PALUBA
June 02, 2020, 09:30:18 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije unesite ispravnu e-mail adresu jer na toj adresi dobijate mail za aktivaciju Vašeg naloga. Proverite obavezno i neželjenu poštu...
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 155 156 157 158 159 [160] 161   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 253741 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #2385 on: May 22, 2020, 09:45:41 am »

Србске Новине, бр. 77. од 2. Августа 1849.
(Напомена: бројеви 75. и 76. нису доступни.)

У прошастом листу саобштили смо писмо, које је св. патријарх министерству бечком писао, и обећали смо том приликом проговорити штогод како о истом писму, тако и о положењу св. патријарха и о дејствовању журналистике наше у покрету србском.
Но времена су сад такова, да је свако независно мненије опасно, и зато и ми, кои само срећу, живот народа пред очима имамо, претресање реченог предмета остављамо за срећнија времена. За сада само толико кажемо, да исто писмо у себи много истине и решителности садржи, и да је њиме св. патријарх, ако је заиста министерство аустријско на народ србскиј због неки сепаратистички тежња подозревало, много народ овај себи обавезао. Но има у њему и доста претерани ствари, нарочито пак журналистика србска није заслужила онаку анатему. Али… блажени јегда поносјат вам!


Писмо св. патријарха ђенералу Книћанину.

Ваше Високородије!
Из приложеног овде под ˑ/. у преводу царског ручног писма увидећете Ваше Високородије, да ме милостивиј мој Монарх и то нарочно због чега позива. Желећи дакле тога ради што скорије царском позиву удовлетворити, као и о срећи и будућности народа нашег и цркве православне пред Његовим Величеством благовремено и достојно подејствовати, намеравам до кои дан на пут кренути се, нити ћу се моћи до свршетка рата, кои ће се на скоро срећно окончати, кући повратити. Ону свету дужност, коју би ја у име целога народа према великим Вашим заслугама и жертвама, које сте ви за спасеније и срећу рода нашег, на великиј понос и дику Вашег отечества, на славу Ваши потомака пред Богом и пред светом показали, при свршетку рата испунити обавезан био, данас свесрдно извршујем, и у име целог народа нашег и православне цркве наше како Вашем Високородију, тако и целој Вашој јуначкој војсци благодарим и најискренију Вам моју признателност отдајем, просећи од премилостивог Бога, да он како Вама, тако и целој војсци Вашој са постојаним и крепким здрављем свако душевно и телесно добро дарује, да крепост Вашу витежку, којом сте за цело ратовања време страх и трепет међу непријатеље на све стране распростирали, и Србство од коначне погибели спасавали, богато накнади и устогуби, тако, како би милом отечеству Вашем у свако време његове потребе искушену већ Вашу и засведочену војничку умешност, дивну и прослављену храброст вашу, као редкиј Србскиј јунак и родољубац показати и засведочити могли. Не треба мислим даље ни мало Ваше Високородије о том уверавати, да ће поносно име Ваше како у мом и народном срцу, тако и у листовима нововоскреснуте војводовине Србије кроз све векове као образац великог јунака и најтоплијег родољубца овековечено бити. Немогу јошт и то пропустити, да Вам приликом овом не исповедим, да ћу ја тек онда спокојно и с највећим задовољством Богу на истину отићи, ако премилостивиј мој владатељ, имајући праведно призреније на ове велике и непрегледне народа Србског у војводовини налазећег се жертве, уважавајући редке Вашег Високородија на олтар спасенија Австријске Монархије положене заслуге, и на моје верне труде и подвиге оно достоинство, ону важност, она права народу Србском царски потврди, кои је он свагда достојан показао се.
Кад се најпосле Ваше Високородије! редкиј овај за целокупност Австријске Монархије и за нашу слободу вођениј рат срећно оконча, и Ви ваше војнике у мило отечество распустите, озбиљно Вам препоручујем, да Ви одма, како узможете, у Беч к мени доћи ускорите, где ћу ја Ваше Високородије Свепресветлом Монарху мом и прејасном Двору онако представити, као што ми признателно чуство моје налагало буде.
С усрдним овим 'с Богом остајте' праштам се с Вама, и оддавајући вас покрову и милости Божјој, са архипастирском љубави и истиним високопочитанијем пребивам Вашега Високородија

У Земуну на Илијн дан 1849.                    благонаклониј
                                                                      Јосиф.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #2386 on: May 22, 2020, 10:04:21 am »

