PALUBA
January 27, 2021, 04:48:48 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na broker824@gmail.com
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 182 183 184 185 186 [187] 188 189 190 191 192 ... 197   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 311116 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 615



« Reply #2790 on: November 28, 2020, 10:33:43 am »

Турци међутим дознају шта се спрема и почну са своје стране да скупљају војску те Срби беху принуђени да дигну буну пре него што су довршене припреме за њу. 9. марта пошаљу Срби своје старце, жене и децу преко Саве, на аустријску страну, а сами дохватише оружје и почеше борбу с Турцима. Устанак је трајао свега три дана. Поп Јовица је прикупио 500 до 600 људи, већином из Лиша, Горњег и Доњег Свилаја, Новиграда и Дубице, разделио их у четице и поставио команданте (понајвише попове, али и једног 'буљубашу' Илију) те их је под својим главним заповедништвом поведе против Турака. Оружја су имали мало, муниције још мање. Муницију је носио собом главни заповедник Јовица, она се састојала из једне торбе праха (барута). Војницима својим је поп Јовица говорио, да њихова борба није уперена против султана, коме ће они остати верни, него само против спахија и њихових зулума и обећавао је, да ће им Срби из Србије прискочити у помоћ.
О борби устаника са Турцима има више података, од којих ћемо навести неколико.
Први сукоб се догодио 10. марта код места Поточана, где је пало 2 муслимана и 2 Србина. Турци узмакну, а поп Јовица их је гонио до на Вучјак. Становници турски буду из Оџака протерани и неколико кућа спаљено. Други сукоб се догодио идућег дана код Гнојнице, где је погинуо парох Вид и више других Срба, а такође и неколико Турака. Трећи, највећи, али и последњи сукоб одиграо се 13. марта код Подновља, недалеко од Вучјака. Срби су овде подлегли многобројним и боље наоружаним дервентским и бањалучким Турцима. Турака је пало око сто људи, а Срба на две стотине. Међу погинулим су се налазили попови Андрија и Павле, док је поп Стеван из Новиграда допао турског ропства. Вођа устаника поп Јовица је рањен у боју, али је ипак успео да са попом Игњатијем побегне у планину Вучјак и да се тамо сакрије. Буљубаша Илија побегао је на аустријску страну.

Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 615



« Reply #2791 on: November 28, 2020, 10:41:22 am »

Извесни К. К. овако каже и сведочи: Када се је поп Јовица повратио у Босну, прво се састао са попом Павлом Џабићем и с њиме уговорио план по коме ће радити, на коју ће страну који ићи и где ће се састати.
Поп Павле пође уза Саву, и то најпре у Клакар и Винску, да у тим селима, која су била његова парохија, подигне народ на устанак, и да са устаницама стигне преко Грка и Мајевца у Подновље.
Поп Јовица пође опет кроза села низ Саву све до Оџака и Гнионице удари преко Ботајице и Дугог Поља у Подновље где би се састао са устаницима попа Павла. И тако поп Јовица идући кроза села низа Саву, подизао је народ на устанак, те са устаницама које је био прикупио, удари на Оџак, пороби га и попали. Из Оџака дође у Гнионицу и ту се задржа, дижући свијет на оружје и спремајући се, да према одређеном плану пође у Подновље.
Док је поп Јовица ишао низа Саву и подизао устанак, дотле је поп Павле дигао Клакарце и Вишћане, те ударио на село Грк, гдје је поробио Омерагин чардак.
Пред устаницима попа Павла ношен је српски барјак, а барјактар је био Сава Гибаница из Клакара кога је поп Павле као најугледнијег човјека изабрао за тај посао.
Из Грка пођу устаници преко села у Мајевац и ту подигну попа Стевана Поповића и његовог млађег брата попа Андрију, те с њима и њиховим устаницима сутрадан рано пођу из Мајевца и освану на подновљанском Зборишту. Са устаницима на Зборишту остану поп Павле и поп Андрија, а поп Стеван крену по Подновљу да дижу народ. Ту на њега навали неки Митар Јувић да га убије зато што народ с Турцима завађа, али га одбрани његов момак, неки Ристић.
У то вријеме, док је поп Стеван ишао по селу и свијет дизао, поп Павле и поп Андрија са читавим логором помакну се са Зборишта и дођу више кућа Богдановића, који су тада били доста јаки и богати. Када су ту устаници стигли, изађе из своје куће Недо Богдановић, кнез подновски, почне алакати и опали из пушке. Чим је Недина пушка пукла, Турци се помоле из Вучјака гдје су се били скупили, очекујући час, кад ће навалити на Србе. Напред, пред Турцима је имао један Турчин на бијелу коњу и бијело псето пред њим. Турака је било много више него наших, а били су сви наоружани, док Срби само понеки. Турци, чим су опазили Србе, одмах се подијеле на двоје: пјешаци пођу према подновљанском гробљу, а коњаници поред Темића кућа. Срби, којих није било много, јер се нису сви били искупили а нису били сви ни наоружани, видивши да их Турци заобилазе и xoће да опколе, почну одмах брзо измицати, али је било доцкан.
Турци их стигну, и посијеку попа Павла, барјактара Саву Гибаницу и још много осталог свијета. Колико је Турака пало, Срби се нису могли освједочити.
Поп Андрија некако измакне, те поред чардака Мухарембегова и кроз Кутловац (поље поред Босне) стигне Босни, пријеђе у Градачку Нахију. Тамо је дуже времена остао.
Поп Стеван, чувши да су Турци разбили Србе, оде из Подновља у планину Вучјак. Послије извесног времена дође кроз шуму у Буковицу, кријући се и ту дуго времена. Из Буковице привуче се кући у Мајевац.
Када су Турци разбили Србе више Подновља, тада је Поп Јовица из Оџака био стигао у Гнионицу. Чувши да су Срби разбијени и многи исјечени, поп Јовица распусти устанике, и из Гнионице, на свом добром Ђогату, умакне према Сави, пређе некако преко Саве и оде у Србију. Тако се завршила буна поп Јовичина.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 615



« Reply #2792 on: November 30, 2020, 08:11:06 am »

