PALUBA
July 12, 2020, 08:44:18 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 156 157 158 159 160 [161] 162 163 164 165 166 ... 168   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 262696 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 989



« Reply #2400 on: May 27, 2020, 09:25:50 am »

Маџарска.
'Лојду' са маџарске границе ово пишу: 'У сајузу са материјалним разстројењем земље у Маџарској налази се и морално разстројење, а особито у точки политичног поњатија. Но много скорије него што ће се покварене куће и поглођено имање опоравити, издануће чуства и сирове демократично-социјалистично-републиканске теорије, које су од пискарача у Пешти, Дебрецину и Сегедину предиковане. Ако маса житељства Маџарске у овом магновењу и не схваћа поњатије и значај целокупне монархије, која свима народностима једнака права признаје, јер ни једна народност особено право нема, зато опет та маса скупља се свуда, где је царскиј барјак развијен, и то са правим инштиктом и искреном верности. Чиста политична свест изјавиће се у њима доцније. Само једна прилична на броју и по важности гомила налази се, која је политично изображена, и која о себи може рећи: ми смо добромислећи, а ово су они, кои се сами називају старим конзервативцима. Ово су били Кошутови непријатељи много пре него што се Кошутово име у изван маџарском свету до данашње важности доспело; они су свагда били верни поданици, служитељи престола и старога правитељства, осим тога су пак и данас такови. Но кратко да речемо они јесу и свагда су били добромисленици. Но због тога не треба мислити, да они пре лањског месеца Марта нису готови били неку реформу у Маџарској завести, јер хотели су тако исто као и ондашња опозиција погдекоје старофеудалне ствари из маџарске конштитуције избацити. Оснивајући се на своју у мало речиј изражену лојалну прошлост не увиђају узрок, зашто да се Маџарска не реорганизира по њиовој жељи и поњатију. Но њиова поњатија, жеље и чуства основана су на маџарству; и то не зато, као да су они ради националитете тиранизирати, јер и против тога су они протестирали. Но они би се сами себе одрећи морали, кад би се одпадили од гдекои свои обичаја, н. пр. у званичном положају што се маџарски декрета тиче, кои се шиљу и на онаково житељство, које данас већ изискује, да се његовим језиком ословљава. Тако туже се у Пожуну, да се у првој регименти Сирмаијевиг слободњачког корпуса јако аванџира, јер од веће стране онде се маџарска елемента налази, а не маџарски елементи остављају се натраг; тако исто у последњим школским испитима у Пожуну, веома је маџарство у очи падало премда Пожунци не налазе за нуждно, да се њиова деца у науци маџарским језиком обучавају; тако исто и у Пешти строго легално се поступа и позивају се старе привилегије поред све заповести главног команданта, кои је наложио да се у националном театру кадкад и немачки игра, да би се Немцима, кои већину житељства пештанског сачињавају, и коима су оба театра изгорела, допустило театер уживати. На најгорчије, као што кажу, повређено чуство добромислећи Маџара изражава се у њиовом органу 'Фиђелмези', кои је свом немачком противнику 'Пожунским новинама' не давно рекао да је 'његов' отац у Маџарску као 'хаускнехт' дошао и да се овде за 'хаусхера' угоио. Добромислећиј маџаризам и дан данашњиј не опрашта Немцу, што немаџки чуствује, и то зато, јер је на 'маџарској' земљи кућу стекао, али заборавио је ту маленкост, да је Немац своју кућу своим а не маџарским знојем, и способности сазидао. Ми не можемо онај изражај не споменут оставити, у толико више, што је призлазио од таковог човека, кои је био орган публицистичан конзервативаца. По истом изражају види се, да ти добромислећи Маџари јошт нису у правом смислу добромислећи. Ова ствар ће јошт, и после умирења Маџарске, до колизије доћи и до полемизирања, и неће се предупредити моћи, да се гром грађанског рата и после у немачким, славенским и маџарским новинама не одзовне. Али ова полемија избистраваће поњатија, уверење сазреваће и узбуђиваће чуство собствено, а међутим брига ће бити крепког правитељства, да претераности на пут стане. Онда ће се очи Маџарима отворити, и сазнаће правиј пут, коим корачати морају. Они неће више међу другим племенима прозелите за свој националитет тражити, но правиће у овом прозелите за културу; они ће свој националан театер и своју академију задржати, али онде неће више речи ковати; но оданде ће правиј интерес на благорођавање своје народности, и на изображење Маџара за аустријског државног грађанина садејствовати.
Мудрост правителства подпомагаће душевно и материјално благо житеља маџарски; сила правителства држаће политичну силу Маџарске као год и други аустријски провинција на једној точки, и тим ће Маџарима као год и другима суграђанима пресећи пут гибања а међутим напредовање материјалног и душевног благостања допустиће да се тим њиове силе на искушење метну, аплицирају и развију, а да се оне једна против друге и против државне владе неуправе.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 989



« Reply #2401 on: May 28, 2020, 08:35:00 am »

Чешком 'уставном листу' из Пеште 21-г Јулија између осталога следујуће пишу: 'Веома је смешно читати, како кореспонденти из Пеште из недостатка новостиј најпразније гласове хватају, у лепе иј хаљине уобуку, и тим после срећу по свету кушају. Опомињаће се јошт, како су ове новине у Марту говориле о некој шизми, која је дебрецинску дијету у раздор бацила; шта се онда није говорило о енергији Њариној, да се од Кошута одвоио, и да је навалио на помирење са царским домом. А то је све само басна била! Сад доказују да је Семере таку исту ролу играти почео. Његова резигнација, растројење републиканског министеријума, бегање Кошутово са Аулићем и повратак монархичне правленија форме сад су у разговору. И то је све само сујетна басна. Кошут и његова партаја, ђенерали, хусари и хонвиди држаће се сложно до последњег магновења. Маџарска ће се тући до последњег издисаја. Може ли се и помислити, да ће људи, кои немају ништа изгубити, но напротив добити, борбе се страшити. Може ли се помислити, да ће когод од президенства, отечествобранителног одбора и од губернаторства тако наједанпут и својевољно раставити? У том се свакиј вара, кои мисли, да инсургенти држе своје стање за дешператно. Они се све једнако ослањају на Бога маџарског и на добру срећу, која иј под Виндишгрецом на једној длаци из свију опасности изнела. Између хиљаде овако мислећи нема ни десет, кои верују на абсолутну и не избежну погибељ. Немојте се дакле дати обмањивати гласовима о неслоги, раздору и покајању у непријатељском логору. Ратна буктиња гореће дотле, док се силом не угаси.'


'Пожунске новине' пишу да су Маџари при последњем нападању своме из Комора освоили више пароброда с муницијом, провијантом итд., 2-3000 комади говеда, неколико топова и другога оружја, и осим тога јошт да су много војника заробили. Отели су такође и две војене апотеке, и више лађиј са разним житом, које су ц. кр. лиферанти у тамошњиј предел довезли. Четири батерије царска војска није могла избавити, но је такове заглавила, а људе и коње спасла; но оставила је на пољу бојном и касу једну са 40.000 фр. ср. Сва штета може изнети преко 2 милиона. Не зна се известно, ко је овде Маџаре предводио, једни веле Клапка, а другиј Аулић.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 989



« Reply #2402 on: May 28, 2020, 08:41:42 am »

