PALUBA
October 24, 2020, 01:03:12 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije unesite ispravnu e-mail adresu jer na toj adresi dobijate mail za aktivaciju Vašeg naloga. Proverite obavezno i neželjenu poštu...
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 150 151 152 153 154 [155] 156 157 158 159 160 ... 182   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 283493 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2310 on: April 19, 2020, 09:26:29 am »

Србија.
Његово величество цар рускиј, отечества нашега премилостивиј покровитељ, благоволио је његовој светлости благоверном књазу нашем подарити орден белог орла, са следујућом превисоком грамотом:
'У сред крвави грађанско немира, побуна и безвластија, потресавше пределе пограничне Србији, Нама је мило било видити, да је област, којом Ви управљате, све једнако наслађавала се постојаним миром и тишином под окриљем врховног владања блистателне порте отоманске и покровитељством једноплемене и једноверне народу србском државе. Одавајући пуну справедљивост делателнима и благоразумним мерама, које сте ви држали да сачувате ненарушимости законог поредка и сачувате Србију од немирни умишљаја, Ми, за знак особитог Нашег благоведења к тако важним заслугама Вашима, учинили смо вас кавалером императорског и царског ордена Нашег белог орла, кога знаке с овим шиљем Вам, пребивајући  к Вама благонаклониј.'
На подлинику подписано је собственом његовом императорском руком, - овако:   
Николај.
У Варшави, Маја 21. дне, 1849. године.

Том приликом добили су ордене од њ. величества цара рускога следујући наши великодостојници: гг. Аврам Петронијевић, Стефан Стефановић, Илија Гарашанин, Стојан Симић и Стефан П. Книћанин, и то прва четворица орден св. Ане другог степена, а последњиј такође орден св. Ане другог степена, но у брилијантима.
Тако исто и њ. величество цар аустријскиј благоволио је њ. светлости послати орден Леополда првог степена. Исто тако њ. в. цар аустријскиј благоволио је дати г. Стефану П. Книћанину орден Леополда 2 степена, а гг. Авраму Петронијевићу, Стефану Стефановићу и Стојану Симићу орден гвоздене круне другог степена.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2311 on: April 19, 2020, 10:30:33 am »

Војводство Србско.
Многи из околностиј, у коима се Србљи у војводству сад налазе, изводе: да није Србин за господара, но за роба рођен; неуме, веле, Србин поставити се у положења господара, као што зна Маџар, Немац и други; њему је најприродније другога служити, и кад му је служба тако мила, зашто се отима за господарењем? Ја по мом мненију велим, да се оваково што само у прекомерном огорчењу и несмислености и то од они људиј, кои незнаду шта реч ова: господар и господарење значи, рећи може. Кад кажемо: да 'господар' значи притјажатељ, или овладатељ, а 'господарење' по својој вољи управљање или располагање; онда и то казати морамо: да ни један онај, кои вели, да Србин за господара није, незна каква је тежња народа србског, да незна зашто смо се ми оружја против Маџара латили, и зашто оволике жртве приносимо.
Свакиј ће признати, да ништа неби народе европске тако силно покренуло и толике жртве приносити принудило, као позив к прогнанију господара и укинућу господарења једног човека над целим народом или над више народа. Покренути народи Европе прогласили су свуда по свету, да господарити над читавим народом један човек више никад неможе, но да народ повраћа себи ону власт, коју су господари на силу себи присвоили. С овим прогласом даду сваком на знање, да досадашњи господари или владатељи ништа друго нису, но само грађани осталим грађанима равни и народни служитељи, најважнију и највећу службу одправљајући. И заиста ово је света истина, која се оповрћи неда. Владатељ негдашњиј, кои се сада зове управитељ народа, тако исто стои у погледу народа, као што стои н. пр. учитељ у погледу обштине, и по овоме, као год што учитељ није старешина, но служитељ обштине, тако исто ни владатељ није господар већ служитељ народа. Ово се исто видити може и из намере, с којом обштина учитеља, а народ свог управитеља бира. При бирању учитеља намера је обштине, да је овај са знањем своим у обучавању деце послужи; а при бирању управитеља народа народ хоће да га он са вештим управљањем своим послужи; или што је учитељ у мањем, то је владатељ у већем. Ово се и о другим чиновницима или служитељима разуме. Дакле народ неда ником неограничену над собом власт, но даје само привремено поверење управљања овом или оном, док се ово поверење не претвори у неповерење. Из овог се види, да је најглавнији узрок покрета народног, укинуће господара или неограничени владатеља, и тежња да народ у своје руке прими ону власт, која ником другом, но само њему приличи. Из овога се може видити и то, да је народ србскиј баш створен, да сам собом управља, а не да други над њим господари: он неприпознаје не само туђина но ни свога рођеног за господара. Ово је народ србскиј увек а особито лане показао, кад је од себе господара Маџара одбио, а себе за господара над другим није проглашавао. Маџари и Немци ово показати немогу, јер смо се у противном уверили: Маџари употребљавају сва могућна средства, да над другим народима господаре; ово исто чине и Немци.
Довде смо казали, да Србин неда да другиј над њим господари, а сада ћемо казати, да он ни над другим господарити нежели. Та кад Србин не трпи над собом господара, како би и помислити могао да другог својој, шта више неограниченој влади покори? Погрешно дакле мисле они, кои говоре да Србин господарити неуме; уме он но неће. Барем господарити није тешко, најлакше је насилија чинити, а господар ништа друго није већ силеџија, кои никог на свету не почитује за оно, што јесте, но читаве народе за марву сматрајући у јарам тиранства упреже. Србин, кои је више него икои други на свету под тешким јармом господарским трпио, за господарењем и неограниченом власти не грамзи, но ову у читавом народу сматра. Кад Србин читавом народу даје ону власт, коју код други народа један човек у рукама има, онда не само што не треба да Србину за слабост негосподарење приписујемо, но треба да се тиме више радујемо и дичимо, што је Србин од саме природе на оно склоњен, што други народи тек сад, видећи да је добро, склањају.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2312 on: April 20, 2020, 10:42:38 am »