Војводство Србско.
О несретној битки код Хеђеша од 2. пр. м. не имасмо јошт обстојателнога известија; зато судимо да нећемо неугодно читатељима учинити, ако саобштимо следујуће из загр. новина:
Дан код Хеђеша био је један од најстрашнији у овом рату. Искључително законом унутрашње нужности ватрено против знатне силе непријатељске предузето нападање требало је пресудити, да ли је у кругу могућности јошт дотле Бачку одржати, докле од неколико недеља жељно, али бадава изчекивана помоћ са севера не би дошла. Трупе, које храброст презирала је смрт њиово јуначко дурање према четири пута јачем непријатељу, дали су у жестоком боју, кои је 9 сатиј трајао, најбољиј доказ, да смо подпуно важност задатка поњали, да смо одважили се тек немогућности уступити.
Ако нас обсена не вара, Бачка је морала одма при првој пушки изгубљена бити. 12 миља дугачкиј канал није се могао бранити; да смо оставили, како што се дошло, удаљенију половину, и ограничили се одржати најближе лежећу, онда би се могло обилазење извршити; Варадин је био, а да војска томе на пут стати није могла, странпутицом преко Сомбора, Бача и Паланке, од обсаде ослобођен, а наша цернирајућа линија десне обале може бити продерана.
Јошт само једно је остало изабрати – остати, или из земље изићи; но сада буде од нашег одважног предводителства започето, никоме ни на ум падало није на повратак без крајње нужде мислити; те тако ми останемо. Јошт је било друго питење: или чекати док непријатељ нападне, или сами да нападнемо? Прво је било опасно, а на друго одважили смо се.
Непријатељски редови свакиј дан подкрепљавали су се, а од нас је свакиј дан грозничави одлазили су у болнице, и свакиј час несоразмерност сила већа била. К томе су ноћи биле тавне, и лако је могао непријатељ под њеном обраном на 5 миља дугачком простору, међу Врбасом и Фелдваром, подпомажен тврдом обалом, место какво за ћуприју узети и међу нама и Тителом, на једном путу повратка, стојећи, покора војсци починити. Било је поузданије да сами нападнемо и ни часа да не оклевамо. Да смо, као што се мислило, пре зоре на неприправног непријатеља наишли, и кад би изишло за руком његове прве линије надбити – а то је лако могућан случај – онда би се забуна и даље распрострла, а да би ову на своју ползу употребили, непријатеља непрестано гонила, имали смо многочислено коњиштво на услузи. Само овакиј резултат могао је јужној војсци за неко тек време допустити, да се у положају свом на каналу одржи. Паралелниј бој, лагано напредовање са сајуженим крилима, при чему се пак непријатељ сасвим натенани натраг повући, или на стражњим линијама даље марширати могао; то је било најсигурније себе од штете сачувати, но није ни у најсретнијем случају никакав резултат отуд проистекао, зашто само изненадним нападајем, само кад би се протукли кроз непријатеља, могли би с успехом победити. Расположење боја као да је било на то управљено и суглашавало се са свима известијама, која су се о положају непријатеља дознала, и зато тврдо можемо мислити, да план овај не само је одважан, већ и добро смишљен био.
Неколико речиј о бојном пољу напред изрекавши, ваљда ће се лакше разумети шта следује.
На франц-каналу, готово на његовој средини, лежи Врбас а 2 миље даље доле Ст. Томаш. Оностранска обала јесте облађујућа и изгледа као равна, баруштинама покривена, која вода по блатнавим дољама к левој обали канала тече.
Пут, кои од Врбаса к Суботици води, на једно 2 миље даље пресечен је од таког блатнавог потока, кои дубљином од више хвати к Ст. Томашу повлачи се, готово у целом свом течају с десна стрменим одсеком, и тек се на ћупријама, које се сада налазе, прећи се може. На разскршћу пута и потока лежи у дубљини и готово сакривено село Хеђеш даље на десном стрменом брегу, један сат ниже Сегхеђ и још по сата даље Фекетић. Непријатељ је по последњим суглашивајућим се известијама, Хегеш здраво, а друга два ближа села само слабо посео. Ваљало је Хеђеш отети, јер овај је у такој позицији, која напред, барем заклоњена на стрменој облађујућој обали, на таковом је месту, које је за топове сваку поспешност и могућност давало, да се одатле по вољи офензива предузети могла, слабим оним оделењима, која су се од стране непријатељске у она друга два места налазила, био би пут за повратак препречен, пресечен и заклоњен. – Така је била намера – а другчије је дело испало.
1.Јулија у вече око 6 сатиј крену се пред Киш-Кером резерве; у Врбасу сајузи се с њима све, што је за располагање било, да се три точке преко Канала за прелазак поседну; глувом тишином ступале су наше колоне непред. Никакве патроле, никакве пушке, и ни једног знака непријатељског! Било је већ три сата из јутра, и ми смо били, преко брежуљка код Фекетића, готово већ на брежуљак код Сегхеђа приспели, кад наједанпут заблистају се из сва три села знаци, и јака артиљеријска ватра по свој линији – готово 1 ½ сата пре – означила је, да је нападање издано, да нас непријатељ очекује. У место да нападамо, били смо нападнути, и сад је ваљало брзо решити се.
Још једнако лежала је пресуда у Хеђешу, кои кад би се отео, морао би се непријатељ за повратак левог крила побринути, а напротив пред нама стајала је подпосна точка, која се никако неби узети могла. Таки заповеди бан, да два најпредња батаљона јуришем нападну. Они јурише дољом и већ једну част места заузму, а притом је киразирска бригада с ове стране на брежуљку стајала. На то мало по мало непријатељ развије своју батерију, коју је сакривену држао, и која је на броју много већа од наши била; непријатељска пехота са знатном силом окренувши се Сегхеђу, грозила је опасности нашем десном крилу, и једна цела батерија 10-фунташки хаубица бацала је смрт на наше редове. Мирно је прва линија дотле у ватри стајала, а у овом тренутку почела је малаксавати; но бан био је као и обично онде где је опасност. Са голом сабљом напред јашећи, водио је батаљоне, кои су му у најжешћу ватру са непрестаним 'живио' следовали, у највећем трку пред непријатеља, и узбије га до самог првог положења.
Но задобивене на левом крилу користи нису могле од ползе бити, јер у тај мах јави се, да је велика непријатељска сила из Фекетића продерала да препречи нама повратак и да грози сајужењу са Врбасом. Бој у свему трајању подпуно нас је уверио, да са много јачим противником посла имамо: покрет непријатељски к Врбасу могао је осбиљне последице имати; покрету истом морало се с крајњим усиљавањем на пут стати.
Две 12-фунташке батерије, које су мајори Филиповић и Ст. Кенти под обраном неколико царски драгонера и саксонски киразира јуначки и одважно непријатељу противустали, сломили су силу његовог нападања; њиово опустошавајуће дејство принудило је веће число непријатељски топова и пешачке колоне, своје намере оканити се и поље оставити. Под обраном ови батерија повлачиле су се мало по мало натраг све наше трупе, но непрестано бијући се, к Врбасу преко канала. Тако је једна бригада обкопе с оне стране ћуприје држала, докле нису све трупе на ову страну приспеле и уредиле се, за чим је обрана канала остављена и марш к Киш-Керу предузео се, кои је војска исте ноћи до Каћа наставила, да би се 3-га за раније цернирајућа пред Варадином странпутицом преко Титела са више бригада подпомогла, и тако осујетило непријатељу, да из града не провали у Срем.
Морамо се при имену Хеђеш свагда чудити трупама, које су тамо покоре чинили. Ми броимо 600 које мртви које рањени, све понајвише од танади, тако, да су трупе, које су у боју биле, све готово десетковане. Число они, за које се не зна где су, од прилике је 140-150, и то такови, кои су због умора на усиљеном маршу заостали.
На жалост налази се гдекои љут губитак; поред ф. м. л. Отингера, под коим је убијен и коњ, пао је и његов штабалниј официр, обште поштованиј ритмајстор Фрајберг; дивизионом ађутанту обрлајтнанту Хепергеру, једном благонадеждном младом официру, однесе топ руку, за час касније убије му други коња.
Код батерије, која је повратак преко врбашке ћуприје бранила, одкине једно и исто тане простом солдату главу, пробије дивизион ађутанта капетана Циперса скроз, и удари јошт тако јако и прси подполковника Оцварека, да је после неколико тренутака мртав на земљу пао.
Поред велике штете од коња, није ни један трофеј пао непријатељу у руке. Од 7 кола за муницију били су коњи које поубијани, које за подвоз топова употребљени; били би морали ова кола непријатељу оставити, но трупе то нису допустиле. После марша, кои је 9 сатиј, и боја кои је скоро више сатиј трајао, обтерећени своим оружјем и пртљагом, вукли су врли војници она кола своим рукама преко једне миље далеко до на ону страну Врбаса, где се на сигурно место оставе. И јошт једна непријатељска кола, која је једно јуришеће одељење отело, буду такође до Врбаса на сигурно место довезена.
Ми не спомињемо ове поједине черте без намере, јер почем оне с једне стане означавају одушевљење трупа, с друге пак стране дају нам најбољиј знак, да су овака дела могућна била тек при пуном реду врло лаганог повратка.
У жестоком боју овог крвавог дана највећма се одликовао од свију наш бан, његов пример дејствовао је електрично на масе и потегао је све за собом у онај мах, у ком је опасност грозила.
Ми мислимо, да из самог срца војске говоримо, ако после нашег јуначког предводитеља јошт једног човека споменемо, кога ладна озбиљност и врстна храброст код нас већ одавна пословицом је постала – ф. м. л. Дитриха.
Првиј у нападању, а последњиј у повратку, то је место, на ком се он у боју налази. Оваки примери дејствују силно, јер где највиши предводитељи војске свој собствен живот на коцку мећу као последњиј човек, ту нема ни један право и – ми поносно велимо – ни један ни воље нема, мање што чинити.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #2387 on: May 22, 2020, 10:05:28 am »

