PALUBA
January 19, 2021, 10:39:14 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Upozorenje za sve članove
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 166 167 168 169 170 [171] 172 173 174 175 176 ... 195   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 308554 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 569



« Reply #2550 on: July 24, 2020, 08:49:46 am »


Англија.
'Daily News' саобштава једно писмо Кошута, писано из Видина 8-га Септембра лорду Палмерстону, из кога се види, да правителство турско издају бегунаца Аустрији и Русији није баш тако безусловно одбило, као што су известија из Цариграда гласила. Кошут приповеда, да је пре, него што је на турску земљу ступио, само пак зато, да отуда у Англију отиде, порту прво, да би јој сваку неприлику поштедио, запитао, хоће ли она њега и његове другове примити, и могу ли они известни бити, да ће ијм султан заштиту дати. У одговору добио је уверење, да ће бегунци бити добродошли гости и да ће падиша пре 50.000 свои собствени поданика жертвовати, него допустити, да ијм се и коса на глави повреди. Бегунци су били добро примљени, и у Видину пуне 4 недеље, чекајући на заповест из Цариграда о њиовом даљем путовању, као гости султанови надгледани. И посланици Англије и Француске уверили су иј о своме участију, а и сам султан, као што је познато, прво захтевање Русије и Аустрије, да иј изда, одбио је. Но будући је једно писмо цара Николе у Цариград дошло, и у следству тога добегшим Пољацима и Маџарима по куриру од турског правителства јављено буде, да ће иј све, а имено Кошута, грофа Казимира Баћања, као и ђенерале Месароша и Перцела, издати, ако на мухамедизам не пређу; то 5000 христијана постављени су у алтернативу, или на губилиште ступити или своју веру оставити. Он (Кошут) великом је везиру, колико је можно било, лепим начином одрекао да не пристаје на то, а скупа се и на Сир Стратфорд Кенинга и ђен. Опика обратио, да иј заштите од овога дела тиранства. Он је у осталом дознао да је то све само интрига против министерства Решид-паше и да непријатељи последњега намеравају натерати га да иј изда, да би тим њега у очима народа понизили и приморали га да службу остави. Истина је, да је у великом савету, кои је 28. и 29. Августа држан, после бурнога саветовања вишество дивана за издају, а вишество министерства противу исте изразило; да истина коначно закључење није учињено, али министерство се у следству догодившег се сукоба мненија побуђеним нашло, покушати пут спасенија из ове неприлике горе споменутом, бегунцима представљеном алтернативом. Кошут тражи сада да докаже, да би Турска издајом бегунаца против свога собственога интереса радила, будући би тим безсумњено изгубити морала симпатију образоване Европе, које се ипак пре или после у решителној борби са Русијом, која наступити мора, мање него икад лишавати може. Он с тим закључава, да своју и свои другова судбину под покровителство лорда Палмерстона ставља, а истога скупа моли да заштити његову, јошт у Маџарској налазећу се супругу, мајку и децу.
'Globe' саобштава својеручно писмо цара Николе, послано по кнезу Радивилу султану у смотренију маџарски бегунаца. Оно овако гласи:
'Револуционарниј елемент задављен је; рат у Маџарској је окончан. Ја вам шиљем мог ађутанта,кои ће вам предложити разна поискавања, која имају за цељ осигурати одржање мира.'   
Султан је на то по Фуад-ефенди овај одговор послао:
'Ваш ађутант искао је, да се издаду маџарски бегунци; ово је поискавање таково, да баца мржњу између Вас и мене. Ја молим ваше царско величество, да о овој точки не настојавате.'
'Daily News' пише: 'Поручник Казман, кои је носио Кошуту једну адресу, вотирану му у митингу Mary –le Bone кад му је већ у Видину у руке предао, вратио се у Лондон. Он је донео више писама од официра пољски и маџарски, и сви потврђују учињена бегунцима предложења да на ислам пређу.
Ми имамо пред нашим очима, вели једно од ти писама, три прилике, или ћемо видити више христијана принуђени к исламу прећи због смртне претње две христијанске владе; или видићемо увређене и разјарене Турке због нашег одрицања на нас нападати, или ћемо видити како ће нас Русија однети поред наши живи сила. Жао ми је то додати, вели друга кореспонденција, да Бем самцит, удовлетворавајући својој старој мржњи против Русије примио је представљење посланика турског.
У последњем пак писму, од 19-г Септембра, командант пољске легије, ђен. Висоцкиј, између осталога ово вели: 'Ми нећемо оставити ни религиозну ни политичну нашу веру. Макар се ште догодило, ми нећемо закаљати пољско име.'
Гласало се, да су хиљадама на ислам прелазили; ово се не потврђује, но само њи 2 до 3 стотине то су учинили, и то прости солдати и нижег чина официри. Ти сви, кои су на ислам прешло, нису били подвргнути великим церемонијама. Ови солдати понајвише ступиће у царску гарду, а гдекои употребиће се за обучавање коњаника.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Аустрија. 'Преса' из поузданог извора јавља, да је цар заповедио, да се јошт на смрт осуђеним официрима маџарске војске смртна казан опрости.
Француска. Кажу да је турскиј посланик у Паризу добио депеше, по коима њ. в. цар Никола при свом захтевању од Турске непоколебим остаје, не попуштајући ни најмање.
Турска. 'Журн. д. Д.' јавља, да ће се пољски бегунци из Видина преместити у Шумлу, а маџарски остати засада у Видину; за италијанске пак бегунце, које нико не истражује, порта се спрема да иј у страну земљу оправи.


* Stratford Canning.jpg (292.67 KB, 818x908 - viewed 61 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 569



« Reply #2551 on: July 24, 2020, 08:56:30 am »

A tizenhárom aradi vértanú arcképe:

 1. Damjanics, János (1804 - 1849)
 2. Vécsey von Hajnácskö, Karoly Graf (1807 – 1849)
 3. Pölt von Pöltenberg, Ernst (1807 - 1849)
 4. Dessewffy von Csernek und Tarkeö, Arisztid Graf (1802 - 1849)
 5. Schweidel, Josef (1796 - 1849)
 6. Knezich, Károly (1808 - 1849)
 7. Aulich, Ludwig (um 1792 - 1849)
 8. Kiss-Elemer-Ittebe, Ernst von (1800 - 1849)
 9. Török, Ignaz (1795 - 1849)
10. Nagysándor, József (1804 - 1849)
11. Lázár, Vilmos (1815 - 1849) 
12. Lahner, György (1793 - 1849)
13. Leiningen-Westerburg, Károly Graf (1819 - 1849)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Арадски мученици.jpg (270.93 KB, 1135x796 - viewed 19 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 569



« Reply #2552 on: July 24, 2020, 09:07:45 am »

Србске Новине, бр. 113. од 12. Oктобра 1849.