Ф. ц. м Јулијус фон Хајнау: Известије о заузећу Сегедина. 21. Јулија одредио сам, да бригада Симбшен, која је предње страже код П. Сатисмаса имала, предузме рекогносцирање до непријатељски обкопа, да се тако осведочи о сили непријатељској, и да мотри на движеније његово, кои је, као што се гласало, већ почео одлазити из Сегедина.
22-га дакле Јулија ђен. Симбшен предузме ово рекогносцирање, но како обкопи, тако и стариј Сегедин на десној обали Тисе нађе од непријатеља празан, и у јутру око 8 сатиј град поседне, док је притом после подне и пешачка бригада Јаблонска стигла, и друге важне позиције заузела.
У тврдињи нашло се подоста џебане и ране. У болници било је 379 болесника, међу коима 22 аустријанска официра, и 100 људиј од стражимештера до простака.
Пре него што сам ушао у град, дочекала ме је депутација. Тероризам бунтовника починио је и овде много зла, јер су многи житељи побегли.
Тако сам дакле без сваког одпора заузео овај важан положај, кои ми осигурава другиј низ целу средњу и дољњу Тису. Одлазак Гиона (маџарског ђен.) ништа ми не смета, да учиним савез са јужном војском под ф. ц. м. Јелачићем и надам се, да ћу за кратко време то и постићи.
24-г Јулија у 4 сата после подне наредио сам, да бригада Јаблонска, и једна част Бригаде Бенедека навали на непријатељску аријергарду, која је била на левој обали Тисе, једна част топовничке резерве подупирала је ову навалу.
Ф. м. л. кнез Лихтенштајн управљао је ово предузеће са великом вештином. Почем су непријатељски топови нашом претежнијом ватром, ућутати морали, заповедим, да два батаљона бригаде Јаболинска на лађама иза Сегедина пређу и непријатеља на левој страни нападну.
Јуначко наше топништво одважно се је показало, а особито ракетисте, кои су Новиј Сегедин, где се је непријатељ снажно бранио, за кратко време запалили.
Велика ватра причињавала је страшно позориште. Кад је непријатељ почео остављати свој положај, пређе бригада Бенедиктова преко, потера га из Н. Сегедина и поче мост правити; непријатељ гоњен од места до места, изгубио је 1 топ и много људиј, које су наши заробили.
До на вече у 8 сатиј била је већ цела мостовна тврђа у нашим рукама, кад је непријатељ на ново навалио.
Ђен. Бенедикт, кои је као и увек, са особитом храбрости предњачио, рањен је пушчаним танетом, но сасвим лако.
Ја сам послао један батаљон руске дивизије к Н. Сегедину, на подкрепљење. Ф. м. л. кнез Лобковић примио заповедништво над целом војском, која се је на левој обали Тисе налазила. У 10 сатиј у вече била је мостовна тврђа сасвим у нашим рукама; непријатељ се је на даљини топомета повукао.
После поноћи начињен је већ био мост преко Тисе, и тврђа је мостовна многобројним топовима начичкана.
24-г Јулија у јутру започе опет непријатељ из 4 батерије жестоку ватру на тврђаву мостовну просипати, ваљда зато, да себи осигура своју ретираду, и препречи да не иде наша војска за њиме у потеру.
Већ данас креће се првиј војениј корпус у Макову, да непријатељу ретираду препречи. Трећиј војениј корпус прећи ће будуће ноћи код Кањиже преко Тисе.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 989



« Reply #2403 on: May 28, 2020, 08:45:47 am »

Ердељска војска имала је 11-г пр. м. код Сент-Ђерђа са Бемом знамениту битку, о којој је ф. м. л. Клам-Галс следујуће известије поднео:
Кад је руска војска из брашовског окружија отишла, навалиле су 8-г Јулија две колоне на наше предње страже код Сент-Ђерђа и Усона; и след тога стали су код Илијефалве. 9-г и. м. навалили су на сдружену војску, и десном крилу претила је погибељ да ће га обићи. Ради тога изиђе наредба, да се наши преко Алуте натраг повуку, и целиј корпус ставили су наши код Маријенбурга. 13-г како свитати стаде, кренула се споменута војска преко Арокпатока и Илијефалве против непријатеља; у ово последње место стиже војска у 4 сата зором. Почем је све било за нападање уређено, ударила је војска на непријатеља, кои нас је на згодном месту (за њега) дочекао. Бој се започео с грувањем топова, кои су растерали поједина одељења непријатељски хусара; непријатељски топови, понамешрени по равницама, заћутали су. Предње страже биле су савладане, и сада је имала настати борба с главном силом тамошњи инсургента, и протерати иј јуришем с њиови лепи позиција. Трећиј батаљон Пармове, неколико кумпанија надвојводе Карло-Фердинандове, и другиј батаљон Бјанкове регименте, кои је полковник Штутерхајм предводио, ударили су с бајонетима на непријатеља и отерали га с места. Бој је трајао до 11 сатиј, и огорчење све је већма расло. Инсургенти су хтели, да пут к нашој војсци с бајонетима себи прокрче, но слабо су успели, јер је војска наша војска не покретно стајала. По свршетку битке, повуче се војска наша из стратегички разлога преко Алуте, да може на Брашову мотрити. У том боју било је непријатељске војске до 12.000.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 989



« Reply #2404 on: May 29, 2020, 09:19:32 am »

8-г т. м. делила је руска војска под Клам-Гласом мејдан са инсургентима, кои су држали четири утврђена места, а имено: Талмач, Боицу, Ротентурм и Карантену. Бој је трајао од 6 – 11 сатиј у јутру. Од непријатељске силе било је у ватри до 2000 момака и 8 топова. Но због положаја места, нису ни Руси могли велику силу развити; исход боја био је тај, да су Руси инсургенте разбили и до границе иј влашке гонили. Онде су се до 1000 момака, 3 виша и 28 нижи официра, предали турској војсци, која је онамо границе чувала. Ухватили су 300 Маџара, а остали су се у шуме разбегли. Осам топова, које су инсургенти са собом возили, као и сва муниција и оружје, Русима је у руке пало.
У том боју погинуло је од руске стране 10 момака и један официр, а рањени су 48. 9-г и. м. ушао је ђен. Лидерс у Сибињ. Житељи су га лепо примили и радостно дочекали. У осталом уништио је више одељења инсургента, како су се која где с војском руском ударила. У свима дојакошњим војничким операцијама у Ердељу изгубио је Бем 28 топова, доста пушчаног праха и муниције, и најпосле до 3000 момака, нерачунајући овамо оне, кои су кућама поутицали.


* Scene aus dem öſtreichiſchen Lager bei Preßburg.jpg (608.79 KB. 1342x918 - viewed 10 times.)

Ђен. Гротенхелм послао је следујуће известије у Беч:
8-г Јулија стигла је у наш гл. стан вест, да су се 6000 Маџара са 3 топа приближили Текендорфу, 5000 са 6 топова к Н. Сају, одакле су угрожавали, да ће пробити и разрушити варош Бистрицу. 9-г пошао ијм је ђен. Гротенхелм на сусрет. Код Ида нашао је на маџарскиј предвој, кога је чак до Текендорфа протерао, - а у једно је одаслао и ђен. Медисављевића с једним оделењем к Н. Саи, одатле су Маџари већ одавно отишли били.
Инсургенти повукоше се натраг к Сас. Регени, где иј је лепо дочекала преко Дедрада изаслата руска колона. Маџари, видећи се у невољи, стадоше тако брзо бежати, да су иј само танета руски топова гдегод достићи могла. Руси су иј гонили све до Кертвељфаја.
Непријатељ је том приликом изгубио 50-60 мртви и 95 заробљеника. Ми напротив имали смо 4 мртва и два рањена, међу коима и гроф Сметов од савојски драгона. Од инсургента разбегло се којекуда барем половина, а остало кренуло се из М. Вашархеља преко Балшавашара у С. Ђерђ.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 989



« Reply #2405 on: May 29, 2020, 09:25:18 am »

13-тиј билетин оперирајуће руске војске. Гергеј био је 18-19. на путу од Ваца к Ђармату ђенералом Ридигером, чрез капетана Хрулена и ђенерала Саса, гоњен. Кад ђен. Грабу о овом непријатељском повратку јављено буде, дигне се са 18.000 људиј из предела горски вароша Кремнице и Шемница к Ђармату. У Сугању дозна, да се Гергеј к Лошонцу повлачи, где би требало да се налази. Ђенерал следовао му је тамо преко Алтсола. Док су ова три руска корпуса 10. Јулија јошт главним путем од Пеште к Ђенђешу ишла и 14 сатиј од Мишколца а 19 од Фора у даљени били, могао је Гергеј до главног пута код поменуте друге вароши доспети и прелазак преко Тисе одма удејствовати. Кнез Паскијевић заповеди четвртом војеном корпусу да непријатеља гони; трећиј пешачкиј корпус морао је великим путем напред ступати, и непријатељу што за леђима оперирати; другиј корпус буде у Тиса-Фиред одређен, где је 15-г Јулија ћуприју преко Тисе наместио.
Овако јавља 13. рускиј војениј билетин. 'Преса' на ово даље примечава, да је Паскијевић већ 21. Јулија главниј стан у Дебрецину имао, да са 2 пешачка корпуса против В. Варада оперира и ђен. Грабе да инсургентима под Гергејом узастопце следи. Опет се говори, да се Гергеј близу велики батретина код Намења на таком месту налази, која је немогућно напасти. – Ђенерал Остенко-Сакен деташирао је своје резерве у горске вароши, у Токај и на главниј пути према Пешти. – Главна сила инсургента држи се дуж обале реке Мориша и Феиркереша код Арада и Беле. Инсургенти, кои су из Коморана одважниј јуриш учинили, већ су се опет у град одвукли, да свој врло богати грабеж на сигурно место оставе. Корпус, кои од Пожуна и Алтенбурга под командом ф. м. л. Нобили к Ђуру ступа, код кога ђен. Кицоја једном бригадом управља, исчекива се у Ђуру. – Почем је маршал Паскијевић дознао, да се Гергеј иза Шаја против ђен. Грабе држати мисли, то оправи 4-тиј корпус из Мези-Кевезда у Мишколц, с налогом, да се са Грабом саједини, Гергеја нападне и за Тису претера. Да би се ова операција подпомогла, крене се сам маршал 18-га Јулија са другим корпусом у Папу, а трећиј је корпус поставио у Есегу, где се на Тиси мост направи. 19-га дозна маршал, да Гергеј, не дочекавши нападање, иза Тисе одвукао се; у следству тога заповеди ђен. Сакену, кои је из Кошице долазио, да у Токај иде и тамо прелазак поседне; од своје пак стране кренуо се из Папе у Есеге, пређе тамо преко моста Тису, дође 20-га у Ујварош а 21-га у Дебрецин. Ову је варош држао један бунтовничкиј корпус од 18.000 људиј са 40 топова под Нађ-Шандором, кои – решивши се на одпор – своје батерије напери и на ступајућу руску авангарду страшну ватру проспе. Али многе 12-фунташке батерије, које су инсургентима на супрот постављене биле, одговорише њиовој ватри тако успешно, да непријатељ, уплашен у исто време кавалеријским нападањем мусулманске регименте и Радецкови хусара и јуришећим колонама пехоте, нагло је леђа окренуо. Цео један хонвидски батаљон био је посечен, 12 топова је отето и 2000 људиј заробљено. Затим се отишло инсургентима у потеру.


