. године. У тај дан стајали смо ми са страхом божијим у казанској цркви, с нестрпљивости и благоговејнством гледали смо ми у двери храма, на које је рускиј цар ушао, пошавши на сретеније силном дотле непобеђеном врагу, да се моли цару царева, да га у праведном предпријатију овом заштити, и да прими благослов од архипастира православне руске цркве на предстојећиј њему подвиг. Двери се отворе, наш цар Александер изиђе, скробна мисао виђаше му се на челу, сијаше му у очима осећање светог овог тренућа, он погледи у окружавајућу га гомилу, и поздрави нас, с таком усхитителном умилности, која је навек у срца наша урезана. Викну тисуће гласова: 'Ура государу! срећен ти пут! Бог те благословио, отче наш!' И он се опрости с нама, и он се сакрије из очију наши. – После две године сретнемо ми опет на том истом месту победитеља, спаситеља, хранитеља и владаоца света не победом, не славом, но благости и светињом своје душе, блистајућом у записцима повестнице безсмртијем цара, хероја и христијанина.
На тридесет седам година пре, спремали смо се ми с грудма срести двадесет народа, раздражени против нас првим тога времена полководцем. Ми смо се молили Богу и нисмо очајавали. Треба ли нам се сад, дакле страшити, сад кад се против они дижемо, кои нечестије вери, порок добродетељи, разорење изобилију и богатству, сретну будућност побунама, краја неимајућима, и крвопролитијама предполажу. Неће наша ће војска ударити на војску храбру и добро уређену, на војску, која се повинује гласу дужности и чести, него на немирну и развраћену чету, која за злочинством, за крађом чезне, и која за собом неразумну и безсмислену пропаст повлачи. Опасност није онде, где дејствителна сила непријатеља дејствује, но онде је, где овлада дух безначелства и побуне над кротости и слабости људиј мирни и добромислећи. Мало число злочинаца заузело је власт над мненијама људиј слаби и нерешителни, и тим је целу западну Европу у немир довело. Но свуда, где правителство није разчлењавало силе своје, дејствовало је свагда снажно и решително; сила је бунтовничка падала пред власти закона и поредка, а горди и дрзки предводитељи раздражени чета бежали су безобзирице са стидом и срамотом. Не говорим, да је престојећа ова војна лака, и да ће за кратко време трајати, будућност је самом Богу известна. Но томе се постојано надам, да ће се по жељи и на славу Русије свршити.
По другиј пут Русија ће подићи Богу олтаре, царевима престоле, народима мир, спокојство и добре дане, покориће неваљалство, изобличиће клевету и не само што ће помоћи пријатељима, но спасће и заслепљене непријатеље своје, готове ринути се у отворену пропаст,.
Као што смо ми негда спроводили незаборављенога брата твога, великиј государе, бринећи се и старајући се за њега, и надајући се на помоћ божију; тако спроводимо сад тебе, и молимо свевишњег о скором и срећном твом повратку, срећном крају предстојећиј теби подвига.
Иди с благословом свевишњега на предстојећиј теби пут государе наш љубезниј! љубав, благодарност, поверење, и топле молитве твога народа с тобом ће путовати. Анђели божји невидимо тебе ће спроводити. Благост божја осијаће у лицу твом сву Русију својом заштитом и милости – пред тобом ће пасти дуси таме и злобе, а над тобом родиће се сунце спокојства и мира за цео свет.'

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2259 on: April 01, 2020, 09:24:17 am »

Србске Новине, бр. 48. од 26. Маја 1849.

