PALUBA
December 05, 2020, 03:14:37 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
Glavni pokrovitelj foruma Paluba
kompanija
Protexi Group System
http://www.protexigroup.co.rs/
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 169 170 171 172 173 [174] 175 176 177 178 179 ... 188   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 294295 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2595 on: August 14, 2020, 04:39:13 pm »

Србске Новине, бр. 122. од 29. Oктобра 1849.   

Од неког времена много се говорило и поговарало о бегунцима, налазећима се у Видину, а нико није могао чисту истину из целе те ствари изцрпсти. Поред свега тога, што се цела Европа тим питањем занимала, новине цариградске су, од кои смо најпоузданије вести о тој ствари изчекивали, преко мере ћутале, и тек у последњем листу једни цариградски новина на исте бегунце наилазимо. Ето шта 'Journal de Constantinople' од 17.т. м. пише:
'Од неког времена пакост је разнела најгадније гласове у ствари бегунаца видински. Говори се нарочито, да су бегунци, тек што су у Видин дошли, хрђаво били примљени од местног надлежателства, и да иј је сама блистателна порта ставила у таково положење, да веру промене или да буду издани. Ови говори сасвим су лажљиви. Ето шта је истина у ствари: са овим бегунцима поступало се, па и сада се јошт поступа од бл. порте са сваким вниманијем, које дужности гостољубивости отоманске прописују, и далеко од те кривде, коју јој њени непријатељи безчуствено и с виком пребацују, - кад су неколико од ти бегунаца искали, да својевољно пређу на ислам, истим бегунцима дало се на знање, да би радије било, кад би се та молба на даље одложила, због тога, да би се положај, кои произилази из чистог права, у сваком магновењу угледао по свим условијама чести и достојанства.
Ето шта је јошт истина: Како је бл. порта дознала, да је у Видин дошао један аустријскиј ђенерал, послан од свога правителства да иште, да се избегшим маџарским унтерофицирима и солдатима, кои би ради својој кући вратити се, запрека повратку никакова не чини, она се одма у том сложила, и поднела је од своје стране сва олакшања, која су се изискивала за удејствовање ове намере, но изискивала је писмено обећање, да ће се ти сви бегунци амнестирати.
Кад се познаје великодушије њ. в. султана, висока мудрост Решид-паше и Али-паше, онда је тежко поњати, како се могло царском правителству приписивати таково владање, које би било више него једна велика невештина, то би владање била једна велика погрешка. Свакиј ће лако допустити, да ово приморавање на промену вере под казни, да ће иј издати, не би могло учинити без сугласија султана. Но ко би му се усудио таково што страшно предложити? Да ли би то ова два државника, које смо споменули, учинили?
У следству тога, што нам је до знања дошло, и у следству известија која су нам нарочито из Видина долазила, ствари су онде тако стајале, као што смо горе више рекли, и кад би нужно било исто потврђивати, то ћемо довољно доказателства наћи у једном писму из Букурешта од 9. т. м., које је писано од једног лица, која свагда новости из најбољи извора црпи:
'Ја сам опет из Видина добио вести, које сасвим потврђавају, да су сви гласови, кои се разносе о бегунцима, опадателни и без сваког основа. Један аустријскиј ђенерал, Хауслаб, кои се налази у Видину, да прими оне бегунце, кои су ради својевољно кући својој повратити се, писао је Омер-паши, ради обећања, да ће сви солдати и унтерофицири без изјатија обштиј пардон добити, и у свом писму похваљује ону подпору, која му је дана месним надлежателством, да може своју мисију испунити.'
Представите себи, да кад је аустријскиј вице-конзул на зид заковао једну обзнану, којом се солдати побуђавају на повратак у своје отечество, бегунци су ову обзнану поцепали, и милитарне власти у Видину морале су поставити страже, да заштите ову обзнану, и аустријскиј конзулат. На последку лажљивост свију ови опадања сасвим је доказана, и јошт ће већма доказана бити известијем, које ће се донети чрез лица, за тај посао наређена.
О Фуад-ефенди, кои је у Ст. Петрбург послан, мало даље ово стои у том писму: 'Фуад-ефенди 28. Септембра стигао је у Ст. Петрбург, и трећиј дан био је примљен код грофа Неселроде са највећим почестима.'


Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2596 on: August 16, 2020, 08:19:54 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Видин.jpg (247.32 KB, 1006x604 - viewed 10 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2597 on: August 16, 2020, 08:22:26 pm »

Из достоверне руке добили смо следујуће писмо, управљено 'Високославном правителству војводства србског', које, будући да заступа једно мненије, тичуће се будућности војводства и народа србског, за дужност нашу држимо читајућем свету саобштити:

Кад су повереници војводства србског имали мненије своје о границама војводства дати, ја сам од моје стране онога начела држао се, да је боље имати мање војводство, само да ми Срби будемо у њему у већини, нежели велико, у којем би туђ елемент јачи од србског био, имајући пред очима пример Угарске, коју су Маџари Маџарском звали, али кад је дошло де се колач ломи, показало се, да је више туђа него маџарска. И по овоме начелу желио сам и предлагао сам како садруговима моим тако и вишем месту, да се од Баната само толико и донде за војводство узме, докле је србски елемент у већини, али даље не. Шта више да се од саме Бачке част она над Бајом и Суботицом, где сам Маџар живи, од војводства опдцепи. У начелу овом утврђавао ме је и сам дух закључења мајски, у кои точки 6-тој је народ србскиј народну самосталност Влаха припознао, и њиову петицију за своју самосталност подупирати заверио се. По овоме закључењу, крашовску жупанију, част ону темешке, где сами Власи живе, и неби могли у војводство наше захтевати, јер то би значило петицију, коју су Власи за своју самосталност њег. величеству предали, не подупирати, него овој управо насупрот радити. – Но већа част садругова мои, повереника, захтевала је читав Банат, и тако се морало предложити.
Ја сам господо! у овом вопросу и на вас се обратио у писму мом од 7. Октобра, и настављења захтевао, но одговора добио нисам.
Кад сам по овако предложеном физичном простору војводства уверио се, да ћемо ми Срби у мањини бити, онда сам за нуждно држао да се с троједном краљевином сајузимо. По уставним начелима мора већина владати; а у војводсту, које ће осим Срема читаву Бачку и Банат имати, већина је у влашког, немачког и маџарског елемента, т. ј. туђег. Једино дакле спасеније сам у том налазио, да уобште славенскиј а нарочито србскиј елемент умножимо, које би се получило савезом са троједном краљевином, у којој самој 400 хиљада Србаља има. Ово ме је начело при вопросу савеза руководило.
'Позорник,' као званичне новине, напао је мненије моје, и дужност ми наложио поступак мој на јавност изнети, и основе моје народу изложити; које сам у прикљученом овде 'Одговору' обширно учинио.
Зашто сам био против тога, да се читав Банат у војводство узме, из предидућег можемо увидити. А зашто сам био за савез, и какав савез желим, то је у овом одговору наведено. Из кога ћете заједно и то видити, да су оно саме лажи, као да сам ја спојење војводства с троједном краљевином, и то безусловно желио и предлагао.
Кад је 'Позорник' мненије моје напао, држим да је дужност његова и ово писмо моје печатати; које да 'Позорнику', као правителственом листу, наложити изволите, зато вас господо! и молим, и то од вас с правдом очекивати могу, и као повереник и као члан правителства.
На мене је свака љага у 'Позорнику' бацана; сада је ствар наша, чини ми се, свршена, ја ево и вама и народу рачун за моје делање дајем. По мојој жељи и по том предложењу није ствар испала; но испала је по вољи они, кои су противног мненија и жеље били.  Victrix causa Diis placuit, sed victa Catoni. – Ако ствар онако, као што је решена, не буде по потреби и жељи народа, ја се надам, да ће садругови мои, кои су овако решеније знајући или незнајући подупирали, народу такође одговор и рачун дати, у толико више, што су противно мненије у јавним листовима нападали, и народ, ненаводећи му основе за своје мненије, водити трудили се.
У прочем с почитанијем и дружеским поздравом остајем Ваш

