PALUBA
December 05, 2020, 03:35:59 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
Glavni pokrovitelj foruma Paluba
kompanija
Protexi Group System
http://www.protexigroup.co.rs/
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 176 177 178 179 180 [181] 182 183 184 185 186 ... 188   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 294306 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2700 on: October 09, 2020, 09:20:58 am »

Србске Новине, бр. 155. oд 24. Децембра 1849.

Мора човеку чисто памет да стане, кад чита шта се којешта пише по гдекоим новинама. Има људиј, кои радост неку налазе у томе да измишљавају лажи, а краткоумни новинари то одма за готов новац примају, па јошт надмећу се, кои ће што пре у свет пустити. Једна с планом или без плана, измишљена лаж оваком начином разтруби се по свему свету, само срећа што је свет разумнији од многи новинара, па лажи одма позна њено плитко дно.
Тако су сада Срби у војводству незадовољни с патентом царским – сада су се покрвили са царским солдатима – сад предпостављене своје старешине растерали – сад се и побунили и на оружје устали – сад опет ови устали против порте – сад је и Београд у пламену, и већ у праху и пепелу!?
Ми незнамо, да ли се – овакове лажи читајући – већма једити или смијати морамо. Револуције и буне већ су прошле кроз све народе, па наравно мора најпосле и на Србе ред доћи! Без тога не може бити Risum teneatis! – ево шта из Беча саобштава паризка 'Преса' и 'Национал' по лондонском 'Експресу.'
'Последње ноћи из Земуна дошавшиј курир поставио је правителство у најживље комешање. Разширена и страшна побуна дигла се у аустријској Србији. Сремци, Славонци, и граничари устали су на оружје против правителства и кордон раскинули, кои иј цепаше од турске области. Они могу рачунати на помоћ турски Србаља. Побунивше се регименте имају 80.000 момака најхрабрије и најбоље војске аустријске, и врло много топова. Повода је овом устанку дао декрет од 6. Новембра, коим се војводство устроило. Огњишта су побуне у Срему, Варадину и шајкашком окружију. Сви маџарски и пољски бегунци, кои могу да утеку од страже портине, спеше да чете Србаља умноже.'
Ко да се на ово не прекрсти и не рече: буди Бог с нами. Од као је света и века, поред истине било је увек и лагања, али оваке пресне и дебеле лажи јамачно досада јошт нису на човеческа уста изишле. Но кад узмемо, да су ове лажи, како 'Обште нем. новине' из Берлина под 12. т. м. јављају, телеграфом у Лондон оправљене и то преко Берлина и Колина, и одма иј затим иначе предострожна хамбуржка 'Берзенхале' саобштила: то нам се мало очи отварају, али ваља да запитамо, ко је у овом случају преварен, ко ли варалица? То су све берзине шпекулације. Но куда смо се дели а моралом у свету, кад се на овај начин обара јавниј кредит?
Што се пак баш о нама Србима оваке лажи измишљају, то има и друге цели. Непријатељи наши то би желили да Срби учине не би ли тако изгубили све, а они да нас по обичају јошт већма угњетавају…

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2701 on: October 09, 2020, 09:25:29 am »

Ево опет Божићни дана, кои су лане решивши знаменитије битке србске с непријатељем, решили у обште и бољу будућност србску. Браћо, каква је разлика између данашњег и лањског Божића! Лане јошт бесно је гордиј Маџар кабаницу своју ширио, а јутрос ево већ и његове сангвиничне наде примише свој ништожниј конац. Да! слобода се само људском крви купити може. Ране тешке, које добисмо, лечиће наступившиј мир. Срби имају грађе за важниј онај темељ, кои ће обезбедити њиово политично биће.
Налази се људиј, кои ће с читавом батеријом памети разметати се, колико овом приликом  правице србске нису постигнуте. За ово нека важи следујуће: као што народ србскиј законитост одушевљава да неправде одбија, тако само путем законитости добија и права своја од цара. Грех је мећати неповерење у власт и правителство. Кои држи, да се овде што на пречац и из песнице учинити може, љуто се вара. Све тихо ступати ваља на сусрет сретнијем животу; очајавати не треба.
За великог владатеља највишиј је степен политике, да мудрост на кормилу владе одржи. Мудрост такова предпоставља уважење праведни народни жеља. Чувена је она држава, која све могуће чини, како да поданик једном заборави, да је он тек животно, осуђен да до века тегли невољу и муке – и то поданик буди којега закона. Слово Божије, Богом самим проповедано свакоме, кои уши има да чује, и разум да поња, - учи широм белога света само један закон: - закон Богопочитања, правотворења и свеобште љубави. Нема ту разлике никакве. Једно јарко сунце свесељава све, и једна киша прибавља за све плодоносије и усладу.
Као што Бог иште само добре људе, тако и истинитиј интерес државе захтева само добре грађане. Па добрим грађанима – Србима, кои је просута за владу и владајућиј дом крвца јошт свежа на пољима бојним, не може се укратити право народно. Та зар некакве правице мора имати онај, кои до сада није имао готово никакве!
Јошт једанпут честита браћо србска – уздајмо се у вечну правду. Она ће све жеље наше у пуном свету васкрснути. Тек дух не угашајмо, и вере не губимо!
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2702 on: October 10, 2020, 08:33:31 am »

Хрватска и Славонија.
Из Загреба пишу нам, да је и тамо, по распису правителства војводства Србије, 18. т. м. парастос држан у православној цркви за покојнога војводу србског Стевана. Дописатељ вели: 'Спомен је овај жалостно дејствовао на присуствовавше Србе, коима се срце у жалости топило, опомињући се онога жалостнога дана за цело србство. Тужно је србство многе беде и невоље претрпило, и горка искушења дочекало после губитка свог војводе! Но Бог је добар, неће овај добриј народ без утехе оставити! – При парастосу присуствовала је једна кумпанија Оточана, и то све овејани православни Србаља. Дошли су многи србски официри од истог батаљона, међу коима је био најстарији као равнитељ г. капетан Дмитровић, -  Србин и душом и телом. Он није пропустио, да при овом спомену за упокојеног војводу србског могућну дужност војника не изврши, те је наредио дванајест унтер-официра, кои су за време божествене службе с пушкама стајали, представљајући символ дичног војника и србству познатога витеза.'
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2703 on: October 10, 2020, 08:35:36 am »