Нешто опширније о узроцима и току буне пише Д. Страњаковић. Аутор овог написа ће на свој начин, примереним дописивањем, саопштити део података из рукописа Д. Страњаковића трудећи се да ничим не повреди његову аутентичност.
'Кад је Махмут паша покушао да уведе султанове реформе у Босни, наишао је на велики отпор код босанских великаша; убиства, грабежи и насиље сваке врсте поново су се почела чинити према хришћанском народу. Муселими и бегови у разним нахијама, нарочито у бањалучкој, тузланској и бијељинској, радили су што су хтели. Они су у ствари били потпуни господари у својим нахијама. Муке и патње хришћана су свој врхунац достигле откако је за везира постављен, септембра 1837. године, Даут-паша па до марта месеца 1834. године. Харач и други намети били су огромни. Трећина, заведена крајем 1833. или почетком 1834. године, падала је веома тешко сиромашним хришћанима. Против увођења трећине народ је усмено и писмено протестовао. Од почетка 1834. године купљен је харач и од малолетне деце, као и од деце која су била у колевци, док је до овога времена био наплаћиван само за мушку децу од 15 година. Харач је даван под закуп, ради чега су закупци цедили народ како су они сами хтели. Места муселима, ранијег капетана, купована су, ради чега су и муселими у својим капетанијама могли радити што је њима било по вољи, ударајући велики намет на народ, да би се на тај начин што више наплатили док су на власти. Нарочито су били чувени по својим неделима према хришћанима муселим града Градачца, Ахмед-бег Градашчевић и дервентски муселим Осман-бег Хаџи Асановић.
Насиља босанских великаша према хришћанском народу сваким даном су била све тежа и тежа, нарочито у нахијама бањалучкој, бијељинској и тузланској, па су поједини кметови, свештеници и виђенији људи морали да беже из Босне у Србију. После доласка неколицине кметова из Босне, дошао је у Шабац и поп Миле Витковић из села Каразоваца, нахије бањалучке, са још пет виђенијих људи. Босански великаши били су истерали све царске људе и почели да поступају са хришћанима на најсвирепији начин. Они су им претили, а нарочито свештеницима и кметовима 'да ће их све кад затворе бирати као рибу из рибњака и да ће их све по седам на један колац натицати'. Заједно са поп Милом Витковићем и кметовима, пребегао је из бањалучке нахије у Аустрију и поп Павле Каран-Твртковић из села Церовљана, одакле су поп Миле и кметови дошли до Шапца, а поп Павле отишао право у Београд. По доласку у Београд, поп Павле је отишао код кнеза Милоша у Крушевац, а из Крушевца обојица су дошли заједно у Пожаревац где су затекли и поп Мила Витковића са кметовима. Сви они су у Пожаревцу молили кнеза Милоша да се код султана у Цариграду заузме за хришћански народ у Босни или да их он сам помогне да се избаве од турског зулума и насиља. Кнез Милош им је саветовао да се врате у Босну и оду везиру у Сарајево, да га моле да им он ако може помогне. Међутим, они су се између себе договорили и Милош је на то пристао, да се у Босну врати поп Миле са кметовима, а поп Павле да остане у Београду. Поп Павле је у Београду становао у конаку кнеза Милоша.
Поп Павле Каран-Твртковић био је у сталној преписци са људима у Босни, а нарочито са својим друговима и пријатељима свештеницима, који су му веома често слали писма или поједине људе и извештавали га шта се у Босни ради и какво је стање у њој. У извештајима које је поп Павле добијао из Босне видело се да је стање у Босни постајало из дана у дан све горе, да молбе, које су хришћани слали везиру у Сарајево, нису имале успеха, па се због тога поп Павле споразуме са виђенијим људима из Босне, 'да или се сами избаве или сви изгину'. Последња писма, која је поп Јовица послао попу Павлу, једно је адресирано за кнеза Милоша, поп Павле није сачекао у Београду, пошто је раније отишао за Шабац. У своме писму кнезу Милошу поп Јовица га извештава, да је 'стање хришћана у Босни горе него што је икада пре било и да сиротиња раја не може више издржати'. Моли га да 'пише султану шта се од њих ради, а ако им султан и везир босански не могу помоћи, нека нас предаде у Ваше руке, да ми своје не газимо вере и да живи не скачемо у воду'. Турци су почели купити краварину па 'где се које говече украде или вук уједе, то плаћа сиротиња раја'. Затим поп Јовица моли кнеза Милоша да попа Павла прими код себе и да му верује све оно што му он буде казао и 'опште горе, него Вам и он каже'. Турци су били већ на Крајину пошли и они не знају шта ће од њих бити. 'Не можемо ни заратити, у нас има инога закона и Шокаца, и Турака, и Цигана, и Чивута, а и ово ришћана што има полако Турци поградили све сорте Бранковића Вука проклетога'.
И поп Миле Витковић је 8. јануара 1834. године известио из Босне кнеза Милоша да је стање опет за сиротињу рају постало неиздржљиво. 'У дану по пет гине и сада је двапут горе него што је до сад било'. Ради тога он се обраћа писмом кнезу Милошу и моли га да им помогне. После свега овога поп Павле се преко писама и разних курира споразумео са виђенијим људима у нахијама бањалучкој, бијељинској, тузланској и дервентској да почетком пролећа 1834. године дигну устанак противу Турака. За ову сврху поп Павле је почео врбовати поједине људе у Београду. Да би боље успео он је свима онима које је позивао да га помогну у дизању устанка у Босни говорио је: 'да он има дозволу од Господара Милоша и Правленија србског'.