Aустрија.
По предложењу врховног заповедника војске у Маџарској, ф. ц. м. Хајнауа, благоволио је цар официрима инсургентске посаде у Варадину, кои су на милост и немилост царској војсци оружје положили, исто помиловање поделити, које је дано официрима посаде Коморана по капитилацији од 15. Септембра. Само се она лица од ове милости изузимају, која су због особити преступљења на испит узети морала.
'Лојд' јавља, да је њ. в. цар издао заповест, по којој се сви царски официри, кои су код Маџара служили, имају помиловати.
'Преса' јавља, да је правителство, 'из важни узрока' закључило за одузете Кошутове банкноте никакву накнаду недати.
Цару је предстала једна словачка депутација и молила га, да би земљу њиову круновином установио. Цар је одговорио, да ће скоро изићи закон о организацији Маџарске, где су наредбе у овом призренију изражене.
Од похватани хонвида 60.000 иј је узето у царску војску. Аустријске војска може у време рата подићи силу од 650.000 момака.

Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 569



« Reply #2553 on: July 25, 2020, 10:04:13 am »

У Бечу. 4. Окт. Ови је дана св. бан захтевао држати конференцију између повереника хрватски и србски. Ту се предузму два питања:
1.) Које да буду границе војводства?
2.) какав је тај савез између троједне краљевине и војводства?
Бан, хрватски повереници и наш Ђорђе Стојаковић и Ђорђе Контић тога су мненија били, да се границе војводства у Банату ограниче на  србскиј елемент, а како наступи влашкиј, да за себе сачињавају влашку круновину, тако исто да се Барања у војводство не узима; за савез пак са троједном краљевином да разумевају савршено саједињење између обе у једном законодавству – и у једној администрацији, под једним и истим наместником баном; други пак србски повереници остали су при закључењу мајске скупштине, а имено:
1.) да у војводство иде Срем, Бачка, Барања и Банат како провинцијал тако исто и милиција. Ако пак Власи усхтеду добити своју самосталност, то ијм ова господа неће на пут стати, но шта више подупираће њиове молбе, као што је закључила мајска скупштина.
2.) ишту за војводство, да буде круновина, да има свога војводу и своју администрацију независну ни од кога, осим од министерства царског. Што се пак тиче савеза са Хрватском, то ова господа разумевају један заједничкиј сабор, на ком ће се пак овај савез закључити, као што је мајска скупштина и сабор хрватскиј то закључио. Овога су мненија следећа господа: Јаков Живановић, Јован Пасковић, Стева Вуков, Франц Криштоф, Јевта Михајловић и Теодор Петровић.
Прекјуче и јуче држани су под председањем самога цара министерски савети у Шенбруну, и јошт ништа није решено. Св. патријарх дао је у смислу ове шесторице од своје стране писмено представљење, и није хотео у тој хрватско-србској повереника конференцији участвовати, казавши, да се он неможе саветовати са људма, кои су комендирани и са сокака узети, но хоће с народним повереницима. У истом смислу и ђен. Мајерхофер подкрепљава ствар, да војводство буде круновина и да је одвојена од Хрватске.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 569



« Reply #2554 on: July 25, 2020, 10:06:18 am »

Србске Новине, бр. 115. од 18. Oктобра 1849.

О резултату бечки конференција у смотренију војводства јошт до сада није нам ништа известно познато. Премда о томе свакиј дан различити гласови долазе, опет се из тога поуздан резултат извадити не може. Има много људиј кои мисле, да се нова Аустрија за седам дана створити може, као што је Бог овај свет створио; но у том они, по нашем мненију, варају се. Ми смо већ више пута исказали, да је дело организације Аустрије дело велико, и да на велике запреке налази. Оно, што је већ од столетија укорењено, неда се - баш ако је и зло - тако лако сбрисати. Ми видимо, да су већ више месециј многи царски комисари по разним странама распослани, да у смислу октроираног устава свуда дејствују, па опет не видимо, да су што особито у том смислу произвели, премда су се усиљавали што то произвести. Ми њиово тежко положење припознајемо. Није нам ни дејствовање г. Исидора Николића, као царског комисара у Бачкој, непознато. Ми му у овој доста трудној ствари добар успех за народ желимо.
У споменутим бечким конференцијама наравно да има и различити мненија. Један хоће једно, другиј опет друго. Поред оне господе, кои желе војводство за круновину, има такође и такови, ко желе октроиран устав онако, као што постои, без сваке промене, удејствовати. Ако се октроираниј устав по системи нови круновина поправљати има, то имамо пред очима два начина, коима се то учинити може: или нову систему круновина као некиј додатак устава октроирати, или пак у начелу изрећи, које ће земље круновине бити, а после определителније што о том да државниј сабор реши. Многима се чини, може бити, да је то све једно; но ми у том велику разлику налазимо. Ми првиј начин за много бољиј и логичнији држимо. Будући је и сам октроираниј устав без питања кромерижког сабора донесен, то би најлогичније било, да се и сам додатак на истиј начин учини. Ово следственост политична изискује. Овде ће многи рећи, да је то увреда нека или мимоилазење конштитуцијални права. Но ако ћемо на то ићи, онда би се морао и сам октроираниј устав на страну метнути. У оваковој тежкој и деликатној ствари не треба само баш на конштитуционалан формализам гледати, јербо овај је у многим струкама веома безпрактичан. У питању реорганизације Аустрије за много боље држимо, да династија са своим правителством схвати што је најбоље, и да се изрече на чему је цела ствар. Видили смо већ шта су радили у овој струци кромерижки организатори. Наше новине су одма пророчествовале, да се ту много учинити неће, јер су промашивали међународно питање. Они су само неку идеалну државу градили, која се у народном хаосу Аустрије удејствовати није могла. Династија и правителство увидило је, да тај сабор није у стању задатак реорганизације аустријске монархије решити, и тако морао се пут октроирања као бољиј заузети. И сад да се скупи сабор, да решава међународно питање, неби особитиј резултат произашао, но само би сплетке и неслоге увеличао. Има у Аустрији такови елемента мањи, кои пуним правом изискивати могу, да се већима равноправно успореде, но је ли веројатно, да ће се та равноправност сабором произвести моћи? У сабору једном већина решава. Ова већина није свагда излив правде и истине. Већина такова у аустријском сабору особитиј би карактер на себи носила. У аустријском сабору седили би многи народи представници различни елемента, ови различити елемента народни представници разделили би се на више страна; два три представника јачи народа сложили би се противу два три слабији народа представника, начинили би за себе већину, и све би по свом ћефу из ревења народног закључивали, па би слабији народи остали у платки. На пример: Немци и Маџари би се могли сложити против Срба и Хрвата; може ли ко сада стајати добар, да неће једна велика част Славена горњи, имено Пољаци, или Италијани са већ и онако јачим Немцима и Маџарима држати? Та нисмо ли већ имали у кромерижком сабору примера довољно, да су и сами иначе учени чешки депутирци немачку државу у Аустрији градити помагали? Па где би цела ствар та свој конац имала? Није ли веројатно, да би влада и тај организирајућиј сабор, као и кромерижкиј, морала распустити, и тог питања решење опет за себе задржати?
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 569