У Земуну, 6. Јунија. Новиј Сад је љуто страдао, онако како можда ни једна варош на свету ни у којем рату до сада. Бегунци нам страхоте приповедају. Варош је сва са земљом сравњена, и ништа се друго сада не види, до разваљене и опаљене зидине. Оним красним и богатим кућама и црквама србским нема ни трага. Улице су препуне лешевима побијени бедни житеља – с једне стране тукли су Маџари, а с друге банова војска – и тако Срби свакојако страдаше. Ово је – да се Богу плаче. Избавити није могао нико ништа – пљачкали су и Маџари и банови војници једнако. И тужба је особито на банову војску од стране бегунаца велика. Ваљало би на ове бедне страдалнике призренија имати, па да власт барем од банове војске, која је дошла у Н. Сад не да зулуме прави, већ да народ спасе, све запљачкане ствари поодузима, и шта је чије поврати. Ово изискује човечност и ближњељубије
Уверити вас могу и то, да се у Карловци и у Земуну многи од бегунаца напаствују и гоне. То је жалостно, кад нам у овакој несрећи и лична прогонства на ум падају! Е – али су то били маџарони! Је ли? а је л' могуће било Новосађанима другче и показивати се? И к себи и од себе господо! Живот је човеку најдражи, па да живот спасе –свакиј ће све и сва жртвовати. И ако нису сви с нами једни начела – зар зато да се гонимо, и један другог злостављамо?
Што су Тил и Матошевић, кои су људе наше гонили, погубљени – право ијм је; али што је на пр.стариј сенатор Јовановић, кои је цркви и роду толико послужио, напаствован, - то се опростити не може. Тако се опростити неможе, што је свештеник Ђорђе Вуковић онако безчетно злостављен. Све да је истина оно, због чега се он окривљује, т. ј. да је Маџарима казао где су драгоцене утвари црква наши прикривене стајале, па иј онда ови одузели, - није то пут, да се удевлотворење придобије. Њега је ваљало надлежној власти предати, па да му она суди, а не безчестити га и злоставити. Зар тим бедним људма није доста невоље њине, што су пропали, него иј сада јошт и за пређашње грехове – па можда мниме – треба гонити, и тим ијм несрећу јошт чемернијом правити? – Многиј ти се перуши са законитости, а овамо ево сам како безаконо поступа!
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2313 on: April 20, 2020, 10:56:48 am »

О Варадину нам приповедају, да се тамо силно људство слегло, и да великиј помор влада. Што је год било Немац, Маџар, и Чивутин – све је то у граду, може иј на више хиљада бити, и сад које од глади, будући ни за војску нема довољно ране, које пак од смрада и нечистога ваздуха, кои је тамо обичан, - а сада на овој страшној припеки мора да је наопакиј, - многи умиру, које све у Дунав бацају. Војска се из града никуд не миче, - а нема је више од 3000. Прилика је да ће се град до мало дана предати. Овако се барем у обште мисли и слути, јер као што реко, известно знамо, да довољно ране немају, а сада је ни одкуда добити не могу, па к томе и на овом помору неће се заиста јошт дуго држати моћи. Командант је у граду некиј мајор Киш.

По најновијим известијама из Бачке, пошто је Н. Сад до основа спаљен и разрушен, Маџари су су се сасвим у град одвукли, а од војске св. бана једна је част под Н. Садом остала и тако Маџаре у граду са свију страна обколила, а друга част отишла је даље у Бачку, гонећи Перцела. Гл. стан св. бана је под Сомбором. С друге стране ђен. Книћанин напада Маџаре у Банату. Прекјуче је на Перлез ударио и одавде иј одагнао.

Јуче у подне спремао се један пароброд са шлепом, да из Земуна носи џебану у шајкашкиј батаљон; кад наједанпут џебана се у шлепу запали и са страшном грмљавином све у воздух отиде. До 100 људиј је овом приликом живот изгубило. Како се ова несрећа догодила, јошт до сада нисмо разумели.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2314 on: April 20, 2020, 11:15:24 am »

Хрватска и Славонија. 'Слав. Југ' јавља, да је 31-га пр. м. у Загреб дошла из Италије једна кумпанија шајкаша, и сутрадан одма да је наставила пут свој у војводство. Исто тако скупља се и народна гарда, те полази на Драву.