Поред попа Павла један од најглавнијих организатора босанске буне у Србији био је Јефта Опалић, ђумрукџија на Варош капији, родом из бијељинске нахије. Поп Павле је из Београда кренуо 1. фебруара 1834. године. По свом доласку у Шабац остао је ту до 7. фебруара, када је отишао из Шапца на Дрину и прешао у Босну. По своме доласку у Шабац поп Павле је, исто као и у Београду, почео одмах радити на томе, да што више људи заинтересује и придобије за буну. Припремање буне и организовање бунтовника у Шапцу имало је много важнији значај и карактер него у Београду. У Шапцу је поп Павле успео да заинтересује и покрене приличан број људи, како у самом Шапцу, тако и целом Подрињу. Организовање босанске буне у Шапцу добило је сасвим озбиљан карактер. Шабац је био један мали центар, где су се сакупљале и организовале присталице босанске буне, а затим слале на Дрину за прелазак у Босну; из Шапца се водила преписка са виђенијим људима у Босни и Херцеговини. Средства и начин да се народ придобије за ову буну нису се бирала. Успело је да се нађе и људи који су целу ствар обећали да финансијски потпомажу. Главни помагачи попу Павлу и Јевти Опалићу за организовање и припремање босанске буне у Шапцу били су: Никола Бошковић из Мостара, Наум Уница, трговац из Шапца, родом из горње Тузле и Мићо Мићић, трговац из Сарајева, који је на четрнаест дана пред буну био дошао у Шабац послом. Припремање и организовање буне у Шапцу није више била тајна. Док је у Београду за буну знао известан број лица, у Шапцу су за њу знали не само грађани из вароши Шапца, већ скоро цело становништво из Подриња. Скупљање и организовање бећара и слање на Дрину, ради преласка у Босну, било је јавно, и то је највише доприпело да су многи од Мачвана и Подринаца пристали да активно учествују у буни. Придобијање људи било да лично учествују у буни, било да буну материјално потпомажу, било је исто тако јавно. Представници власти у Шапцу дозволили су да се може слободно радити на организацији бунтовника. Кад су поједини људи долазили председнику суда Станку Јуришићу да му говоре о припремању буне и слању бећара на Дрину, он им је одговорио 'да то треба кроз прсте гледати'.
Био је начињен, управо предвиђен, један мали план буне и напад бунтовника на Турке у бијељинској нахији. Распоред је био учињен тако, да сваки организатор босанске буне у Србији, кад пређе у Босну, оде по могућству у своју нахију, у којој је рођен, и поведе народ против Турака. Поп Павле је пошао из Шапца на Дрину 7. фебруара 1834. године са још пет особа. Истога дана пошао је Шабац и Јевта Опалић, пошто је пре свога одласка испратио бећаре на Дрину. У Шапцу је остао још Никола Бошковић, коме је било стављено на дужност да набави џебане, спреми пртљаг и сачека док буду готова још три барјака. И он је истог дана у ноћ кренуо из Шапца на Дрину у Црешњеву Аду, где су се налазили сви организовани бунтовници. Поп Павле је 7. фебруара ноћио у селу Бадовинцима у 'поп Тешиној кући'. Сутрадан је, са још шест људи, прешао на босанску страну. Цео дан је провео у близини Дрине, где су му долазили многи људи. Увече га сеоски буљубаша са пандурима потера и прогна из 'бељинског кадилука у зворнички' под планину Мајевицу. Турске страже су га и овде опазиле након чега су га протерале. Пошто није могао ништа предузети да ради, поп Павле 9. фебруара ноћу пређе на српску страну, отишавши у кућу Мише Ацаловића у Бадовинце, где га је 11. фебруара нашао председник суда шабачког Станко Јуришић и послао у шабачки затвор.
Јевта Опалић и Мића Мићић, који су били са бећарима и присталицама босанске буне у Црешњевој Ади развили су веома живу акцију, да што више Подринаца и Мачвана придобију за буну. Народ у Подрињу, кад је видео да се бећари слободно скупљају, почео је и сам пристајати уз бунтовнике, а виђенији људи доводили су по неколико људи из свога села. Како се нису могли преко Дрине превести на босанску страну код Црешњеве Аде, пошли су сви под вођством Панте Квасалице у Бадовинце с намером да се тамо превезу. Из Бадовинаца Опалић је послао Кваселицу са осам бећара и осам Србијанаца преко Дрине на босанску страну са задатком да се поставе као стража према Бијељини и спрече да не би ко од Турака отишао и пријавио целу ствар турским властима. Али док је Јевта очекивао да му дође извештај од Катића из Глоговца који је обећао да ће доћи са још тридесет људи и једним барјаком, баш када су бећари били за ручком, стигао је Станко Јуришић и Живан Гаратовић са још неколико људи, те неке од бунтовника су повезали и послали у Шабац у затвор, неке растерали кућама, а неки су опет сами побегли, док су они други везивани.
Поп Павле Каран-Твртковић и поп Јовица су помоћу писама и преко курира уговорили да буна у Босни почне беле недеље, то јест између 26. фебруара и 4. марта 1834. године. Како се приближавала бела недеља, када је требало и јавно устати противу Турака и тући се са њима, поп Јовица пошаље своју породицу у Аустрију. После испраћаја породице поп Јовица се живо дао на припремање и организовање устанка. Знак за устанак Срба је био дат на тај начин што су устаници запалили кућу Хусен-капетановог брата у Скугрићу. Поп Јовица се састао са попом Павлом Чабићем и са њим је закључио споразум о плану устанка. Затим је побунио нека села у својој парохији, отишао је Саву до Оџака и Гомионице и дошао преко Батајнице и Дугог Поља у Подновље, где су се састали са устаницима попа Павла Чабића. Између устаника и Турака дошло је до три сукоба. У прва два сукоба устаници су имали нешто успеха. У последњем сукобу 13. марта, код села Подновља, недалеко од Вучијака, устаници су претрпели пораз. Овом приликом Срби устаници су много страдали. Турци су посекли попа Павла Чабића, барјактара Саву Губаницу и још много других устаника. Поп Јовица није учествовао у боју. Када је чуо за пораз устаника код Подновља, распустио је своје људе и склонио се у планину Вучијак. Шта је са њим било ништа се поуздано не зна. По једној верзији поп Јовица је прешао у Србију и тамо добио парохију.
Борба устаника са Турцима трајала је свега неколико дана. Устаници су били предвођени од свешетника, а вођа свих је био поп Јовица. Оружја су имали мало, а од муниције свега једну торбу барута, коју је поп Јовица носио стално са собом. Људима које је позивао на устанак говорио је да се они не дижу противу султана већ само против спахија и да ће устаници добити помоћи из Србије. У припремању устанка у дервентској нахији, као и у сукобима са Турцима, учествовали су и људи из Србије. То су били они бећари који су са Пантом Кваселицом пре попа Павла прешли из Србије у Босну. После пораза бунтовника код Подновља велики број српских породица прешао је из Босне у Аустрију; од њих се један део после извесног времена вратио на своја огњишта.'
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 615