Маџарска.
О политичном сазревању аустријскиј народа вели 'Figyelmezö' у својој знаменитој скромности следујуће: 'Ми находимо, да ce данашње стање аустријске монархије може упоредити с водном грађевином иза какве јазевине; докле год има ступаца, не може се насип провалити. Али се с грађењем мора похитати, пре него зима затече, или велика вода јaз не потопи, и ступце одкине. – Народи аустријске монархије налик су на ђаке, кои премда различитог возраста и не једнаке способности, у једну школу иду, и сви једно настављење примају, које је за најслабије између њи прорачуњено, зато не могу ни најбољи због они слабији да напредују. На уставне форме навикнути народи маџарске круне чекају, док остали ненавикнути народи сазру за уставниј живот.
О народима Маџарске вели орган маџарски конзервативаца: 'Ако и јест револција сада тек свршена, ако и јесу главне частице друштвеног живота тешко оболеле: опет не треба мислити, да се народи ови на собственим своим ногама не могу одржати. Већа част истога народа тек је додуше прошле године у уставниј живот сливена, али она има у ранијим привилегијама своје вође и спроводитеље, кои су на поузданом путу. Окром тога имају ови народи неоцењено својство: искреност. Они су ти отворена књига, из које свакиј читати може, ко хоће. Ваља им само поверења указати, па ће они с поверењем предусрести. Не треба ни то мислити, да народи различитог језика непобедиме мржње један на другог у недрима носе. Мало неспоразумљење дошло је на место праве свести за једнаку корист; они увиђају, да поред свега, што разне језике говоре, само једну отачбину имају, због чега и могу имати само једну цељ: благо свеобште отачбине!'
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2704 on: October 10, 2020, 08:41:11 am »

Чешка.
Из Златнога Прага, 14. Децембра. Сви аустријски народи – осим Маџара – по уставном начину хтедоше, да нову грађевину царства зграде њиови народни представници у договору са обштом државном владом. И за то је био онај државниј сабор, кои је требао да згради устав а по њему све, што је потреба народима за њиове земље. Но ту је изишла државна власт напречац народној жељи, и по својој вољи, без представника, дала је народима свој октроираниј устав. Октроираниј устав као такав није баш најгрђе зло, али је за правиј мир државниј опасна она тежња, по којој се уређују народи. Између тежње народне и између тежње државне власти главна је разлика у федерацији и централизацији. Народи хоће да имају своју народност, своје народно биће обезбеђено од сваког самовољства и да је од њи удаљено и најмање насилије други народа. У федерацији – кад народи уживају своју слободу у свези са другим слободним аустријским народима, у њој налазе они своју безбедност, мир и напредак државниј. С тога држала се овог начела славенска страна на пређашњем државном сабору, с тога држе се тога сви Славени и дан данас, и с тога највеће је трвење између народни и правителствени новина. Ове последње вичу на федерацију као на начело опасно царевини, веле да би по њој што пре ускорила се пропаст Аустрије. Оне желе, да се сва сила и сва власт стопи у једну власт, која ће над свима владати преко свои по земљама уређени мањи властиј. Они веле, да Аустрија, ако се жели уздржати, мора бити силна, а силна ће постати, кад све згрне под своју власт.
Све је ово лепо, и било би добро, кад би се то све могло учинити без уштрба или једног или другог народа. Аустрија има под собом силу земаља а у овима различни народа. При уставном животу свакиј од ови хоће да не трпи уштрба ни у чем, а при овом централистичном уређењу, уколико се људи договарају језиком, владао би један језик, а сви други служили би њему као робље. Језик немачкиј владао би при централном правителству, по овом језику све би се власти уређивале и по круновинама, и већина званичника већма би се клањала језику, поред којег добива или губи службу. – Поред свега тога шта остаје н. пр. Славенима да се ни на шта не могу потужити? Свакиј из овога види, како је опасно ово начело за народност народа аустријски. Свакиј искрениј пријатељ царевине аустријске види, како је њезина влада ударила путем, кои не води к спокојству. Првиј државниј сабор – као што му даје право октроираниј устав – у договору с владом знам да ће хтети уклонити ову опасност за царевину, само је питање: неће ли влада при своме начелу остати, - а онда је зло!
Из овог свега види свакиј главно начело, по којем се у Аустрији равна будућиј живот народа. Свакиј се лако надати може, да некако другчије, за Србе корисније неће се ни уредити живот политичниј народа србског у војводству Србији. И заиста све до данас шта је с војводством учинила влада царевине аустријске, све је учинила по свом начелу централистичном. У војводство послан је ландесшеф за управитеља ове земље. Само по себи разуме се, да он по свему зависи само од бечког министерства. Њему, а ником другом, одговара за сва дела; од њега прима науку за сав свој рад. Њега је послало министерство, али се и то разумева, да кад би се променило ово министерство, онда би неко друго могло и другог послати. Поред ландесшефа долазе и судови, кои ће од њега али управо од министерства зависити.
Истина је да ће у војводство Србију доћи и један подвојвода србскиј. Њега ће одредити цар а не народ изабрати. Шта ће овај радити и коме ће одговарати за своје дела, то се јошт не зна. Истина, не може се одрећи, да Срби при свему томе нису у добитку, али ипак  царској одлуци о војводству њиовом показује се јошт многа неизвесност. Како ће с тим бити, живи ће видити; али по садашњем поступању државне владе чини ми се, да војводство очекује иста судба, која је већ стигла неке земље. И у војводству Србији моћи ће Срби око својег огњишта србски говорити, а за многе важније ствари подариће царевина Србе оним немачким језиком, кои како веле Немци – уводи сву просвету. Е шта ћемо, кад су Немци тако добри, те се старају за нас глупаке! Не остаје Србима ништа друго, него спокојним бити и са уфањем на боље чекати идућиј државниј сабор. Срби треба да јошт сада добро промозгају, пак да у својој памети намене врстне Србе – људе поштене, као посланике за идућиј сабор државниј. Ови људи разгодиће над срећом или несрећом своје земље и све царевине. Оваке људе требаће да народу препоруче и поштене наше новине!