« Reply #2555 on: July 25, 2020, 10:14:22 am »

Аустрија.
Русини из Маџарске предали су цару преко једне депутације прошеније, у којем траже:
1.) да се државниј устав од 4. Марта у свим пределима, где Русини обитавају, прогласи;
2.) да се призна русинска народност у круновини маџарској;
3.) да се обграничи њиов народ од суседни племена, која око њега обитавају, тако, где 15.000 Русина у скупу, са мало странога елемента измешан, обитавају, да сачињавају особито русинско окружије, не сматрајући на старе границе жупанија;
4.) да се уведе русинскиј језик у школе и надлежателства, тако, да у народним школама русински села русинскиј језик буде језик наставленија и предмет обучавања; да се у пределима, где Русини живе у скупу, на згодним местима гимназије, у Унгвару пак русинска академија о државном трошку подигне, а заједно у лавовско свеучилиште да се прима и њиова младеж за савршеније научно изображење; да се за одправљање званија у русинским окружијама постављају нарочито рођени Русини, а уобште нико, кои народноме језику савршено вешт није;
5.) да се издају једне званичне, са Русинима Галиције обште русинске новине са нужном помоћи од стране државе;
6.) да се укине свака она привилегија, која ограничава печатање књига ћирилским словима;
7.) да се постављају чиновници, свештеници, учитељи и црквени певачи у обзиру плате и чина једнако са осталим житељима земље;
8.) да се соразмерно у призреније узима русинска народност при постављању официра у ц. кр. војсци, као и при централнога правителства у Бечу;
9.) да се постављају русински војени свештеници при полковима, у коима су солдати већином источнога обреда;
10. да се у призреније узима народност други племена, међу Русинима обитавајући, на основу савршене узајамности, по којој би и осталим почасним племенима, кои у русинске окружија спадају, исто призреније не њиове народне особине у део пасти имало.
Цар је ово прошеније благонаклоно примио, и колико можно буде, уважити обећао.

Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 569



« Reply #2556 on: July 27, 2020, 09:40:01 am »

Маџарска. У Пешти су не давно опет троицу обесили; међу тима налази се и младиј кнез Вороњецки, кои је лане перлезкиј логор разбио и јесенас у битки под Сегедином као уланскиј полковник заробљен био.

Француска. 'L' Evénement' пише: 'По једном приватном писму, које смо пред нашим очима имали, рускиј цар одговорио је енергично на ноту Француске и Англије у делу турском. Кабинет петрбуржкиј јасно се изражава за одржање и извршавање свои пројекта прама Турској. Истиј кабинет ослања се на трактате дипломатичне, а особито што Бем намерава са осталим коловођама маџарским отићи у Кавказ и тамо подкрепљавати руске непријатеље.'

Турска. 'Колинске новине' о преласку на ислам бегунаца маџарски и пољски овако нас извештавају: 'Кад се у Видину увидило изискавање Русије, сви бегунци показали су се готови веру своју променити. Један виспрен Кошутов разговор од тога иј одврати. Само Бем се изјаснио, да је његов задатак тући се против Русије, и он се свагда обраћа на ону страну, где му је можно испуњавати овај задатак; он је јавно на ислам прешао, добио је име Мурат-Бајазет, и наименован је пашом од три туга.'
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 569



« Reply #2557 on: July 27, 2020, 09:45:14 am »

Србске Новине, бр. 116. од 19. Oктобра 1849.