« Reply #2793 on: November 30, 2020, 08:15:17 am »

Новине Србске, у Суботу 7гъ Јулия 1834.

У Прайским државнымъ Новинама подъ 180 налази се слѣдуюћій членъ изъ Шлезски, као што оне веле, Новина извађенъ:
'Бѣоградъ 15гъ Юнія. Одъ нѣкогъ времена скупляо самь и вѣсти изъ различны предѣла Босне, и садъ већъ могу кратакъ прегледъ о садашнѣмъ станю ове землѣ на свѣтъ издати. Познато є, како є нарочно Турскій народъ у Босни расположеніє своє спроћу Порте одъ выше година, ово явномъ буномъ, ово пакъ потайнымъ грабежима изявльивао, како се са бунтовнымъ Пашомъ Скадарскимъ противъ Султана сложіо, а кадъ є овай надвладанъ и покоренъ быо, равным начиномъ и онъ, т. є. Босанскій народъ, опетъ къ покорности приведенъ. Миръ, кои є за тимъ слѣдовао, ніє быо дуговечанъ. Махмутъ-Паша желећи измѣне Султанске у Босни увести, наиђе свуда на велике препоне, коє су му на путь ставляне; потайна убійства и грабежи започну опетъ на ново, но постоянство нѣгово кадро є было одъ части предѣле положити необузданымъ насиліяма, коя су капетани, нарочно противъ христіянски подданика чинили. Станѣ є ово траяло єднако, докле ніє Порта строгога и мрскогъ Махмутъ-Пашу натрагъ позвала, съ коимъ и Арнаутска войска, коя є уваженіє Порте одъ части обдржавала, отиде. Даутъ-Паша буде на нѣгово мѣсто наименованъ, и, при тадашньой слабости Порте, безъ нужне воєнне пратнѣ у Босну посланъ, да лѣпымъ начиномъ и мирнымъ посредствомъ оно покуша, што строгость до садъ учинити ніє кадра была, сирѣчь да ову Провинцыю сасвимъ умири, и Бошняке приволе, да бы измѣне драговольно примили. Ово є управо было, што су лукави капетани са своимъ тужбама противъ Махмутъ-Паше постигнути намѣравали. Текъ што є Махмутъ-Паша отишао, а старо се станѣ опетъ поврати, капетани започну опетъ найжешћимъ и найсвирѣпіимъ начиномъ поступати са своимъ подчинѣныма, а нарочно є найжешћа судба постигла хрістянскій народъ у Босни, кои є по свршетку последнѣ буне радость свою неутаєно изявльивао о утѣсненію речены угнѣтателя своій. Убійство, грабежъ и свакояка насилія чинѣна су немилице на ньима. Даутъ-Паша дошавши у Сараєво, као и свуда кудъ є прошао, казивао є явно старѣшинама, да є онъ на тай конацъ посланъ, да Бошяке къ отеческой милости Султана ближе приведе, и увѣри ій, да се Онъ (Султанъ) за све своє подданике милостиво и великодушно стара. Ако се дакле узхтѣдну повиновати заповѣстима и наредбама Султановымъ, коє ће имъ онъ свакій путъ сообщавати, то ће они спасителне плоде пуне благослова скорымъ временомъ искусити, а у противномъ случаю быће принуђенъ, изъ Босне се вратити, и мудрости Порте на волю оставити даля средства и расположенія, коя бы они сбогъ новогъ овогъ доказательства непокорности и непослушанія заслуживали. Ово изяснѣніє ніє ни найманѣ саотвѣтствовало надежди Султановой, почемъ є оно, као што се чиняше, іоштъ выше Бошняке у іогунству ньіовомъ утврдило. Насилія капетанска почну се све выше умложавати, и бѣдни христяни принуђени буду садъ на млого страна крвлю своіомъ плаћати све оно, што имъ є пређе одъ Порте дозволѣно было, као цркве зидати и т. д. Ово даде поводъ, те христяни у предѣлу Дервенти, подъ предводительствомъ Попа Іовице, истиниту буну подигну, но коя скорымъ временомъ опетъ одъ нѣколико саєдинѣны капетана утишана буде. Найвећа часть христяна врати се натрагъ кући; нѣка часть задржисе іоштъ у шумама или прибѣгне у Сербію. Іовица каже се да є такође у Сербію побѣгао, но да га є Порта натрагъ заискала, да у Цариграду садашнѣ станѣ Босне точно опише; но ово є текъ само пронешенъ гласъ о нѣму. Нѣка гомила Србскогъ простогъ народа сдружила се была съ бунтовнымъ христяняма у Босни, но кадъ се буна оконча, пребѣгну и они опет у Србію натрагъ. Князъ Милошъ заповѣди, да се сви Србльи, кои су у той буни участвовали, казне; – безъ сумнѣ бы судба ньіова са свимъ друга была, да є предпріятіє за рукомъ изишло. Тако є скорымъ временомъ окончанъ явный ратъ овай, о коме млоги мысле и доказую, да су поводъ къ томе, кромѣ угнѣтенія капетански, такође нѣка наговараня изъ Цариграда поводъ дала; но у потаіи борба ова іоштъ непрестано трає.
При борби овой знаменито є и примѣчанія достойно то, да се католически Бошняцы, кои су при пређашньимъ поводима къ буни свагда Турцыма страну држали, садъ съ народомъ Босанскимъ грчкога закона држе и братиме. Даутъ-Паша сѣди у Сараєву, мирно очекуюћи заповѣсти Порте. Бошняцы нити маре за нѣга ни за Султана, и тако ће морати се нова война започети, да се власть Порте опетъ на ново установи. Желити бы было, да Султанъ не оклева сотымъ! О побѣди се сумняти не може, єрб є извстно, да ће христянскій народъ у Босни Султанску войску съ разширенымъ рукама дочекати, съ ньомъ се саєдинити, и сваку іой могућну помоћь давати; а на противъ тога, ако Порта скорымъ временомъ не устане, то ће непрестанна насилія Турска велику часть народа христянскогъ сатрти, или га принудити, да се у странне землѣ изселява. Рачунисе, да є до садъ већъ око 1000 людій при овомъ станю животъ свой изгубило. Добаръ стояти не могу, да ли се вѣровати може вѣсти оной, да Австріи намѣрава посланика свогъ у Травникъ и Сараєво послати, да се преко нѣга о садашѣмъ станю Босне точно извѣсти, па да се по томе далѣ владати и управляти може; сматраюћи користь изображенія, то бы заиста желанія достойно было.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 615



« Reply #2794 on: December 01, 2020, 08:38:17 am »

Из Успомена проте П. Јовановића (у рукопису).