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2705 on: October 12, 2020, 09:58:48 am »

Србске Новине, бр. 156. oд 29. Децембра 1849.

Војводство Србија и тамишкиј Банат.
Из Земуна достављају нам, да је тамо постојавше привр. правителство војводства Србије, по вишој наредби, имено пак по расположенију св. патријарха, престало дејствовати.
Учредник 'Позорника' Сава Јовановић, јуче се у Земуну, после четридневног боловања, преставио.
Земаљски поглавар војводства Србије и тамишког Баната, г. ђен. Мајерхофер, стигао је у Београд. Г. ђенерал, идући на своје ново определење прешао је овамо у Београд, где је у одсуству Његове  Светлости најпре Светлој Госпођи Књагињи подворење учинио. – Ову је прилику г. ђен. Книћанин употребио, те је г. ђен. Мајерхофера са његовим ађутантом г. пор. Чортусом, заступником овдашњега ц. кр. конзулата г. кап. Јурићем, и министеријалним за војводство комисаром г. Гријем, у прошастиј четвртак к себи на обед позoве, коим је хваљениј домаћин скупа и друге наше отечествене великодостојнике почествовао.
Из Беча нам пишу о пок. Јустину Михајловићу: 'Јустин Михајловић умре. Изгуби народ наш једног од први људи своји. И разумом и знањем и љубави к народу србском стајаше покојниј Јустин високо изнад многи Срба. Бог да му душу прости.'
Из Руме под 23. т. м. пишу нам: 'Прошасте недеље вратио се из Беча г. поджупан Трифун Младеновић. Таки за њим стигне од г. ђен. Мајерхофера писмо, коим се он поставља за повереника над целим, у војводство спадајућим Сремом, а повереничество г. Стојчевића ограничава се на ону част Срема, која је под Бановином. Позната љубав г. Младеновића к народу србском, велика његова у управљању народа вештина, и точно познавање наши ствариј јемствује нам, да ћемо са његовим повереничеством подпуно задовољни бити.' У истом писму јављају нам, да је у Руми у све три тамошње србске цркве 18. т. м. држан свечаниј парастос за покојног војводу Стевана. 
'Позорник' у последњим листовима своима почео је био писати противу предстојећега насељавања Немаца у области војводства. Пристанком Немаца уз Маџаре за време последње револуције доказује, да правителство у овим насељеницима неће никакве подпоре наћи; напротив, 'Позорник' предлаже оснажење србског елемента, и мисли да је томе најпоузданији пут, да се у војводство преселе по Маџарској разсејани Срби. Ова је мисао за народ србскиј благодетелна, и заслужује, да се за њено удејствовање озбиљски сам народ заузме, а народне је журналистике позив, ову мисао народу разлагати и препоручивати. Ми ћемо прилике имати више пута о тој важној ствари говорити.
Граница варадинска оправила је правителству прошеније, да би се са војводством сајединила.
'Лојду' пишу, да Немци и Маџари у војводству никако неће да знаду за ново устројење, и клоне се сваком приликом назива војвођана. Кад новине, које у Пешти излазе, наручују, увек на адреси стои име дотичне жупаније, а од војводства ни словца.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2706 on: October 12, 2020, 10:05:40 am »

Писмо св. патријарха Јосифа, коим се дејствовање постојавшег привр. правителства закључава.

Како је Његовим Величеством премилостивим Господарем и Царем нашим височајшиј патент од 6. Новембра т. г. у призренију устројенија Војводства Србија у следству закључења народне скупштине наше од 1. и 3. Маја 1948. изишао, и ђенерал Мајерхофер од Гринбиљ за привременог земаљског начелника војводства Србије и тамишког Баната наименован, престаје суштествовање главног одбора (унутрашњега правителства) Војводства Србије, које је од Маја месеца 1848. до сада суштествовао и дејствовао, као власт народна у онога времена обстојателствима необходимо нужна бивша.
Ја држим за излишно од моје стране похваљивати родољубије и ревност народног надлежателства овог, показану чрез затруднително, судбине пуно истекше ово време. Дела пред целим светом говоре, говори и спроводително писмо патента господина министра Баха од 3. Децембра, № 8337., у ком се покрет србскиј и славним устанком назива, говори височајшиј патент царскиј од 6. Новембра, коим се војводство Србија устројава, - а да је главниј одбор дела народна руководио, о томе нетреба никаква доказателства. Као привремениј управитељ војводства Србије, за време трудног препрођења народа нашег, могу само изразити чуствителну признателност моју спрама овог народног тела, које је на мојој страни радило и дејствовало, са жељом, да што смо ми с великим трудом посејали, сторичне полодове милом народу србском принесе, под сенком благоутробног монарха нашег.
Ја слабости телесног здравља препјатствован немогу силазити у отечество, но остајем овде, где ће се на пролеће архијерејскиј синод држати; а чланове главног одбора, и лица по овом налазећа се упућујем, да се владају по разположенију привременог земаљског начелника г. ђенерала Мајерхофера, кои има министеријално настављење, чланове главног одбора и остала лица, при овому служивша, по способности њиовима употребити.
Што се архиве тиче, ова окром они, која рачуне садржавају, нека се у Карловце у патријаршију на сохраненије пошље, куда ће и моја президијална акта и акта народне наше депутације при високој влади царској дејствовавше мени од исте под 5. тек. № 72. поднешена бити. И будући да је речена депутација наша од високе владе досадашњег позива свога решена, то и прилажући овде копије њене к мени релације објављујем главном одбору окончање његовог дејствовања, с упутствованијем, да се ово све чрез правителствениј лист 'Позорник' драгом народу нашем саобшти с тим, да ће акта будућој народној скупштини на употребленије готова стојати.