Година дана ево већ прође, од како се народ србскиј у Аустрији дигао за живот, за права, за слободу и самосталност своју. Годину дана у животу појединог човека дуго је време, но у животу једног народа не примечава се. Па ипак година прошла од толике је важности, да ће је се сви европски народи за дуго и дуго сећати. Нами и народу нашем донела је много добра, но у прошлој години претрпили смо и подоста зла. Узроци данашњег бедног стања у прошлој години налазе се. Семе беде наше у прошлој посејано је години. Корен несреће, у којој се сад налазимо, дубоко је још лане жиле своје пустио. Онај, кои мисли, да смо јуче погрешили, и погрешком јучерашњом данашњу беду себи нанели, љуто се вара, ствар неразуме. Без основа икаквог говори свакиј онај, кои се труди да докаже, паденију нашем јединиј Херди или Тодоровић да је крив. Дубље у ствар загледати, у течај послова наши, дубоко завирити нам ваља, па ћемо се уверити, да јошт пре, него што је Тодоровић и Херди к нами дошао, није се радило онако, као што ваља, и тако се пут сваким злочинијама, и коварствима отворио.
Свакиј народ, свака држава, и свако друштво мора имати вођу свог, кои га у делима његовима руководи. Вођа народа и држава зове се правителство. Покрет народа, ако се неруководи од ваљани људиј, ако нема ваљанога правителства (које је у овим случајевима обично привремено), редко кад у тежњама успе. Код покренути народа правителство је срце покрета, у којем све силе живота народног, тежње, и воље народне усредоточавају се, и саједињавају се. Покрет, коим ваљано правителство неуправља, наопако испадне, уништава се.
Ми, народ србскиј, од почетка покрета, па до данашњег дана, никаквог скоро правителства имали нисмо. Оно, које смо имали, правителством се назвати неможе, јер ни форме имало није.
Највећа, коју смо у покрету учинили, погрешка је та, што смо гдекоим појединим лицима оставили, да с нами раде шта год хоће. Ако у почетку покрета није се могло редовно, уставно правителство устроити због околностиј, у коима се налазисмо тада, то се морало са 'главним одбором', од свакојаки људиј састављеним, кубурити, - заиста онда, када се је патријарх из Инсбрука натраг повратио, или најдаље о скупштини септембарској могло се, требало је, и нуждно је било редовно, спретно, потребама тадашњим народним одговарајуће, и из најваљанији Срба састојеће се правителство устроити. – Истина, после скупштине септембарске патријарх као управитељ по даном му пуномоћју, устроио је неко правителство (референтство), но како је оно било? Ко су и какви су људи били референти, у чијим рукама најважније струке правителства биле су? Понајвише онакви, кои због незнања свог за званија способни били нису, или кои због тога што се другоме замерити нису хтели, нису били доста снажни, дужности званија свог одправљати. Патријарх дакле видећи, да с овима људма прокопсати никако неможе, с онима због незнања с овима због слабости и немоћи њиове, сву власт из руку ијм исчупа, тако да су гдекои, по собственом израженију, били само писари патријархови у једној или другој струци.
При овим околностима сва власт правителства остаде у рукама патријарха. Он све послове, па и издавање пасоша узе под своје руководство. – Једа ли је патријарх тим шта добро учинио? – Никако. А једа ли је видио, или није, кад је ово и овако чинио, да зло чини? то незнам: доста да је зло учинио. Он, кад је видио, да се у изабраним за референте лицима преварио, требало је да је нови избор учинио, и у овоме је требало да се на мненије обште, кога ће изабрати, обзирао. Но патријарх ово није учинио, и тако…
Кад поглед бацимо на радњу одбора, и радњу патријарха, или скорашњег правителства, и кад све догађаје бодрим промотримо оком, видићемо, да у радњи првог при свој вољи управљало је незнање, а у радњи другог, да је воље, да је енергије, и живости оскудевало. Првоме се може опростити, но другом никако. Одбор радњом својом ако није могао доста добро учинити, није му ни замерити, јер није ни знао, ни умео, а није народу радњом својом ни велику штету нанео. Но правителство радњом не да је као што би ваљало и могло народ усрећити, већ је народ наш у бедно ово стање поставило.