У Бечу 22. Окт. 1849.                        покорниј слуга,
                                                     Георгиј Стојаковић.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2598 on: August 17, 2020, 11:00:15 am »

'Преса' саобштава следујућу реплику на писмо, које смо у једном од последњи листова наши саобштили:

Господине уредниче!
У данашњем листу 'Пресе' изишао је један допис, кои повереницима војводства србскога, у Беч дозванима, свако поверење сасвим одриче, и почем иј епитетом 'тако речени' означава, њино качество као повереника сасвим у сумњу доводи. Да би се тај допис поправио, морам приметити, да су неки од ови повереника јошт у Фебруару т. г. од високог министерства унутрашњи дела преко њег. преузвишености г. патријарха, остали пак доцније од истога високога министерства преко њег. преузвишености г. бана у Беч позвани, и сви се као такови од високога правителства сматрају. Што се тиче савеза војводства са троједном краљевином, није било нужде никога зато нарочито 'придобити', почем је народ србскиј на знаменитој мајској скупштини пр. г. политичниј савез војводства с троједном краљевином једногласно и свечано закључио, и ово је закључење за свакога народника у једнакој мери обвезателно. – По томе дакле ми оно мишљење у југославенским новинама, као да смо се дали за нешто 'придобити', одбацујемо од себе решително и с презрењем.
Примите изражење нашега високопочитанија, с коим остајемо.

У Бечу 15. Октобра 1849.
                                            (следују подписи србски повереника.)

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2599 on: August 17, 2020, 11:06:55 am »

Војводство Србско.
О стању ствари војводства србскога пишу нам из Беча под 22. т. м. следујуће:
Решеније о војводству јошт није изишло, премда вам као известно јавити могу, да је у савету министерском већ решено и цару предложено.
О садржају овога решенија два се гласа овде разносе. Прво: да војводство сачињава Срем без границе, Бачка цела без шајкашког батаљона, Барања цела, цео Банат без границе. Ту је привремениј наместник ђен. Мајерхофер. Савез с троједном краљевином није никакав дозвољен.
Другиј глас овaко вели: војводство сачињава цела Барања, цела Бачка, цео Торонтал и вршачко окружије с панчевачком и белоцркванском региментом; без Срема и варадинске регименте. То војводство је у стању обсадном, милитарниј окружниј командант над тим војводством и осталим Банатом је ђен. Мајерхофер; под њим стои полковник Мамула као цивилник комисар с титулом војводе. Савез с троједном краљевином није дозвољен, но оставља се посебном сабору овога војводства да нарече: хоће ли у савез, и с киме ступити?
Еле у оба гласа име ђен. Мајерхофера фигурира као поглавара војводства. Сада видимо ко је радио, да не буде никакав савез с Хрватском, и зашто. Зато, да он може en souverain управљати с војводством.
Шта ће на првиј глас, ако се обистини, рећи они, кои веле: 'Нећемо савез с Хрватском да нам неби бан био војвода; војвода мора бити православниј Србин', кад је сада наместник т. ј. привремениј војвода Немац?'
Шта ће на другиј глас, ако би се овај обистинио (које је веројатније), рећи они, кои кажу: 'Нећемо савез с Хрватском, да нам неби војвода под баном био,' кад је сада под Мајерхофером?
Из свију ови гласова види се, да ствар јошт није свршена, нити се тако известно узети може како стои, и по томе је за сад јошт свако суђење пренаглашено. У осталом ми смо се од родољубија св. патријарха праведно надали, да ће он сва можна средства употребити, да се ни један од ови убиточни гласова не обистини; и већ данас кажу, да је он своје предохраненије у име народа министерству или дао или спремио дати. То је његовом родољубију сасвим прилично, и тим ће се сви којекакви гласови, кои се по светини у томе призренију противу њега разносе, лажима назвати. Најпосле, као што јуче рекосмо, најближа будућност мора ову ствар разјаснити. Час је последњи већ куцнуо.
'Преса' јавља, како су Немци и други несрбски житељи у Бачкој подигли силну опозицију против постављења Бачке у област војводства србскога. Немци, веле, решени се пре изселити се, него доћи под владу Срба. Једну адресу на цара у овом смислу, која је већ имала 100.000 подписа, били су сготовили, али србски комисар Исидор Николић строго забрани, да се даље подписује и нераспростире. Подкомисар Карло Латиновић у следству ове забране дао је оставку на своје званије. – Ето доказа, како су нам туђи елементи пријатељи, и од какве ће нам ползе бити савез с троједном краљевином!
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2600 on: August 17, 2020, 11:08:46 am »