У другој половини 1833. године, после одласка Махмуд-паше и доласком Даут-паше за босанског везира, зулуми према хришћанима, поглавито у дервентској, тузланској и бијељинској нахији, поново су почели бивати све већи и тежи… Раји су тешко падала насиља, која су вршена над кметовским женама и девојкама, бешчастећи их јавно, а исто тако и мучења оних, који су, за време угушивања отпора босанског феудалца Хусеин-бега Градашчевића, били на страни султана. Аграрни терет и намети на хришћанску рају, који су и дотле били огромни и тешки, сада су још и повећани. На сва ова насиља и терете раја је почела усмено и писмено да протестује код паше и везира. Кад је видела да њени протести, молбе и жалбе ништа не помажу, она се онда решила да 'прихвати ватру и кубуру', па да се 'или сама избави, или да изгине', јер другог излаза није било.
Налазећи се у таквој ситуацији поп Јовица Илић, родом из Детлака, енергични и учени парох дервентски, почео је са околним свештеницима и угледним народним људима у јесен 1833. године да се тајно договара о устанку, који је требало да се дигне на пролеће 1834. године. Поп Јовица је преузео вођство у овој устаничкој акцији. Да би се обезбедила подршка и помоћ Србије, кнеза Милоша, Правитељства, угледних Срба и босанских избеглица, најближи сарадник поп Јовице, поп Павле Твртковић из Цревљана побегне у Београд, да ту издејствује помоћ и да за буну придобије што више људи. У почетку је поп Павле добио подршку и господара Милоша  и Правитељства српског, а исто тако и помоћ многих лица из Србије, и избеглица из Босне. Шабац је тада постао 'један мали центар где су се скупљали и организовали присталице босанске буне, а затим слали на Дрину, за прелазак у Босну; из Шапца се водила преписка са људима у Босни.' По замисли и плану избеглица, ова буна имала би се проширити и на Херцеговину.
За време ове акције, попу Павлу стигну два писма од поп Јовице, једно за њега, а друго за кнеза Милоша. У првом писму поп Јовица јавља Павлу, да је стање у Босни горе него што га је он оставио и налаже му да одмах оде кнезу и умоли га да им помогне, јер се, вели он, не може више трпети турски зулум. Ако господар не може помоћи, мораће бежати на аустриску земљу. У другом писму поп Јовица извештава кнеза Милоша да је стање хришћана у Босни сада горе него што је икада пре било и да сиротиња раја не може више издржати, и моли га да пише султану шта се од њих ради, па ако им султан и везир босански не могу помоћи 'нека нас предаду у ваше руке, да ми своје не газимо вере и да не скачемо у воду. А ми сами не можемо ни заратити, у нас има много закона… а ово ришћана што има полако су Турци поградили све сорте Бранковића Вука проклетога.'
Кнез Милош, у почетку, имао је и разлога и интереса да укаже тражену помоћ босанским устаницима, али убрзо у Србији наступише догађаји који пореметише повољан и успешан ток развоја и присилише кнеза Милоша да откаже обећану помоћ босанским устаницима.
Отказивањем ове помоћи кнеза Милоша и Правитељства за устанике је било тешко и поразно. Утолико пре што је турска власт већ сазнала за буну. Када је откривена завера, за устаничке вође стање је постало неиздржљиво. Зато поп Јовица одмах позове на састанак поп Павла Џабића, попа Андрију Поповића, попа Милана Витковића, попа Игњатија и двојицу угледних сељака и с њима одлучи да се народ одмах диже. Устанак под вођством попа Јовице избио је 10. марта 1834. године, када се и догодио први оружани сукоб код Поточана. Беговска војска је узмакла, а побуњеници су је гонили до планине Вучијака, палећи беговске куле и терајући Турке из Оџака. Устаника је било шест до осам стотина, оружја су имали мало, муниције још мање, јер су прокријумчарено оружје на Сави издајством ухватили и запленили.
Борба устаника, предвођених поп Јовицом, трајала је свега три дана. Већ 13. марта код Подновља, недалеко од Вучијака, устаници су подлегли бројно јачој и боље наоружаној војсци из дервентског и бањалучког краја. Сукоб је био жесток. У њему је погинуло 300 беговских војника. Поп Јовица је у овом сукобу био рањен, распустио је своје и са већом групом устаника склонио се у Вучјак, а одатле прешао преко Саве у Србију где је добио парохију. Попа Павла Џабића Турци су посекли, док је поп Андрија Поповић прешао у градачку нахију и ту се склонио. За попа Мила кажу да је заробљен и одведен у Сарајево. Поп Павле Твртковић је остао у Србији и није ни учествовао у овој борби. Тако је угушена ова недовољно припремљена и пре времена започета буна. Њење последице су биле врло тешке, јер је разуларена беговска војска чинила насиља по читавом дервентском крају. Нарочито су страдале свештеничке и сељачке куће. Побијен је велики број кметова, а много их је бачено у тамнице. Због тога је народ масовно бежао преко Саве, да спасе главе и животе.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 615



« Reply #2795 on: December 01, 2020, 08:39:59 am »

Генералмајор Унгерхофер приказује у једном извештају из Винковаца, 12. марта 1834. стање босанских емиграната: 'Diese Leute sehen sehr elend aus und die Mӓnner sind meistens alte Greise und krӓnklich. Auf die an selbe gestellte Frage um die Ursache ihrer Flucht sagten sie einstimmig aus, dass sich ihrer rechtmӓssigen Regierung gar nicht widersetzen, in dem sie einsehen, dass sie von ihr in Schutz genommen werden; weil aber die von dem Wezir und Musselim ergehenden Befehle von deden Grundherrn gar nicht geachtet werden, sondern die Christen von selben um desto mehr der Verfolgung ausgesetzt sind, so sind sie notgedrungen gewesen, die Flucht zu ergreifen und nur ihre waffenfӓhigen Angehörigen sind unter Anführung des derventer Pfarrer Jovitza Illisch gegen die urhuhigen Grundherrn gezogen. Als muthmassliche Ursache der Verfolgung der Christen von den Grundherrn wird angegeben, dass die letzteren besorgen, die bosnischen Christen unterhalten mit den Servianern geheime Correspondenz um sich vereint zum Aufstande gegen die Türken in Bewegung zu setzen, weswegen die schreibenskündigen Christen und insbesondere die Geistlichen als den grössten Verdacht errgend auch am meisten in Gefahr schweben.'

Капетан Кезан пише из Жупање 12. марта: 'Die Bedrückungen, Gelderpressungen, unermesslichen Arbeitsleistungen und die schӓndlichsten Handlungen von Seite der Türken den shristlichen Unterthanen unterttrӓglich geworden sind, wodurch selbe zu dem ӓussersten Schritte der Gegenwehr und Herüberflucht gezwungen worden. Durch diesen Aufstand hat am II. dieses  früh bei Oczak, wo die vornehmen Türken dieses Bezirks die meisten ihrer Besitzungen hatten, zwischhen selben und der Christenheit ein blutiger Kampf stattgefunden, bei welchen sech illyrische Geistliche, nebst mehreren Christen und Turken theils todt geblieben theils wervundet, dann einige Wohngebaude in Brand gesteckt worden sind, worauf die Türken die Flucht ergriffen und sich in das Gebirge Wucsjak zuruckgezohen haben.'
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 615



« Reply #2796 on: December 01, 2020, 08:43:00 am »

Капетан Lowetto пише 15. марта из Брода: 'Der bestandene Aufstland soll in dem jenseitigen Gebiethe und zwar in dem derventer Districte vorzüglich durch die griechisch nicht unirte Geistlichkeit herbeygefuhrt worden sey, da schon vor einiger Zeit aus Serbien einige Emissӓre nach Bosnien sich eingeschlichenhaben sollen, welche die oberwӓhnte Geistlichkeit und sodann durch diese das Volk zu einem allgemeinen Anfstande gegen uhre Begs, von denen sie nichtselten sehr hart und grausam gedrückt worden, zu stimmen und zu bewegen; wobey sie auf eine krӓftige Unterstützung aus Servien sicher rechnen können. Allein die derwenter Türken sollen auch noch zu rechter Zeit von diesem Vorhaben ihrer Unterthanen in Kenntniss gelangt seyn und unterliessen nicht,auch ihrerseits die Gegen-Vorkehrungen zu treffen, wobey beschlossen gewesenseyn soll, vor der Hand die gesamte griechisch nihcht unirte Geistlichkeitauf die ihr ganzer Verdacht fiel, einzuziehen und dafür zu zichtigen, diese aber ebenso glucklicherweise noch bey Zeiten von der inhen drohenden Gefahr unterrichtet, zögerten nicht den fast schon Reife gelangten Aufstand in die moglichste Tӓtigkeit zu bringen. Der Popa Jovicza aus Derwendawarf sich zum esten Aufuhrer der Insurgenten, sammelte solhe grösstentheils in den Ortschaften lӓngst der Sava als Lische, Ober und Unter Svilaj, Novigrad, Dubicza, da er, nebst sich mehrern andern hiezu angesicherungen, dass er hiezu selbst vom Geistlichen das Volk theils durch Versicherungen, dass er hiezu selbst vom Grossherren beauftragt sey, die ihme widerspenstigen bosnischen Türken für ihre erlitene Bedrückungen zu bekriegen und somit dem Volke die Genugthuung zu verschaffen, wo er auch auf eine Unterstutzung rechen kann, die ihme aich servischerseit zugesichert sey.'
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 615