По најновијим известијама са бојнога поља у војводству, ђен. Хајнау, после жестоког боја код Ст. Ивана, којега добром успеху много је помогао рускиј корпус ђен. Панјутина 29-га т. м. ушао је у Темишвар, овај од обсаде маџарске ослободио, и одма отишао за Маџарима, а наш народ братски предусретао. Кад се Руси са Србима састану, прва ијм је реч 'ви православни?' и после се одма љубе. Из Срема је банова војска прешла у Банат и спеши к војсци ђен. Хајнауа. Прекјуче је на пароброду отишло једно одељење војске, да Панчево заузме и тамо закону власт постави. Ђен. Книћанин држи своју позицију у шајкашком батаљону.

Властник штампарије земунске, Дан. Медаковић, ономадне је под ешкортом у Руму оправљен. Кажу, да је војеним судом осуђен на ½ године дана у тавницу, а то због тога, што је почео био печатати брошуру неку против министерства бечког.

Како су Маџари из Панчева отишли, одма је тамо оправљено било из Земуна нешто војске, која је некоје тамо похватала и у Земун довела. Међу овима налази се и од Маџара постављениј тамошњиј градоначелник ц. кр. пенз. мајор Лепир, о коме чује се, да је јуче у Руми стрељан.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #2388 on: May 23, 2020, 09:01:58 am »


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #2389 on: May 23, 2020, 09:04:35 am »

Маџарска.
'Преса' следујуће пише: 'Из маџарског рата најжалостнији је онај глас, кои је изванредниј бечкиј лист донео, да је наједанпут из Коморана један маџарскиј војениј корпус продерао, кои је већ на отвореном пољу оперирати почео, Гене напао, и као што се гласа, Ђур освоио, и нашој (аустријскиј) ценирунгскорпус до Виселбурга отиснуо.
Батаљони се са свију страна у помоћ шиљу, - телеграф је у непрестаном движенију. Несмислени гласови по вароши (Бечу) разносе се. Толико је известно, да је једна погрешка учињена, која се сад одма, и то ма пошто, повратити мора.
Види се, да је гарнизон коморанскиј много јачиј био, него што је ђен. Хајнау мислио; види се, да су се разбијене честице Гергејовог корпуса у град скупити морале, док је међутим њиовом вођи за руком пошло, позорност руског војводе на себе обратити, а нарочито ђенерала Грабена на то побудити, да своју, к Комрану управљену позицију остави.
Не може човек да поња, како да нема један командујућиј ђенерал армаде при руци довољно средства, да може дознати силу противустојећег непријатељског корпуса, макар се истиј овај корпус због градски зидова непосредствено приметити и не могао.
Кад се о томе ништа известно није могло сазнати, а оно би боље било, операције даље не распрострањавати, не упуштати се дубље у земљу, и већ једанпут задобивене успехе опасности не излагати.
Што се операције царско-руске трупе тиче, види се, да се оне са движенијем наше (аустријске) трупе сасвим, не слажу, као што би то у интересу успеха пожелателно било. По нашем мненију ђенерал Хајнау онда би могао на југу бану у помоћ притећи, кад би се Гергеју на свакиј начин препречило било, да се не може до Тисе протући, или боље рећи кад Гергеју неби за руком изишло било, кроз многобројниј, дуж Тисе разређениј рускиј корпус, на удивљење милитарног света, провући се. Ваљда би најбоље било, кад би маршал Паскијевић операције на југу заузео био, а Хајнау да се ограничио био на одржавање главни позиција пред Комораном и на чување главне вароши. Хајнау је имао дужност представљење о томе учинити; пут му је отворен био преко министеријума дејствовати. Један добро начињен садејствовања план, с обадве стране усрдно извршиван, и за сваку случајност израчуњен, могао је предупредити оно, што се сад догодило.
Незгодан случај код Коморана толико у себи добра садржи, што се морају у Маџарску опет нове трупе слати. И само нека би биле ове трупе довољне. Против оваковог фанатизма, кои велико лукавство и јарост садржава, помажу тек силне масе. И будући да жељно изчекујемо, да се овај несрећан рат што пре оконча, то и желимо, да се земља трупама испуни и да се на тај начин инсурекција, са свију страна стесњена, сама собом задави.'

Осим тога 'Преса' јошт следујућа известија садржава: 'Ф. м. л. Чорић, командант цернирајућег корпуса пред Комораном, јавља војеном министеријуму из главног стана код Нађ-Лела 22. пр. м., да су инсургенти овог дана у 1 сат после подне на десној обали Дунава намештене, деташирањем и штрајф-командом јако ослабљене трупе са свима, при руци налазећим се средствима, напали.
Баркова бригада са 5 слаби батаљона заузела је позицију између Моче и Пуста-Херкала, и дала је са великом жестином и силом нападајућим инсургентима јак одпор, и корпусниј командант на глас овог нападања определио је помоћ на десну обалу Дунава.
Но непријатељ своју множину на то је употребио, да десну фланку Барковљеве бригаде обколи и позицију с леђа у опасност доведе, а тим наше трупе принуђене су биле на леву обалу Дунава ретерирати, што је поред све неугодности терена у реду произведено. Кад се ћуприја због добро намештена непријатељски батерија однети није могла, то су барем неколико стубова од ћуприје покварени.
Наш губитак ф. м. л. Чорићем није могао назначен бити, јер онда, кад је његово известије отишло, канонада је јошт на обалама Дунава трајала.
Због овог прикључења у овом магновању наш сајуз преко Ђура и Ача прекинут је, и будући да искуство учи, да овакове магновене незгоде лако повод дају немиру духова, зато се даје на знање, да ово смело предпријатије коморанског гарнизона ни најмање у сајузу не стои са другим инсургентима, кои се уклањају пред сајуженом царском војском, и већ су се мере наредиле, да би се противустало смелости непријатеља, и покварено саобраштење опет поправило.'
К овима вестима 'Преса' јошт ово додаје: 'Не можемо не споменуто оставити, да један од она два путника, кои су 13-г т. м. од инсургента са бечко-пештанским поштанским колима задржани и ослобођени били, у Пожуну следеће саобштава: У Коморану налази се гарнизон не од 6000 од части болестни, но 20.000 добро уређени и са јаким кавалеријским батеријама снабдевени људиј. Види се, да ово известије није било достојно уважено, јер цернирунгскор под ф. м. л. Чорићем остао је сам себи остављен, а међутим њему за подкрепљење опредељена руска Грабеова дивизија забавља се гоњењем Гергеја с оне стране Тисе.
Напротив извештени смо из поузданог извора да су 20.000 руске резерве под ђенералом Остен-Сакеном у окружје рударски градова послати, куда ће 25-г т. м. доћи, даље један корпус од 10.000 људиј већ у Алтенбургу готов стои, а овај је већ код Солнока и Пеште на путу к Ђуру инсургентима с леђа приуготовљен.
Из Беча отишли су под командом ђенерала Франка 5 батаљона са топовима у Алтенбург, а ови ће бити измењени трупама из Линце и Прага. Из Чешке, Моравије и горњег Естрајха чрез телеграфе позвани су нови транспорти за ратно позориште.
И тако скоро ће бити у готовности једна велика трупа, која ће сва прикључења изравнати, и то баш и онда, ако је инсургентима за руком пошло 23-га пр. м. ноћу у 10 сатиј Ђур освоити.
« Last Edit: May 23, 2020, 09:13:05 am by JASON » Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #2390 on: May 23, 2020, 09:20:00 am »