Многа ће се чела намргодити, кад ово читати буду. Али бадава, - тако је. – Прошле године јошт умро нам је, нигда заборављениј војвода, и тако народ наш без своје политичне и војене главе остао. Предстојало је дакле другог војводу бирати. Но ово због тобоже неугодни околностиј, у коима се налазисмо, бити никако није могло. Предало се зато привремено заповедништво над војском Тодоровићу. Тодоровић се нама није наметао. Ми смо га позвали сами. Он је позив радо примио и послушао, те је похитао и к нами дошао. Ми смо га у средини нашој радо видили. Тодоровић к нами није дошао, као од царства послан и наметнут нам ћесарскиј ђенерал. Он је к нами као Србин Србима дошао. Од Тодоровића ми смо се много надали, и заиста испрва под њим ствари наше нису хрђаво стајале, ако се ово и неможе њему приписати. Он бар онда није другима, кои су што умели није на пут стајао. Кад је Тодоровић к нами дошао, војска наша чисто је јошт народна била. Виндишгрец се онда у послове наше домаће војске пачао није. Но тек што се Виндишгрец у наше ствари уплете, послови нам хрђаво ићи почеше. Он нам посла Хердија. Још онда, кад је патријарх Тодоровића позвао, писао је горе, да нам јошт пошљу ваљана полковника Шиљка, и подполковника Будисављевића. Но Виндишгрец на место њи, на место рођени Срба, на место ваљани, искрени, и ватрени родољуба, посла нам туђина, и то од порекла свог заклетог нашег непријатеља, Маџара Хердија. Ми смо се надати могли, да човек овај Виндишгрецов већ зато, што га је к нами Виндишгрец, овај славождер, послао, за нас неће добар бити. Можда је било људиј, кои су га и познавали. Патријарх је требало дакле да је онда позорљив и пазљив био, да сва власт војена непадне у туђинске, у непријатељске руке. Но готово се ни знало није, кад је Херди к нами дошао. Они, кои су знали, или нису хтели, или нису марили за народну ствар, или на последку нису смели казати патријарху у очи истину, и опоменути га, да пази шта ради, да непушта власт војену из своје, из народне руке у туђе. Но патријарх није никакве кораке учинио, да би удаљио од нас Хердија. Херди после преотме над Тодоровићем мах, те овај већ никог до Хердија, и чрез овог Виндишгреца слушао није. Тодоровић од ово доба није као Србин, већ као ћесарскиј ђенерал радио. Овако је власт, аукторитет, и уважење патријарха и народни власти пало, овако се народна ствар забацивати, занемаривати почела, овако је и народна наша војска сва, осим батаљона диштриктски и ако јошт и шајкаше додамо, у ћесарску прелила се. Од оно доба ствари наше наопако и натрашке ићи почеше. Тодоровић дотле, док Херди к њему дошао није, све је народним језиком радио, и одправљао. Како Херди к њему дође, он народниј језик забаци и немштину уважи, на немачком језику сва дела одправљајући.
У почетку овога зла, да су се енергичне мере употребиле, овом би се доскочити могло. Но после када је зло мах преотело, теже га је било изкоренити. Патријарху тужба за тужбом долазила је, органи јавни сви против Тодоровића и Хердија викнуше, као у један глас, зло се на све стране показивати поче. Још добро, што нас Маџари онда неузнемираваху. Да су Маџари ударили на нас, још би онда они по плану Хердија, кои је с долазком његовим к нами скројен у Бечу био, и Бачку и Банат изгубили. К овоме је јошт и то долазило, да нас и Рукавина узнемиравати, одборе народне власти кварити, нами пркосити, немчадију и Влахе против нас узбуњивати, и свакога зла нами чинити, почео. Осим патријарха, зло је другиј свакиј пред очима своим видио, рђаво стање ствари свакиј је осећао. При оваком хрђавом стању, и неугодном положају, сви у један глас повикасмо: треба нам скупштина. Патријарху су многе родољубиве обштине молбу слале, да скупштину сазове. Народни органи тако рекући силом су га натерати хтели, да скупштину сазове. Но патријарх је све молбе одбијао, никога слушао није. Говорио је: скупштини није време. А да је скупштини време било, после смо се осведочили. Да је скупштина сазвана била, неби се Маџар сад по Бачкој и Банату ширио, неби народ наш тако на све стране разсут био. Народна би војска Хердија од војске наше удалила, да и самог Тодоровића, ако би нуждно било. Но ово се учинило није. А патријарх изгубивши уважење своје или није хтео, или није смео, или није могао учинити, Хердија нас опростити. Маџар после на нас удари, војска наша без одпора узмицати поче, и тако Маџар без икаквог губитка свога, без препреке, Бачку и Банат освои, толика места опљачка и попали, жене и децу, и толике невине