* Nagy-Sándor József.jpg (247.81 KB. 694x822 - viewed 8 times.)


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 989



« Reply #2406 on: May 29, 2020, 09:35:50 am »

14-иј рускиј војени билетин. Ђен. Грабе, гонећи Гергеја, био је 9-га Лулија у Алошону, 10-га у Ласонцу, где је наишао на одилазеће маџарске задње страже, а 12-га у Беи код Гемера, где је непријатељскиј траг изгубио. Гергејова главна сила, на 30.000 момака са многобројном артилеријом, 11-га Јулија заузела је тврдо положење на брдима код Мишколца на левој обали Тисе. Ђен. Чеодајев напао је Маџаре 4-тим корпусом. Дани 11-га, 12-га и 13-га Јулија проведени су са изменљивим успехом с обадве стране у вишекратним бојевима, понајвише из тешки топова. Гергеј 14-га остави своје положења и крене се к Токају. Чеодајев није га гонио. Паскијевић прешао је истога дана преко Тисе код Фиреда и 20-га дође пред Дебрецин. Главна сила инсургента под Дембинским, Месарошем, Дежегиом и Фетером стои код Арада на Моришу, и очекује подкрепљења, која из Ердеља имају доћи на ову точку операција. Првиј аустр. корпус под Шликом 23-га после врло трудног марша преко Сенђеша и Вашархеља у првом сукобу аустр. гл. војске код Макове стои такође на Моришу. Руска војска под Панјутином и аустр. резерва под Хајнауом стои у Сегедину. Другиј аустр. корпус посео је Кањижу и пошто се са баном саједини, ступаће к Темишвару. Два руска корпуса под Паскијевићем оперирају пред В. Варадином. Ђен. Гротенхелм стои у Самош-Ујвару а ђен. Лидерс у Прошу на Моришу. По томе дакле саједињена руско-аустријска војска ступа на подобије зракова к Араду, огњишту непријатељском.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 989



« Reply #2407 on: May 30, 2020, 08:54:57 am »

- У Пожуну се силна војска искупила, од куда се 27-га пр. м. опет кренула к Коморану. Из Галиције у Маџарску прелази све једнако нова руска војска.
- Споменута у прошастом листу известија о задобивеним победама у Ердељу следујућа су: 19-г пр. м. била је битка код Шесбурга; трајала је од 9 сатиј у јутру до 6 сатиј у вече, и свршила се коначним поражењем предводитаља инсургента Бема. Као трофеи овога важнога дана задобивен је сав пртљаг Бемове војске, каса, сви планови и писма, једна почестна сабља и кола Бемова, коњаничке и пешачке заставе, више топова и много оружја. Око 1000 иј је покрило бојно поље и 500 људиј заробљено је. И сам ђен. Бем у мало што није пао у руке једног честитог козака. Један козак позна га по његовој белој бради и баш је копље на њега турио, али Бем као муња утече и спасе се.
У битки била су од царско-руске војске 3 батаљона од храбре лублинске регименте ма 2100 момака, 100 козака и 4 ешкадрона храбри насавски улана.
Ђен. Лидерс до 21-г т. м. гонио је Бема; у колико је успео, известије ништа не каже, - тај дан био је у Удвархељу.
Каса поглавице инсургента Бема пуна је била све сами звечећи новаца, и то се може узети за знак, да је намеравао земљу оставити.
На жалост овај за царско-руску војску тако славниј дан стао је једне драге жртве. Ђенерал Скаријатин, исто тако племенит као и храбар, био је при рекогносцирању кад је битка започети имала, једним непријатељским танетом у лево плеће погођен, и после два сата испустио је своју јуначку душу.
Војениј корпус ф. м. л. гр. Клам-Галаса коначно је разбио непријатеља, кои је његово напредовање препречити хотео. 20-га Јулија између главне колоне овога корпуса и два непријатељска батаљона са 8 топова дошло је до битке у кругу преко горе Њергеша до Касон-Ујфала. После борбе од два сата разбегли су се бунтовници куд кои, но на равници код Суснада сустигни иј коњаници, и ту које посечени које похватани буду. Отет ијм је један топ и мого пушака. Остали топови, као и једна част разбијене војске спасла се у горама око Белена. Истога дана једна побочна колона под ђен. Копетом отела је од непријатеља 7 топова, сву рану и више кола са џебаном и т. д. Четири батаљона разсута су на сва стране.
Овај дан био је добра лекција за Сикуле, јербо су ребели били под Галом Шандором. Они се нема ништа више бојати.
Ф. м. л. Клам-Галас са својом војском иде од победе на победу к поузданој цели ослобођења Ердеља.
У теснацу Оирошком нема више ни једнога маџарскога солдата. Победоносниј марш ђенерала Клам-Галаса тако је ребеле убезекнуо, да су се у горе поразбегали.
Осим ови победа јошт је и полковник Ајслер инсургенте у долини Мориша до ноге потукао и отео од њи 6 топова; а рускиј ђен. Хасфорт иј је коначно поразио између Рајсмаркта и Милбаха. 500 бунтовника леже мртви на бојном пољу, а 1200 иј је заробљено. Град Карлсбург је ослобођен.
Овог часа добили смо приватно једно известије из Букурешта, које све преднаведене победе потврђава и додаје на концу, да је ђен. Лидерс мислио у Банат сићи, али како су се Сикули показали на молдавској граници, морао је тамо отићи, да тај предел очисти, како га неби иза леђа узнемиривали. Обшитније у следујућем листу.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 989



« Reply #2408 on: May 30, 2020, 09:05:24 am »

Србске Новине, бр. 79. од 6. Августа 1849.

Пре десетак дана рекли смо, да ће се пострадавша браћа у свој завичај скоро повратити. Тако се и збило. Маџари оставили су своје зимушње гнездо Дебрецин, оставили су Сегедин и друга места, и повлаче се једнако к Ердељу ближе. Нема више изгледа, да ће моћи опет са Варадином у саобраштење доћи, и Бачку с Банатом на ново освоити. Као што се из досадашњи њиови војени движениа видити даје, Маџари само два главна плана имати могу, т. ј. или ће све једнако пред царским војскама узмицати и покушати, да ли се могу јошт једанпут у горњу Угарску бацити, и онда ново позорје рата започети, или ће се, ако ијм то пође за руком не пође, у Ердељ повући, но и онде у којем стесњеном окружију све насртаје дочекати морају. Ово се последње види, да је највероватније, јер у горњу Угарску не могу се лако бацити, јер би ијм с једне стране за леђи обишла многобројна руско-аустријска војска под маршалом Паскијевићем и Хајнауом, с друге стране множтво резерви руске војске непрестано из Карпата долази, и тако би Маџари између две велике и неизбежне ватре били. Највероватније је, да ће се цела маџарска револуција концентрирана у Ердељу скрушити морати. – Поуздано се говори, да се Гергеј са великим корпусом Русима предао; ако се јошт ово обистини, онда ће целом маџарском бунту пре крај бити, него што смо мислити могли.

Београдски дневник. Варош наша свакиј дан све тишиј изглед добива. Страниј свет – браћа наша , кои су од опустошавајућег огња маџарског к нама избегла и код нас прибежиште нашла, како су сад предели њиови од непријатеља ослобођени, враћају се кућама своим. Знаменита част већ је отишла; до кои дан сви ће нас оставити. Прекјуче је у цркви нашој после богослужења наместник и парох тарашкиј Јован Чокрљан држао благодарствено слово, где је у име свега избегшега народа, а нарочито свештенства србскога из војводства благодарио како светломе књазу и правителству нашем, тако и свему грађанству овдашњем и житељству отечества нашега за братско усрдије, коим су код нас у невољи њиовој примљени били. Слово ово саобштићемо читатељима првом приликом. Ми одлазећој браћи желимо срећан пут, молећи Бога, да ијм у помоћи буде тешке ране извидати. Наше усрдије, коим смо иј невољне предусрели, нека приме за братску љубав, која се у нама никад угасити неће.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 989



« Reply #2409 on: May 31, 2020, 10:08:37 am »


* Oesterreichischer Soldatenfreund.jpg (218.16 KB. 800x600 - viewed 10 times.)