Маџарска.
Ф. ц. м. Хајнау дошао је у Пешту и издао је заповест, да се сви политични преступници кои су на годину дана у тавницу осуђени, имају помиловати и слободни одпустити; тако исто да се непредузимају више изследованија противу они, кои маџарске банкноте нису издали, и кои имају муниције сакривене у мањем количеству, као ни против они, кои су што незнатно бунтовницима лиферовали.
Погубљења јошт нису престала. 13. т. м. погубљен је у Араду Лудвик Казинскиј, полковник хусарскиј у маџарској бунтовничкој војсци.
Ф. ц. м. Хајнау прокламацијом својом од 21. т. м. из Пеште обнародовао је устав од 4. Марта у свој Маџарској.

Чешка.
Као што 'Пражке новине' јављају, намеравају више пражки грађана србском ђенералу Книћанину неколико најлепши измоловани изгледа Прага послати, с писмом, у којем жељу изражавају, да би југославенскиј јунак изражење њиовог почитанија овим начином примио, почем ијм није срећа послужила, да му лично своју понизност изјаве. Осим овога јошт јунаку нашем Пражани шиљу два пиштоља, која се тамо у фабрици Лебеде граде. На кундаку једног пиштоља биће у сребру представљен Жишка, а на другом стариј јунак чешкиј јошт из језически времена, Забој; а на оним језичићима, коима ће цеви за кундак бити ушрафоване, на једном биће изжлебљен лик Марка Краљевића, а на другоме Книћанин-Стевана.

Турска.
По једном приватном писму из Видина, маџарски бегунаца тамо већ нема, - сви су на друга по внутрености царства турскога оправљени.
Јонски острови. По известијама из Цариграда лорд врховниј комисар у Корфу дао је 24 најзнаменитија човека обесити, а њи 64 јавно на најгрознији начин камџијати, кои су сви у некој протестацији помешани били. Овако Англези поступају са Грцима, над коима јошт нису господари, већ само покровитељи; а шта ли тек раде са Ирцима, кои су њиови поданици? И они се јошт усуђују себе називати носиоцима европске цивилизације!
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2601 on: August 18, 2020, 11:33:04 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* патријарх србски Јосиф.jpg (153.26 KB, 607x800 - viewed 14 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2602 on: August 18, 2020, 11:37:00 am »

Србске Новине, бр. 123. од 1. Новембра 1849.   

Војводство Србско.
Споменули смо у прошастом листу, да је св. патријарх дао предохраненије против познатог решенија министерства у призренију војводства. О томе смо данас обстојателније извештени. Министерство је за цело било решило ствар војводства онако, како смо ми у претпоследњем листу нашем саобштили, и то решеније заједно са предложењем о постављењу ђен. Мајерхофера за привременог милитарног и грађанског гувернера у војводству поднело њ. в. цару на потврђење. Разумевши св. патријарх за ово убиточно решеније противно не само народној жељи и закљученијама његовим на мајској скупштини пр. г., него и самом смислу царског манифеста, коим се достојанство србскога војводе повраћа, па по томе у војводству има Србин бити управитељ, нити се по томе са оваким решенијем он може међу народ повратити, и зато је захтевао, да би се ствар ова што пре на успокојење народа свршила. У овом послу помогла је много св. патријарху и протестација од св. бана. И тако у следству овога решенија министерства од њ. в. цара буде овоме натраг повраћено, па после се нов министерскиј савет држао, где се на ново ствар војводства у претресање узимала; како је пак сада по другиј пут решена, нисмо ништа дочути могли. Судећи пак по речма 'Лојда' (које мало ниже саобштавамо), војводство ће бити присајужено троједној краљевини, али ће имати своје особено правителство, на којега кормилу стајаће војвода, а овај, као што наша известија гласе, биће полковник Мамула, кои је ови дана – јамачно тога ради – у Беч одазван. Сва је прилика, да ће овако ствар бити решена, јер се то слаже и са уставом и царским манифестом, а и са жељом разумније части самога народа. На свакиј начин велика признателност припада св. патријарху од стране народа, што је даним предохраненијем предупредио, те онако убиточно решеније није већ изишло. У осталом у свему је јошт неизвесност – али и ова неизвесност мора до кои дан престати.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2603 on: August 18, 2020, 11:41:52 am »