Маџарска. Кошут је пустио по Маџарској глас да ће Французи Маџарима у помоћ доћи, ако се само покаже репрезентација републике с пуномоћијем већине народа маџарскога. Оваково пуномоћије распростире се по земљи свуда и подписи се скупљају. – Будући у Ердељ из Бемове војске многи беже, наредио је Бем, да се свакиј не маџарскиј војник на телу роваши, да би га кад би побегао, лакше познали и суду правде предали. - Кошут је 4-г т. м. п. р. дошао у Пешту. Говори се да је с великом славом дочекан био. 12 хусара и 12 пољски улана јездили су поред њега. Ови последњи, кажу, чувају га више него што би требало, тако да Кошуту чисто није мило, што се Пољаци за њега тако јако брину. Пољаци на њега великиј уплив имају. - Руси су дубоко у Маџарску ушли. - Ђенерал маџарскиј Аулић полази из Будима с 13.000 људиј, и око Блатнога Јетзера дао је знаменитиј број велики топова поставити. Из свега види се, да Маџари навластито к југу свој позор обраћају. Они већ и ракетле имају, које ијм приправља један Англез у великом Вараду, где се и топови лију и барута млинови налазе.
Из пештански новина, које смо до сада добивати могли, види се, да се град Арад јошт до конца месеца Маја одржао, и да је до 30.000 Влаха устало, кои су све рударске вароши заузели. Рударски чиновници морали су оданде побећи. Као што саме пештанске новине казују, на то су били раздражени непрестаним прогонством Маџара. Пештанске новине пребацују скупштини у Дебрецину, што не одобрава и не руководи она правителство, него правителство њу; из тога видимо, шта значи моћ ове скупштине, шта ли тако речена народна сувереност. Колера мори по целој земљи.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2315 on: April 21, 2020, 09:33:02 am »


* Anficht der Stadt Belgrad.jpg (503.86 KB. 1174x694 - viewed 30 times.)

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2316 on: April 21, 2020, 09:49:15 am »

Србске Новине, бр. 54. од 9. Јунија 1849.

Од неког доба реакција у Аустрији јако се против наши новина ополочила. Узрок томе није тешко погодити. Ми смо позорљивим оком мотрили на све догађaје у Аустрији, и трудили смо се исте у њиовој чистој политичној фарби на ползу ондашњег србског народа представљати. Наше мненије о истим догађајима било је независно; добре жеље бранили смо, пагубне обарали смо. Прама реакционарној политици били смо опозиција. Ова опозиција наша почивала је увек на темељу законитости, нити је икад анархију бранила, но свагда је ствари умереним, али искреним начином представљала. Реакционари високог степена нашу искрену реч намерили су загушити, да она до срца народа не допре. В. окр. команда као што је већ познато, одавна ради, само да се 'Србске Новине' укину. Други опет, због публицираног бановог меморандума разљућени, као што нам многи, кои си иј слушали, достављају, вичу против 'Србски Новина.' Кажу, да су нека велика господа на више места по Срему, народ ословљавали да не слуша 'Србске Новине,' које су раде да свуда одборе заведу, беаметре удаве, и милитарију да укину. Дакле њима су само милитарија и беаметри на срцу, а за народ шта му драго! Ми, као год и многи други, нисмо се много од таковиј људиј надали, али опет нисмо мислили, да ће се у својој љутини тако далеко заборавити.
На последку и сам светиј патријарх и царскиј комисар Рајачић разљутио се на 'Србске Новине,' и без великог есапа, као што само диктатори обичествују, забранио је исте за ц. к. аустријску државу. Је ли ово паметно и упутно дело, нека свет суди.
Ми смо имали задатак: интереса србског народа у Аустрији бранити. Наша цељ и тежња није била, личне интересе, нити пак командатуре аустријске и комесаријате бранити, но само народне интересе. Нами није стало ни до чије личности, но само до србског народа. Кад је когод шта добро учинио, ми смо га пред светом похвалили, али богме, кад се иде странпутицом, налазили смо за дужност и то свету саобштавати. Нису људи све сами светитељи, да не могу ласно поклизнути; а погрешка којега предстатеља, као што је на пр. патријарх Рајачић, може цео један народ саранити.
Патријарх Рајачић, док није царским комисаром постао, у својим пословима показивао се као пријатељ народа. Он истина никада, па ни онда није никакво женијално дело произвео, али барем показивана његова добра намера правдала га је. Прошасте зиме, кад је у народу кредит Рајачића веома падати почео, особито у оно време, кад га је Стратимировић прогонио, примечавало се ново колебање у народу и обште мненије јако се против њега изражавало. Патријарх би у ово време већ свој политичан живот скончао био, да га није журналистика подупирала. Ми, бојећи се, да се не би народ у какву опасну анархију бацио, подупирали смо патријарха и помогли смо живот му политичан одржати, у тој надежди, да ће се он свагда народног правца држати. Али бадава. Људи се мењају, па и људске надежде изчезавају. Патријарх утврдивши се у власти, постао је царскиј комисар, и постао је само орудије шварцгелбске политике, а народ је остао на пруду. Од времена свога комисарства, са окр. в. командом све се усиљавао, само да журналистику, овај последњи глас народа, загуши, јер онда наравно све ијм добро иде. У том је он успео, јер је уреднике у Земуну позатварао а 'Србске Новине' забранио.
У колико нам је жао, што неможемо у дотицају бити са бедним србским народом у Аустрији, у толико дичимо се, што су нас аустријска командатура и комисаријат свог високог мненија удостојили.
Ми нисмо надничари личне политике, па ни патријарха Рајачића, но јесмо верни служитељи србског народа са обадве стране Саве и Дунава. Ми ћемо и одсад нашем народу њега тичуће се ствари свагда верно саобштавати, и разлагати, поред свега тога, што наше новине патријарх забрањује. Могу се новине забрањивати и заустављати, али не глас народа у њима изражен, јер овај неможе се патријаршеским силама зауздати.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2317 on: April 21, 2020, 10:11:11 am »