У Варшави изишавша известија дејствујуће војске проповедају следујућу черту присуства духа полковника Хрулена од јахаће артилерије. После битке код Ваца, кад су се маџарске трупе под Гергејом одвукле у горе, полковник Херулев са мобилном колоном, састојећом се од два ешкадрона коњаника, једне сатније козака и од два коњаничка топа, буде изаслан у потеру за њима. Кад је 20. Јулија из свога ноћног стана у селу Галасцу кренуо се, приближи се к Лошонцу, где је непријатеља у великој сили опазио; ползујући се тереном постави он своја одељења тако удобно, да је непријатељу слабост ови одељења савршено откривена остала, кои су једну батерију, са 3 ешкадрона хусара противу њи поставили. Великиј непријатељскиј стан видио се иза вароши. Полковник Хрулев, кои је непријатеља у великој сили пред собом видио, удаљен од сваке помоћи, није духом клонуо. Он одма изашиље подпоручника Ридигера са једним трубачом, да команданта предстража позове, и да њему у име маршала заповест о предаји оружја изда, у противном случају, да ће се одма к нападању приступити. К парламентарима дотрче одма 12 официра с извученим сабљама, кои, кад су ствар уразумели, одговорили су, да ½ сата потребују, док известе ђенерала, кои се у вароши находио. По добивеном незадовољном одговору заповеди Хрулев, да се два официра (ритмајстор Котларов и подпоручник Ридигер) Гергеју пошаљу, и обећа, да неће нападати, док се ови не поврате. Оба ова официра буду одпраћена к команданту форпоста у Лошинц а одатле у Риша-Сомбат к Гергеју. Вођени су били на колима с везаним очима, свако ијм је призреније одавано и све су иј частили. На одласку парламентара продужи Хрулов, да би своје утесњено стање јошт више прикрио, примирје, док се с Гергејом не споразуме, но и скупа поискавао је не само да се непријатељска резерва, него и сви пикети из вароши усредоточе, и дозволи само, да се једно одељење хусара на форпостима постави, с том опоменом, да на опрезу буду, да ијм козаци коње не одведу. Предложење полковника Хрулева буде примљено. Почем пак инсургенти нису дуго у незнању остати могли, а он је од сваке помоћи удаљен био, заповеди Хрулев два топа пре зоре под заштитом једног ешкадрона, натраг повући, и са другим ешкадроном и две сатније козака, остане у првашњем своме стану. Наши су парламентари били код Гергеја, и с њим се лично разговарали, остајући при поискавању, да оружје положе. Гергеј предчуствујући какову превару, шалио се с њима; јер је он јошт 4000 коњаника код себе имао. Но будући да му је на том стајало, да времена више добије, зато бој и не започне, него посланике одпусти препоручивши ијм: да они Хрулева увере, да он њега као врло дрзновеног човека почитује. У овом разговору напомене предводитељ бунтовника и своје лично положење у садашњем магновењу, и дода уверење да ће он сам фелдмаршалу писати. На овај начим добро за руком изиђе превара полков. Хрулеву. Може се казати, да је од непријатеља сасвим утесњен био, али је избавио своје одељење, што је присуство духа показао, и што је у таковим слуачјевима ладнокрван био. Мало число нашег одељења онда се тек могло приметити, кад је непријатељ, оставивши један малиј пикет, натраг се повукао. У овом магновењу приспе и ђен. Сас са свиоим корпусом, и непријатељ видивши у нас трупу, похита јошт брже натраг се повући.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #2391 on: May 24, 2020, 06:28:53 pm »


* Варшава.jpg (624.54 KB. 1410x760 - viewed 7 times.)

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #2392 on: May 25, 2020, 08:45:00 am »

'Слав. Југ' саобштава: 'Маџари заузевши Ђур, кренули су даље. Говори се, да су ијм форпосте до Сига; други опет веле, да су на Хохштрасу близу Визелбурга. У Пожуну се многа царска војска са свију страна искупља и полази за Визелбург.
Ђен Нужан је 23-га пр. м. са 10.000 војске у Печух ушао, а четника Дандорфа послао је к Домбовару и друго одељење војске к Бањхаду. Мајор Хенрике све једнако је у Мохачу. – Маџари у Сексарду (у толнанској жупанији на десној обали Дунава) имају дати 70.000 момака маџарској инсурекцији. Сви вармеђски чиновници иду на војску. Морам у осталом искрено исповедити (вели дописатељ Слав. Југа), да вештина Дaмбинскога и Гергеја, кои су Хајнауа и Паскијевића онако надмудрили, пуно нам бриге задаје. Мени се чини, да се овај рат неће летос сасвим свршити. Дај Боже, да сам лажљив пророк.' – Поговара се, да су Маџари Алберта, сина краљице англијске, прогласили за свога краља под именом Беле V.