У Бечу, 14. (26.) Декемврија 1849.                Јосиф с. р. Патријарх.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2707 on: October 13, 2020, 08:48:17 am »

Чешка.
Из Прага нам пише наш редовниј дописатељ: 'Овде Немци никако не могу да мирују. Од како је октроираниј устав свима народима обећао једнакост – равноправност народну, само по себи размева се, да Чеси за себе у својој земљи морају се старати. Чеси су од царства очекивали, да ће ијм све и сва дати у њиовим крајевима у чешком језику, али и ту све се једнако засеца Чесима и немачки уводи. Неки, кои ствар разуму, при новом устројству политични судова веле да се то чини, те Немце судије намећу чешким крајевима, а Чехе немачким. Један поштен Немац, знајући да незна чешки, молио се председнику да га намести у немачкиј крај. Овај као распаљен рече немачки: 'Е шта! шта! каква народност, ту нема народности, ви сте званичник.' Ето овај господин тако разумева устав и равноправност. Поштениј Немац одговори г. председнику: 'Та мени је као званичнику све једно, али не би хтео да с тога трпи уштрб моја обштина.' Помоћи не бијаше, и њега сјурише већ у неко чешко место.
По чешкој се заводе званија политична. О њима чешке 'Народне Новине' веле: 'Нећемо иј ни хвалити ни кудити. Ако узкудимо, рећиће: ето одма с почетка подкопавате нам поверење. Нећемо иј хвалити, јер видимо из устројства, да су понајвише стари званичници садашњи нови.'

У Златноме Прагу, 20-га Децембра. Кад је човек у славенскоме месту и кад живи међу славенском браћом, онда понајвише свакиј мора очекивати да се одтуда не може ништа друго писати до о славенству. Златниј Праг, у коме живе Чеси, као Славени, од како је позната историја; Зл. Праг, кои по својем природном положају у земљи европској лежи у средини, гнездо просвете славенске био је у свако и најстарије доба. Овде је царовао онај великиј на западу цар римскиј и краљ чешкиј Карл IV., кои се – јошт у оно доба договарао и са србским царем – на истоку, Силним Душаном, да саједине славенство! Овде се започела прогањати најпре она тама и све неваљалство римске цркве – а то је чинио славниј Jaн Хус. Хус као Славенин првиј је уздрмао царство душевне неваљалштине, па тек дуго и дуго кад су Хуса спалили Немци, тек онда појавио се онај ученик Хусов – Немац Лутер, кога Немци обожавају. – Доцније свагда у свакоме догађају јављао се Зл. Праг као место славенско и овде у најновије доба живили су, за славенство вечитиј,  Јунгман и Пресл. И дан данас овде живе славенски мужеви Шафарик, Палацки, Ханка и многи други. – Све ово кад човек праведан зна, онда се не може доста начудити срамној пакости немачкој, која је ово место и сву чешку земљу у силу Божију хтела понемчити. Немци се сами по себи узносе с тим њиовим 'дајче-билдунгом' – немачком просветом, а њихова душевна пакост довела иј је до те слепоте, да се славенскиј Зл. Праг назвали 'дајче Рим.' У најновије доба, кад су се Дајчери скупили на својој скупштини у својем Франкфурту, јошт се ваљда многиј Србин сећа, какво зло наменише Славенима а особито Чесима, Моравцима и Слезацима. И онда у устима имадоше братинство, слободу и једнакост, али њиова дела показују, да у њиовом срцу лежала је сама пакост и мржња над Славенима. Они су под своју узду – у онај њиов великиј 'Дајчланд' силом хтели увући и Чешку и Моравску и Слезку.  Ти исти Дајчери сањали су и сањају о Дунаву као 'дајчер-штром'; од ови исти и такови Дајчера нема славенство ни дан данас мира.
Све ово, што написах, јесу истине многим Србима познате, али 'Србске Новине' о овим стварима писале су врло мало. Наш народ треба у свачему обучити, па да о догађањима у овом свету, узможе мислити, и све овако кад сравни свакиј догађај у једној или другој земљи, онда ће сам о самој истини боље мислити и разсудити.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2708 on: October 13, 2020, 08:53:15 am »

Србске Новине, бр. 157. oд 30. Децембра 1849.

Војводство Србија и тамишкиј Банат.
У једном писму из Новога Сада достављају нам, да су сви они гласови лажни, кои су се разнели, као да је дошла заповест да се Н. Сад мора на 600 хватиј даље од града преместити. Сва ова ствар у томе се састои, што ће се дунавска улица морати расчистити, т. ј. само онај шот, кои стои пред градском линиом и у коме су куће на реверс грађене.
Последњиј лист 'Позорника' доноси преглед житељства у србском војводству и тамишком банату. По овом прегледу има у тој области: Срба православни 447.700, Срба римокатолички 182.000, Бугара 41.000, Румуна 244.000, Немаца 277.000, Маџара 112.000, Словака и Русина 34.250, - свега житељства 1.337.950; кад се пак и војена граница узме, онда има Срба православни 687.700, Срба римокатолички 182.500, Бугара 41.000, Румуна 320.000, Немаца 310.000, Маџара 177.500, Чеха, Словака и Рисина 52.250, - свега житељства: 1.710.950. Из овога се види, да су Срби свакојако у већини.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2709 on: October 13, 2020, 08:55:11 am »