људе изкасапи. Народ, свирепства маџарског бојећи се, од војске остављен, за војском узмицати, куће, добра, и имање своје остављати, и бегати стаде. Сад се беда на највиши врх већ пењати почела. Но Херди нас јошт неостави. У Бечкереку смо били. Он је и ово велико, тврдо, и ушанчено место оставио, он нас се манути није хтео, док нас сасвим неупропасти. У Томашевцу ретерира и војску на двоје подели. Маџари на мању част војске ударе, и разбију је, а друга је морала преко Србије амо доћи, и тако и последње парче Баната изгубисмо, изгубисмо Панчево, к којем Маџар прошле године при свој нашој много мањој сили, ни присмрдети није могао. Овако се догоди ово велико зло, које од сад трпимо, овако се породи патња, коју сад сносимо. Овако дођосмо до овога хрђавога, несрећног, неваљалог и пагубног стања, у ком се сад налазимо. Овако се уништи богата Бачка и Банат, житни амбари аустријске монархије, да, саме Европе.
Из овог се види, да се зло ово наше већ одавно почиње. Није ово зло плод јучерашњег хрђавог делања, већ се почиње јошт у прошлој години. Сад заиста, да се о септембарској скупштини редовно, спретно, уставно, потебама народним одговарајуће ваљано правителство устроило, ова несрећа догодила се неби. Но како сад, тако никад правителства у пуном смислу имали нисмо! Правителство да смо имали када је светлиј војвода умро, пазљиво би било, да се влада војена не преда којекоме, јер би зато одговарати морало. Оно би власт војену или предало онаквом мужу, кои поверење народно ужива, а и заслужује га, или би је при себи задржало. И у том, што онда, о скупштини септембарској, није патријарх редовно, уставно и спретно правителство устроио, најдаљиј узрок патње садашње ове наше састои се. Прва ова погрешка повукла је друге за собом. Прва ова погрешка поправити се могла, и то онда, кад смо на границама војводства стоили. Онда, да је патријарх или скупштину био сазвао, или правителство сасвим преиначио, и у руке људиј народни предао, могла се јошт предупредити несрећа, која нас је постигла. Јер у противном случају скупштина, а у другом би правителство старало се за мере и начин, коим би се зло и опасност свака могућа удалити, уништити могла. Скупштина или правителство по освојењу Бачке и Баната народ би наоружало, народну војску уредило, и тим народ поставило у стање, сваком извањском нападању, сваком непријатељском насртању супрот стати, сваку несрећу, зло, и претећу опасност уништити, од себе удаљити. Наоружање народа у оно време било је од преке нужде; ми смо онда у таквом положају били, да смо се надати могли, да ћемо сами себи остављени бити. С једне стране од маџарског нападања могли смо се бојати, а с друге стране опет Аустрија нас узнемиравати, права нам стесњавати, Рукавина нам пркосити, и Виндишгрец с маџарима кокетирати почео. Ми смо се онда у веома хрђавом стању и положају находили. Спремни смо морали на свашта бити. Нами ни на ум мирење с Маџарима падало није, а поговарало се, да то Аустрија учинити жели. Требало нам се дакле приправљати, да кадри будемо и морални и физички одпор сваким насртајима дати. Правителство да смо имали, оно би на све ово добро пазило, догађаје би све бодрим оком пратило, на све би мотрити морало, јер би за дела своја одговорно било. Но правителства имали нисмо. Горенаведена сва пренебрегла, ми нити Аустрији морално нити Маџарима физично противстати могосмо. И тако Маџари на нас наваливши по негде и разбијали нас, а ми кадкад из немоћи по више пута и скоро свакад по наређењу, без одпора, место за местом уступали, позицију за позицијом, вароши за варошима оставили смо. Овако пропаде Бачка, овако Банат, овако пострадасмо. Овим начином и сад тако грдну штету трпити, толика зла сносити, највећим бедама, с невољом, глади, оскудицом у свачем борити се морамо. Овако остадосмо без куће и кућишта, а многи без отца и мајке, драгог брата, верне љубе, и нежне сестрице. Да смо правителство редовно имали, па да се и онда овако што стало: викали би, да би се до неба чуло, и од самог Бога искали би, да се казни онај кои је ово зло учинио. Но овако нити знамо ко је узрок, или боље рећи знамо, али нећемо, неможемо, да знамо свега овог зла, које сада трпимо, нити га можемо за оволику несрећу на одговор позвати.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2260 on: April 01, 2020, 09:39:37 am »