« Reply #2797 on: December 02, 2020, 09:54:22 am »

Са бегством поп Јовице у Вучјак скршен је отпор устаника. Уз Јовицу се додуше налазило око 100 људи, али се даља акција њихова кретала око тога, како да се спасу. Турци су посели густом стражом кордон Саве и Дрине. Дрину је посео Али паша Видајић са 1500 људи, те је прелажење у Аустрију и Србију отежано. Народ је у први мах почео јатомице да бежи на аустријску страну. 9. марта је пребегло 115 особа, али се од ових 23 душе вратило натраг те их је само 92 особе ступило у бродски контумац. Идућих дана је прешло 150 душа, од којих се вратило најпре њих 130 и касније још 8, те је у контумац ступило само 12 особа. Спахије турске су одмах звале бегунце натраг, преузимајући одговорност, да им се неће никакво зло догодити. Тако се, према извештају капетана Кезана, 13. марта многи врати натраг на позив 'Ogya des Schardons Aga aus Liche'.
Потпуковник Petress јавља 19. марта из Винковаца петров. команди: 'Mit seinem zersprengrten Anhage in die Gebirgswajdung Wucsjak zuruckgedgangte Anfuhler der Christen greichisch-nicht-unirter Pfarrer Jovicz Illich befindet sih noch immer da, jedoch von den Turken scharf beobachtet wird, die uberhaupt vernehmlich alle jene, welche an dem statgehabten Aufstande Theil nahmen, aufsuchen und in die Feste nach Dervent abfuhren, wo sie wahrscheinlich ein grausamer Schicksall erwarten mag. Die Familie des erstvorerwahnten greichisch nicht unirten Pfarrer Jovicza Illich, welche gestern aus der Contumaz entlassen wurde, ist soeben auch auf der Reise nach Mitrovitz und respective Semlin durch Winkovze passirt.'
Николић, писар бродског контумаца и заменик оболелог директора, наводи у свом извештају од 17. марта, да је са Јовицом било 500 Срба, да су 10. марта почеле борбе, а већ идући дан завршене, и да је главна битка била код места Grionicza.
Јеремић, надпоручник, јавља из Шамца 20. марта, да се поп Јовица налази у Вучјаку са 130 оборужаних Срба.
Капетан Lowetto јавља из Брода 12. марта, да су Турци претражили целу планину Вучјак и ухватили су десетак устаника, али поп Јовицу не могоше ухватити.
Генералмајор Ungerhofer известио је 15. марта: 'Der graeci ritus Pfarrer Jovicza, dessen Familie noch am 7. dieses bei Brod herübersezte, wird allgemein als der Anführer der Christen gegen die Türken, es soll aber ihme gefolgte Hauffe nun von dem Turken bei Potocsane ub+nd Dugopolje auserandetgeprengt und er selbst angeblich schwer verwundet mit beilӓufig 100 Mann in die Gebirswaldung Wucsak zuruckgedrangt worden sein'.
По извештају потпуковника Петрeса од 3. априла 1834. пребегло је 326 особа, од којих се 252 вратило у Босну, 40 се налазило у контумацу, 25 их је настањено у гарчинској и андријевачкој компанији, а 9 је отишло у Србију. Један део бегунаца је прешао на аустријску страну код чардака 'Wez', недалеко од места Горња Бебрина, а друга група бегунаца је 'mittelst einem halbgedeckten 10 klafterigen türkischen Schife und zvey brooder Skella Nowy Save aufwarts in die Contumaz angelangt'.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 615



« Reply #2798 on: December 02, 2020, 09:57:26 am »

После угушеног устанка славили су Турци оргије. Заменик градачког муселима Амза похитао је био са 100 до 120 момака у помоћ дервенским муслиманима и приспео је с њима до горњег тока Босне. Борба је већ била свршена кад је он стигао, али се Амза није дао збунити: кад није било више побуњених Срба, дао је клати непобуњене те се врати у Градачац са мноштвом одсечених глава, којима је окитио бедеме градске. Једну одсечену главу ставио је на прозор утамниченог попа Мојсија Попадића. Из Градачца, из Дервенте и осталих суседних градова залетали су се муслимани сваког дана у околину и доводили везане Србе те су им секли главе. Фра Илија Старчевић из Толисе, који је боравио 15. марта у Градачцу, описује, да је на улицама видео свуда одсечене српске главе. Тога дана су одсекли главе двојици Срба с оне стране реке Босне и једном Србину опанчару из Модрича; првој двојици за то, што су их Турци срели на друму, а опанчару с тога, што је пре 4 месеца био у Шапцу. 16. марта убили су градачки Турци одличне Србе из Травника, трговце марвом Симу Ђокића и Вујичића, који су путовали у свом трговачком послу и имали легалне пасоше. Убили су их, да се домогну новаца, који су ови носили уза се. 17. марта, на два сата пред повратак Ахмед бега из Сарајева, убијена су у Градачцу по заповести Амзиној на темељу денуцинација четири тамошња Србина. Убијенима су главе одсекли и тела на комадиће изрезали. (Извештај капетана Кезана од 19., 20. и 23. марта из Жупање.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 615



« Reply #2799 on: December 02, 2020, 10:01:28 am »

По исказу субаше Ибра Мујчиновића из Градачца убијено је само у дервентском крају 600 Срба. Али бег Аџибеговић из Скугрића и Осман бег Аџи Асановић из Дервенте дали су да телал телали, да ће свако, ко им доведе живог Србина, добити 10 талира, а ко им донесе једну српску главу, добиће 2 талира. У свима местима турским су биле тамнице препуне Срба. У месту Детљаку крај потока Угрине поубијали су Турци и децу испод седам година, а у селу Вучјаку висило је на дрвећу 20 глава српских, везаних перчином једна за другу. Ово је место несахрањених и већ полутрулих лешина српских распростирало надалеко неописан смрад. У Оџаку и около њега лежале су такођер многобројне српске лешине, јер Турци нису дозвољавали да се сахране. У Брчком се глава српска продавала за две паре. (Извештај Петрeсов од 27. марта из Винковаца.)
Градачки муселим Ахмед бег вратио се из Сарајева 17. марта. Изгледа, да је његов позив у Сарајево био у вези са налогом великог везира, да се са рајом мора човечански поступати. Вративши се у Градачац сазвао је Ахмед бег за 19. март к себи све попове и кнезове из његовог капетаната те им се захвалио, што се нису придружили устанку. Препоручио им је, да се и убудуће владају мирно, а он им обећава, да им се никаква неправда неће десити и да ће се с њима благо поступати. Четири сата после ове одржане скупштине дао је Ахмед бег одсећи главе тројици Срба, које су слуге његове дотерале и тек кад му је налог извршен, запитао је, ко су била та тројица и што су их овамо дотерали. Идућег дана је дао два облагана Србина на комаде исећи и месо њихово бацити псима. (Извештај Петрeсов од 30. марта из Винковца.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 615