'Лојд' од 26. т. м. о стању ствари војводства србскога у Бечу извештава следујуће:
Као што се поуздано чује, јошт ове недеље изићиће решеније о томе, да ли ће војводство србско сачињавати особиту круновину, или ће придодато бити к круновини краљевина Хрватске, Славоније и Далмације са собственим окружним управителством. Патријарх по окончању овога посла, следователно за осам дана, отићи ће у Карловце. И Јелачић-бан тешко да ће се јошт неколико дана у Бечу бавити. Он ће отићи у Загреб, и као поглавар поменути земаља и војене границе управљаће грађанским пословима, и скупа примити команду над петим војеним корпусом.
'Сл. Југу' пишу из Срема: Наши с боја вративши се јунаци опет код куће поља своја прилежно обделавају, премда многа мајка, сестрица и жена, своје мило и драго оплакује; али теше иј оставши, да су себи вечиту славу прибавили за светињу своју погинувши. Сад се овде највише дивани о војводству, и надеждом се људи питају, да ће цар и краљ наш за толике принешене жертве за династију и престол његов, жеље њиове праведно испунити.
'Сл. Југ' такође јавља, да је њ. в. цар издао ђенерал пардон свима граничарима, кои су за време рата маџарскога из војске поутицали. На ову вест речене новине следујуће примечавају: 'Не може нам се иначе, него ову човечну наредбу, коју смо толико дуго већ изгледали, радостно поздравити, тим већма, што ће се њом многоме хајдучењу и великим невољама као напречац помоћи.'
'Уставни лист' пише, да је од 1-га јануара до конца Септембра т. г. у Бечу 1619 војени пресуда изречено.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2604 on: August 18, 2020, 11:47:51 am »

Англија.
Као што у 'уставним новинама' пишу, Кошут се очекује у Сутамптону, где се приправе чине како ће га дочекати, а и прилози се за њега купе. - 'Times' има из Беча известије, да Русија не стои више на томе, да јој се издаду у Турској боравећи бегунци, кои су њени поданици, па и Аустрија да је од тога захтевања одустала, по чему ову ствар сматра као свршену. – Клапка је са своим друговима дошао у Лондон, и кажу да ће ту дочекати Кошута, па онда у Америку отићи.