* Bewohner der Wojwodina.jpg (393.94 KB. 1164x858 - viewed 21 times.)

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2261 on: April 02, 2020, 08:46:14 am »

Прилози на помоћ добегше сиротиње из војводства:

У Београду. Гг. В. Розмировић 6 цв., Ј. Димитријевић  2 цв., Т. Петровић 3. цв., Ст. Димитријевић 3 цв., С. д. Давидовић 6 цв., В. М. Богдановић 2 цв., Ј. Топаловић 2 цв., Л. Дамјеновић 2 гр., Т. И. Тодоровић 4 гр. 20  пара. Милан Антоновић 4 гр. 32 п., М. Богдановић 4 гр., А. П. Туцаковић 2 цв., Л. М. Живковић 4 гр., Р. Миловановић 4 гр., К. Младеновић 2 гр., М. Ћелешевић 3 цв., М. Јоксимовић 2 гр., Н. Н. 1 цв., Н. Н. 3 цв., Н. Н. 1 цв., К. Обрадовић 2 цв., Н. Тасић 2 гр., Н. Н. 3 гр., Стефан Јовановић 6 цв., Спаса Миловановић 6 цв., Никола Х. Селаковић 6 цв., Стефан Филиповић 6 цв., Андрија Стаменковић 3 цв., Сава м. Грујовић 2 цв., Милан Лукић 3 цв., Радован Радојевић 1 цв., Кузман Т. Кузмановић 3 цв., Милош П. Поповић 1 цв.

У Бечу је г. Светозар Кушевић сакупио од следујући лица: гг. бар. Кулмер 30 фр., Метел Ожеговић 10 фр., кнез Мих. М. Обреновић 100 фр., Димитрије Вељков 10 фр., Лука Џебић 5 фр., Враницани 15 фр., Д. К. Мировић 5 фр., Авакумовић 10 фр., Јован Владислав 10 фр., Исидор Николић 10 фр., Анд. Бидлинскиј 3 фр., Ј. Каменар 2 фр., Н. Н. 1 фр., Матија Стефко 2 фр., Др. Пацек 1 фр., Даубах 3 фр., Фидлер 2 фр., Вајс 2 фр., Кламартинец 5 фр., Н. Н. 2 фр., Кушевић 2 фр., Хурбан 2 фр., Штур 2 фр., Борик 1 фр., Силабеј 1 фр., Ј. Цехент 1 фр., А. марковић 10 фр., Вег и Крестић 10 фр., Ј. Димитријевић 15 фр., Ј. Мојсиловић 5 фр., Д. Дона 5 фр., М. П. 5 фр. Од ови сакупљени новаца 150 фр. ср. послано је св. патријарху за сиротињу, која се у Срему налази, а 137 фр. ср. достављени су учреднику ови новина да иј преда одбору, у Београду постојећем, за сиротињу у Србији налазећу се, које је данас учињено.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2262 on: April 02, 2020, 09:02:07 am »

Војводство Србско.

На брегу више Мошорина, 22. Маја. Јуче из јутра у оба маџарска логора приметило се је неко движеније. Око 9 сатиј сав логор сент-иванскиј премести се у Ђурђево, и ту се са главним логором Перцела сајузи. Мало час затим запалише маџарске пустаије све салаше жабаљске, и ватра се је разпрострла од жабаљске скеле и винограда до Ђурђева. Сад обузе силниј пламен остатак ђурђевачкиј кућа и цркве. За овим селом лежећа зданија, салаши и маџарске логорске колибе заједно са остатком Ст. Ивана протегла се у 4 сата после подне непрекидна ватра, и страшниј дим. Око 5 сатиј покаже се и у главном најлепшем шајкашког батаљона селу Жабљу ватра, која је у 6 сатиј већ сво село обузела. Силниј ветар, кои је дувао, разшири  дим и ватру тако, да је земљу с небом састављао. Пре појавивше се у Жабљу ватре, виђена је ватра иза Жабља и Чуруга, и сада већ нама се је чинило, да је сва Бачка у ватри. Ни Троја стара, ни Рим под Нероном кад је горео, није могла ватра тако великиј простор покрити. Дакле и лепиј Жабаљ јутрос у недељу лежи, красне њиове цркве већ нема, то све учини безбожниј Маџар и вселенскиј бунџија емигрант пољскиј небојећи се Бога, нестидећи се људиј. У 2 сата ноћи запали непријатељ и своје многобројне колибе. Ми нисмо никакав покрет њиов приметити, нити знати могли шта с тим палењем намеравају, јер је, као што реко, сва пред нама Бачка од земље до неба густим димом покривена била, и тек по негде кад се каква кућа или црква преломи, могао се је пламен на подобије муње, из црног облака севајуће, приметити. У по ноћи пошаље се јака патрола, да рекогносцира, ова у ½ 5 сатиј јутрос јави, да непријатеља у Ђурђеву неима, и сада се незна куда је могао отићи. У 5 сатиј из јутра чујемо топове на Перлезу, па помисливши да ће тамо непријатељ јако нападати, похита ђен. Книћанин у Тител, но у Тителу види да је код Перлеза незнатна битка па се поврати опет у свој логор.
Жалосно ово позориште гледали су код нас с брега и ђенерали: Хотингер, Драшковић и Грамонт, и осим њи множество хрватски официра. Сви ови могли су сада увидити изображеност Маџара и симпатију Пољака к Србима. Видили су како потомци Атиле и Хуна са оним селом поступају, које се је њима предало, и које има писмено, да ће од сваког непријатељства поштеђено бити, па када овог села житеље дивљи Маџари од части изсекоше, од части у Варадин у робство одведоше, а село ијм и свету цркву са земљом сравнише, нека разсуде ови ђенерали, какав је тај сој зверова маџарскиј, какви ли су изметци несретни Пољака, кои славу у безславију и краљевство у паденију друге своје браће траже.
Сад баш дође наша патрола из Жабља и доведе два војника маџарске гарде са једном женом. Ђен. Книћанин дао је војнике обесити, јер они су од они, кои су палили, а жену је Перцелу повратио са приложеним писмом. Патрола је њи 19 убила, 15 кола са сеном заробила и овамо заједно са кочијашима довела; ови су по већој части Срби. - Маџари су отишли под Новиј Сад. У Бечеју имају логор.