Аустрија.
У Бечу, 24. Децембра. Јуче је у званичним 'Бечким новинама' изишло предложење савета министерског, коим за више круновина израђене уставе земаљске на потврђење царско спроводи. Саме уставе моћићемо од сада по реду читати.
По §. 83. устава од 4. Марта, требало је да су јошт течајем године 1849. земаљски устави свију круновина у живот ступили, да би се на том основу државниј сабор таки сазвати могао. У место тога су земаљски устави предпоследњиј дан године исте тек подписани, и то не за све круновине, а сабору државном јошт ни абера нема. Министерство се у предложењу свом дуго и широко изговара пред светом, зашто није све до сада онако као што је уставом обећано, испунити могло.
Готови су устави земаљски и од цара подписани за ове круновине: горњу и долњу Аустрију, Салцбург, Штајерску, Корушку, Краинску, Истрију, Горицу и Градишку, Тиролску, Чешку, Моравску и Слезку.
Устав за Хрватску и Славонију, војену границу и Ломбардо-Млетачке земље такође су готови, и чекају за царским подписом. Устав за војводство Србију и тамишкиј Банат биће саграђен на основу патента од 6. Новембра, док се по њему политично устројство сасвим изведе, по том ће се и сам устав земаљскиј уређивати. Далмацију као да не броје у троједну краљевину, кад је осим устава Хрватске и Славоније као особиту круновину спомињу. Устави за Ердељ, Галицију и Владимирију с Краковом, и за Буковину чекају такође на политично устројство исти круновина, које ће министерству згодну меру за представничество земаљско дати.
Премда и војводство наше међу оне земље спада, које ће у нечем од остали различне уставе имати, ипак будући да ће та разлика више у кругу деловања, кои ће се код пређашњи маџарски земаља и на законике до некле распростирати него у самом унутрашњем строју и саставу земаљског сабора састајати, зато није сумње, да ће закони за земаљско представничество горњи земаља и за нашу Србију важити. Какви су ови, то ћемо другом приликом, особито док све уставе по јединце прочитамо, видити; но колко се за сада из основоположења министерског предлога докучити може – заиста у обште нису најбољи, а особито прама нашем војводству. За основ представничества служе: земља и радиност. Прва се на двоје дели: на велике и мале газде, или што је све једно, на земљодржце и тежаке, кои у два сасвим одељена сталежа долазе; средњиј сталеж сачињавају трговци и занатлије заједно, кои радиност представљају. Сва су три сталежа једнако заступљена, тако да свакиј по једну трећину посланика сасвим обашка на земаљскиј сабор шиље.
По томе ће једна трећина земаљског сабора бити од они исти живаља (елемента) састављена, кои ће на државном сабору у горњем дому заступљени бити и на овај начин та је ствар тако намештена, да земаљскиј сабори морају из трећине првог сталежа посланике, које за горњиј дом државниј шиљати имају, изабрати, и у том ће бити као нека копча између државног и земаљског сабора.
За бираче првог сталежа иште се данак истиј, кои и од бирача за горњиј дом државниј. За бираче другог и трећег сталежа иште се данак долњег државног дома, кои ће по разним круновинама равно опредељен бити.
Бирачи првог и другог сталежа састављаће особита изборна тела; а бирачи трећег сталежа имаће своје изборна окружија, која ће се с политичним срезовима сасвим сударати, тако да колико која круновина политични срезова имала буде, толико ће посланика, језгре народне, следователно трипут толико свега имати.
Овака уредба, која народ на три сталежа дели, нити за народ нити за владу може спасоносна бити. Прво, сва су три сталежа у интересима своима, како политичним тако и народним, тако супротноположена, да се трвења неће избећи моћи, и ако је влада баш на то и зидала, и час на једну час на другу страну наслањајући се, превагу над свима осигурати хтела, то се лако може у рачуну преварити; јербо онда би бар колико толику соразмерност између поједини грађански разреда увести требало. А где је ту соразмерност, где је толикиј силниј народ, кои трећиј сталеж сачињава, од шаке друга два сталежа прогутан? Па јошт и којекако, где су сва три или бар два сталежа једноплемена, премда ће и ту политична права простог народа патити; али где се обадва, или макар само и другиј сталеж од трећег разноплеменог нађе, и као што се обично трговци и занатлије скоро свуда понајвише Немци, - ту онда не само политична него и народна права оног народа, кои језгру круновине сачињава, пате. Али на то се зар управо и иде, да се средством првог сталежа или властела и свакојаки богаташа и на земаљском и на државном сабору централизација, која и њиовом господству на руку иде, утврди, и средством другог сталежа колико централизација, толико јошт више интерес немачког духа и језика?!
Еле не само имање у обште код сва три разреда одсуђује, него је и по наособ кеса у другом сталежу позвана, да вагу међу властелима и народом држи. Овде се дакле човек не мери по памети и срцу, и у обште по оним преимућствима, кои човеку у дружтвеном животу важност и поверење прибављају, - него по кеси, тако да народ један, кои је посирома, као Словаци, или за верност своју ратом осиромашио, као Срби, може лако народност уставно угњетену видити, или је бар срећи, ако је и другиј сталеж његов, или јошт милости трећег сталежа захвалити имати. Хвала Богу, што је природа увек сама себи осветити кадра, те ће  и ове рачуне кад тад осујетити.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2710 on: October 14, 2020, 08:09:41 am »

Представљење министерскога савета о земаљским уставима и о избирању посланика за земаљске саборе поједини круновина.
(Представљење ово врло је пространо, и зато за уместно налазимо само главне основе његове нашим читатељима саобштити.)