'Позорник' од неко доба саобштава интересантне коресподенције из Беча. Оне, види се, да све из једног пера произилазе, и носе на себи јавниј жиг званичног мненија. Може бити да неби тежко било погодити и самог коресподента, но ми ћемо то мимоићи, и само ћемо се ограничити на садржај исти коресподенција. Из почетка је човек мислио, да се свиколици представници народа чисто бистро о благостању народа пеку, но кад човек ову целу ствар из сваког вида поред себе узме, онда лако видити може, да највећу ролу у народној ствари само личности играју. Из свију бечки коресподенција, у 'Позорнику' саобштени, a особито од 4-г Октобра Ј. Живановић у овој србско-хрватској трагикомедиjи најглавнију ролу игра. Онде се спомиње како је Флук, банов некиј човек, против Живановића интригирао, што овај није аустријскиј поданик, па по томе да и не може бити србскога народа повереник при аустријској влади; - како је Флук истиј Живановића без сваког деликатеса предусрео: како је бан хтео Живановића разрешити од дужности народног повереника, како је Живановић морао дуго код бана антимондрирати, како Стојаковић није тако правиј повереник као Живановић кои је од народа (?) изабран, и на последку како је истиј Живановић у целом покрету заслуга починио. Ово све на кратко спомињемо, што је у коресподенцијама 'Позорника' обширно изложено, и што је – право рецимо – код Србаља доста хрђаву крв проузроковало. Срби и Хрвати играју у Бечу комедије, на које се иноплеменици смеју и радују на србско-хрватску жалост. Србски и хрватски повереници кад су полазили горе, нису се напред у заједничким мненијама приправили; кад су већ горе доспели, почели су се личним стварма чаркати, и своју личну ствар са народним интересом скопчавати. Наравна ствар, да у оваковом положењу, у оваковој неслоги и србски и хрватски повереника, сва воља и све добро намерење владе нерешително остаје. Овакови таблобировски поступци целу ствар натраг бацају. Али кад повереници ови – dii minorum gentium – нису кадри да се сложе, онда барем патријарх и бан да се братски слажу у интересу свио народа; но на жалост слабо се то и међу њима показује. Што се бана и његови тежња тиче, ако би ове у себи какову немогућност или претераност садржавале, то – од честите личности његове очекујемо, да необориме препоне ствари неће правити, но шта више да ће у свако доба склоњен бити на изравнање; али кад се у нижем пределу духови не слажу, онда и већи у свом споразумљењу на запреке наилазе. Флук има посла са Живановићем због поданства, Живановић са Стојаковићем – због депутирства и т. д. Ту се после рађају личне антипатије, и што би се после и могли међу собом сложити, не слажу се, но свакиј свом каприцу служећи сами себи пут к узајмном споразумљењу хотимице кваре. Ово је доиста хрђаво положење; хрђаво за саме поверенике, хрђаво за народ, хрђаво за саму владу. Оваковим неспоразумљењем исти народни повереници пред самом владом од дана на дан све се већма и већма декредитирају. Србско-хрватски повереници сасвим су се већ намогућнима начинили. Из овога хаоса да ће се исплести, сумњамо. У оваковом тежком положењу најлакшиј би пут био тај, кад би влада сва противна мненија повереника у превагу узела и једним средњим путем каково дефинитивно решење у овој ствари што пре учинила. Та за Бога, не може се ни онако свему у свакој струци наједанпут удовлетворити; - ни Бог није за један дан свет створио; - дајте најпре што то, па после нека се временом погрешке исправљају. Или хоће ти србски и хрватски повереници сасвим ствар да покваре? Хоће ли после кише јапунџе? Нека се сва та господа, у колико цељ узајмна изискује умире, и изравнају; нека се опомену шта народ од њи праведно изискује, нека се опомену своје велике одговорности…
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 569



« Reply #2558 on: July 27, 2020, 09:46:16 am »

Маџарска.
Осам маџарски великаша, које је правителство за окружне комисаре (начелнике) наименовало, одбацили су ову службу. Они су сви били коловође конзервативне маџарске партаје, и као такови увек су бранили правителство, па је то чудно, да они сада, кад је тако велика оскудица у способним, одношења и стања земље познавајућим, а нарочито не компромитираним људма, одричу своје садејство при новом уређивању, и натерују правителство, да мање способне и стране чиновнике поставља, коима ће тешко бити симпатију народа придобити. За узрок оставке своје наводе они, да Маџару под сада владајућим обстојателствима није можно своме отечеству икако ползовати, зашто, веле, аустријски државници, с немачке точке гледишта излазећи, врло мудро и паметно започели су и терају организацију Маџарске, али ни један Маџар, као таковиј, не може у овој участвовати, и кад неби Маџари постојали, дало би се прекрасно владати. Види се дакле, да ни ови људи јошт себи из главе избили нису свој 'Magyar-ország.'
Маџари су духом јако клонули, и то је због многи погубљења инсургенстски коловођа, које пак што увиђају, да влада заиста намерава Маџарску на више територијума поделити. У Пешти погубљења и данас јошт веома хрђаво упечатљење праве, особито пак смрт Баћања и младог кнеза Вороњецког, кои је због своје чрезвичајне храбрости од маџарског публикума јако уважен био; но ово, као што се види, ни најмање не застрашава милитарне комисије, које једнако поред своје велике строгости остају, и ништа се о том не обтерећују, да ли ће што добру или хрђаву сензацију проузроковати. У новом зданију Neu-Gebeude налазећи се апсеници тако се строго држе, да ни сродници к њима приступити, немогу. Од новоименовани царски маџарски комисара већа је част резигнирала, као на пр. барон Шењи, Печи, Ирмињи, Цираки и младиј Мајлат. Особито прва троица били су свагда предводитељи негдашње консервативне партаје, велика подпора за владу аустријску, и зато њиова резигнација неку сензацију узрокује. Они виде да се ненамерава Маџарска одржати по старом конштитуционалном темељу, но да ће се сва на више територијални комада расцепити, због тога они своју хиљаду-годишњу конштитуцију у гроб стрпану виде, и за боље налазе од јавни послова извући се.
Барон Перињи и Њари јошт седе у Пешти и новом зданију; они су на смрт осуђени, но сентенцију, као што се говори, зато неизвршују, будући су обоица с ума скренули, и такови да се немогу на губилиште  извести.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 569



« Reply #2559 on: July 28, 2020, 09:20:12 am »

Аустрија.
Из Беча нам пишу: 'Ми смо мислили да ћете другчије дочекати ону бечку бурунтију од 23. Септ. у 'Земунском Беобахтеру.' Онде стои да не треба да се с бановином ујединимо, 1.) зато, што бисмо онда морали оставити своја дојакошња слова па писати латинскима, 2.) што патријарх неби седио на народној скупштини на првоме месту, а 3.) што бан – један човек – неби могао управљати толиком земљом. Ово су у кратко главне мисли у поменутим новинама. Сада да вам укратко кажем шта ја о томе мислим.
На 1.) ја не могу докучити како бисмо ми морали променити своја слова за латинска, кад би смо се с бановином ујединили; ја мислим да би с наше стране велика лудост била тога се бојати, а са стране бановине јошт већа то од нас искати. На 2.) кад сам ово читао, помислио сам: Не пуштају га у село, а он пита ге је попова кућа. По самоме октроираном уставу свештеници, као такови, више немају места на народним скупштинама, а 'Беобахтер Земунскиј' наређује где ће свештеник седити. На 3.) нећу помињати цара Николе, како он може – један човек – оноликом земљом управљати, ево Чешке, она је два пута већа од оне земље којом би бан управљао, пак ће опет један човек с њоме управљати.
Но овим, што сам рекао, ја нећу да докажем да сам безусловно за то, да се војводство са бановином саједини; то сам само рекао, да се види, да баш нестои онако, како бурунтија каже.