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 989



« Reply #2410 on: May 31, 2020, 10:09:47 am »

'Oesterreichischer Soldatenfreund' о операцијама досадашњим сајужене аустријско-руске војске садржава следећиј чланак:
Једва је месец дана прошло, од када је сајужена аустријско-руска војска операције офензивне започела а већ су важни резултати докучени. Схватимо овде на кратко главна магновења ови операција.
Регуларна сила инсургента (ландштурм и Сикуле нерачунећи овамо), износила је око 170.000 људиј.
Међу овима било је за Ердељ употребљено 25.000.
За обрану Карпата између Левоче и Бартфелда 20.000.
Друга војена одељења заузела су једну од Вага преко Коморана к Темишвару, Дунав и Тису попреко пресецајућу линију, која је од Маџара за темељ операција заузета била.
Трупе њиове биле су намештене овако:
Код Вага налазило се 40.000 људиј под Гергејом.
Код Ђура 25.000 под Клапком.
Код блатног језера око Фелдвара Аулић са 15.000.
Око Сегедина и Суботице 35.000 под Перцелом и Гијоном.
Код Темишвара и Арада 18.000.
Насупрот овима стајале су две царске армаде:
Аустријска армада, са руском Панјутиновом дивизијом, под ф. ц. м. бар. Хајнауом око Пожуна.
Руска армада под маршалом кнезом Варшавском код Дукле у Галицији.
Аустријска армада са Панјутиновом дивизијом концентрирала се брзо на левој обали Дунава и ступала је к Ђуру. Бадава је покушавао Клапка да се одапре. Он се повукао под заштиту дунавске ћупријске тврђаве пред Комораном у један обшанчен логор, ког је Хајнау са своја четири корпуса следећи, одма цернирао.
Руска армада у исто време преко Дукле прешла је Карпате, распудила је за обрану теснаца бреговити опредељени 20.000 инсургента, и заузела је Кошицу.
Кад се поглед на мапу баци, види се, да кад би Гергеј аустријском војском заниман код Коморана остао био, руска војска главна, од Кошице долазећа, преко Јегре и Хатвана на центрум непријатељске операционе линије управо оперирајући, морала би исту линију продерати, Пешту и Будим заузети, а расцепљене силе инсургента од части морале би у Коморану усамљене остати, или би морале странпутице пут к Тиси заузети.
Диверзијом једног руског корпуса на Дебрецин и магновеним задржавањем остале војске у Мишколцу, коловође инсургентски превариле су се у правој намери руског војводе.
Дембински је одељења, која су од Карпата Руси протерали, наместио између Алберта, Цеглида и Солнока у самом центруму заузете операционе линије.
Гергеју допало се остати у свом обшанченом логору код Коморана. Он је намеравао овом позицијом и вишекратним, а особито 22-г Јунија учињеним нападањем противстојећу аустријску армаду задржати, не мислећи на то, да своим собственим закосњавањем извршења од кнеза Паскијевића заузетог плана ускорава.
Већ кад је рускиј маршал преко Шајова к Мезикевежду ступао, овде су тек инсургентске вође сазнали своју погрешку. Они су закључили једном комбинаторном операцијом из Коморана преко Солнока своје саједињење код Ваца удејствовати.
Гергеј, да би пред аустријском војском своју праву намеру затајао, учинио је 29-г Јунија из обшанченог логора један нападај, а међутим са својом главном силом пошао је на Острогон, а ноћу опет са својом војском заузео је пут к Вацу, да би онде могао пре долазка руске војске доспети  и са Дембинским сајединити се, кои је већ у истој намери од Солнока преко Јасбериња и Алберта онамо пошао био.
Маршал Паскијевић имао је главниј стан у Ђенђешу са 2-гим корпусом, 4-тиј је био острагу код Каполоне, 3-ћиј напред код Хатвана, кад је своим од Ваца до Соба распростртим патролама о маршу непријатељском 2-га Јулија у вече извештен био. Одма је добио заповест ђенерал Сас, да са једном коњаничком бригадом к Вацу пође, остала кавалерија по могућству такође онамо ступа, и њега подпомаже.
Пешачки корпуси били су овако раздељени:
3-ћиј корпус морао је хитро преко Асода к Вацу, Гергеју на сусрет, марширати.
4-тиј корпус морао је из Каполоне на Ђерђеш полазити, и противу Дембинскога фронт начинити.
2-гиј корпус међутим морао се код Хатвана наместити, и по обстојателствима 3-ћем или 4-том корпусу за резерву служити.
Овим брзим и разумним диспозицијама план инсургента био је осујећен, и за сваку случајност све приуготовљено. Две непријатељске војске, Гергеја и Дембинског, биле су руском силом раздељене, и руски војвода могао је једном од ове двоице, ако би се кои усудио ударити, са већом силом противустати.
Гергеја труд, 3-г Јулија кроз Вац себи пут прокрчити, није успеха имао, премда је мало по мало до 30.000 људиј са 70 топова у ватру довео против слабе, само 3 регименте коњаничке и 18 топова бројеће руске авангарде под Сасом. Гергеј оставивши свој план, похитао је ноћу 4. и 5. на отвореном путу преко Балаша-Ђармата, да Лошонц за своју ретираду употреби.
Заузеће Ваца 5-га Јулија једном пешачком колоном 3-г руског корпуса и брзим гоњењем аријергарде Гергејове до Балаша-Ђармата, где су му 2000 људиј заробили, ускорило је ретираду Гергејову.
Ђенерал Грабе, кои је из Алтсола к Лошонцу послат био, предупредио је, да се инсургенти у рударске вароши не баце. Преко Римасомбата, кои је већ 7-га достигнут и остављен био, Гергеј је брзо и не уредно преко Рима-Сеча и Путнока к Тиси отишао.
Ни Дембинског корпус није био срећнији. Овај корпус је пошао преко Солнока, Алберте и Јасбериња. Авангарда прве колоне од 6000 кавалерије приближила се Хатвану, но била је достигнута код Тура ђен. гр. Толстој, са губитком је после одбијена и преко Нађ-Кате гоњена била. Будући су у исто време и аустријске прве колоне из Будима напред ступале, зато Дембински окренуо се к Сегедину, да би се сајузио са трупама, које у јужној Угарској оперираше.
Taко је цељ операције руске главне војске постигнута. Пешта и Будим пали су. Цела земља до Тисе опет је покорена. Силе инсургента, на две стране раздељене, остале су усамљене и странпутице ретерирајући преко Тисе спасење своје траже. Обадве царске војске у Будапешти добиле су нов тамељ за операције. Сад скупа напредујући, на Токај и Сегедин бачене инсургенте разделиле су, и у овом положењу удобном приликом са већом силом исте напасти и уништити намеравају.
Ова мисао владала је у операцијама обадве војске. Њиова движенија била су следећа:
Хајнау оставио је једном корпусу цернирање Коморана, послао је ђен. Шлика на Солнок, а он сам правио је движеније преко Кечкемета и Суботице к Сегедину.
Кнез Паскијевић оставио је гонити Гергејов корпус преко Солнока, Римасомбата ђен. Грабу, кои је одма корпусом ђен. Сакена подкрепљен био, кои од Кошице долази.
Своју главну силу рускиј војвода разделио је овако:
4-тиј корпус пошао је на М. Кевежд, одакле по могућству имао је подпомагати код Мишколца или Гергеју на сусрет преко Чече к Дебрецину поћи.
2-гиј и 3-ћиј корпус послани су брзо на Порослов, прешли су преко Тисе и заузели су Тасафиред с намером бацити се на Гергејев корпус, ако би се од Токаја приближио, или дочекати инсургенте, које би Хајнау од Сегедина отиснуо.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 989



« Reply #2411 on: May 31, 2020, 10:21:25 am »