'Лојду' са молдавске границе јављају да су преко Предеала неколико стотина Сикула и у Влашку продрли, које су Турци обезоружали и у Букурешт оправили. О онима пак, што су у Молдавију навалили, пишу следујуће као најистнитије: 'Они су се пред Романом утаборили, и врло мирно владали, које показује, да ништа непријатељски нису смишљали. У Роману самом с почетка владао је великиј страх, и сви су се житељи почели били разбегавати. Но Сикули се почеше мирно саобраштавати са њима, накуповаше много ране и вина, које су све цесарским дукатима исплаћивали; па пошто су јошт и коње узели за транспорт накуповане ране, врате се натраг к маџарској граници.'
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #2393 on: May 25, 2020, 08:50:34 am »

Маџарскиј је сабор у Сегедину 16-га пр. м. закључио, Чивутима, кои у Маџарској обитавају, дати право грађанства, а у обзиру други, осим маџарскога, у земљи живећи језика и грчке цркве, до даљи наредба, следујуће је узаконио:
1. Слободни развитак народниј свију, у окружијама маџарског краљевства живећи народа, следујућим се обезбеђава:
2. Почем се управитељству, и у вођењу јавни обшти послова, у судејском поступку и војеним делима, маџарскиј језик као дипломатичан употребљава: то, узимајући у смотрење све друге у земљи уобичајене језике изјављује се:
3. Да у саветовању обштине може свакиј маџарским или матерњим своим језиком говорити, а протокол оним језиком има се водити, кои на то, од уобичајени у обштини језика, путем слободног избора опредељен буде.
4. У свима саветовањима судејским може свакиј, кои право говора има, своје мненије и свој глас, како на маџарском, тако и на матерњем свом језику дати. Ако гдегод при судејској столици племе којег народа више од половине житељства износи, у њој ће се протокол, ако се изискивало буде, језиком по вишеству племена водити. Кореспонденција пак са народном скупштином, правитељством и са свима надлежателствима имају се увек маџарским језиком водити.
5. Ако се код пороте, или при суду првога степена устмениј поступак уведе, онда се ово под чл. 4-м изречено начело и на поступак пред овим судом односи.
6. Кои језик у каквој обштини као језик обштиј узет, онда се језик тај и за команду народне гарде узима.
7. У основним училиштима језик настављења биће језик обштине или управо цркве.
8. Протоколи црквени и црквена дела водиће се матерњим језиком свакога обштества.
9. Потраживања и молбе може свакиј и свагде своим матерњим језиком предлагати.
10. Синод ће се грчке цркве сакупити, кои ће о црквеним и школским делима, као и свако друго вероисповедање слободно решавати, и владике своје бирати. Питање о савезу црквеном Србаља и Романа остављају се такође решенију овога синода.
11. Грчке школе и цркве, оне ће иста благодејанија уживати, која ће држава и за друге вероисповеди определити.
12. Школске и црквене фундације, оне ће искључително само од грчке цркве вероисповедника управљане бити.
13. За њи ће се при свеучилишту у Буда-Пешти једна богословна катедра установити.
14. У званијама само ће заслуга и способност, без призренија на језик и вероисповедање участником бити.
15. Правителство се опуномоћава и за дужност му се налаже, да на основу ови начела сходне уредбе и мере у дело приведе.
16. Правителство се опуномоћава, предложеним праведним жељама, нарочито Романа и Раца удевлотворење учинити, и њине тегобе или каковом уредбом, или на државном сабору опредељеним законом, одклонити.
17. Правителство се опуномоћава, свима онима, кои до времена, које оно определило буде, оружје положе, к нама приступе, и заклетву независности положе, у име народа опростити.

(Ово су наредбе, које је револуционарниј маџарскиј сабор за умирење други, под оружјем стојећи народа издао. Какве су то наредбе и шта други народи од њи за себе изгледати имају? Има ли ту народне самосталности за кои народ осим маџарскога? Одричу ли се Маџари у њој супремације над другим народима? како  народности установљавају? Јесу ли Срби (Раци), које нарочито задовољити гледе, је ли њиова црква свога правога имена удостојена? Нема ту од тога ни зрнца. Маџари свога омиљенога Маџар-Орсага не могу никако да се отресу; не могу друге народе да сматрају као себи равне, но само као своје робље. Они и данас, где ијм живот о концу виси, јошт од надмености своје не попуштају. При оваковом стању нема тамо за друге народности спасенија, док се Маџари коначно не покоре, а то у Бога се уздамо, макар да се они колико копрцају неће јошт далеко бити.)
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #2394 on: May 25, 2020, 09:04:30 am »

Влашка и Молдавија. Из Јаша под 18. пр. м. пишу: 'Предстраже из Ердеља продеравши инсургента налазе се пред Баком, а главниј стан Бемов у Окну. Обадве прокламације, које је он на маџарском, француском и влашком језику издао, нису никакав успех имале, зашто и на самој граници Ердеља лежећа маџарска села презиру свакиј саобраштај са ребелима, и бегају, где год се они приближе. Инсургенти, што су у Молдавију продрли, понајвише су Сикули и Пољаци, и то само једна неуредна чета без довољнога оружја. Руски ђенерал Молер до сада је јамачно већ у Баку приспео, где ће своју војску искупити. Кад је Фуад-ефенди добио у Букурешту вест, да су инсургенти у Молдавију продрли, он је одма Тефид-Беја к њима оправио, с позивом, да из Молдавије сместа одлазе, јер ће у противном случају Омер-паша са својом војском противу њи ступити. По томе се Бем преварио у својој надежди на турску помоћ, почем су јошт и код Талмача ђен. Лидерсом побијени и до Книна (У Влашкој) гоњени инсургенти били од Турака обезоружани, кои су с њима поступали као с ратним заробљеницима. Бем после тога мора да се одвукао у Гросесту и Филипесту. По свој прилици мало ће у Молдавији успети, где никаквог елемента нема за побуну.

Аустрија. 'Лојд' се под 28. пр. м. тужи, да у Бечу немају поште из Пеште већ три дана. А гласови се разносе, да су Маџари опет у Пешту ушли. – Министер-президент кнез Шварценберг 26-га пр. м. отишао је у Варшаву. 'Преса' вели, да су најновији догађаји у Маџарској дали повода овоме путу, и нада се да ће следство тога пута бити савршено сугласије у покретима обои војска, а може бити од части и промена у управљању исти.

Русија. Њ. В. цар дошао је опет у Варшаву; мало за њим дошао је и велики кнез наследник, и ту се сад обоица задржавају. – Ђен. Ламорисијер посланик републике Француске, налази се такође у Варшави.

Најновије. Овога часа добили смо известије из Букурешта о сјајним победама, које је сајужена војска руско-аустијска над инсургентима у Ердељу задобила. 19-га пр. м. била је код Шесбурга жестока битка између Руса и Маџара и трајала је 9 сатиј, у којој су Маџари под Бемом до ноге потучени. 1000 иј је погинуло, а 500 заробљено; изгубили су више топова, много оружја, сав пртљаг и касу своју; и сам Бем био је у опасности да погине. Од Руса погинуо је ђен. Скаријатин. – Сутрадан опет, т. ј. 20-га, била је битка између Аустријанаца и Маџара код Нергеш-горе и код Касан-Ујфала, у којој су последњи коначно поражени, и само су се у неуредном бегству нешто спасити могли.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #2395 on: May 26, 2020, 08:57:30 am »

Поглед на Угарску.