Безразсудна апшења од лањске године у војводству била су у великој моди, па јошт и дан данашњиј практицирају се без околишења сваког, као што последњи догађаи у Земуну сведоче. О почетка лањског покрета многи су људи невино страдали, па и данас јошт страдају. Било је људиј, кои су против гдекои многогодишњу мржњу у срцу имали, па у народном покрету нашли су најбољу прилику осветити се. Ако је ко само прстом на другог показао, да није правиј Србин, но да је изрод и маџарон, и ако су на њега (…) подвикнули, тај је већ пропао. Тако су многи невини људи страдали. Има примера, кои су од Маџара због родољубија свога љуто гоњени били, а међу Србљима начинише иј маџаронима. Маџарони се као у некој фабрици правише. Ово је један интолерантизам, кои више шкоди него што хасни.
И у доцније доба чинила су се такова quid  pro quo апшења. Многи и многи туже се, што је владика Поповић такође без есапа уапшен, а незна се шта је скривио, какву ли казан зазлужио. Ако је ко крив, а он нека се казни, али због сумње какве нека се људи не муче.
Кад по гдекои тако страда, и невиност му тек доцније на видик изиђе, ко ће му страдање његово сбрисати, и ко ће му његову увређену част на пређашње своје место ставити. Код слободни народа не допушта се, да се под казан стави, пре него што се његово преступљење не докаже, и пресуда не донесе. У овом смислу Англези имају свој фундаменталан закон 'Habeas corpus' с коим се већ чрез столетија пред Европом пуним правом диче.
И ми ако смо ради слободни бити, будимо најпре и најпре између себе праведни.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2318 on: April 21, 2020, 10:24:41 am »

Београдски дневник. Ономадне у суботу прошасту погребен је трговац из Панчева, Сава Бркић. Овај човек, подпомогнут богатством своим, остави спомен покора после себе. Живио је 40 година и за то време двапут се женио, узевши у оба маха невесту из фамилије Вуковића, житеља Панчевачки, и то две рођене сестре! С првом је имао и порода, па пошто она умре, неможе наћи код толиког света прилику за себе, него баш рођену сестру своје прве жене.
Народ ће се чудити, као је то могло бити. Па, лепо. Случај није давнашњиј. Ово друго венчање свршило се пре две године, усред Панчева, и токорсе кришом, у толико, што је свог калфу за кума узео и што је дошав у затворени коли с њим и невестом до цркве, по наредби местне црквене власти, црквењак врата портанска затворио, да неби нико ући могао.
То се већ по себи разуме, да је покојног Бркића овај другиј брак скупо стао. Но он је своје чинио, да види, докле се простире власт разрешења владике темишварског, Панте Живковића, над толиким свети вселенски сабора правилима. Владика, добро знајући с једне стране, како се при владичењу заклео, да ће свето хранти све, што су сабори узаконили, није поступио; но надајући се с друге стране од богатог Бркића, да ће он митом своим узвисити власт владическу над сабором, приклони уво к молби, и да се неби могао окривити за самовластије, саобшти случај садашњем патријарху, ондашњем митрополиту, Јос. Рајачићу, те тако њи двоица саизволе на тај безакониј брак.
Ала да тврди ступова православија! Једно мито од десет хиљада форинти сребра, илити сто двадесет хиљада гроша, довољно би, да застиди све свете оце, бивше на саборима. Лепа трговина!
Међер није се чудити, што су овакови људи избегавали народниј сабор. И како да ијм човек неудари у очи, и да иј не позове на одговор. Патријарх Рајачић ваљда има две године како свету божју службу није служио, а добро зна, чим му закони за таково небреженије прете. Чини ми се, да се руком дотакне најплодније воћке, осушила би се. Има некиј људиј у свету, кои се све у недоба и без внутреног позива нечега лаћају. – Опрости ијм Боже грехове!
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2319 on: April 22, 2020, 09:06:15 am »