Привремена организација администрације у Маџарској изишла је на свет и већ је од цара потврђена. Министерство у овој организацији имало је пред очима октроираниј устав, и тако изриком уништена је осамстогодишња административна организација Маџарске. У предлогу ове администрације начело то влада, да се администрација политична од правосудија одели, што досад у земљама круне Маџарске већ од много столетија није постојало. Маџарска одсад неће се сматрати као нека над другима преимућствена земља, но биће у свачему другима круновинама равна. У истом предлогу о војводству стои споменуто, што је већ у 72-м §. државног устава исказано, то јест да му на вољи стои с једном или другом круновином сајединити се, па између осталога министри у том предлогу о војводству ово веле: 'о будућој организацији и ограничењу војводства нашем величеству поднеће се један особитиј најнижиј предлог.' И тако за особито арондирање војводства прама другим земљама јошт до сада није ништа испланирано.
Маџарска цела биће на диштрикте милитарне и цивилне подељена; ово диштрикти ће имати за начелнике милитарне команданте и главне диштриктуалне комисаре. Ови ће се споразумевати. Милитарниј командант има у свачему извршителну власт, и тако по овој организацији привременој цивилна и милитарна власт је уједињена. Има после главниј командант и главниј комисар, кои у своим рукама усредоточену власт имају; комисари мањи радиће по инштрукцијама. Ово је све, што се у језгри исте организације садржава. Ова цела организација израчуњена је по постојећем обсадном стању, и из свега видити се даје, да ће обсада подуже трајати. – Ми смо сада јошт само љубопитни, каково ће бити предложење министарства о будућој организацији и ограничењу војводства.
Тимотије Поповић, бившиј полковник у панчевачкој регименти, постао је ђенерал-мајором, а Шиљак, одважниј одбранитељ Арада, и ђен. – мајор, стављен је у пензију; тако исто пензиониран је и барон Јовић, рођак онога, што је Осек издао. Нужан старији постао је фелдмаршал.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 569



« Reply #2560 on: July 28, 2020, 09:22:18 am »

Турска.
О бегунцима маџарским и пољским француској 'Преси' из Цариграда између осталога ово пишу:
'Фуад-ефенди, кои је из Букурешта 9-г Септ. отишао, не може тако брзо вести донети, како је био примљен у Ст. Петерсбургу. У обште држи се, да цар рускиј неће пре одговорити Фуад-ефендији, него што му дођу вести из Париза и Лондона, по коима ће разсмотрити расположење ова два кабинета (?).
Бегунци јошт у Видину остају. Султан је заповедио, да се солдатима да нужне обућа и одећа, јер су дошли из Маџарске сасвим боси и голи. Гостољубиво неговање, које је у част пало бегунцима, сваку сумњу од себе одклања, као да тамо какова насилствена пропаганда постои.
У Сибињу светковали су Аустријанци октроираниј устав. Мајор Бетлен Габор, и више други лица добили су, по заповести ђенерала Волгемута, 25 батина, јербо су се усудили псовати маџарски.
Потврђава се, да су се Бем, Кмети и Штајн потурчили, и то из своје воље, хотећи порти услугу учинити.
Говори се, да су у Видину аустр. ђенералу Хауслабу, кои је због бегунаца онамо отишао, мачју музику начинили, и да су се у том турска деца јако одликовала.'
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 569



« Reply #2561 on: July 28, 2020, 09:33:13 am »

Србске Новине, бр. 117. од 20. Oктобра 1849.