Турска.
Да би се увидило, какве су плетке у Видину прављене , само да се нико од бегунаца не врати у своје отечество, саобштава 'Лојд' следујуће из једне прокламације, коју је Кошут под 6. Окт. као 'гувернер' издао: 'Тако по званичном изјављењу њ. преуз. паше обзнањујем: 1.) да је њ. в. султан, коме Бог да дугиј живот дарује, решио, никога, кои хоће да остане, непријатељу не издати, него га заштитити и уживању права гостољубивости задржати. 2.) они, кои ће и даље да уживају право гостољубивости, снабдеваће се не само као до сада, раном него и оделом, шта више они у обзиру плате, коју су имали, могу од њ. в. султана његовој слави и светлости одговарајућу накнаду тражити. Такође и надежде има, да ће се официрима на вољу оставити, да задржавши свој чин, а неприморани веру променити, у турску службу ступе, и да ће се пазити, да се обезбеди судбина целе емиграције, било то каковом населбином или другим коим начином.'
'Северна Пчела' саобштава имена они маџарски официра у Видину, кои су христијанску веру оставили и потурчили се. То су следујући ђенерали: Бем, Штајн, Кмети; полковници: Ланжицкиј, Воронецкиј, Балог; штаб-хируги: Шнајдер, Гал; мајори: Фиола, Холан, Нуни, Барати, Албертс; старији ађутанти: Шајбенберг, Калмар, Хазаи, Колман; капетани: Јакубонскиј, Рабај, Кадар, Бернат, Накажицкиј, Шеваље, Орос, Сајболт, Ларжиловскиј-Дивић, Прозе, Шилингер, Аберхалд, Аргај, Волф, Фердинанд, гроф Бардик, Регелсберг, Циокај, Дерцескиј-Фишер, Ридел, Бранис; поручници: Шош, Хобхарскиј, Мандел, Тувиари, Рацић, Фишер, Сигл, Калер, Сајболд, Шокај, Пророк, Носницкиј, Сартори, Рајзингер, Демпролф, Киш, Тукери, Дувенор, Пап, Поп, Бернар, Ширик, Фернанд, Нагер. Свега 66 официра. Осим ови јошт се 3-га Октобра њи 250 потурчило, и число ијм се од то доба свакиј дан с 5-10 људиј умножава.
Число маџарски бегунаца, кои су на позив ђен. Хауслаба у отечество своје повратили се, износи 3171.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2605 on: August 19, 2020, 08:06:28 am »

Србске Новине, бр. 124. од 2. Новембра 1849.   

Војводство Србско.
'Позорник' у последњем листу своме саобштава известије једнога путника о скверним делима, које су Маџари за време владе њиове у православној цркви св. Николе у Сегедину починили. Ова је црква Маџарима служила као магацин за упљачкане србске ствари. Кад су Руси у Сегедин дошли, протојереј руске војске Платон Менчиц дао је чрез војнике руске из исте цркве ђубре почистити, а светиј олтар сам је почистио, мермер опрао и божествену литургију одслужио и тако цркву на ново осветио, које је спомена ради у протоколу црквеном следујућим речма назначио:

1849. года Јулја 24. днја. Молитвама свјатих, аз недостојниј протопрезвитер росијско-императорских војск 8-ој пехотној дивизији благочиниј пехотнаго грофа Дибича-Забалканскаго полка старшији свјаштеник Платон Теодоров син Менчиц в град Сегедин свја. Николајевској православној сербској церкве, имел по милосердију Божију после бунта венерскаго, сеј свјати храм осквервившаго, и јего свјаштанослужитеља возмутитељми изгнанаго, освјатит и свјатују божественују службу совершит с сеј ден по очиштенију от мјатожников города војсками императорско-аустријскими сајузними росијско-императорскими. Да не возвратисја на град сеј и на људи сија бедствија излитаја с тими безумцами мјатежиками, поправшими власт законују и совершивми стољко бедствиј над несчастним невиним сербским народом. Да воздат им Господ по делама их.

Раб Божиј протојереј Платон Менчиц  св. р.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2606 on: August 19, 2020, 08:13:14 am »

Аустрија.
Из Беча нам пишу: 'Једном у конференцији повереника србски предложио је Ђорђе Стојаковић, како је за нас у ово време, кад се питања од највеће важности за будућност нашу решавају, слобода печатње од највеће нужде, и како би добро било, кад би се ова питања на пољу јавности са свију страна осветлити могла, и тога ради да би представљање скупа учинили министерству, да се у војводству слобода печатње дозволи, кауција, која се за новине по закону изискује, за неко време или одпусти или спусти, и да се србским београдским новинама улазак у војводство допусти. Повереници: Живановић, Пасковић, Јевта Михајловић и Вуков нису хтели на то пристати, говорећи да они незнају да је у војводству слобода печатње ограничена, и да ми војводство само у идеи имамо, а не у ствари. И тако Стојаковић, Криштоф, Тома Петровић и Контић, кои су речено предложење примили, прошеније сачине и министерству ствар ову представе. Какво ће решеније у обште следовати, то јошт не знамо, али вас уверити могу, да ће новине београдске скорим бити пуштене у Аустрију, јер и други људи, а и једно важно лице, које лојалност ваши новина познаје и заслуге, које су оне у последње време за монархију аустријску себи прибавиле, достојно оцењава, и за њи се јако заузима.'
'Народне (чешке) новине) саобштавају једно писмо из Беча, у коме стои, да је опет у Беч дошла једна словачка депутација из Шипушке, но ова од министерства не тражи поделење политични и народни права, него да се укине срамотно казнење батинама. Кошутови чиновници, вели се у томе писму, сметнути истина са свои звања, али су на њиова места постављени људи, ако не горе, то заиста исто тако зло са Словацима поступају, као и пређашњи Кошутовци.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2607 on: August 19, 2020, 08:23:13 am »