Војводство Србско.
Постојавши одбори по разним местима, већ једва и по имену суштесвујућега војводства, сада су свуда укинути, и старе су влaсти опет постављене. Главниј одбор, или правителство, које је патријарх иза себе оставио, истина јошт у Земуну постои, али без сваке функције, и тако је остављено да само у себи изчезне. Воспостављене старе власти не уважавају више пасоше србске, које су постојавши пре одбори, као народне власти, издавали, но свакиј путник мора имати немачки пасош. У Панчеву, како га је царска војска заузела, издао је заповедник исте некакву прокламацију, на немачком, маџарском и хрватском језику. Сви други народи, па и сами бунтовници удостојени су да ијм се њиовим језиком говори, само Срби то не заслужују, па јошт у њиовој кући. Шта више од, Срба у Панчеву, кои се из бегства враћају, одузима се и њиово приватно оружје. Чујемо, да се Белоцркванци противе у обштину своју примити изселивше се бивше Србе. Ово су факта, која нам поуздани људи приповедају. Ми иј саобштавамо без сваки примечанија, но свакиј нека сам такова прави. Једино, што у оваковом стању, као искрени пријатељи народа, Србима препоручити можемо, јест: да се сили покоре и стрпљиво очекују повољшање судбине своје. Свака је сила за времена! Овако остати не може, остати несме. Свака пак у садашње доба демонштрација била би највећа несмисленост, и тек би само већу несрећу за собом повукла. Народ је наш много пострадао, сада му треба спокојства, да се колико толико опоравити може. Приклонимо се судбини својој, и тражимо мира, па шат кадгод увиде властници, да Срби за толике жртве, и поред толики обећања и узакоњене равноправности, такову неправду заслужили нису, и да с њима треба човечније поступати. Шат се једанпут и испуни царска реч. Мир и тишина – то нам је сада најважније.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 989



« Reply #2412 on: June 01, 2020, 09:07:48 am »

'Славенски Југ' о затвору Дан. Медаковића следујуће пише из Земуна: 'На првиј онај чланак правителственог 'Позорника', коим се Медаковићу издајство царства и народа намеће, хтео је Медаковић путем штампе јавно одговорити. Он је већ и рукописе, у коима је настанак 'Напредка', његово делање, узапћење, узрок престанка и одговор на онај чланак 'Позорника' потанко разложио, дао био у посао. Његову намеру аудитор Рајачић докаже војеној команди, и у суботу 23-г пр. м. дође војена комисија, те нађе исте рукописе, покупи иј и Медаковића у тавници стави. Том приликом, вели дописатељ, и мене на путу зауставе, рукописе моје (нека пређашња сачињења и мисли) покупе ми, ставе ме пред војену комисију, и после дугог испита пусте ме слободна, рекавши ми: да ме је сад на лако прошло, но више да не пишем, јер ме може скупо стати.
На ово 'Сл. Југ' примечава: 'Дотле се дакле већ дотерало у бедном војводству, да се не само слобода мненија него управо слобода особе самовољно гази – па на очиглед комисара централне владе. Овај јединиј пример може отворити очи свима оним заслепљеним, кои нису себи рукама очи покрили, јер за ове не има лека. Сада знамо већ шта нас чека; предвиђамо благодати и нама намењене.'
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 989



« Reply #2413 on: June 01, 2020, 09:08:57 am »

'Позорник' пише следујуће из Мошорина под 29. Јулија: Ђенерал Книћанин послао је у прошлу недељу 7 коњаника србијански преко Бачке у Суботицу и Сегедин, да провиде, како је тамо, и да се известе о нашој и руској војсци. Ноћас нам дође командант ти путника, србијанскиј официр, натраг, и то сам прeко Баната и казује, да је срећно кроз Бачку свуда прошао, и друштво своје оставио је у Суботици код тамошњи грађана као госте; каже затим, да су се сви грабили за њи, ко ће пре кога к себи добити, да га угости. Овај истиј официр пође у Сегедин, и ту не нашавши ђен. Хајнауа, пође за њим у Банат, и чак га са главним станом нађе у Ловрину, 4 сата близу Темишвара, и јуче у 3 сата по поноћи пошао је отуд натраг и ноћас к нами приспео. Једно одељење царске војске јуче је већ стигло у Кикинду. Маџари сви беже стрмоглав и из Баната, повлаче се Араду и Лугошу. Пре неколико дана била је велика битка код Н. Кањиже и Сирига, где су наши Маџаре страшно потукли. Маџара је много пало, каже истиј наш путник, кои је туда пропутовао, и да леже мртва телеса као снопље.
Видио је и Русе, кои такође у Банат марширају и казује, да су врло весели: марширајући певају путем песме црквене. Похваљује артилерију њиову, као и коње, да је то све у најбољем реду. Каже даље, да су се сви Маџари из Сегедина разбегли, но сада се стотинама кола опет враћају. Руси њи по путу ваљано предусретају. Многи се на то љуте, но Руси ваљда знају шта чине.

О нашем Книћанину 'Загр. нем. новине' пишу следујуће: 'Са ђен. Книћанином и под њим борити се радост је за сваког солдата јужне војске; његови таленти, његова храброст, његов управо јуначкиј дух и увек једнака љубведостојност његовог бића, направили су га љубимцем свију. – По званичним известијама у војсци св. бана има 7000 болесника.

О последњој битки код Темишвара јошт немамо подробнога известија; толико само као поуздано говори се, да би Хајнау за цело битку изгубио био, да му није Панјутин са својом дивизијом у помоћ дошао. Сва се известија у томе слажу, да је руска помоћ решила битку. Маџаре је у овој битки предводио Дембински, и кажу да је и он сам рањен. Маџари су се после битке одвукли к Лугошу, куда је Хајнау за њима отишао. Војска св. бана напредује у Банату и већ се сајузила са војском Хајнауа.

Људи, из Темишвара долазећи, приповедају страхоте, које су тамо за време маџарске обсаде претрпили. За све време обсаде није ни један дан прошао без бомбардирања. Једанпут се пуне три недеље дана без престанка – и дању и ноћу – бомбардирало. Предградија су сва разорена, а град не може се познати: ни једне куће или зданија у њему нема, које не би било ђулетима прорешетано. У последње време већ ијм је у граду и ране било и не стало, - најпосле су коњско месо јели, и да јошт за кои дан није дошла царска војска и од обсаде иј ослободила, морали би се били предати.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 989



« Reply #2414 on: June 01, 2020, 09:38:36 am »

Прелазак
Зарије Јовановића Чиче
у шајкашкиј батаљон, и србскиј стан на Јарку.

У најновиој нашој историји највећиј је појав после мајске скупштине 'Чичин прелазак у шајкашкиј батаљон', кои је тако знатне последице за нашу народну ствар имао, давши јој своим срећним излазком силу живота и сталниј правац. – Од колике дакле важности мора бити описаније једног за нас тако знатног догађаја? И ако ја себе због мои мали сила за тај посао позваним и неосећам: ипак то обстојателство, што осим Чиче, кои сада под земљом труне, и мене, бившег његовог ађутанта, никоме другоме нису многе најважније ствари овог догађаја познате, – принудило ме је да се тога посла примим, тим пре, што су ме за то многи, писањем најновије наше историје занимајући се пријатељи молили, што сам ја одвећ слабог здравља, и што би, у случају смрти, вечна грехота и за нашу историју грдна штета била, ове ствари собом у гроб понети. Са оним чуством, с коим смртниј човек пред вечну истину стати сме, описао сам ја овај догађај, као што следује.


* Зарија Јовановић Чича.jpg (97.22 KB. 400x600 - viewed 13 times.)