Сваком ће познато бити аномално стање границе војене у Аустрији према осталим државним грађанима. Ово већ сав свет зна, и сажалителним оком гледа граничаре, кои за целокупност аустријске монархије неописане жертве приносе, а у делењу грађански права последњи остају. Ми нећемо овде сада наводити нове какове ствари о граници, но оне, које су целом свету познате; а да неби се у овом предмету пристрастни показали, повторићемо само оно, што се по немачким новинама о томе пише. Ево шта 'Лојд' о војеној граници саобштава:
'Кад се окренемо к војеној граници, то ћемо се по точном испитивању њени обстојателства уверити, да фундаменталан закон војене границе, а особито у њему садржавајућиј се ераријалан посао, и у мирно доба лична војена служба највећиј уштрб причињава.
Ради реформе фундаменталног закона границе позвани су у тој струци вешти људи у Беч, и од њиове честитости и проницателности надати се можемо, да ће они будућиј закон по духу времена и обстојателствима земље удесити; и будући да се о том већ ни сумњати не сме, да ће се многозаслуженим баном Хрватске бароном Јелачићем привремено укинут ераријални посао икада опет увести, будући се граници устав поред одржаног војеног начела дати намерава, зато ово неколико речиј управљене су зато да се докаже, да би војена граница поред промене устава и са одржањем војеног начела срећно и на ползу монархије обстати могла. Зачетак границе и њени уређења у великој је тами. Првиј пут се спомиње ова земља под Матијом Корвином и Фердинандом аустријским. Житељи границе под овим и следујућим царевима имали су задатак, земљу, која иј је ранила, против унутрашњи и спољашњи непријатеља бранити, што је с успехом и радила. Под Фердинандом аустријским неколицина граничара добила је плату из аустријски спомагателни новаца, други су служили без плате, и све људство за оружје способно сачињавало је народну милицију.
И данас јошт чују се код седи граничара и официра традиције њиови предака, које се све у том слажу, да је војена граница била на форму римске колоније, да је свакиј притјажатељ земљу имао дужност оружјем служити против непријатеља, и да је он ту дужност радостно испуњавао како против унутрашњи тако и против спољашњи непријатеља, јер му је било допуштено, кад је морао изван земље ратовати, да може, место себе за неколико талира најмити човека из граничарски кућа, које су много људиј имале, и то за цело време рата; може се чути код ови седи људиј, како пређашњиј војениј инштитут до неба уздижу, а данашњиј називају као извор осиромашења границе, и то са пуним правом.
Одма усиљавали су се војеној граници дати нагонително устројство. Већ под Рудолфом, наследником Максимилијана II., изродили су се ђенералати, а после тога родио се и хофкригсрат у Бечу, кои је сасвим заузео администрацију границе. Мало по мало заборавило се право и првобитно определење граничара, премда је његово стање до године 1807. јошт сносљиво било; онда му се дао један закон, кои је од части због своје безпрактичности, од части пак због самовољног аплицирања граничару пропаст нанео. Граничарског човека и граничарског солдата стање постало је од дана на дан све већма и већма несносљиво. У необичну хаљину стегнут, морао је граничарскиј солдат у миру и у рату непрестано служити. Бадава су му се чинила у овом призренију олакшања од хофгрисрата; његови непосредствени поглавари хотели су га свуда као солдата а не тежака сматрати; у војничком мундиру морао је ићи у кумпанију, у штаб, на кордон, на свако изванредно командирање и на последку на теготан ексерцир. Овде је на последку много патио.
Дани и месеци пролазили су, док је поред небрежљивог надзирања неколико покрета научио. Сад граничарски солдати формирали су на рачун њиови сиромашни кућа линејске трупе. Граничарским кућама за солдате допуштен службениј конштитутивум није никада довољан био за набављање војеног мундира; мундирска категорија постала је иронијом; куће морале су данак већом части у готовом новцу плаћати, и најбогатије, које су солдате имале, дошле су до просјачког штапа, јер су свог солдата, кои је у најстрожијем смислу једва осам дана у месецу од службе слободан био, на сваком његовом кораку богато снабдевати морали, па макар остала породица тим и пропала. Кад је већ из млађи година изишао, бивао је узет за стање обране, и морао је ту и остати; он се већ од земљеделија одучио, кад се земаљском послу повратио; у старијим своим годинама, био је од други, за које је он служио, но кои су паметније и полезније делати знали, презрен и одбачен и ово је следство уништожења негдашњег патријахалног живота.
Ово солдачко угњетење сасвим је границу деморализирало. Имућније граничарске куће употребиле су сва средства, да се из војничке службе извуку, и тако видило се, па и сад се види, где се најлепши и најјачи људи као инвалиди у пркос свои сиромашни суседа шпацирају. Сиромашни свакојаком емиграцијом, дезертирањем и осакаћењем усиљавали су се своје жалостне службе курталисати се. Коншкрипциона регула постала је нерегула, и најжешће казни нису могле ово зло зауставити. Спомен стари сретни времена коснуо је као електрична искра војену границу за време, док је италијанскиј и маџарскиј рат трајао. Не взирајући на многе жертве, које је ова сиромашна земља по својој прирођеној верности за одржање царствујућег дома принела, и не взирајући на недостатак свои многи синова, које је послала у рат против непријатеља законите круне, она је јошт имала и тај задатак, собствено огњиште по старом јуначком обичају бранити. Млад и стар, богат и сиромах пружили су себи братску руку за ову цељ. Није се гледало на у полак или сасвим инвалиде, и свакиј, кои је само пушку носити могао, и штогод притјажавао, драговољно је војену службу одправљао, и тако није била редкост видити шесдесето-годишњег старца са сребрним власима где на стражи стои, и своје младе камерате на њиовим поштама саветом и делом подпомаже. Ни најмање незадовољство није се у овој земљи због овакове наредбе показало, и свакиј је био уверен да је то нужда и да то тако мора бити. Богат, ако је на њега коцка пала, а није могао службу сам одправљати, послао је свог местозаступника, а сиромаху је добро пало, кад је осим мале ераријалне плате од 4 кр. јошт малиј додатак и рану на осам дана добио; но за обоицу терет овај једва је био приметителан будући је свакиј земљепритјажатељ обавезан био служити, и на појединог човека највише ако је два пут у години служба дошла. Красан је тај успех, кои се у одржавању унутрашњег и спољашњег мира земаљској милицији међутим приписати има. Изузимајући неколико случајева убиточни крађа, које су дезертери починили, но кои су опет од земаљске милиције од части распуђени, од части поубијани, од части пак похватани и суду предани били, ненаилазимо нигде на неред, кои би се споменути имао. Евазије, емиграције, контумацијална изступљења, и крађе биле су редка појављења.
Кои се о истини, која је овде речена, сумња, тај нека отиде у контумацска заведенија, и кумпанијске, кордонске регименте команде, и биће сасвим задовољан. Штокхаузи су готово празни, и оно мало уапшени понајвише су арестанти, кои су малу погрешку учинили. Милитарно устројство није ни какав уштрб претрпило; милитарно начело је сасвим целокупно остало. Граничар није осећао никаково угњетење, и државној финансији није велика штета учињена са свакидашњом платом за једног човека од 4 кр. Кад би се хотело увидити стање у региментема служећи, то свака кумпанија, нерачунајући овамо ленунге чиновничке и гажије официрске, стаје са самом службеном конштитутивом месечно 202 фр. ср., а напротив овде једна кумпанија дијаметрално тридесет људиј сваке  недеље на службу одправља, и снабдева иј са 16 фр. на недељу, а на месец са 64 фр., и тако финансији велика сума од 138 фр. месечно заштеђује се.
Хоће ли дакле милитарна граница и даље са својом посенсионаратом народном милицијом служити, поред тога милитарно устројство одржати, и једнако римскиј шанац (Чичин Јарак) за аустријскиј престол сачињавати? Да како, за њиову и свеобштег отечества највећу срећу.
Нека се раздели цело притјажавајуће и за оружје способно људство у батаљоме, на класе старости и можности лишавања, нека се снабдеду са ерарским оружјем и муницијом, нека одправљају унутрашњу и спољашњу службу у своим региментама за надницу у време кад служе на своим поштама, недељом и у свечан дан, и у мање нужним магновењима за земљеделије нека се чрез своје унтерофицире у кумпанијским штацијама ексерцирају, и да батаљони по класи свога старешинства и по размерности њиове дужности у граничарској економији на рат у случају нужде иду. У мирно доба нека се да појединим активним или за службу јошт способним пенсиониратим официрима надзирање над ексерцирком, и над сахрањењем оружја, да овим начином и пенсионирани официри држави услугу чине. У ратно време нека се батаљонима даду довољни предводитељи, нека се ови батаљони држе донде докле траје рат, када се већ батаљони натраг поврате, нека се распусте на своје определење са гратификацијом или са каковом другом наградом. Такова народна милиција чиниће чудеса храбрости у време нужде, и онај, кои би јој пребацио неспособност и да се не може употребити, упућен би био на храбру граничарску гарду; онај ће се упутити на италијанско и маџарско бојно позориште и онде ће се уверити, да је било солдата, виши официра и сами ђенерала, кои нису знали ни речи из службени и ексерцирски регула, па су се опет као јунаци показали; онај ће наћи, да за добивене битке поред доброг предвођења највећма изискује се поредак, и јаке за оружје и ватру способне руке; онај ће увидити, да никад неће чути командирску реч 'скрати корак', да прост солдат, кои је битке душа, своје кораке по нужди ускорава или скраћава, и да се он макар како топови грували, на лево и на десно по нагону окреће и нечекајући командирску реч, и допустиће свакиј, да је граничар, кад измаршира, у стању за најкраће време све покрете научити, кои су за рат нужни, а да му није нужно у мирно доба кроз много година учити на свој и државне економије уштрб, да се може изван границе употребити. Наравно, кад би се народна милиција у граници завела, да би се умалило јато ђенерала, штабс- и оберофицира, фурира, комисара, кригс- и ферпфлегс-беамтера, али овим установљењем осиромашеној земљи и држави милиони би се годишње уштедили, и без тога установљења, граници, ако јој се либералне инштитуције и закони недаду, није ништа поможено.'
Гдекои нагађају, да је овај проницателан и са великом психологијом границе писан чланак изишао из пера каковог у великом званију положеног лица, што се из тог закључити даје, да неби ласно било сваком у данашњем обсадном стању Аустрије овакове либералне чланке писати. На челу чланка стоје име списатеља означавајућа писмена Ј. Ј.


Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 569



« Reply #2562 on: July 29, 2020, 10:30:04 am »

Ђенерал Јован Дамјанић – Србима.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
'Ако не будете слушали мојих напомена и ако наставите своје крваве, слободу гушеће тежње, тада вам се заклињем да ћу вашу земљу похарати; да ћу вас дотле прогонити, док буде један Рац на маџарском земљишту; пак да не остане траг вашега издајничкога племена, на концу убићу сама себе као последњег Раца.'


* Damjanich János honvéd vezérőrnagy, aradi vértanú.jpg (308.82 KB, 730x896 - viewed 14 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 569



« Reply #2563 on: July 29, 2020, 10:32:24 am »

Moлитва Јована Дамјанића при погубљењу.

Владаоче света, к теби обраћам моју молитву! Ти си ме охрабрио у страховитом часу растанка од моје супруге, укрепи ме и у будуће, о отче, да би тешко искушење – срамотну презрителну смрт – храбро и као човек претрпити могао.
Прими, о свеблаги! моју топлу молбу. Ти си ме, о отче, у борбама и биткама руководио, одржао си ме у њима и из многе суманителне борбе твојом заштитном руком невредима си ме извео – хваљено да буде на веки име твоје! Сачувај, свеможниј, моју и онако већ несрећну земљу од даље несреће – обрати срце монарха на благост за заоставше пострадавше другове моје, и управи мудрости твојом вољу његову на благо народа. Дај, о отче! силе мојој бедној Милици, да реч, коју ми је дала, своју судбину у смирености помоћи своје вере сносити може. Благослови Арад – благослови бедну, у несрећу бачену земљу маџарску.
Ти, о господи! познајеш моје срце, и свакиј мој корак познат је теби, суди ме по томе милостиво, и дај ми да с оне стране нађем милостивиј пријем. Амин.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 569



« Reply #2564 on: July 29, 2020, 10:34:17 am »

Дамјанић.