Црне мисли обузимају нас, кад помислимо зашто се већ толико оклева с потврђењем праведни и умерени захтевања србског народа у Аустрији.
Много смо до сада о томе потврђењу сумњали, но незнам јесу ли икада, као досад, наше сумње биле неосноване.
Војвода и патријарх потврђени су; дакле ту има нешто, у чему се народу србском попустило. Но на шта ће србском народу војвода и патријарх, без његове народне самосталности – војводства? – И баш што без војводства војвода и патријарх не значе ништа, зато су иј онда без икаквог затезања и потврдили.
Но да видимо хоће ли се војводство а тим и народна захтевања од 1-г и 3-г Маја пр. г. потврдити; пак и самог војводу хоће ли се народу допустити да на ново бира, јер на што и народну скупштину забрањивати?!
Срби браћо! к тому имате најцрњи знакова, и ви сте по свој прилици толику вашу драгоцену крв узалуд пролили, толике грдне жртве узалуд учинили.
И то је заиста јединиј пример у народним повестницама, да један народ нити је знао, нити зна зашто толику крв проли и толике грдне жртве учини; зар да испадне из чељусти ђавола а да упадне у чељусти сотоне?!
Одговорност пред Богом пада на патријарха Рајачића, кои крену народ без једне темељите цељи.
Казати: да ће вам се ваша захтевања потврдити, то незначи да су вам се потврдила, јер празне речи остају вазда празне, а лагати свакоме се срамота чини осим онамо њима.
Кад сте тако хотели да вам Шварценберг и дружина уделе једно отечество, и тому сте се од њи надали, требало је то најпре получити, пак онда излагати живот народни, његову част, његово имање, његове храмове и т. д.; јер народ је могао мировати а војске нека се бију; и свака жртва од србског народа учињена грехоту до Бога вапије, како год што за одржање једнога отачаства неима жртве, која би се великом могла назвати.
Ви сте пропустили она драгоцена времена, кад је било – ој Турчине за невољу куме! – већ сте хотели великодушно ослонити се на милосрдну душу свои господара, да вам на тенани, кад се њима узвиди, од љубави, од милосрдија што даду! Е лепо! А јошт је лепшији тај ваш департамент дипломатичниј!
Чудан посао, да себи јошт когод тамо ласка и у надежди живи, а све на основу обећања!...
Они узроци, за које казали су вам, да вам се ваша захтевања немогу за сада потврдити, постојали су вазда, постоје и сада, и постојаће на веки!
Очевидно је пак, да ће се Аустрија, дошли Руси или не дошли, мирити с Маџарима. 'Кад би се србском народу војводство крунском земљом потврдило - - и за које јошт очекује се потврђење -, на кратко, кад би се србском народу његова права одобрила, то онда тим Србљи се одцепљују од маџарског отачаства, и зато Маџари би се уцвелили и праведно огорчили, и то нама никако не стои добро', каже Шварценберг и дружина; јер доста је сиромасима Маџарима, што ће ијм се одузети Хрватска и Славонија; а Србима, верним слугама, за награду казаће се: Ваша захтевања нису никада од народа произилазила, народ је са своим стањем задовољан. – Види Шварценбергову по Виндишгрецу кореспонданцију са св. патријархом. – 'То су захтевања, говори он, неколицине људиј, једне факције, која је тежила за сепаратизмом, за републиканизмом' и т. д., и т. д.
Најпосле ја држим, да и србска православна вера смета Србима окућити се у Аустрији. Може бити, да при овим речма биће когод, кои ће казати: Ах на то се сада негледа! Да Бог да! да се ја овде, пак и у свему будем преварио, и да су они исти људи, у чијим, рукама наша судбина стои, и кои су нас до јуче гонили и прогонили, да се унијатимо, буду сада своје ћуди променили! При тому ћу, и у овом времену, један малиј пример навести, ако се малим може назвати. Уредба о слободном прелазку из једног христјанског вероисповеданија у друго датирана од министра у Јануару, а тек у Априлу обнародовала се је. Од лањског уставног времена обично све уредбе министарске десетиј – петнајестиј дан најдаље, од датума министарског, свуда су се обнародовале. Но ова о прелазку уредба држала се је необнародована добра три месеца, време, које је било потребно да се предузму нужне мере, како се многи унијати неби повратили, изаславши ијм међутим позамашне новце. Да се то, као што је нарочито случај у Далмацији чини без упутствија из Беча, неверујем. И ти се новци дају унијатима само зато, да остану у унијатској цркви, онда, кад по ћошетима читамо прилепљене Велденове позиве, кои, на име једне Аустрије, иште милостињу за рањенике маџарске.
Бане хрватскиј! Цело србство у тебе самог упрло је очи, а сад само, за своју рођену браћу у војводству!
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2320 on: April 22, 2020, 09:19:14 am »