Србске Новине, бр. 125. од 3. Новембра 1849.   

Аустрија.
'Преса' пише: 'Мило нам је, и свакоме, без разлике политичне вероисповеди, мило ће бити следујуће саобштење у бечким новинама читати. Ми смо у стању, да би се исправили многи гласови о начину, коима се поступа са осуђенима због политични преступљења, нашим читатељима саобштити прописе, кои установљавају начин извршивања казни над политичним преступницима. Кои су осуђени због наведени преступљења, чувају се у заведенијама, која су за њи опредељена, свакиј у особитој соби, где пак није можно да у свакој соби само по један буде, ту ће се двоица до четворица сместити. Ако би баш и на тешке ланце осуђени били, у ланце ће се само онда окивати, ако би из места, где казан издржавају, утећи покушали, или ако би се то нужно указало због њиовог непристојног владања за обезбеђење други лица, нарочито надзиратеља. Такође ијм је дозвољено, да могу носити своје собствене хаљине и кошуље, и лежати на собственој постељи. За свакодневно издржавање, једног здравог заточеника опредељено је 16 кр. ср. Ако ли осуђеници имају свога имања, или ако хоће њиови сродници да сносе трошкове бољега њиовог издржавања, то ијм се може допустити, да од предпријатеља, за казнителна заведенија опредељенога, бољу рану набаве, и за ово се несме више потрошити од 1 фр. ср. на дан. Политични казњеници против њиове воље не могу се ни на какав посао терати; нарочито за чистоту у њиовим тавницама има се старати само чрез лица надзирателства или чрез друге на то опредељене казњенике, осуђене на кућевну радњу. Дозвољено ијм је читати књиге и новине, изузимајући оне, које би старешина заведенија из особити узрока за убиточне сматрао; дозвољено ијм је такође и писати; смеду у вечерње часе и лампом се служити.
Под надлежним надзирањем могу примати и пошиљати писма. Посете бивају по правилу у опредељене дане. О томе ће се брига имати, да се свакиј политични заточеник свакиј дан у опредељено време под надзирањем прохода у чистом воздуху. Колико ће ово време трајати, то ће определити лекар заведенија с призренијем на стање здравља поједини заточеника. Лица стражарећа и надзиравајућа упућена су, осуђене пристојно предусретати. Овако ће се поступати са осуђенима како у грађанским казнителним заведенијама, тако и у градским тавницама.'

У 'сред. листовима' пишу: 'Ми имамо данас војску од 700 хиљада момака на ногама; шта то свакиј дан стаје, може свакиј мислити; па јошт како тим наши државни дугови расту, није тешко увидити. Али ни то није јошт највећа недаћа, коју из овог стања очекивати имамо. Велико ће питање истом доцније доћи, кад се будемо згледати морали, како ће се овим људма посла дати, чиме ће се ранити, ако сакати остану, ако се на ништанерадење навикну, чему солдачкиј живот у миру довољно прилике даје. Ево на пр. шта већ сада пишу 'Загр. немачке новине': 'Варадинци су кућама распуштени, осим другог и трећег батаљона, од кои првиј у Варадину, а последњиј у Н. Саду гарнизонску службу одправља. Но нека нико не мисли, да ијм је распуштење ово добро дошло. Многи од њи радије имају живот логорскиј. Од нарави храбри, јуначки и јаки, терете и промене рата предпостављају земљоделију и домаћем животу. Унтерофицири нарочито, кои о царској плати и издржању врло задовољно живише, пошто су ијм сада њиови батаљони распуштени, виде себе без посла, те траже да добију, ако ће бити и најмању, службу у којем контумачком заведенију или при митници.'
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2608 on: August 20, 2020, 08:25:34 am »

Србске Новине, бр. 126. од 4. Новембра 1849.