Кад је маџарско министерство осим Чарнојевића, – кои је много раније кр. комисаром наименован био, – и Саву Вуковића за изванредног свога комисара они земаља наименовало, где понајвише Срби станују, и кад је исте земље, поглавито пак шајкашкиј батаљон под прекиј суд ставило: није главном народном одбору ништа друго остајало, него шајкашкиј батаљон, а у једно и себе у одбранително стање поставити.
Народа се нешто у Карловце сабрало било, но понајвише с дрвеним оружјем; због чега се на брзу руку по Срему позив на оружје учини. – Барута пак свега ни једна цента у Карловцима било није.
Док је народ на позив гомилама у Карловце врвио и за своју ствар највеће одушевљење показивао: главниј је одбор, по нужди, остављен од свију србски синова, кои су вишиј војениј чин носили, Ђорђа Стратимировића, на понуду његову, за свога војеног поглавицу изабрао, давши му на тај чин своје пуномоћије и представивши га као таковог у дворани сакупљеном наоружаном народу.
У исто време, у истиј час буде и Чича, кои је на позив свога зета, члана главног одбора, Димитрија Манојловића, у Карловце дошао, за команданта војске, у шајкашкиј батаљон полазеће, наименован, нужним пуномоћијем снабдевен, и као таковиј подчињеној му војсци од Ђ. Стратимировића представљен, кои се тога часа, то јест пред вече 24. Маја 1848., с војском од 400 људиј, међу коима учитељ Арон Новаковић, Стеван Скокић, поглавице провинцијалаца, и ја Чичин ађутант налазили смо се, на своје определење крене, Дунав под банстолом пребродивши.
Исту ноћ дође војска до Ковиља, и Чича, учинивши наредбу, како ће се иста преко баре и Дунавца превести и на обали истога за преноћиште станити, оде са мном у Ковиљ, да даље наредбе учини. Овде одма писмо напише проти Папићу у Жабаљ, где му јавља да је војска дошла, с тим, да што више наоружаног народа у Жабљу сакупи, где ће он другиј дан, то јест 26-га, доћи, и онда с војском Јарак заузети.
По овоме вратимо се војсци на обали Дунавца, и од многа хода утруђени предамо се на црној земљици покоју. Чича је одмах заспао, но ја срећом народа нашега неимадо сна, и могах на жуборењe пазити, које је у народу све веће бивало, што се зора већма приближавала, и које најпосле у саму вику буне пређе; – на коју ја без душе у народ отрчим. Кад јест, имаш шта и видити. Од целе војске само сто побуњени људиј, кои се, које због свога малога броја, које поплашени од неки из села, хтедоше натраг вратити, – и већ иј је половина у скели била.
Премда је од овога случаја зависио срећниј излазак Чичина предузећа, а од овога цела народна ствар: зато ћу истиј мало обширно описати.
Као што се војска није могла на једној скели уједанпут преко Дунавца превести: тако се није на једно место ни на преноћиште станила. Једна, и то већа част отиде у село, а друга остане крај обале Дунавца. Ова за одлазак оне у село није знала, – и док је ноћ била, није свој малиј број примечавала. – Међутим долазили су неки из села, кои су, или из своје простоте, поплашени од свои официра, или можда од ови и наговорени, одвраћали војску од предузетог пута, казивајући, како је обрстлајтнат Молнари, враћајући се из Варадина, исто вече у њиовом селу био, и њима казивао: 'Како смо ми сви у Карловцима бунтовници, кои против цара и његове воље идемо,' и т. д. свакојако трудећи се, да народ у селу од своје у Карловцима народне власти одврати. – И ово је велико дејство на војску имало, особито кад помислимо, да је она све преко Дунава за маџарско сматрала; толико је пре брат брата слабо познавао, – да војска свога вођу пре тога познавала није, – да је редко кои два фишека барута имао, – најпосле, кад је, приметивши у зору свој малиј број и незнајући за ону у селу војску, за цело држала, да је иста ноћу у рит натраг побегла. Ја кад видо шта је и шта се хоће, скочим у скелу, и почнем иј од повратка одвраћати; но они се недадоше ни осолити. Бадава сам ијм казивао, да се небоје, да су ово браћа наша Шајкаши, граничари, као и они понајвише што су, да се ми нећемо бити; молио сам, преклињао и опомињао на мајску скупштину, да несрамоте себе и народ свој, најпосле сам оружјем претио, – све бадава. Онда у очајању отрчим к Чичи, кои јошт спаваше, и кажем му шта је овамо. Чича као опарен ђипи и одмах у народ отрчи, кои се долазком његовим мало умири, бар толико, да је човек говорити могао; и Чича народ у толико склони, да је из скеле изишао, и у војничкиј се ред ставио, с намером, да га саслуша. Чича, кои је овим ствар у пола постигао, – јер се мир сасвим готово повратио, – толику силу ред и поредак и на најраздраженије духове има, – стане на узвишено место, и поче ијм говорити, на покорност  опомањујући, коју су му заклетвом завештали. И кад при свему томе неки из гомиле непрестајаху викати: 'нећемо, нећемо'; онда Чича да ми своје пуномоћије, које почем ја јавно прочитам, он громким повикне гласом: 'Ви видите какву неограничену власт ја имам, – но при свему томе слободно може свакиј из глиде изићи и ићи куда хоће, ако са мном неће; – ја му нећу ништа. Јер као што сам ја слободно за народ пошао, слободно хоћу да ми и војници следују. Силовати никога нећу; но нека се нико неусуди друге бунити, вичући за све: 'нећемо', ако му је глава мила.' Све бунџије умукоше, и мир се у целој војсци поврати; – које кад Чича види, радостно главом добошару знак к полазку даде, неостављајући баш много времена к промишљењу.
Добош забубни, и војска научена покоравати се гласу његовом, у највећој тишини почне селу марширати; – и тек што смо се селу приближили, ал' ево ти оне у селу преноћивше војске. Глас радости загрми међу овима нашима, кои се пре тога за остављене сматраше.
Кад је сунце на истоку првима зрацима своима земљу поздравило: онда се и друго сунце са запада шајкашком батаљону указивало, – сунце слободе. – И то је била војска, пред којом је Чича ишао и србскиј се барјак вио, која је 25. Маја ступала упарађена у село Ковиљ, певајући песму слободе: Устај, устај Србине! Звона у један мах на црквама загрмише глас радости, јављајући своима вернима долазак наше војске; – и народ је браћи својој на сусрет гомилама трчао. О! како је брат брата радостно дочекао! Сузом му је и радост и тугу своју казивао, која му на срцу лежи. Све је ту једно било: једно срце, једна душа, и једна жеља: слободе и васкреснућа србски права. – Пред сеоском кућом станемо, и царскиј барјак народному придружимо. – Пред крчмом стајале су старе сеоске поглавице, и множина скупљеног народа, које Чича најпре братским речима поздрави, и онда придода: 'да ијм за сада само толико рећи може, да је његов с војском долазак дело главног народног одбора у Карловцима, које ће њиову и народа србскога срећу донети. Зато он сваког пријатеља обштег добра, кои у њему вере има, позива, да се војсци придружи', – на које буде с громким 'живио' са свију страна одпоздрављен. – После овог се војсци, која из свога реда излазила није, вина и ракије давало. – Народ се међутим војсци гомилама придружавао, понајвише с дрвеним оружјем. – Војска је потом у војничком поредку из села изишла, пут свој к Сент-Ивану узевши.
Овако је народ војску свуда, од села до села, дочекивао, и од Чиче овако поздрављан и на оружје позиван био. Овако се свуда народ гомилама војсци придружавао. – Из Сент-Ивана узме војска свој пут к Вилову. На ћуприју пред селом изиђе пред војску од шајкашке батаљоне комаде послана депутација: аудитор Раић и обрстлајтнант Молнари, да војску о намери овога пута упита. Чича одговори: 'да он иде као царскиј човек са царским људма, за цареву ползу, чији барјак собом носи; – за сада толико, а више, кад на пијацу тителску дође. Он као пријатељ долази, и пријатељском се нада дочеку; но да је кадар и готов и свако непријатељство достојно дочекати.'  – У Вилову се војска од свога брзог хода мало поодморила, па је потом на колима пут у Тител предузела.
Пред Тител дошавши, смотримо издалека оне исте посланике; – на које сви с кола поскочимо и на Чичину заповест у бојниј поредак се ставимо, напунивши наше пушке. Међутим дођу посланици с оним истим питањем, – и буду од Чиче с оним истим одговором опет одпуштени; – а ми, у обичном војеном поредку стављени, у 1 сат по подне 25. Маја уђемо у Тител, где се на сред пијаце станимо.