'Ваше је Величество у манифесту од 2. Децембра објављујући свечано ступљење на престол, и проглашавајући државниј устав манифестом од 4. Марта изјавило, да је узело себи задатак васкрснути царевину аустријску, и устроити државно тело, коим да се у једну царевину споје све земље и сва племена. Ваше је Величество у манифесту од 4. Марта, назначило за главна начела, кои се у том послу држало: јединство и целокупност царевине, установљење граница државниј властиј, одржање праве слободе законима, повратак поредка и мира изнутра и споља, једнакост свију државни грађана пред судом, равноправност свију народностиј, ослобођење од спахијски терета, јавност и уредно делање у свима струкама државне економије, устројење крепке средоточне владе с потребнима и духу времена одговарајућим реформама у обзиру правосудија и управљања, самосталност обштина и слободан развитак поједини земаља. Државниј је устав овим начелима подарио становитиј облик. Влада је увек настојавала, да у оним ограничним законима, које је Ваше Величество потврдило, опрезно и искрено поступа. Она је у сваком важнијем послу за савет и помоћ призивала мужеве, кои уживају поверење своје домовине, и кои не само што су искусни, но и точно познају праве потребе и жеље житељства; она је такође наводећи искрено разлоге, настављала народ обавестити о цели и опредељењу сваке нове уредбе или закона.
Дозволиће Ваше Величество да кратким прегледом онога, што је учињено за развитак уставни начела, с једне стране објаснимо ограничниј постанак нови уредба, с друге стране пак оно, шта ће и како ли ће бити у напредак? Уставом од 4. Марта т. г. осигурана су понајважнија темељна права слободе особне. Злоупотребљењу слободне штампе доскочило се репресивним законом; право задруге ограничено је, као што то захтева обште благостање, законима о задрузи; многостраним реформама настојавало се, да се удејствује слобода свију струка јавног обучавања и што се више распрострања народна просвета; лична је слобода успешнима реформама правосудија и особитим законима о утамничењу осигурана; темељна начела о слободи вероисповедања и богопочитања примљени црквиј извешће се практично законима ограничнима, коима ће се установити узајмна међусобна одношења државе и цркве, законом о обштинама подјемчава се автономно и независимо управљање унутрашњи дела.'
Сада се набрајају дела министерства: уређење обштина, уређење правосудија, устројење јавног обучавања, грађевина, санитета, рударства, благајница, рачуноводни и контролирајући поглаварства.
'Уз оваково развијање унутрашњи држава уредба настојавала је влада Вашег Величества у свима струкама државног управљања унапредити обште благостање, земљеделије, занате и трговину, затим наставити започете јавне грађевине, имено толико полезне железнице, путове и телеграфе.
Што је искрена воља и људска снага, ограничена временом и простором, кадра учинити, то је учињено. До сада је требало државној згради темељ положити, уклонити подртине разваљени уредба и повратити поремећениј закониј поредак. Свакиј безпристрастан човек мораће признати, да је много учињено, ако позорним оком редом промотри погибелне догађаје прошасте године, па ако сравни што је тада обећaно било с оним, што јест. У оном, што је до сада учињено, лежи клица будући наредба и на прегледу до сада учињени наредба и приправа оснивају се предлози, које ће министерскиј савет Вашему Величеству потврђења ради поднети, и кои на то иду, да се изпуни §. 38. државнога устава.
Сушти претходни увети, имено установљење круновина, као што то захтева државниј устав, реформе обштина и устројење управљања, узела су у многим крајевима новиј правац, тако да се на основу њиовом земаљски устави увести могу.
Мин. савет моћи ће скорим Вашем Величеству поднети предложење о земаљским пословима краљевине Хрватске и Славоније, као такође о уређењу војене границе. Исто су тако учињене припреме за заступање Ердеља по државноме уставу. Штатут за Ломбардију и Млетке приправља се и скорим ће се поднети Вашем Величеству на потврђење.
За Галицију с великим војводством Краковом, за краљевину Далмацију и за војводство Буковину моли мин. савет покорно да му се дозволи, да дотичне основе земаљског устава тек онда Вашем Величеству предложи, кад доврши већ започета устројења, јер се јошт пре тога нека предварителна питања немимоходно решити морају.
Министерскиј је савет приуготовио основе земаљски сабора и избирања посланика за земаљске саборе, па сада језгро њиово Вашем Величеству с оне точке предлаже, које се је у том понајвише држало. Повереници, које је влада Вашег Величества из свију горепоменути круновина сазвала, начинише сами прве основе о уређењу дотични земаља. Њиова понајвише сугласна дела приобштена су земаљским поглавицама, кои су иј, саслушавши особите корпорације и поверенике, по већој части одобрили. Уз то настојала је влада скупити статистичне податке, кои су јој се потребни чинили за решење понајважниј точкиј земаљског устава.
Влада Вашега Величества, уклањајући се централизацији, определила је земаљским властима оно подручје, које ијм допуштају начела државнога устава. Назначивши дакле обзор, којега се влада при установљењу земаљски устава држала, објасниће ево понајважније њиове точке.
Државниј устав установио је наредбе о састављењу сабора земаљски; он наређује заступање интереса с непосредственим избором. – Властитељство и радиност, па потом занати и трговина, јесу у свима круновинама главни фактори земаљски интереса, но прво је скорао свагда много претежније од последњега. На том је основано избирање тројестручни заступника, установљено у земаљском уставу. У првом реду су посланици, кои највећиј данак плаћају, у другој посланици обштина, а у трећој варошиј. Свакиј шиље на сабор једнакиј број заступника. Код поједини заступнички зборова намеће се понајпре питање о цензусу. – Многи разлози не допуштају, да се цензус обштина и на сабор пренесе. – Званије земаљскога сабора у законодатном обзиру слично је званију државнога, и за то способности, које се изискују за државниј сабор, потребне су и за земаљскиј. То приморава министериум, да за земаљскиј сабор установи онај цензус, кои је и за државниј опредељен. Изборни срезови биће уређени по политичном разделењу. Број политични срезова у земљи определиће број посланика на земаљском сабору. У обште то је правило, да  свакиј политичниј срез шиље на земаљскиј сабор по једног заступника. – Вароши, трговишта и места радиности разделиће се на изборне срезове по величини житељства, историчној и индустријелној знаменитости, једнакости интереса и географичном положају. Првиј сабор земаљскиј изравнаће и поправити, што је садањем установљењу изборни срезова можда несходно, те што скорије доскочиће се и томе точније. При избирању посланика за земаљскиј као и за државниј сабор глас ће се давати устмено. Верниј и покорниј министерскиј савет мислећи, да је овим приметбама оправдао наредбе о земаљским уставима и саборима, примечава јошт у исто доба, да ће своје најпонизније предложење, кад се то јест има разписати избирање заступника за земаљскиј сабор, и кад се имају сазвати земаљски забори, истом овде мора поднети В. Величеству, кад буду учињене необходимо нужне наредбе, које изискује закон о избору, као и сама ствар, имено пак онда, кад политичне области у живот ступе, кад се обштине, њени органи, управљање и заступање уреди; и кад се списак избирача са сабор састави и потвди.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2711 on: October 14, 2020, 08:11:05 am »