Поводом питања о сајужењу војводства са троједном краљевином хоће да се подстакне опет она несретна распра због вере, која је наш народ од толико векова сваким невољама излагала.
Но треба ли се људма зато између себе  завађати и раскидати, што сви нису синови једне цркве?
Ми нећемо сад ову ствар претресати с огледа ползе народне. Већ ћемо је схватити само с точке позитивне, с точке дужности и права.
Дужност је човеческа веру поштовати и чувати. Ова дужност доноси и право, то јест: да се нико у својој вери вређати несме.
Увек је било различни вероисповедања. А зашто? Зашто је било различни мненија о вероисповедним предметима.
Различност мненија произилази из различности духова, а ове различности не могу се предупредити. Следователно на ову различност нападати се несме.
Тако дакле слободно упражњавање сваког богослуженија јест право сваког појединог; следователно има се његово право поштовати; следователно и његово богослуженије.
Ово је дужност обшта. Ово је једно од они права, која се зову човеческа. Ко против тога устаје, тај вређа човечество, вређа слободу мишљења.
Ми, кои се имамо старати само за ствари овога света, треба да слободу вере поштујемо, а међу собом због разлике њене незавађамо се, тим пре, што је слобода вере данас свуда, а у Аустрији нарочито уставом обезбеђена, вероисповедања пак завада нас је и онако доста до сада упропашћавала.
Сваком своје, па мир всем.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2609 on: August 20, 2020, 08:28:50 am »

Србске Новине, бр. 127. од 5. Новембра 1849.   

Војводство Србско.
Из Беча нам под 31. Окт. пишу: 'Као известно данас се говори, да је судбина војводства србскога решена. Војводство сачињава Бачка и цео Банат, без Срема и војена границе. То је војводство само за себе круновина без икаквог савеза с троједном краљевином. Војениј и грађанскиј гувернер те круновине, т. ј. штатхалтер је ђен. Мајерхофер. Ово је дакле војвода србскиј! – То је права сатира на захтевано од нас војводство, које је свачије само не србско.То је предисловије к томе, да се данас-сутра та круновина са некадашњом Маџарском опет саједини. Ето на што дотера распра наша с Хрватима и пријатељство с М….! Жертвовасмо сва закључења мајска, само да не би пријатељ наш у своме гувернерству од бана и Хрвата жениран био. Али зато не кривимо владу; она је нама на вољу оставила, и ми смо тако изабрали, јер нећемо савез с Хрватском!? Погибељ твоја од тебе Израиљу!
За протестације оне, и предохрањења св. патријарха, што се пре чуло да су дана министерству против горњег решења, није ништа истина.
Повереници србски предложили су министерству ова дела:
1. Попис они села, која су за време рата спаљена и опљачкана, с означењем числа житеља и кућа, колико је било.
2. Разделење војводства на срезове по различитим народностима.
3. Ослобођење земље од свезе и терета спаински.
4. Примечанија на обштинскиј закон, чрез министеријум одпуштениј.
Сада ће доћи по свој прилици на ред устројење судејски власти у војводству.'
Горњу вест о решенију судбине војводства потврђују и данас дошавше 'Народне Новине,' с том само разликом, што веле да ће 'имформативно решеније у обзиру Срема следовати на долазећем сабору, а децизивно решиће се на обштем државном сабору;' што о војеној граници ништа не спомињу, и што додају, да је цар узео наслов великога војводе србског.

Logged
Pages:  1 ... 169 170 171 172 173 [174] 175 176 177 178 179 ... 188   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.025 seconds with 22 queries.