Војводство Србско.
У Земуну, 16. Јунија 1849. Око ½ 12 сатиј дана, кад сам се нашао у гостилници код Лава, изненада с великим потресом зачу се у трипут једно иза друго глас као од више топова; стакла из прозора оног зданија изкочише и разбише се. Људи онде и на пијаци уплашени повикаше: 'Маџари бомбардирају варош!' Звона зазвоне и добоши почну ударати. Кад мало затим распространи се глас, да се џебана на паровозу, кои је данас после подне имао ићи у Тител, запалила и многе људе упропастила. Тако је и било. По свој прилици (даље истраживање и следства ове несреће боље ће ствар објаснити) умишљајем пријатеља маџарски, запали се прво један шлеш, на ком је, као што од људиј разумедо, до 1000 центиј већ сложене џебане у фишецима за топове и за пушке изгорело, јербо је јуче 115 кола натоварени с овом џебаном из Осека дошло. С овог шлепа, на ком је до 50 људиј радило и 5 матроза налазило се, и кои су сви пропали, прешла је ватра на близу њега лежећиј паровоз и јако га оштетила, али нисам могао данас дознати, је ли га неупотребљивим учинила; но од шлепа само је остао један кљун, а све је дуго прсло у комадиће и разнело се по води и по обали Дунава, и велику част од корита однела је вода и дотерала до Саве. Док се год није дим разишао, нико није смео паровозу приступити, а кад се разишао, онда угледасмо попаљена и разбачена пушећа се парчад од лађе, сандука, фишека, смотрисмо с великом грозом спаљене и раскинуте удове од људиј; онде човек без главе и удова, онде утробу, онде ногу и руку и т. д. Зачу се вриска од женскиња, које су у тој ватри или свога мужа или брата или сина изгубиле, па и надежду да иј неће више ни мртве видити. 'С кога је да га Бог убије!' испунила ијм се да Бог да, ако је с намером учинио, клетва.
Четири је Земунца у овој несрећи страдало: њи два су сасвим мртва, један је до полак спаљен, и један је оба ока изгубио и од велика бола врискао је као мало дете. За капетана паровоза казују, да је с паровоза у онај мах кад је шлеп букнуо, у Дунацв скочио и срећно се гњурајући пливањем избавио. – У првом оном страху, док с мислило да непријатељ на варош пуца, многи су житељи почели ствари товарити да беже. Служитељ из оне гостилнице, где сам ручао, унео је доцније једну гуску и казивао нам, да му је једна сељанка од страха за грош продала, па одма побегла.
Многи се боје да ова несрећа Јелачића–бана у његовом напредовању против непријатеља несмете и незадржи, особито ако он на ову џебану изгледа и очекује, да му час пре дође. – Ђенерал Мајерхофер истина да се одма тамо при догдившој се несрећи нашао и нужне мере употребио на гашење, и скупљање ствариј и чување од даље штете, али опет многи, особито Срби на њега жале, што пре штете није предострожнији био, и што су се после штете његови подручни чиновници окаљали, или ради били бацити сумњу на прошавше тај дан из Београда Србијанце, па је један од њи и то званичник П. Х. Т……., кои је после ове несреће, као што ми се жалио, накаљао.

*Из Карловца нам достављају, да је св. бан на пострадавше Новосађане дао 10.000 фр. ср. Ово је дело благородно, које свако признаније и  заслужује. Бог га поживио.
*Од Оршаве стижу нам гласови, да је војска ђен. Малковског у варош ову ушла и Маџаре одагнала. Свакиј час очекујемо званично потрврђење овога гласа. Јуче су се чули топови из Баната. Книћанин је Маџаре јошт пре из Перлеза истерао, а сад иј и даље гони.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2321 on: April 22, 2020, 09:38:43 am »

Маџарска. Од како је аустријским новинама забрањено писати о ратним догађајима, од то доба слаба известија са бојног позоришта из Маџарске добијамо. Пре две недеље аустријске новине достављале су јако сигуран и поуздан глас, да је једна велика битка била између Маџара и аустријске војске, коју је ђен. Хајнау командирао. После о овој битки новине ућуташе, као да је није ни било. Стране напротив новине све једнако о биткама пишу. Тако, да би љубопитству задовољили, саобштавамо неколико речиј из француски новина 'Tribune de Peuple' о истој чрез аустријске новине наговешћеној битки. Оне следујуће достављају: 'Нов главниј командант аустријске војске, Хајнау, био је од Маџара потучен 29. р. Маја. Аустријанци били су чак до Пожуна отерани. О овом несретном поразу царске војске немамо никакво званично известије. Тужба је на Русе, кои су следовали аустријском корпусу, и кои су се, како кажу, у одсудителном магновенију преко Дунава натраг вратили, и наследника Велденовог само његовим собственим силама оставили. Руси у Ердељу чрез ђен. Бема потучени, тужили су се на Аустријанце, што су иј ови у платки оставили, сад је дошао ред на Русе да зајам своим сајузницима врате.'
Но саобштићемо шта пишу о тој битки и 'Колинске Новине,' из кои су тај глас по свој прилици и француске новине црпиле. 'Колинске Новине' пишу: 'Почетак новог главног команданта аустријске војске у Маџарској, ђенерала Хајнау, није сретан. 29. Маја он је намерио био Маџаре до Коморана узбити, и доиста већ је против њи одма успевати почео; он је поразио једну регименту маџарски хусара. Један корпус рускиј следовао му је, али у битки учествовао није, и када су Маџари, коморанским гарнизоном подкрепљени, битку на ново започели, и кад је аустријскиј ђенерал већ ретерирати принуђен био, Руси су прешли већ натраг преко Дунава , и дошли су у Брук, а у ватри нису ни били. Губитак је са обадве стране био знатан. Маџари су Аустријанцима више топова отели, и освоили су Вајку. Аустријанци у својој ретиради, нису се чак до предела пожунског зауставили.'


* Јулијус фон Хајнау.jpg (265.08 KB. 638x764 - viewed 31 times.)