У Бечу 26. Децембра. Србско је питање решено и у колико није сасвим, а оно је влада бар темељ положила, на ком је и границе повукла, међу коима свакојако настои, да се кад тад ствар сасвим реши.
Кад ће устројство војводства Србије изићи, већ су правителствене новине на то нас приправљати почеле, да ствар наша неће на тако прозвану србску страну, већ баш у интересу целокупности аустријске решена бити.
Сад да видимо какав је то интерес целокупности, па ћемо по томе познати, да ли се он с нашима слаже, и можемо ли на министерском темељу кућу нашу зидати, - или по плану, какву кућу ми желимо, и сам темељ удесити морамо.
Најпре нам дакле испитати ваља положење наше к Аустрији.
Аустрија је држава од више народа и земаља. Тежња све ове народе и земље у једном скупу одржати, зове се тежња целокупности аустријске; а у интересу целокупности ове спада све оно, што тежњу ови или заиста, или бар по уверењу они, кои владају, подпомаже, и у живот приводи.
Ми кажемо по уверењу, кои владају, јербо кад би се народима пустило, да они преко свои заступника определе, шта у интерес целокупности спада, можда би они другиј пут, друга средства изнашли – али влада већ напред сумња, да многима народима не би интерес целокупности на срцу лежао, па зато ијм није ни поверила, да они то определе.
Народи најпре свакиј своју кућу пред очима имају, па би ради по плану свои кућа целокупност Аустрије удешавати; народи би ради своје куће као права зданија сматрати, а Аустрију узимају као јакиј обштиј, против сваког непријатеља заједничким трудом и трошком подигнутиј зид, кои је около кућа свију њи повучен, и са неколико само кула снабдевен, с кои би се на унутрашњег или спољашњег непријатеља обштег лакше и поспешније мотрити могло. Народ би федерацију, или такиј међусобниј сајуз, поред кога би што већа народна и политична самосталност њиова постојати могла.
Влада, бојећи се бајаги, да се из тога не би разпадање Аустрије изродило, али управо неимајући један интерес с народима, па зато сајуз народа, баш кад би и дуговечан био, не желећи, мисли да није нужно, да народи свакиј своју кућу имају, него да је за све њи доста једна велика кућерина, која више преграда и соба има, па да се тим задовоље, и место да су сви у своим кућама свои господари, и само једног обштег судију, и неколико чувара, кои ће с куле пазити, издржавају; - захтева се од њи, да једном господару као укућани кирију плаћају; па да се јошт лакше с њима на крај изилазити може, и то није допуштено, да једно и исто племе, које је у више преграда и соба расположено, лакшег саобраштаја и домаћег подпомагања ради, зид између соба стојећи пробити може.
Мислим да се управо овако у главноме различна тежња народа и владе сравнити може.
При опредељивању нашег положења према Аустрији неможемо пред очима имати оваку Аустрију, какву народи по својој тежњи желе, него овакву, какву влада сада не само схваћа, него и утврђује; морамо узети политику Аустрије, као што је влада делом показује, са своим нужним прама нама последицама.
Влада дакле држи, да је за одржање целокупности аустријске необходимо нужно средство: централизација, која све телесне и душевне силе свију народа њени на једном месту, и у једним рукама усредоточава, да иј одтуда по вољи на све стране, од куда би год целокупности опасност грозила, лако и брзо бацити и употребити може.
Из централизације следују ова начела или правила унутрашње политике аустријске:
1.) Да не би круновине, у које су народи разређени, ни у владању, ни у законодавству централизацији на пут стати могле, оставља се крунским саборима и управителствима што мање, или управо сенка самосталности. Што се у Бечу нареди и заповеди, то се у круновинама примити и извршити мора.
2.) Да би и она сенка самосталности што слабија била, треба да су круновине што мање. Међутим будући да би ипак круновине, по себи слабога гласа могле јаке постати, кад би гласове своје сложиле, и свака са своје стране једна другу у тежњи и искању подпомагала, и будући да би то тек онда с успехом учинити могле, кад би најпре свака у себи на свом дому једногласна и једнодушна била, зато је централизација, да би то предупредила,
3.) народе по круновинама измешала. У место да је круновине по народима срезала, и свакоме своје дала, она је комаде од више народа у једну круновину и то тако мајсторски стрпала, да један другог кривити, и један другом тако пут препречити мора, како се ни један с места маћи неће. Овде човеку и нехотице долазе на ум више заједно привезани ртова, кои онда само један пут ухвате, кад уз господара свога за зецом потрче, иначе свакиј на своју страну теглећи један другом пута неда.
Из централизације и по себи следује првенство једног језика у толико, у колико је неизбежно, да се и законодатна и извршујућа власт средоточна једним језиком служи.
Има иј, кои мисле, да је влада немачкиј језик само зато у првенству одржала, што се затекао, и што је онако за све најразумителнији; а да је то тако, то се потврђује тим, што је познато: да Аустрији ни једна баш народност на срцу не лежи као особита цељ, него у колико је само за средство друге цели употребити може.
То би се могло мислити, да би влада немачкиј језик само за средоточне власти задржала, јербо дотле може бити као средство за цељ централизације нужно; - али кад погледимо, како влада с једне стране племе немачко чрез населбине – (колонизацију) – у Аустрији, особито у долњим земљама умножавати тежи, с друге пак стране немачкиј језик и по круновинама, у коима би и без немачког језика опет зато централистично владати могла, свакојаким начином утурати труди се; то се морамо почешати и уверити, да се то не само на централизацију, него јошт на нешто више – на германизацију или на понемчавање Аустрије иде; наравно не зато, што је народност немачка Аустрији од срца одпала, него баш зато, што је пронашла, да средством ње не само централизацију унутра, него и господство у спољашњој политици утврдити може. Како не само из унутрашње, него и из спољашње политике аустријске германизација следује, и како централизација германизацију подпомаже – то ћемо разложити у другом чланку.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2712 on: October 14, 2020, 08:17:48 am »