Кад се обазремо на ствари Угарске, известно се види, да ће скорим временом страшноме крвопролитију крај бити, а коме ће спасеније проузрочити, ласно је погодити, да се и не каже. Но ова при концу упињања и напрезања Маџара, при свој сили, која иј је збунила (и баш кад би ијм и пошао напредак при овом случају, да ли је можно, да два царства једној ребелији живац пресећи не могу, особито у чему ијм се интерес будућности састои, а што је најглавније, где по праву човеческом буну, и свирепство угушити право имају), такова напрезања, велим, нису без узрока, и без надежде напрасног успешног обртаја околностиј. Јер да речемо, главни њиови коловође неће, као што је обично код такови, да одустану од свог тврдоглавства, а народ заслепљен, и фанатизмом опијен, нити зна куда и камо иде. Но кад то мислимо, јако се варамо, јербо ти њиови коловође, или Кошут, или њему равни, при виђењу земљишта, које ијм је јошт у власти, и тако да речемо, које ијм у ступању, и бегању јошт прилику даје, и предпостављајући, да ће све више, и више скучени бивати, ти, велим, главни бунтовници, да ијм је та сва надежда, давно би се већ спремили, и главе своје избавили, а народ случају оставили; но узтезања тог за основаниј се узрок узети може, да ијм је намера узбунити и друге, на предречене силе уплив имајуће народе: једно, да би своје непријатеље заплели, и тим покушали, приближити се к цели, од које су далеко одбијени, јербо и поједини човек, а камо ли народ, у очајању све предузима, било то на спасење, било на пропаст други, ма и невини народа; а друго, да би иј тим дотле забављали, док ијм друга каква сила не би или помогла, или иј посредствовањем своим на крају стропоштаја задржала, и губитак ијм ублажила. Да су оба ова узрока, као што је горе речено, основана, продирање Бемово у Молдавију потврђава; а да ли се на добар исход своје намере довољно уздати могу, са 'јест' може само онај одговорити, кои себе у равној скучности, очајању, и тој крајњој надежди представи, т. ј. да је приморан том сладости утехе горчину бића блажити.
Кад би повратили прошло стање маџарски ствариј, кад је Виндишгрец чак до Пожуна отиснут био; да је садашње Маџаре сажаљевајуће усклицање сила, или баш да се прстом каже, Англије, која испрва, при улазку Руса, ни помолити се није смела, онда било; да су Козаци удаљени од граница, и да се јошт по кавказким бреговима, и поморијама копљем и канџиом играју: онда и Боже помози, можда се Маџари и неби преварили у надежди; али кад видимо, да су тако скучени, да се једва окренути могу; кад видимо, да су ијм Руси не само на врату, но већ ијм опело спевати почињу: онда Палместрона и једномисленика његови преклапање, као један припев сматрати имамо, кои, ако иоле срца имамо, да не запоимо: 'Господи помилуј, вечнака памјат!' Да је праведно ово страдање Маџара Англију заиста до вапаја дирнуло: она онда испрва неби дала Русу пружити руку Аустрији; или нека је то и навалице мимоишла, давно би се трудила препречити; - но то ништа није друго, него кад слабији пушта јачега што концу привести, бојећи се његове грдобе, а кад је овај свршио, онда тек почиње зановетати, с неким сплеткама закерати, и своја измишљена права свету на углед стављати, да би оно, што није могао силом или вештином, овим начином оборио. Ломбардија и Млетачка, у коима је народ устао, да се коначно ослободи туђег суверенства, нису могле добити успешног посредствовања; Рим, папину државу, која је раскинути хтела свезе, које је с папом вежу, и републику основати, Французи, републикански народ, немилостиво бомбардирају, страшним крвопролитијем освојавају. А Маџарска, која целу Угарску подјармити претендира, а притом с толиким разним елементима народа борити се има, да ли може другојачије проћи? И опет англијски говорник вели, да има дописе из Аустрије, по коима увиђа, да је с малим изјатијем цела Аустрија намерењу, и умешању Руса противна. Овоме се грохотом мора човек насмијати, и уједно чудити, до ког степена може пристрастије доћи, да ли је могуће, да први Англеза муж незна, да је у целој Аустрији, осим Угарске, мир, и да је превага царомисленика бунтовнике угушила, а у Угарској ко је тако слеп да не види, да ни један Славенин, а Румуна много већа част, и сви саски Немци, изузимајући друге, бунтовницима никакав успех не желе, а од тог, као од пропасти, и уништења свог, стрепе. Ово да је исти говорник знао, или хтео знати, заиста неби рекао, да се сви царомисленици у разбојничким четама Хрвата састоје, рачунећи тамо све гореречене народе. Но оваком холости напрегнутима, не може се друго казати, него: Боже, не узми ијм то за грех, јер, не знају шта творе. Кад дакле метнемо у паралелу Млетке и Угарску, она, која је сва тежила за независности, сву је своју надежду саранила; ове, реци, четврта част, је ли могуће, да над остале три части, и два цара одржи победу? А што Англези вичу, престаће као и Французи, кои су викали, и викали, а кад су промукли, ућутали, и сад и сами оно, што нису одобравали, чине. У оваковом случају, од кога толики народа спасеније зависи, нит се ко сме, нити има право, а при садашњим околностима нити се може насилно умешати. Но кад смо се толико упустили, де да што и о војводству, такође части једној царевине пробеседимо.
Од неког времена, и то понајвише од како ђен. Мајерхофер, као војени управитељ, у војводство дође, многа се званија другојачије устроише, и многи се званичници другима заменуше, почести зло слутећи гласови разносе се у призренију тога. Која је најглавнија тој слутњи причина, сваки докучити може, кои садашње стање ствари посмотри, а та је најважнија, што немамо јошт војводу. Што смо га имали, и напрасно изгубили, то је Божиј промисао тако уредио, а што досад другога изабрали нисмо, узрок ником другом приписати не можемо него таком изискивању времена, будући да интересу народа неби одговарало, а многе неповољне последице за собом би повући могло. Јербо што гдекои гласају, да смо преварени (које и у гдекоим новинама налазимо, а имено у 'Славенском Југу') и војводства имати нећемо, то се одбити мора или на недостаточан схваћај праве истинитости ствари, или на какав други недостатак. Јер напротив ко потанко све то развиди, са известности казати може, да је ова слутња неоснована. Да ми Србљи покрај сви наши стуб царства одржавши заслуга, имамо предоста непријатеља, и да нам се од њи као од ватре чувати и на опрезу бити треба, то не опровргавам. А и војводство, да се не позивамо на крв, којом нам је то исто на ново изникло, и препородило се; да се не позивамо на октроирани устав, у ком такође војводство Србија спомиње се, само да се право држимо, које смо не понижени, но слободни задобили (нити је ти права повратак икакова милост), но следством убиточног времена, следством несретне метерниховске системе, која је не само нашег, но хиљаду други народа спасенија живце умртвљала, изгубили – а сад кад дух слободе, дух равноправности влада, кад се народи у стара своја права, ако само изискивању времена сходно одговарају, постављају: сад да га изгубимо, тог богоданог моралног живота лишимо се, то је непоњатно садашњем времену, и само би прошлом феудалном или насилном времену одговарало. То би толико било, кад би другој пре угњетеној земљи одрећи хтели права њена спасителна, као на пр. Хрватској, будући да пре није самостална била, није имала бана, или имала је, но Маџара, била је гоњена примити туђ језик, и т. д.: дакле све то да се одобри, и опет на ново установи. Кад обратимо дух на искање, и управо заповедање времена, где се народ, не силом, но само љубави, и благости себи приљубити може; кад приметимо комешај, из кога пре крепост симпатизирајућа него ли насилност испливати може, а прилика се подаје насилност презрети, и симпатизирању у наручје бацити се; онда се не смемо, и не треба нам се бојати. Овде што се каже у обште, може се и о Аустрији казати. Правда, законитост, и духом времена заданути, млади монарх на нашој су страни; а што нам, ако на опрезу не будемо, и њину бистрост замутити може, то су само сплетке и пакостне намере поједини, но опасни људи. Тако и оно није без цели, што нам се од гдекои заблуђеника пребацивало, да се ми не за Аустрију, но са Аустријом за себе боримо. Но ко види приврженост, и постојано неодступање од законог владаоца, ко види да се од толико времена, у толиким замешателствима, у тако бујним, пристрастијем одвлачећим обстојателствима, никад један случај није показао, у ком би каква гомила незадовољни цара се одрекла, у на страну непријатеља прешла, и тим љагу свом чистом непоколебимом характеру жигосала; ко велим све то види, мора се заплакати, и огорчити, да се онај осуђава, кои би у томе истог осудитеља имао право осудити.
Нама је, истина, војводство известно, и у октроираном уставу свечано изречено, и самим царем подписано, дакле потврђено; но оно се може у гадној, и злобној намери клеветника, и модифицирати; зато треба нам строго пазити, да и најмању промену, суштествености војводства противну, народу ма коим путем, али пристојно, и без увреде каквог лица објавимо, тако исто и вишим властима приметбу учинимо, јербо зло и нехотице увуче се, а кад се заборави, све се већма, и већма укорењава, јача, и множи. Нарочито нам се треба чувати, да научени на пређашње стање, не остане нам војводство и војвода само празно име, но и важност своју нека има на кратко оно, што је, нека буде. Зато будући да само хаљину имамо, а оно што ћемо покрити јошт немамо: јошт границе војводства нису опредељене, јошт није строј унутрашњи устављен, зато, велим, треба нам се напред о том постарати, да се за повереништво тога, за то способни, вешти, и безпристрастни људи изаберу.  С. П.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #2396 on: May 26, 2020, 09:14:04 am »