Министеријални лист 'Лојд' од 14. р. Јунија доставља: Маџарскиј министар просвештенија, Михаил Хорват, издао је на свештенство Маџарске следујућу наредбу: 1) од 27. р. Маја има се сваке недеље и четвртка за три недеље дана јавно богослуженије држати, и у духовној беседи народу приповедати најодважнији одпор за отечества. 2) литију носити. 3) док литија траје у сва звона звонити. 4) пред изнешеним телом Христовим од министра Хорвата сачињену молитву очитати. Ту се свеведућему од прилике ово сказује: Руси долазе, да слободу, самосталност и верозакон искорене, народ у робство баце, цркве и олтаре опусте, људе и децу побију, жене и девице оскверне итд. 5) 6-га р. Јунија је дан обштега покајанија и поста. 6) свештенство има проповедати, да је ово престао бити рат политичниј, већ је постао верозаконскиј. 7) пред непријатељем да се свакиј са благом и имућством своим у внутрености земље одвлачи. 8.) чим се ландштурм подигне, имају владике и свештеници у свечаном црквеном оделу са крстом у руци напред ићи, будући је то крстоносниј поход земље, па потом сви сељаци, старо и младо, мушко и женско, на кратко, све, што руке и ноге има, мора у овоме ићи противу Руса.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2322 on: April 23, 2020, 07:52:31 am »

Аустрија. По најновијим известијама из Беча, сва војска, и аустријска и спомагателна руска, имала се 31. пр. м. на своја определења искупити, и досада је јамачно већ нападати започела. Да ће најсрећнији успех за кратко време следовати, у толико мање сумњати се имамо, што је досадашње ћутање баш на то служило, да се све спреми, како би се брзо и незадржно побуна удушила.

'Лојд' приповеда следујући случај: Окр. начелнику у Градишту донесу ови дана једног, од умора падшег писмоносног голуба, о којега врату привезано је било запечаћено писмо. У место адреса налазио се је у њему позив на славенске житеље, да се сложно с Маџарима држе.

Кад су повереници србски у Бечу цару 19. пр. м. предстали, поднели су му адресу, молећи, да би благоволио жеље србске потврдити и тим овај, за верност своју многопострадавшиј народ утешити, њ. в. цар на ту је адресу овако одговорио: 'Изражење привржености и верности, које ми излажете, велико ми задовољство причињава. Верниј народ србскиј у овом магновенију постигла је тешка несрећа. Он са пожртвовањем подноси страдања, која је на моју велику тугу причинио грађанскиј рат. Помоћи божјом изићи ће за руком, да се тамо опет закон у важност приведе, и вашим несрећним земљацима унутрашњиј мир и поредак поврати. Вашу адресу упућујем моме министарском савету, да је зрело разсмотри, а вама остајем у милости наклоњен.'
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2323 on: April 23, 2020, 07:59:39 am »

Србске Новине, бр. 55. од 11. Јунија 1849.

Садашње стање света.