« Reply #2800 on: December 02, 2020, 10:09:19 am »

Аустријске власти нису криле пред Турцима, с којима би у додир дошле, негодовање ради ових грозота. Дервентски муселим Осман бег покуша да разбије зловољу аустријских власти и да оправда поступак Турака. Он написа 21. марта једно писмо бродској војничкој области, молећи у њему, да му се изруче босански емигранти. На ово писмо одговори потпуковник Петрeс 4. aприла. Преписка, која се сада развила између њих, баца светлост и на држање католика за време устанка. (O држању католика спомиње и потпуковник Хорак из Нове Градишке, 24. марта, да они нису пристали уз устанак те су их Турци поштедили, шта више, у Жују и у Иванској Турци су их стражама чували, да не би когод на њих напао.)
Писмо Осман-бегово гласи: Preusvishena gospodo, prijatelji i komshije draghe! Csuo sam, da se sardite na Turke, poradi smutnje, koju su uzrokovali lopovi i dushmani mira u ovoj mojoj derxavi, koju je vajvoda bio pop rishchanski imenom Jovicza. Ovi, dodiavshi mu u miru kruh jest dignu ruku prema svomu gospodaru i sakupivshi hajduka pet ili shest stotina, otiashe svu Bosnu pod ruku metnu; od sille dakle, a nie bila potriba prama mom ustat, jer nititi su drugi Turci njiovi žena vodili ni s' njima sramote činili, a josh manje itko je otio njiovu djecu pechi illi branit bogu se molit, buduchi da je ovo vrime vech proslo, lax je dakle, shto vam je virne moje i poshtene komshije tamo na vashoj strani kazivano, buduchi da su u miru bili pod mojim vladanjem i czarevim upravljanjem, jabo znam, da ni czar ni gospodar ne more bitti brez raje, koja čini czarovat i kraljevat. Zato dakle priuzvishena gospodo nemoj vam biti hatur na Turke i njihove upravitelje, buduchi da i vi pokorite argjave ljude, a osobito koji ruku disu prama svoim gospodarom kakono i pravo jest. Vech vas molim, da mi vratite onne lopove, koi su uzrokovali ovu pobulogbu pak su tamo pribigli, od koi ni vi nechete imat mira s vrimenom. Ako se pako nalaze, da su utekli od straha turskogh illi od popa Jovana, reczite im, molim vas, neka se vrate kuchama i diczi svojoj; koi su pako krivi, opet govorim, vratite ji, buduchi da jim nije od nas dodijalo, a ako nepovratite, istinito chu ja nadalje traxit. Zato gledaite komshije moje draghe, da budemo u miru ko i do sad i u ljubavi, koju su Rishchani dosta puta otili pokvarit. A upitajte vashi fratara jesu li onni i njihovi Latini mirni u czarevoj zemlji, koi che sa mnom zajedno razlog boghu dati na onome svitu, neka kazuju istinu, jer bogh istina jest; ja ji ne usilujem nego oni sami evo podpisuju se u mojoj knjighi onu, shto vide i čuju. I drugho mi ne ostaje negho vas pozdravljjuchi i gakljechi kakono komshije virne ostajem csekajuchi ljubeznivi i prijateljski odgovor.
U Derventi, na 21. marcza 1834.             Preuzvishenog vasheg gospodstva prijatelj Osman Axi Assanovich, muselim od Dervente.

Doli podpisani istinito kazujemo, da nismo bili natirani za podpisati se i svidocsimo da smo mirni i da nista ne imamo protiva gospodaru ni mi ni nash kashchanluk, a ni Rishchani onni, koi se boje bogha i starijeg. Lax je, dakle, da nam se ne dade bogha molit illi da nepravdu kakvu čine, koa se ne more podnit illi da su olli oche djeczu pechi i xena sramotu csinit, shto Turczi sadasnji ne csine niti che csinit. Tako je.
Ja fra Stipo Mikch, kapellan od Modrana, ja fra Mato Milich, parok od Zellenika, ja fra Aloysius Kupi, parockus.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 615



« Reply #2801 on: December 03, 2020, 08:48:47 am »

Петрeс одговори 4. априла муселиму Осман бегу: Prioblagorodjeni gospodine, csestiti i dragi prijatelju i кomshija. Nami su dobro poznati nemili oni dogadjaji na vashoj strani, kako takogjer i uzroci, od kuda i kako su postali. Mi znamo, da su se krestijani ne moguchi vishe sile i progonstva njihovi gospodara odoliti, pobunili, zato kao dobri prijatelji i komshije nishta drugo ne xellimo nego da se mir i jedinstvo u vashu derxavu opet povrati, koji se radi nemilog progonstva krestijana iz vashe zemlje udaljijo. Nami je poznato, da je odluka vasheg preuzvishenog cara, da se sa krestijanskim podajniszima njegovima svuda dobro i pravedno postupa i zato nam je csudo, zashto se u Bosni, a osobito u nikolliko oblixnji naija s krestijanima onako chovichansky ne postupa kao u svima ostalima shirokima derxavama vashega carstva nego su takoi se nemilim nascinom progone i sijeku, kako se od nikolliko vikova josh cshulo nije. Ja kao dobar prijatelj i komshija nalazim, da bi se kerstijani taki umirili, kako bi Turci pristali nji progoniti i sh njima tako nemillo postupati i da bi se i iste famillije kerstijanske, koje su od sille i progonstva turskog nastojechi xivot svoj izbaviti k nama prishli i iz ljubavi prama csovicsanstvu kod nas utochishche nashli, rado opet natrag u vashu zemlju povratiti. Mi smo ove sirote ljude iz miloserdja primili kako god shto smo evo nema ni dvi godine i s Turczima uchinili, koi su kod nas utocsichche traxili i ne samo ovo zadobili nego je josh prisvitli i premilostivi cesar nash kod njegovog velikog prijatelja priuzvishenog sultana vasheg za iste Turke megjugovornik bijo i izradio, da su oproshtenje i pomilovanje od vasheg csestitog cara zadobili. Do vas, dakle, samo stoji, csestiti prijatelju i komshija, da se kerstijani, koi su od vas k nama pribigli, opet u vashu zemlju povrate. Ako vi nazliji one, koji su buni ove uzroci i koji, kako mi dobro znamo, kerstijani ne bijashe, u red dotirali, ovo siroto ljudstvo od svake sile i progonstva bolje nego do sada branili i onu riecs, koji ste jim dali, da se sigorno i pod vashom obranom natrag vratiti mogu i kako se dobro mislechem sluxitelju carevom pristoji, derxali budete, to znaite, da che se sve ljudstvo vashe na ovoj strani rado i naskoro opet k vama povratiti. Mi ne moremo s nemarljivoshchom gledati, da se u nashem komshiluku takova nepocsinstva csine, koja miru na kraini smetaju i ako se ovom zlu i nepocsinstvu na skoro granice ne postave, doista, smatrajuchi na osobitu ljubav i prijateljstvo nashi visoki dvorova od strane vasheg preuzvishenog cara za onoga muselima dobro biti ne bi moglo, koi ovom nepocsinstvu sverhe ucsiniti ne bude nastojao. Ovo je odgovor na pismo vashe od 21. marcza 1834. koje ste u Brod poslali i koje sam ja isprano u ruke prmio. Pozdravljajuchi vas ostajem sa istinitim visokoposhtimanjem vash dobar priatelj i komshija. Petress.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 615