Београдска тврђава 1849. године. Поглед са северне стране.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Београдска тврђава.jpg (481.98 KB, 1436x862 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2713 on: October 14, 2020, 08:21:06 am »

У Карловци, 31. Децембра 1849.
А. П. - Браћо! ми доживисмо половину страшне развалине деветнестог столетија. Ми сад знамо, какав је био почетак, а знамо каква је средина чудесног овог столетија. Али је конац истог застрт крилима упорне неизвесности, која смућује и најдрзновеније умове људи, кои се усуђују будућност, непроницателним мраком сакривену, прорицати. Почетак је многа царства задрмао и преобразио, историју великим и славним делима напунио, многе народе упропастио, а браћу нашу Србе у Књажеству Србији подигао. – Средина је Европу затресла, силно крволиптије произвела, један гордиј народ низвргла, а Србима аустријским сјајну зору красне будућности предвазвестила. Овај србскиј напредак у почетку 1850. године поздрављам свима, по свим крајевима живећим Србима, желећи из свега, радостним предчуствовањима разпаљеног мог срца, да она свесилна десница, која управљајући судбе народа, круг времена и лета држи, племе јуначког народа србског умножи, здравље очеличи, храброст, верност и слогу, аманет праотаца наши, сачува; конац деветнаестог, са хуком у пучину тавне прошлости летећег столетија пожеланим успехом заврши, и сва дела србска, која су у почетку и средини предузимана, на радост свега србства славно крунише…


Извори:
Србске Новине, год. 1848/49.; Illustrirte Zeitung, год. 1848/49. и др.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2714 on: October 14, 2020, 08:47:17 am »

Садржај:                                                                            страна   
 
 1. Кочина крајина 1788. ………………….………………….….....….…………. 1.                             
 2. Хаџи-Проданова буна 1814. ……………………………….....…..……….. 1.               
 3. Кнез Симина буна 1817. ………………………………………….....………... 2.               
 4. Јованова буна 1839. …………………………………………………......………. 2.
 5. Буна Ђорђа Ердевичанина 1840. ……………….....…………………….. 3.
 6. Пекетина буна 1840. …………………………………….....…………….……... 3.
 7. Вучићева буна 1842. …….………………….……………....…………………... 5.
 8. Тополска буна 1877. …………………………...………….………………………. 7.
 9. Нишка (Мелентијева) буна 1821. ……...………….………………………  8.
10. Нишки устанак 1841. …………………...…………….………………………...  8.
11. Чарапићева буна 1826. …………………………………………………...……. 10.
12. Кумановски устанак 1878. ……………………………………..….…………. 11.
13. Ђакова буна 1825. ………………………………………………….…….…….…. 14.
14. Кнез Милетина буна 1835. …………………………………….………….…… 16.
15. Буна попа Ђака у Банату 1808. ……………………………………….…... 17.
16. Катанска буна 1844. ………………………………………………………….…... 19.
17. Алавантићев пуч 1902. …………………………………….…………….……... 22.
18. Брсјачка буна 1880. ………………………………………………….…………... 23.
19. Буна у 'отргнутим крајевима' 1833. ……………………………………... 24.
20. Белограчичка буна 1836. ………………………………………….....….…... 27.
21. Власотиначки устанак Илије Стреље 1809. ………………………….. 27.
22. Абдулина буна 1821. ………………………………………………..........……. 28.
23. Буна Хусеин паше Градашчевића 1831. ……………….……….…….. 29.
24. Буна у Шоплуку 1877. …………………………………………........………... 33.
25. Тенкина завера 1857. ………………………………….………........………... 35.
26. Мајсторовићева завера 1863. ……………………………......…….………. 39.
27. Војничка завера 1866. ……………………………………………........………  46.
28. Јованова буна 1839. (у Новинама Србским). ………………………… 47.
29. Буна у Тимоку 1883. ……………………………………………..........……….. 50.
30. Мирчина и Мирчићева буна 1846. …………………….....…….…………. 61.
31. Устанак у Боки и Кривошијама 1869. ………………..………….……….. 62.
32. Горачићка буна 1893. ………………………………………........…….……….. 76.
33. Буна у Драгачеву 1841. ……………………………………........….………….  79.
34. Буна у Бјелопавлићима 1854. …………………………….....….…………... 80.
35. Буна против уставобранитеља 1847. ………………….....………………  82.
36. Маџарска буна 1848. (у Србским Новинама). …….….….…………….83.
Logged
Pages:  1 ... 176 177 178 179 180 [181] 182 183 184 185 186 ... 188   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.03 seconds with 22 queries.