Писмо ђен. Книћанина ђен. Перцелу.

Господине Перцелу! Зла, која ваши људи починише, надишла су и безчинија Нерона и Калигуле. Ви већ нисте у стању, и кад би хтели, пустаијскиј свој народ зауздати. Ваше разбојничке чете све попалише и поробише, ви сами немадосте где спавати, него као скотови лежасте толико дана на буњишту ђурђевачком и ст.-иванском. Ја незнам или би се љутио на вас, или би вас сажаљевао. Љутити се на вас држим испод мог достојанства, сажаљевање незаслужујете. Ја вас питам г. ђенерале Перцеле! какво је то изображење маџарско у 19. столећу, да безбожне руке ваши дивљи сународника, ваши савезника Чивута и свески бунџија емиграната пољски, ни свете храмове поштеделе нису; или ви, као ваша браћа Цигани, нежелите више куће имати, него под чергама по примеру праотаца ваши хоћете да живите, а друго и није, јер сте ви позајмили, па ако ми станемо с нашим сајузницима ваше домове палити, заиста остаћете под ведрим небом, које грешне очи ваше гледати нису достојне.
Ја дођо под ваш Сегедин и ни једну цркву незапали, а јутрос после вашег срамотног бегства, моја патрола ухвати у Жабљу више њи, кои куће и свете храмове пале, двоицу мени доведе, а остале је зато поубијала, што се нису хтели предати. Ја са осталим трупама полазим вашем Сегедину и Дебрецину. Ја, истина, нећу села и цркве палити, невине убијати, но паликуће код мене нећа наћи опроштења. Једну жену вашу враћам вам будући са женама нератујем.

22. маја 1849. у Мошорину.                              ваш вама у онолико,                                                                       
                                                                         у колико ви мени
                                                                       С. П. Книћанин  с. р.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2263 on: April 02, 2020, 09:34:32 am »

У Руми на Духове. Бан кренуо се данас са своим главним станом у Сланкамен одкуда ће га преместити у Тител. Војници отишли су данас у 4 сата, он пак кренуо се у ¼ 9 сатиј у јутру. Пре три дана, у четвртак 19. Маја, дошао је један курир рускиј и донео глас, да је руска војска, која ће с бановом у Бачкој и Банату оперирати, већ на границу стигла. Курир је дошао после подне, и бан при ручку бивши прочитао је депеше, и изјавио је гостима своим: да царска руска војска од 40.000, која ће с нама оперирати, већ је овде. Бан заповеди да се куриру сва јела из почетка донесу, посадио га је код себе, и чекао је донде, докле рускиј гост готов није био. Око 7 сатиј банда је свирала, курир је конверзирао са официрима, кои су француски говорити знали. Учтив је био јако, и само је онда говорио, кад су га официри за штогод упитали. Из разговора могло се разумети да је официр из армаде 'Императора всеја Росији'. На лицу његовом могао се видити некиј понос.
Војска, која је овде неколико дана становала, и то господа киразири правили су доста ексцеса, ћушкали су гостилника, кои ијм је ручак давао. На тужбу, коју је увређениј гостилник због тога надлежном месту поднео, одговорено му је: да гостилницу затвори, а официри нека ручају где хоће. Ови су морали после у најпростије крчме ићи и са паприкашом и печеним месом јагњећом задовољити се. Прости војници такође правили су ексцесе, отимали људма сено, зоби итд.; напротив граничарски официри били су мирни и свагда с малим задовољни. Ови људи, као што знате, нису од господскога рода, а међу киразирским официрима има немеша, барона, и голи грофова. – У Иригу је нешто војске остало, која је у сајузу са Каменицом.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2264 on: April 03, 2020, 08:34:15 am »