Овде Чича војску у масу четвероуголну стави, са запетим пушкама, готову за бој и од неколико свои војника у висину подигнут, топрв је сад намеру свога полазка воинству и народу следујућим јасним гласом изјавио: 'Војници и народе шајкашкиј! Главниј одбор, кога је народ на мајској скупштини опуномоћио, да његова на истој скупштини донешена закључења у живот приведе, послао ме је, да с вами шајкашкиј батаљон, ову твоју народе! милу постојбину, коју су Маџари, без свака права и узрока, под прекиј суд ставили, у стање обране поставим и непријатељу на сусрет изиђем; - и на тај конац дато ми је неограничено пуноимоћије. (Које, почем јавно прочита, даље продужи:) Следујући моме определењу, дошао сам овде, да топове изиштем, или, ако ми се самовољно недеду, силом узмем. – Војници и народе! сада је наступио решителниј час: за вас војници! да ме делом о вашој верности уверите, које сте ми заклетвом завештали; - а за себе народе! да свету покажем: волиш ли вешала или слободу. – Сада о војници и народе! управља цео народ србскиј очи своје на нас, да види, јесмо ли жене, или србски јунаци, достојни славе праотаца наши, кои нежалимо крвцу своју за слободу и милу нашу домовину пролити.'  - 'Хоћемо, хоћемо', и 'живио' био је обштиј одговор, кои је воздух са свију страна просецао. Онда изабере Чича неколико стари граничара Сремаца, а и мене, да као посланици батаљоној команди одемо, и 8 трифунташки топова са града, кои се на лафетима налазе, изиштемо, с тим уверењем, да ћемо иј, ако нам се својевољно недаду, силом набавити.
Док се све ово у србскоj воjсци догађало, и шаjкашка je батаљона команда своje чинила. – На глас долазка србске воjске рeшила се са силом jоj на сусрeт изићи, – али jоj глас у воjсци и народу ненађе одзива. Посланици, коje je пред србску воjску изаслала, донеше jоj неповољниј одговор а јошт неповољније гласе: о успеху србске војске, и о великом народном участију. При свему томе наумила је крајност употребити, и топовима се улазку србске војске у Тител противити. – Топови буду у тајности више Титела код барутане постављени. – У то и решителниј час наступи, – и обрстлајтнант Молнари, коме је обрштар због слабости здравља пре тога команду предао, позове воинство и народ на обрану; – ал' и једни и други одважним гласом одговоре: 'да неће против браће рођене оружје дизати; – које Молнара, а и многе друге, као громом порази.
У овоме страдателноме стању налазила се шајкашка батаљона команда, када је србска војска у Тител улазила; – и ми, Чичини депутирци, нађемо у батаљонској канцеларији сву господу официре, међу коима и тобож болна обрштара, сасвим духом клонуте; – а кад с поискивањем нашим на среду изиђемо: готово присуство духа изгубише, и са страхом питаше: 'шта са топовима намеравамо?'  – На које ја као чудећи се том питању, одговорим: 'Но, да се у нашим границама од Маџара бранимо, кои су толико продрзљиви били, да су и шајкашкиј батаљон под прекиј суд ставили.'  Они на ово одговоре: 'да јошт на њи званично о том дошло није', – и после дугог међусобног разговора даље продуже: 'да они сами исте топове потребују; јер се и они, као царски људи, Маџара од стране Бечкерека боје, против кога су готови увек се бранити.' Граничари, колико су прости, опет су лепо на ово одговорили: 'да је сада време опасно настало, и да су они сами ради да се бране; јер се ни у чију толико, колико у своју прама цара верност неуздају.' На ове, највеће неповерење изражавајуће речи, трудили су се господа официри нас о својој прама цару верности, и прама народу љубави уверити. – Често би ја почео говорити, – но увек би се господа на старце граничаре, као на своје обично ијм покорне људе, обраћали, и њи да говоре позивали; – најпосле ја готово силом реч узе: 'Господо моја! рекнем ијм, царство је уступило Маџарима границу, и командирендер Храбовски већ се овима покорава; – а Храбовски је ваш војениј старешина, ваш малиј бог, кога ви морате слушати, ако желите вашој заклетви верни остати, – осим ако му покорност одкажете; – које ако учините, нами ће јошт милије бити. Ви ћете дакле Храбовскоме, а с овим маџарском министерству, можда и против ваше воље, служити. – Ми смо пак слободан и само једном цару оданиј народ. Нас војничка заклетва невеже. Ми дакле можемо следовати гласу срца нашега и преке нужде, тим више сада, када је цар Беч морао оставити, све до сада учињено порекавши, дакле и уступљење војене границе. Ви дакле господо ако нећете с нами, а оно немојте против нас.'  Премда на ово нису могли ништа одговорити: опет су захтевали, да њиове речи Чичи саобштимо; – на које се већина наши склони, – и ми Чичи одемо. Овај и недочека крај нашег разговора, већ повиче: 'идите и кажите, или топове, или за два минута заповедам војсци палити.' – Господа официри чувши од нас ове речи, пребледе као крпа, и по кратком међусобном разговору, одма нам поискивани 8 топова дозволе. – Обрстлајтнат Молнари, пре тога највећиј Чичин непријатељ и гонитељ, бојећи се сада праведне освете, поче плакати и граничаре преклињати, да му ништа нечине, јер је увек он пријатељ Срба био, и т. д. и једва се на многа наша уверавања умирио. – Ми од Чиче будемо на ново за муницију послани. – И ову су нам испрва одрицали, изговарајући се, да немају готови фишека, и оно мало што имају, да сами требају, – најпосле опет се одваже, да нам по 2 фишека на свакиј топ даду. Но кад Чича незадовољан с овим одговором, своју претњу понови, склоне се по 8 фишека на свакиј топ дати; – и обрстлајтнант Молнари са јошт некима од господе официра, похита сам Чичу о томе решенију известити и поздравити га.
Чича задовољан видити своју вољу испуњену, заповеди пушке одапети и к земљи спустити, – и дозволи г. Живку Крестићу, и другима местним старешинама, војску вином и хлебом понудити; – а сам оде, од мене праћен у крчму крај Тисе, где се преобуче.
Ја наскоро затим добијем налог да лафете, муницију и све за покрет у ред доведем. – Лафете нађем у највећем непоредку. Због тешке свакидашње препреке готово се сасвим разсуле, – а шине и други окови попадали. Точак од једни под топом сасвим се сломио. – Док сам све ово у ред довео, муницију и остале војене потребе набавио, стало ме је доста и труда и зноја. – Старе изслужене топџије, Шајкаши, грабили су се за посао и отимали, ко ће с топовима ићи. – Вредно ће бити да споменем следујућиј разговор између мене и једног старог топџије: 'Господине! рече ми, мало је оно муниције. Ово није једној ватри ни на зуб. Слушај ти мене; ја сам био на Француза. Него ишти ти јошт. Лажу курве да немају. Та имају пун магацин. Само нареди, а ја ћу донети; ја добро знам где стои.' Ово ми и други рекоше, но ја, неразумевајући ствар, одговорим: 'Бре док се осам топова по осам путиј опале, ми ћемо иза Будима бити.' Толико сам, признајем на моју срамоту, ја, Чичин ађутант, и тада друго у војсци лице, о бојевима разумевао.
Пред вече тога дана крене се наша војска са добивеним топовима, бандом војничком и ускликом народа испраћена, путем мошоринским, и ноћу приспе срећно у Жабаљ; – а ја сам јој следовао, чим је точак на лафети заоставшег топа готов био.
У Жабљу застанемо, слава буди проти М. Папићу, пуно село оружани Шајкаша. Овде нам у јутру 26. Маја дођу два царска официра, као депутација из Варадина од Храбовског, која се одма Чичи пријави и захте, да узрок свога долазка јавно народу изјави. На ово буду одведени на сред жабаљске пијаце, и један од њи, Хрват родом, попевши се на столицу, почне народ србским језиком за узрок и намеру овога покрета питати, с тим обећањем од стране командирендера, да ће се све праведне жеље народа испунити, ако се само одма мирно кућама вратимо и на миру пребудемо. На ово ја ухитрим Чичу, највише зато, да му више времена за одговор дадем и јасним гласом, да ме је свакиј чути могао, рекнем: 'да смо ми од наше народне у Карловци власти послани, да своје границе заузмемо и себе од тероризма маџарског до последње капи крви бранимо, и од тога пре одустати нећемо, док од исте противниј налог недобијемо. Зато нека се командирендер како у смотренију тога, тако и осталога, на исту обрати. Јер ми сада само њу за нашу власт признајемо и почитујемо.' Народ је на ове моје речи своје задовољство на разниј начин изјавио, – које је своје дејство на посланике имало. Чича је у своме одговору моје речи повторио, и јошт к тому додао: 'да ће народ у своим границама само онда мирно остати, ако се прекиј суд, како над Новим Садом, тако и над осталим Србима укине.' По овоме доручковали смо заједно са посланицима код проте, где смо се о обичним стварма разговарали. У путу рече ми на само онај официр Хрват, кои је говорио: 'Држите се, и што сте почели, продужите. Та и ја сам Хрват, и ја желим народу и цару добра.'
Кад посланици одоше, а ми за њима око подне 26. Маја са целом војском, која је преко три хиљаде износила, на Јарак. Онде, где се пут жабаљско-новосадскиј и каћско-темеринскиј скршћава, и за леђи шуму Будисаву има, усредоточио је Чича свој главниј стан, кои се из целе сремске и шајкашке по избор војске састајао, и два трифунташка топа имао; – и то је место народ после чадор назвао. – Остале шајкаше разделио је по компанијама дуж целог Јарка до Госпођинаша. Свакој капији дао је поред топова и нужно подкрпљење у војсци, која је на друмовима, к капијама водећим, у сходном растојанију лежала.
На прастарим обкопима негдашњег великог римског народа вио се сада србскиј барјак. – Овај троугаљ, кои је кључ три најбогатије земље: Баната, Бачке и Срема, био је сада у србским рукама, заједно са шајкашким арсеналом, где се поред 120 топова силна муниција и оружје налазило. – И тако је дакле Чича срећно решио најглавнији задатак, од излазка кога је цела србска ствар зависила и свој стални правац добила.