Европа цела јошт је растргнута и тешко је предвидити какав ће крај имати ово посведневно гибање. Започнимо прво од Аустрије. Ту јошт једнако грађански рат траје, и тако ће влади тешко бити, да баш и савршену победу задобије, у побуњеним земљама пређашње стање поврати. – Руси, кои су од Аустрије у помоћ позвани, одтурују бурју ову од граница свои, и већ су и сами маџарску прешли и њини табори разширени су по северној части исте. – Аустријска војска усредоточена је около Пожуна под заповести Хајнау-а. – За цело време ово није се ништа тако важно догодило, осим пропасти Будима, и ово је веће последице имало него што се министарство аустријско надало, јербо овим поступком добили су Маџари 30.000 људиј, које су пређе једино на обсаду употребити морали. Даље добили су ту Маџари много оружја а такође и моралну силу, коју сада у Пешти по вољи разширивати могу. До сада цела је Угарска, осим поменути крајева, које је руска и аустријска војска заузела, у рукама Маџара била. То је исто било и с Банатом и шајкашким батаљоном и сад смо тек уверени, да банова и Книћанинова војска победоносно напредује. – Ступање руске војске на угарску земљу, које се истина прилично отегло, јест првиј од важнији политични догађаја њени. Тако обраћене су очи целог царства, да, и целе Европе на Угарску. У осталим крајевима Аустрије царствује мртва тишина. Галиција, Кракова и Праг обседнути су, печатња је војеним законима ограничена а тим политично и дружевно двизање удушено. Тако је исто и у Естерхају и Бечу. У Ломбардији Радецки одржава мир, а и Млетке мораће се скорим предати. Тиролска, Штирска, Крајнска и Корутанска уживају мирне дане, премда од устава код њи ни спомена нема.
Обратимо ли сада поглед од Аустрије, онда је Немачка, која прва у очи пада.
Што се одавно слутило, догодило се. Јединство Немачке од правог свога удејствовања удаљеније је него игда. Франкфуртскиј парламент, кои је већом страном од наученика састављен, напустио је у згодно време придобити уплив код народа, а сада, кад су владе, особито пруска, са давно намишљеном намером својом на среду ступиле, изгубио је смисао и депутирци изашавши из скупштине оставили су слободно поље, на коме ће аге по вољи газдовати моћи. Малиј број одважни посланика франкфуртски преселио се у Штутгарт, а пруска влада у сајузу са саксонском и хановеранском је у Баденској, у Фалцу, кои лежи у Баварској, пожар буне, кои се при смелом поступању Пруске све даље разширити може.
Тако дакле Немачка је подељена у два табора – западниј, где се најпре ради о слободи па онда истом о народности т. ј. о јединству народноме; источниј, где се ради пре свега о јединству, па ма и мање слободе било. Зато и видимо, да приврженици стране ове мало одпора дају противу октроираног устава Пруске. Напротив , народна скупштина у Штутгарту, која је с великим саучастијем и усхићењем примљена, или ће изравнати ово замршено стање и поставити се на чело рајнског гибања, или ће насилно одражена бити. Страна ова, ако јој до невоље буде, ставиће се под окриље Француске, која одавна завидним оком на краине ове погледа и у оваковим околностима радо би под обрану своју примила сајуз рајнскиј. Заиста са великом позорљивости морамо пратити догађаје у Немачкој.
Најближа држава, која свеобштиј уплив има на околности европске, јест Француска. Француско министарство, које је скоро неколико нови чланова добило, неправо се новим назива, јер је оно сасвим остало начелима Бонапарте верно, кои премда републиком из праха подигнут, ништа мање ревностно се о уништењу исте стара. Сад је управ предложио скупштини дејствовање своје, у ком је разјаснио основе свога владања. Уједно потврђује се зацело у најновијем броју 'Национала,' да је француска војска добила заповест на Рим јуришем ударити – главно седиште републиканске посестриме своје. Како ће обе ове ствари у скупштини примљене бити, и да ли ће социјалисте мањином или умерени републиканци већином својом победити, од овога зависи судба Француске, а то ће наравно и даље уплив свој имати.
У Италији премда ослабљеној али јошт није бој свршен. Тоскана и Сардинија умирена је. У Римској је не очекиваниј и не обичниј одпор народа против мешања сваке стране силе. Напољска војска на главу је поражена и повукла се натраг у своју земљу; противу војске аустријске ступају римске чете у Анкону, а француска војска после двострукога поражења ћути, чекајући од владе даље определење.
Англија премда неопредељено, али опет остала је без сваке дејствителности, без свакога бурнога уплива на догађаје европске.
Из свега видимо, да се сада најглавнији појав повестнице налази у Угарској, Немачкој и Француској, на које особиту позорност обратити треба.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2324 on: April 23, 2020, 08:04:30 am »

Војводство Србско.
У Тителу, 3. Јунија. Ја сам много месециј у војничком стану ђенерала Книћанина провео, черте характера његовог добро проучио, и величину душе његове с благоговенејнством, а велика и славна дела његова многа с удивљењем сматрао; но нигда, чини ми се, нисам ја тог великог мужа у оном сакрушењу срдачном, у оној душевној туги видео, као јуче, кад му је жалостниј глас донешен био, да је Милош Дугалић, родом из Пожаревца, један од његови ађутанта и верни за цело ратовање пратиоц, од немилостиве холере измучен, на рукама верни свои другова душу Богу предао и с овог на бољиј свет преселио се. Ђен. Книћанин чувши за смрт покојникову, тако се наједанпут преобразио, да си отуд неограничену само тугу душе његове јасно видити, и отеческу његову љубав према покојнику лако познати могао. Да би дакле душу своју у колико је могуће успокоио, наредио је истиј ђенерал, да спровод и погреб покојника што више торжественији буде. Тако је данас у 10 сатиј пре полдне држано опело над телом покојниковим у православној Тителској цркви од два протопресвитера, шест свештеника, једног ђакона у присуству ђенерала Книћанина, два царска мајора, многи србско-књажески, народни и царски чиновника војнички, великог числа покојникови пријатеља и другова, као и многобројног народа. После свршеног опела спровод покојников ишао је од цркве у обште гробље. Предходила су два света крста, за њим цела војничка банда топџијске једне регименте и једна кумпанија Србијанаца ишла је. За њима свештоносци с свећницима и рипидама следовали су, а за овима свештенство. Сад је тело у красном сандуку с белоцветним венцем накићено и од 6 србски војника ношено било. За њима ишао је ђенерал Книћанин с целим официрским хором, војничком свитом и многочисленим људством.
Почем се молитва последња над телом очитала, то сви присуствујући грудвицу земље на сандук у гроб бацивши, од срдца рекну: лака ти земљица незаборављениј Милоше, кои си као Србин и као јунак у најсветијој за народност Србску борби заслужио, да те признателна у војводству браћа Срби нигда заборавити неће. – И ја оплакујем покојника, кога сам добро познавао, од срца благодарим ђенералу Книћанину, јер је он окром красног свог чуства и тим показао, колико је нашег Милоша за живота љубио, што је знамениту суму новца собственог на погребење свог љубимца издао. То нека буде утеха за уцвиљену Милошеву мајку и целу његову родбину.
Logged
Pages:  1 ... 150 151 152 153 154 [155] 156 157 158 159 160 ... 182   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.028 seconds with 24 queries.