Србске Новине, бр. 78. од 4. Августа 1849.

Славенство у Аустрији.

'И да нема никакве Аустрије, ми би је морали себи направити.' Палацки бану Јелачићу.

Већ је састављено ново министерство. Аустрија, у којој живе 18 милиона Славена, кои у најгоре и најопаније доба осташе верни царевини, кои стога највећи укор и најгрђе неправде морадоше претрпити, та више од половине славенска Аустрија нема у свему министерству ни једног славенског заступника; јер шта ћемо кад барон Кулмер рођени Хрват није Хрватом, кад Лав Тун рођени Чех – и кои је за Чехе толико писао, није више Чехом? Шта ћемо кад свеможни председник министеријски кнез Шварценберг тако мало мари за Славенство, да у веће министерско не позива ни једног славенског мужа? Шта да очекује Славенство, ако и одсада устраје та непажљивост на народ тако велики и тако заслужни? То су питања, на која ћемо ми одговорити по нашем садашњем стању. Најглавнији узрок ове увреде Славенства јесу сами Славени. Будимо према себи праведни, одкримо погрешке своје, биће нам лакше у напредак чувати иј се – лакше ћемо радити за наш напредак, па да се обистине Палацкијеве речи бану Јелачићу: 'И да нема никакве Аустрије, ми би је морали себи направити.' До сада било је ово само као нека фраза, која ништа не вреди, јер Славени не радише да се обистини његова истина. Славенство и ако је силно, било је најслабије у радњи на грађевини државној, да, до сада не беше ништа више него робље туђе воље, до сада га нико није уважавао, јер није уважавало само себе. Славенство при својој свести, дакле уједињено било би силно у Аустрији, али овако, као што смо сада раскомадани, морамо трпити и највећу увреду.
Не само да различне славенске гране сад су већма удаљене него икада, него се јошт у свакој родише неке странке, које су супрот себе и које слабе моћ народну… То је велико зло, то је узрок, што су на нас мало пазили, што су нас сматрали само као неко оруђе. Погледајмо на Чехе! Једнако се говори да су најдаље дошли у идеи славенства, јест истина, али шта су добили? Пре њиове силе слабило је свађање за ау или оу, сада препирање међу претеранима и старовољцима или онима, кои се држе неке назови-славенске политике. Рецимо истину, свакиј је претерао или у овом или оном смислу, а политика славенска већ није славенска, бар не она, која би требало да јесте па да нас доведе до цели. То се те наследне славенске погрешке, које славенство задржавају да не дође до цели. Где се ради да се сачувамо, да сачувамо народност и слободу, ту нека не стане свако ревење – бар донде док је опасности, ту нека сав народ буде један табор, из којег ће народ својом душевном силом тражити своје право. Ако ништа не учинимо, онда ћемо погинути, учинимо ли, не рече ли се ова и ова политична странка, Чеси или Морављани, Хрвати или Србљи, него у обште аустријски Славени то и то ишту, онда ће нас за цело слушати, и онда ће другчије пазити на 18 милиона Славена.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #2397 on: May 26, 2020, 09:25:47 am »

Јавни поздрав п. ч. нар. ђенералу Книћанину.