У Руми, 21. Маја. Данас је св. патријарх вратио походу светломе бану. Немогу да нејавим, како је св. патријарх овде дочекан. Одсео је код поджупана Т. Младеновића као човек приватан. У путу до конака, почаствовали су га војници оним усрдним поздравима, коима се прости сеоски попо обично почаствује. На капији стражари ни пушке притегли нису, а официри с окренутим леђима бацише се баш с хотенијем у праву солдачку, воспитанија пуну позитуру, кад је патријарх мимо њи прошао био. Ако сравнимо ону радост и весеље, коим је св. бан у Земуну дочекан, са овом ладности великом, којом су официри банови патријарха предусрели – заиста велика је разлика. И ако се из неуважења главе народне може што закључити на саме ствари народне, онда судите – како стоимо, и како ћемо јошт стојати. Ако не као управитељ војводства, а оно барем као царскиј комисар, требало би – да је од царски људиј другче дочекан био. Али иде коло наоколо.
Од стране Дунава – чују се од јутрос велики топови, или ће на Карловци или преко опет битке какове бити, добићете доцније известије. – Светлиј бан кад је у Руму дошао, велики судац Стојчевић дочекао га је и поздравио с речма: 'Зло је, главе немамо, пак неможе бити добро; главу дајте, која ће нас руководити, бранити ит.д.,' на које св. бан одговорио је: 'Ево вам главе, ја сам глава, небојте се, добро ће бити.' – Колера се овде јошт није појавила. Официри пију чај као воду, а војници црно вино и сирће.

У Руми, 22. Маја. Живио славниј наш Книћанин! Он је ономадне Маџарима кад су из Ковиља пуцали преко на пароброд, за леђа зашао, силне потукао, а до 500 натерао, те су се у Дунаву подавили. - Овамо гласови долазе, да многиј свет Осек оставља, и у Винковце повлачи се. Међер је то наопако, - Данас је банов главни стан премештен у Тител. – У митровачком окружију појавили су силни скакавци. Благослов божји са сви страна.

Из Срема. Неколико ћу вам случајева изложити, да видите како се владају солдати, кои су дошли да нас одбране од Маџара, па закључите, каква је код њи дисциплина. – У Митровици поили су коње шест оклопника; ђерма на бунару чинила ијм се лака; зато вежу једну жену, Србкињу, газдарицу од куће и бунара, испод рамена на претегу ђерма, и тако су лакшим трудом вукли воду из бунара, и коње напајали. Кад су коњи доста напојени били, одрешили су је и пустили.
Избегавши из Кулпина Срби приповедају, како су ијм говорили царски киразири: 'шта хоћете ви Раци, ово је царска и маџарска земља, ви идите у Црну Гору, тамо је ваша земља.'
Један стражмештер оклопник дође у Чалми кући сестре Константина Богдановића у квартир, и видивши закључана врата обије иј, но кад види и у нутра, да нема на чему спавати, отиде у квартир Михаила Новаковића нотароша, и каже му, да ће он на његовом месту спавати, а нотарош нека иде на поље. Кад се нотарош томе противио, стражмештер га добро изћуша. Нотарош отиде сутра дан на тужбу команданту, и срећен буде утећи, назван ratzischer Spitzbube.
Из Митровице сремске пређу неколико оклопнички официра у Србију, и купали су се онде. После голишави затрче се на жене, и Србијанци су имали посла оружјем растерати иј, и протерати преко Саве. Зато су после псовали Србље из Србије, говорећи, да су сакраментски Раци. Овако ти је сад код нас. - Ономадне је била битка на Карловцима. Маџари су нападали, алибише крепко дочекани, јошт крепчије узбијени. Обстојателнога известија јошт немамо.
Logged
Pages:  1 ... 146 147 148 149 150 [151] 152 153 154 155 156 ... 182   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.039 seconds with 24 queries.