« Reply #2802 on: December 03, 2020, 08:50:28 am »

Османов одговор сачуван је у немачком преводу, кога је Петрес послао 18. априла барону Радошевићу. Исти гласи: 'Mich hat es sehr erfreut, dass sie mir eine Antwort ertheilt haben, nachdeme ich aus ihrer Zuschrift ihre Freundschalt erkenne. Hierauf beanworte ich:  Ohngeachtet auf unserer Seite manche üble Thaten von gewissen Individuen ausgeubt werden, die wir selbsten nicht Vagabunden ausgesagthaben und ich habe auf alle Seiten Wachten ausgestelt, damit die Unterthanen unter meiner Verwesung nichts unternehmen können, so ist doch an dem, was jene hinübergetrettene Vagabunden ausgesagt haben und ich habe auf alle Seiten Wachten ausgestelt, damit die Untertahen unter meiner Verwesung nichts unternehmen können, denn ich weiss wolh, welche Verordnungen diesfals von meinem Kaiser bestehen, der michhieher gestelt hat. In denen nӓheren Bezirken hab ich auch den Befelh ertheilt und in denen entferntern sogar mich bittlich vewendet, dass die Unterthanen sich friedlich und ruhig verhalten sollen, allein überall kan ich unmöglich gleich gut wirken. Mein getreurer Nachbar und Freund! Dass sie jene, die sich hinuber flüchten, aufgenohmen haben, hab ich nichts dagegen,viel mehr danke Ihren fur dieses Wohlwollen und ich beharre auf mein gegebenes Wort, wenn sie zurückkommen wollen, nicht allein gegen die Unschuldigen sondern auch gegen die Schuldigen, sobald diese für ihr ruhiges Verhalten Gutsteher gestelt haben, aber diese müssen rechtliche Menschenseyn. Wahrlich werde ich in meinem Bezirk alles beschüzen und verbiethen,was wider die Ordnung ist, so wie ich auch denen Vorst ehern alle Nӓkereyen untersagt habe und ich habe bereits erfahren, dass es nicht so arg war, auchkann man denen Untergebenem nicht gestatten, dass sie uns gleich stellen können sondern sie müssen uns untergeordnet seyn, wie sie es von ihren Untergegebenen verlangen. Uebringens kan ich hier versihren, dass die Lateiner (Katoliken) nichts von diesen Nӓkereyen erhahren haben, indeme siedie Obrigkeit immer achten, aber die Wolachen (graeci ritus non uniti) wollen weder Gott noch den Vorgesetzten ehren und diese erleiden jeden Druck in meinem Bezirk. Wie ich bemerkte, wollen sie von Bosnien – Serbien machen, also blos sie müssen jeden Druck erleiden, wie sie bei ihnen dieses fӓlschlich angegeben haben.'
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 615



« Reply #2803 on: December 03, 2020, 08:54:51 am »

Покрет српски узбунио је Турке по целој Босни. Из западне Босне, од Приједора и Козарца упутише се Турци под вођством Мурат бега Беширевића и Мехмед бега Рустанбеговића према Бањалуци да одатле притекну у помоћ дервентским Турцима. Забoравили су своје распре са везиром Даут пашом, али су уз пут дознали, да је српски устанак угушен и да их бањалучани неће пустити у свој град те се вратише кућама. При повратку пустошили су српска села, око 100 Срба су поубијали, међу њима неколико попова и проту Јосипа Башића из Липника.
Загребачка генерал-команда јавља 18. aприла петроварадинској генерал-команди: 'Die Rebellen haben auf ihrem hordenweise bewirkten Rückzuge denen griechisch nicht unirten Glaubens genossen über  dies nicht nurihr noch erübrigtes Vieh sondern auch die Waffen und Kleidungsstücke mit Gewalt geraubt, dieselben auf die empörendste Art misshandelt, ja selbst auf die grausamste Art gemordet. Man schӓtyt die Yahl der in der Umgegend von Luxe, Sanski most, Maidan, kamengrad, Priedor und Kozarac durch die Rebellen ermordeten Christen uber 100 Seelen, worunter nebst andern Geistlichen auch der Rrypiester Iosyip Bashich aus Lipnik angegeben wird.'
Сарајевски везир Даут паша пошаље свог ћехају у Дервенту и околину, да испита, ко је крив српској побуни. Резултат истраге је био, да је дервентски муселим Осман бег скинут са звања и на његово место је постављен Махмуд бег Градашчевић. На одговорност су позвани у Сарајево крајем маја и Али бег из Скугрића као и Рустај бег из Оџака. (Извештај капетана Кезана из Жупање 30. маја.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 615



« Reply #2804 on: December 03, 2020, 09:05:05 am »

Сачувана је још једна вест и о попу Јовици. Он се крио неко време по Вучјаку и крај свега вребања, Турци га не могоше ухватити. Чим му се пружила прилика, умакне преко Дрине у Србију, где му се налазила супруга с децом. Кнез Милош даде поп Јовицу затворити у Крагујевцу и крајем априла 1834. пошаље га под пратњом у Цариград, да му се тамо суди. По извештају земунског војног команданта учинио је Милош ово с тога, што је хтео да поп Јовица, који је одрешита и будна глава, прикаже у Цариграду детаљно све грозоте које Турци врше с дана у дан над незаштићеном рајом српском. (Генерал pl. Foith барону Радошевићу из Земуна 3. маја.)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Литература.
Др Алекса Ивић, Буна дервентског попа Јовице Илића.
К.К. Три Поповске буне (према казивању проте мајевачког Симеона Поповића).
Прота П. Јовановић, Успомене.
Драгослав Страњаковић, Буна Срба хришћана у Босни 1834. године.
Новине Србске, у суботу 7. Јулия 1834.


* Поп Јовичина буна.jpg (122.15 KB, 492x552 - viewed 3 times.)
Logged
Pages:  1 ... 182 183 184 185 186 [187] 188 189 190 191 192 ... 197   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.03 seconds with 22 queries.