По' друге је црне године проуило, од како одлучени од браће наше у непрестаном очекивању горке смрти осећамо не подносими терет оног јадног стања, у ком смо не делателно под оковима они тирана стењати морали, кои су светињу нашу, најдрагоценије благо, народност, газити – а сам јуначки народ србски тиранством своим изкоренити желе.
Обштество је наше, по жарког родољубија своме у покрету народног гибања срећно било познатим окружним своим позивом на остала србска обштества за брижљиво постарање народног утемељења једно између први места у дичном реду прави домородаца заузети; но, на жалост, положајем, и удаљењем своим од остале браће несретно је постало у извршењу великог задатка последње место заслужити. Унутрашње уверење ово, оно је теретно осећање, које је нама за ово, тако рећи, столетне по' - друг' године поднешене, увреде јошт теретније чинило; но у Богу је утеха! и ми у жалостном животу нашем за крваво срце наше ипак смо мелема имали, кои нам је изтрпљивост укрепљавао – шта више, било је магновења, када се народни понос у грудима нашима таковим жаром подизао, да све, и угњетавања заборављајући, крепко уздајући се у благослов праведне ствари наше, - подпуно уверени били смо о сјајној будућноти таког народа, кои се дела народног толиким пожертвовањем подухватио.
Овај је мелем, мили и поштовани господине ђенералу! јуначка Ваша, и једнокрвне браће наше, све толики сами Обилића, дејствена помоћ, којом сте одважно браћи Вашој амо реку Саву примакли, и која нигде посумњати неда, да јуначко србско име у Европи славом увенчано бити неће!
Живили сви код Термопила србски у крепком здрављу, љубави и сугласију, примите усрдно-братински и сасма једноставни поздрав наш у име целог овдашњег србства, јер он је истини излив најчистији чуства: пуно срце мало речи налази, а простосрдачност, најодличнији је карактер правог Србина: зато и опет кажемо: живили! живили!
Ми пак у жељи остајемо, за нас у млађаном војводству проливену крв Вашу, кад и где нужде буде, да благостање дичне домовине Србије над непријатељима Вашима крвљу нашом осветити. С Богом! здравствујте!

У Суботици Јулија 28. п. н. / Августа 9. п. р. 1849.

У име целог Србства:

Јован Димитријевић с. р.
Градоначелник.
Георгије Зарић с. р.
Сенатор.
Петар Стојковић с. р.
Варошкиј физикус.
Јован Христифоровић с. р.
Архивар.
Теодор Прокопчањи с. р.
Велики бележник.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #2398 on: May 27, 2020, 09:07:38 am »

Војводство Србско.
О битки на Мошорину од 11. пр. м. 'Soldatenfreund' ово пише: После крваве битке код Хеђеша станила се јужна војска по окружију тителском, које је због баретина као природан град створено. Велика част силе била је на десну обалу Дунава превезена и ступила је на цернирајућу линију пред Варадин, будући се бојати било, да ће непријатељ гледати са свом силом у Срем да продере. У окружију тителском остану бригаде Книћанина, Марзана и Ланга под заповести ф. м. л. Дитриха, да бране улазке код Мошорина и Вилова и ћуприју код Титела. Ово место требало је брзо докучити, јер у њему могло се мирно и поуздано наступајућим случајевима противустати. Непријатељ се, осим они 6 – 9 батаљона, с коима је изпрва посаду око Варадина подкрепио, и међу Ђурђевом и Жабљом, са једно 40 батаљона, 14 – 16 регуларни и много нерегуларни ешкадрона и од прилике 90 топова, станио. Много дана прошло је у не знатном чаркању; но ми смо били на опрезу, јер бегунци донели су најпоузданије известије, да се непријатељ за великиј бој спрема.11-га из јутра око 4 сата нападне непријатељ у исто време на насипе код Мошорина и Вилова, на свакој точки са неколико хиљада људиј и са много топова. Тамо се борио ђенерал Книћанин, овде полковник Ланг, на челу свои бригада; непријатељ је страховито одбијен и око 7 сатиј из јутра окане се нападања. – Но око 1 сати после подне наједанпут појави се око 15 хиљада људиј са 3 - 4 батерије пред Мошорином и обнове ту нападање тврдо и постојано. Разделивши се на густе пленкарске редове, газили су батаљони трудно преко баре у саразмерним четама, које су на 30 – 40 кораклаја удаљене једна другој следовале. Њиова већа сила допустила ијм је разширивањем фронта прекрилити обрану, а ђенерал Книћанин није имао довољно средства свуда одпор ијм дати. Премда су наши топови смрт у полако ступајуће редове просипали и два србска батаљона стотинама смртоносни танета непријатељу шиљало, зато је опет појединим непријатељском одељењу готово за руком изишло с ове стране утврдити се, кад али у најбољиј тренутак помоћ приспе. Полковник Ланг послао је из Вилова половину кавалеријске батерије и једну дивизију царски драгона у Мошорин. Опустошавајућа ватра ове половине батерије и брзо нападање драгона ствар реши; за час буде ова страна од непријатеља очишћена, кои је јошт многочислене жртве остављао и под обраном наступајуће ноћи натраг повукао се. – Јаук и пискање стотине рањеника, кои нису силе више имали из блата извући се, трајало је до зоре; многи и многи мало по мало утопили су се за свагда. – По једногласном казивању сутрадан пребегши и по изјаснењу више ухваћени официра, инсургенти су око 1500 мртви и рањени имали. Наш је губитак – због обранителног места – 8 мртви и 23 рањени. Док је бој у Мошорину беснио, покушали су Маџари јошт на две точке код Камена и тителске ћуприје пробити. Оба нападања буду са истим успехом одбијена. Крвопролитије овога дана ваљда је непријатеља мало разладило, јер од то доба није се никакво нападање догодило. Ђенералу Книћанину, кои се са шест пута већом силом фанатизирани трупа борио, припада слава овога дана. Похвално јошт треба споменути поручника Навара и Малтцана од царски драгона, кои су управо победоносном решењу много принели.

- Прота карловачкиј, Павле Николић, кои је више пута пред србском војском ишао и ову храбрио, добио је зато од цара велику златну медаљу о ланцу.
- Осуђен бившиј у тавницу Дан. Медаковић, по заповести св. бана слободан је и одпуштен.
- По долазећим известијама Маџари су ови дана опет на ђен. Хајнауа код Темишвара жестоко ударили, и да ђен. Панјутин са своим корпусом није у помоћ дошао, Хајнау би пострадао. Оволико смо за сада разумети могли.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #2399 on: May 27, 2020, 09:23:49 am »

Маџарска.
'Преса почиње већ и на Хрвате нападати, нарочито пак сбог тога, што нису хотели октроиран устав публицирати. 'Преса' вели, да радикалне новине у Хрватској не могу се узети као изражај чуства у троједној краљевини, и да је правиј Хрват и житељ граничарскиј сасвим од те партаје одлучен. На последку 'Преса' и само банско веће куди и о њему овако се изражава: 'Банско веће у данашњем положенију Хрватске игра сасвим дволичну ролу. Претерани нису досад хотели признати државниј устав, но од банског већа изчекивало се, да ће велике интересе земаљске уважити, али баш у оном магновењу, кад му је од бана наложено било устав публицирати, начинио је закључење, које његово намерење изјављује. Банско веће послало је једног депутирца бану, са том молбом, да се публицирање октроираног устава за даље одложи, да се та ствар на сабор оправи, и да се важност њена од закључења сабора зависном учини. – Привремено земаљско правленије дакле формално не познаје своје положење, и прописана правила, и која су условија нужна за целокупност државе, и тако се клања идеама сневане независности, с коима је досад тек једна мала факција пред свет изићи смела.'

Logged
Pages:  1 ... 155 156 157 158 159 [160] 161   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.034 seconds with 24 queries.