Ова је сва горенаведена војена расположења Чича одмах по долазку војске чрез мене чинио, – која су тако брзо удејствована била, да је Јарак, тако рећи, у један мах на све стране војском поникао. – Трудан је ово посао био, за Чичу, тако и за мене, јединог онда извршитеља његови заповестиј. – Ал' шта се неби онда с овим народом, са овом крепком вољом учинити могло?
Кад смо ми у највећем послу били, дође после подне (тога дана) једна депутација од стране Ново-Сађана, и г. Радивој Стратимировић у име исте стао је говорити, од прилике: 'да ли ћемо се ми одбранително у нашим границама држати, или мислимо даље ићи, и ако, из ког узрока? Ако њи ради: то да останемо; јер они су на миру и под заштитом закона, – које би се стање нашим долазком морало пореметити, и они се свакој беди изложити.' Да је ово говорено било, нетреба да спомињем. Чича по нужди на то одговори: 'Да је њему права срећа и благостање сваког Србина света ствар, – и што он радио буде, уверени нека буду, да ће само у томе интересу бити. Тако он за главно условије своје дефензиве поставља јединствено: укинуће преког суда у њиовим и осталим србским областима.
Депутација ова оде; ал' у истиј мах ево опет градске, од стране Храбовског, – онај исти официр Хрват са јошт једним постарим штабсофициром. Ова депутација, почем је опет без успеха народ на мир и одлазак кући опомињала, изјави најпосле: да је командирендер Храбовски пристао на жељу народа: прекиј суд у Новом Саду и Бачкој укинути. Но премда то у његовој власти нестои: нада се ипак код комисара Чарнојевића, кои се код њега у граду налази, (будући је на глас нашег долазка тамо отишао), постигнути; које док небуде, моли народ да у своим границама с ове стране Јарка пребуде. На Чичино обећање оде иста депутација.
Но на скоро врати се са другом, новосадском, – која нам јавља: 'да је решеније комисара Чарнојевића о укинућу преког суда у Новом Саду већ обнародовано, и то на основу Чичина обећања, да ће се он у том случају дефензифе придржавати. Због чега она – депутација, благодарна на овом његовом делу њиове слободе, – моли га уједно, да од своје речи господар буде, и ни једном војнику преко Јарка прећи недопусти; – које се и обећа.
Новиј Сад, кои је под тероризмом маџарског вандализма стењао, и за живот свога србскога житељства свакиј час стрепио: сад је, премда за кратко време, опет душом дануо. – Благодарни ново-садски Србљи, немогући јавно у обштем делу участвовати, шиљали су својој браћи разне ствари у јелу, пићу и одећи, и новаца, – и трудили се свакојаким средствима неугодност њиовог логорског живота ублажити, и обшту ствар колико толико подпомоћи.
На неколико дана по долазку нашем на Јарак, дође г. М. барон Јовић под чадор Чичи, као посредственик од командирендера Храбовског послан, – кои га је, вели, умолио, да нас од незаконитог нашег пута одврати, уздајући се, да ћемо њега, као Србина, пре послушати. Почем се дуго сујетно трудио, да нас о томе увери, – најпосле при полазку, као тобож случајно, упита Чичу за његов карактер, и то на сасвим лукав начин. Он Чичу није могао у тању жицу дирнути, – и овај сиромах збуњено одговори: 'Ја сам невино официрске чести лишен, – које сте ваљда чули.' – 'Опомињем се,' рече Јовић, 'него,' придода лукаво, 'то се може поправити;'  – које речи са особитим и многозначећим погледом попрати, – и на то у разговору с другима натраг оде.
Сиромах Чича! овде му се миг за већу и сјајнију службу давао, која би му изгубљену војничку чест повратила, – кои је пак његово поштено срце презрело, као рођен војник, лишен војничке чести, није ли управ живота лишен? Колико је дакле Чича морао свој народ љубити, кад се овом јавном и јасном понудом није хтео ползовати?!
Међутим се линија наше војске код Гата и Чуруга, чак у Тису повуче. – Сила је наше војске свакиј дан растла. – браћа наша Србијанци гомилама су под барјак свои буљукбаша долазили. – Свака 3-ћа мушка глава у шајкашком батаљону морала је војник бити. У случају нужде и друга се, на кратко време, позивала; – а на обштиј глас ландштурма, ког би морали на обрану потрчати. – Осим Чиче, народног полковника, било је на чадору мањи народни официра: капетан Арон Новаковић, човек здравог разума и пун одушевљења, кои је у доцнија времена на Јарку једну славе достојну делателност развио; обрлајтнант Аврам Цвеић, и лајтнати: Алекса Цвеић, Гавра Новаковић, Пера Ђорђевић, и ја, Чичин ађутант. – Коменданти поједини оделења били су на Чуругу нар. капетан Иса Давидовац; на Гату код Надаља нар. лајтнат Беквалац; – а коменданти компанија били су, или служећи, или понајвише изслужени стражмештери. – Изслужени шајкашки топџије извршавали су своју дужност, не само у овом стану, но и у сваком другом.
Овако се стан на Јарку налазио, кад се другиј дан Духова ф.м.л. Цан с војском регуларном и у бојниј поредак стављеном, Јарку од стране Новог Сада приближио. Наше су предстраже одмах долазак непријатељске војске уочиле, и Чичу о томе у своје време известиле. Заповест је на то од Чиче била: 'да се непријатељ ближе топомета Јарку непушта, а ако би се он, на учињену му опомену, опет приближавао; да наши из топа пале; – иначе повода боју да недаду, ни у преговоре какве ступају, већ да парламентера одмах к њему допрате.' На скоро затим појавио се један официр као таковиј, од наши праћен. Он је у име ф. м. л. Цана захтевао: да се наша војска разиђе; – на које му се гордо одговори: да то бити неће. Он оде, – но наскоро опет дође, захтевајући њиовој војсци пролазак к жабаљској скели, – које му се такође одрече.
Међутим нас пуцњава топова на Карловцима увери; да је ово код нас само демонштрација војничка, која нас на своме месту задржати жели. При свему томе у овим околностима нисмо ништа за помоћ онима учинити могли, а да се опасности неизложимо. – Кад пуцњава топова на Карловцима престане: тада се и Цанова војска натраг повуче. Дух је наше војске овом приликом, особито кад је над Карловцима, овом њеном Сиону, густиј дим усмотрила, готово необуздан, био, само за осветом и бојем дишући. Војска се једва у миру задржавала, и негодовала је што је без боја прошло.
Са долазком Чичиним на Јарак престало је у шајкашком батаљону свако јавно дејствовање стари компанијски властиј, – а на њиово место ступили су у живот народни одбори. – У овим околностима било је критично положење господе царски официра; – но Чича, као човек, кои срца и увиђења има, био је штедљив прама њима; – но у исто је време бодрим оком њиове кораке пратио. – Његова је рука слободна, а савест чиста од оне праведне, но сувише строге казни, која је по прекој нужди браћу Молнаре постигла. – као што је неограничену власт имао, могао је, како је хтео, увређену своју невиност осветити. Но он шта је чинио? Кад смо му једном страх и плач обрстлајтната Молнара, (кои је пре тога Чичу највећма гонио,) приликом поискивања топова показаниј, приповедили, одговори нам ова благодарна душа: 'Мени је народна ствар, која ми се ваверила, сувише света, него да би моју личну њој предпоставио и заборавио, да сам ја сада поглавица једнога народа, кога чест треба да ми је милија од живота.' – Исто је тако и онима одговорио, кои су се трудили Чичу на освету противу капетана Тота побудити, кои је касације и свеколике Чичине несреће узрок био. – Противу овога су и честе тужбе Чичи долазиле, као да с Варадином у неком споразумљењу стои, куда у тајном послу неком, готово свакиј дан, по једну од свои кћериј преко Темерина шиље. – Но овде је само сумња била; – и Чича би пре против свакога другога у овим околностима какове мере употребио, него против Тота, свога самртнога непријатеља. – Све, што је Чича овом приликом учинио, била је штедљива опомена, и то по поштеноме Славенину, економичком обрлајтнанту Никовици, Тотовом у служби другу. – Исто тако заслужује да се спомене како је Чича с Тотом, кои му је једном на подворење под чадор дошао, штедљиво поступао. Његова приликом овом показана гостољубивост, у границама свога достојанства, може се правом великодушности назвати.
Чича, овај страх и трепет јавни народни непријатеља, овако је са своим личним – непријатељима–, у време највеће своје силе и снаге, поступао.
Ја свршујем историју: 'Чичина прелазка у шајкашкиј батаљон и први дана србске војске на Јарку' са чуством радости и жалости, – радости, – јер предадо вечној успомени највећу (негдашњу) Чичину и народа србскога, с ове стране Саве и Дунава, славу, – сећајући се уједно мои најрадостнији дана у моме животу; – а жалости, – јер у заман тражи моје жељно око, да усмотри сада сјајну звезду ове историце, која је до скора на србскоме небу више Чиче; – – он удаљен од отца и мајке, брата и сестрице, рода и милог завичаја, у туђинској лежи земљи. –
Јов. Д. Станимировић. (1851.)

Logged
Pages:  1 ... 156 157 158 159 160 [161] 162 163 164 165 166 ... 168   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.037 seconds with 24 queries.