Доћи ћу још у течају и на још гдекојег борца у устанку српском, но сад ћу да споменем једног кои се против тог устанка борио, једног дивног војника, јунака.
То је Дамјанић.
Он се бори против рођене своје браће. Од те борбе почео је бити чувен. Додуше, жалостан појав. Ипак остаје Дамјанић за своје уверење, за слободу борећи се јунак, и његово јунаштво је рефлекс карактеристичан јунаштва српског. Јунак се помолио из српске колевке и његово име спомиње се и код Мађара, као јунаштво Србина који се за слободу отаџбине борио и пао.
Код Срба био је омрзнут, име му је значило што и Вука Бранковића.
Ја, Јаков Игњатовић, га не држим за издајицу. Напоследку, не држим ни Вука Бранковића за издајицу. Што год сам досад читао о Вуку Бранковићу, није ме убедило о његовом издајству. Вуково понашање на Косову само могућност издајства не искључује, као год што није искључена могућност да је Вук по околностима добро учинио што се (са) својим одељењем, кад је видео неизбежну пропаст, натраг повукао. Ово задње дало би се јаче документирати, мада засад не би ни девет вода Вука опрало, јер се већ то издајство на срцу народа жигосало, и да га нема, морало би га бити, а да именом Вуковим може се жигосати који у сумњу долази. Кад се залепи, тешко се одлепи. Но има их срећнијих, о којима би постојати могла већа сумња издајства него о Вуку, па их народ опет пардонира, штавише и узвишава. На пример, историја не зна за дела Краљевића Марка, да је гдегод учествовао у каквој борби, бици за народ и домовину; штавише зна се да је војевао са Турцима против хришћана, да је био мали турски вазал и претендент на трон Немањића, а да је погинуо у служби Бајазита, турског султана, против хришћана. А народ га ипак прогласио за свог народног јунака, у песмама као таквог га канонизирао. Шта је том узрок? Служити Турцима, а од народа спеван бити! Но у тој противности лежи психологична загонетка. Нећемо се огрешити о Краљевићу Марку. У пропадању српске државе, у династичним, претендентским пустоловијама већ од Турака тлачен народ обазирао се на све стране, помоћи од никуда. Као већил турски, где је могао, своме је наруку ишао, помагао у невољи, напасти. По народним песмама био је Краљевић Марко странствујући делија, који угњетеног Србина штити, свуд против ма ког. Народ је требао осветника, нашао је за то идеал у Краљевићу Марку.
У француским ратовима био је један изврстан ђенерал српског рода, ђенерал барон Милутиновић! Њиме су се Срби дичили. Тај ђенерал Милутиновић ужасан је покољ учинио међу Црногорцима, и то бајонетима српских крајишника. Нико није рекао о њему да је издајица; као војник, чинио је по дужности и налогу.
Одкуд да је Дамјанић издајица?
Јован Дамјанић родио се у првој банатској пуковнији, од граничарских родитеља. Мати му је била кћи ђенерала Таборовића и покрај тога сродник са Чарнојевићима по танкој крви, и оженио се из те породице, од 'шимандске'  Чарнојевића линије.
Пред Буну служио је у Рукавиновој регименти и био је у гарнизону у Темишвару у исто доба кад је новог времена Алба, Хајнау био ђенерал дивизионер у истој вароши.
Дамјанић, као што се чуло, навукао је на се ненавист Хајнауа због тога што је ишао као официр, капетан, у цивилну касину, где је вејао либералан, уставан дух, и остентативно истицао се либерализмом, што је Хајнау, као неки пркос сматрао, и где би само могао, запињао би му.
Почетком године 1848. послат буде у Италију, али како се заведе мађарска војска, врати се одмах у Мађарску и прими команду једног хонведког батаљона: то су ти црвенокапци дамјанићевци.
Дамјанић је јако учествовао на бојиштима Баната, био је код Сентомаша, али не у ватри, већ у резервном положају.
Но тек године 1849. дошао је до велике гласовитости као вођа.
Прелазак код Цибакхазе, код Зађве и Тисе, бравурезен, успешан јуриш на тамошњи tête de pont – Brückenkopf, eкразирање Каргерове бригаде код Солнока, успешан напор код Тапио-Бичке, победа код Ижасега, пораз Геца код Ваца, пораз ђенерала Волгемута код Нађшарова – то су светле тачке Дамјанића и његовог јунаштва, али уједно и најсветлије тачке мађарске кампање од године 1849.
Дамјанић и Бем били су најпопуларније вође мађарске 1849. Били су од својих војника обожавани. За Бема, као Пољака, са својом пољском револуционарном прошлошћу, није се ни чуло било; теже је било за Дамјанића као Србина и граничарског сина подићи се у популарност у исто доба кад се његова браћа против Мађара боре.
Дамјанић је био Клебер мађарске револуције. Одушевљен за  пригрљену ствар. Искрен, веран свом задатку, отаџбину свему претпостављајући, ванредно храбар, непријатеља је најрадије фронтално нападао, као какав Бајар. Од таквог калибра војника Наполеон је маршале правио.
Дамјанић је волео Гергејиа као генијалног вођу, а за методичног теоретика Клапку није баш марио. У бици код Тапио-Бичке дошао је Клапка са својим кором у велику запару. Стиже Дамјанић и спасе га. 'Ја Клапку морам увек из блата да вучем,' рече Дамјанић.
При крају револуције, кад је и Гергеји шеврдати почео, а Руси грозити, очи су бацили на Дамјанића, он би имао бити тај, по јавном мнењу, који би имао и срца и воље до краја срећу покушати. Но Дамјанић је сломио ногу, и опорављен, постане већ при кризи командант Арада.
Би ли Дамјанић, да је постао главнокомандујући, могао Русе истиснути, то је друго питање: само поуздано може се рећи да покрај Дамјанића не би се Покрет тако инфамно завршио као што је завршио Гергеји код Вилагоша и своје камерате џелату и оковима предао.
Дамјанић је окончао као мартир. Од својих војника уплетен је у легенду.
Дамјанић је био горостасног атлетског састава, са лепом главом, јуначким лицем.
Дамјанића су Срби мрзели. Дамјанић је Србима код Мађара образ осветлао.
Он је из уверења на мађарској страни био. Као граничарски син знао је, чуо је, видео је да Граничари нису на меканим јастуцима желали, особито у време рата. Страшан је био 'крвави порез' у Граници. Како је несразмерно морао граничар крв проливати. На малој територији велико војничко семениште, највећа касарна Аустрије, док год дугих један потучен баталијон ни не осећа се, донде у Граници унаоколо јадају деца и удовице. А још кад је већа маса побијена, како је онда изгледало? Искушење је то довољно и у годинама 1848-49.
Дамјанићевом осећају и схватању није то ишло у рачун. Са борбом надао се до слободе доћи. И његови негдашњи камерати и народна браћа нек избаце из спомена мржњу. И два непријатеља кад се сразе, падше без разлике, помешане у раку полажу; остали живи баце грудву земље на њих и мржња ишчезава.
Дамјанић је био лист горе оних који су га мрзели. Дамјанић је као Србин живео и пао. Борио се неумесно? Може ли се тврдити да су се умесно борили они који су без изгледа и успеха толике удове у црно завијали, толику сирочад оставили?
И оно што су метнули на језик Дамјанићу: 'Да могу да искореним Раце, па да себе као последњег Раца убијем,' ако је истина, и онда није се осећао другче него Србином, и смисао је: кад нећете слободе, боље ни вас ни мене да нема.
И Мађари су га за Србина држали. Писали су о њему: 'Damianics mint rácz.'
Дамјанић није био издајица. Ко би то тврди, и веровао, тај би онда морао држати и јунака Павла Бакића за издајицу. У борби између Фердинанда I и Запоље Бакић је најпре био на страни Запоље. Кад се Запоља крунисао у Стоном Београду, Бакић као његов приврженик носио је једну земаљску заставу. После прешао је на Фердинандову страну, и остао му веран до конца.
Код Дамјанића гледали су Мађари у српско јунаштво и дурашност, којих врлина је код њих Дамјанић заступник био.
Дамјанић је српски јунак.

Logged
Pages:  1 ... 166 167 168 169 170 [171] 172 173 174 175 176 ... 195   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.03 seconds with 22 queries.