PALUBA
September 15, 2019, 01:31:56 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 [3] 4 5 6 7 8 ... 119   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 199979 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 176



« Reply #30 on: March 19, 2014, 02:04:36 pm »

/21. август. Новине Србске оповргле су као лажно и неосновано писање Общ. Новина да је Босански Паша добио од Милоша  два милиона гроша, да му оружаном руком Турци у плановима његовим помогну:
Особито пакъ што правда и љюубавъ истине допустити немогу, да на имену Босанскога Веџи-Паше, иначе обще знаногъ поштенѣйшегъ  човека, хулна и срамитна ляага предречениымъ намѣренiємъ учинѣну од быившегъ Княаза понуду, одъ два миллiона гроша прiмаюћу ову, остане; єербо је Честитый  Веџи-Паша и себи честанъ и поштен ъ човекъ, а и постояниый и доказаный     прiятлъ Отечества нашегъ: слѣдоватено се ни помыслити не може, да бы  онъ такову понуду, и на речениый  конацъ одъ кога му драго прiимiо./
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 176



« Reply #31 on: March 20, 2014, 01:46:10 pm »

По подношењу мишљења Апелационог Суда, посредством Попечитељства Правосуђа, о томе, што су се у побуни многи од простог народа само из слепог поверења према својим претпостављеним старешинама подигли, и за њима се повели и у побуну умешали,  да се овима, као људима, који никакву пропаст своју или својих соотечественика нису умислили, поступак њихов опрости, одлучило је Високославно Наместништво Књажевског Достоинства у Сербији свима од простог народа, који су у побуни учествовали, издати свеопшти опроштај , и Попечитељству Правосуђа наложити, да исти у извршење приведе - које је 4. септ. 1839. год. и учињено.

Пресуде Чрезвичајног над бунтовницима Суда, тако и Апелационог Суда с додатком коначне пресуде и помиловања Високославног Наместништва

1.   Савва Ивановић, родом из Рекавца, Среза Левачког Окружја Јагодинског, писар, због сумње  да је био умешан у побуни на рушење Устава, Чрезвичајни над бунтовницима Суд,  по учињеним испитом над њим и доказаним преступима осуђен је, да се, сматрајући га као правог бунтовника и клетвопреступника, звања свога лиши, да му се декрет и сва писмени докази које му је Власт досад дала, одузму, да одсад унапред никакво звање у Отечеству добити и одправљати не може, да се од дана изрицања пресуде за годину у оковима код надлежног Окр. Суда Јагодинског у затвору држи, па по издржаном апсу, да се кући отпусти; пресуда пак ова да се пред целим народом Среза Левачког, у коме је писар био, Савви прочита.   
2.   Милинко Ђорђевић, Начелник Среза Качарско-Црногорског, у Окружју Рудничком, због сумње, да је у побуну на рушење Устава умешан био, по држаном над њим испиту, и доказаном преступу,  осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да он због тога, што је по дужности својој нужне мере употребити није хтео, да се буна у Срезу његовом не догоди, нити о њој надлежну власт известио, -дужан будући о народном миру старати се и бдити, и због тога, што се звања свога недостојним показао, да се пред сабором целог народа подручном му бившег среза, звања свога торжествено лиши, да му се све дипломе, које је на ранија звања стекао, одузму, и да више ни у какву службу ступити не може, него да као приватни човек код своје куће живи.
Изречена над именованим Милинком пресуда Чрезвичајног над бунтовницима Суда, коначно је одобрена Високим Апелационим Судом, но Високославному Наместништву на одобрење поднешена омекшана је са тим, да се пресуда та не пред народом, но пред чиновницима Начелништва надлежног (Окружја Рудничког) у дејство проведе.
3.   Танаско Михајловић, члан Суда Окружја Рудничког, због исте, као претходна двојица, сумње, да је у побуну био умешан, из држаног над њим судског испита, и доказаног преступа, због тога, што је заклетву своју, да ће као члан Суда чувати Устав, нарушио, да се звања свога лиши, да му се дипломе одузму, да унапредак никакво звање у Отечеству  получити не може, осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, која је пресуда како Високим Апелационим Судом, тако и Високославним Наместништвом одобрена, и овим на извршење надлежној власти препоручена.
4.   Марко Ракић, Председник Суда Окружја Рудничког, због тога, што је у побуни учествовао, што је сматрајући га  као правог бунтовника, по томе што је он заклетву, којом се обавезао Устав земаљски свето чувати, и што је писмо Попечитељства Правосуђа од 19. априла т. г.  А. No  погазио; друго што је дужност своју као судија, скупљајући бунтовнике, прекорачио; најпосле, што је после извештаја о бившем Књазу од Борисава из Мајдана да је здарав и да је у Београду, - престао није људе на оружје подизати, и о рушењу Устава делати, - осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да он Марко Ракић, као прави бунтовник и преступник  са звања свога торжествено пред окупљеним народом при Суду Окружја Рудничког, извргнут буде, да му се све дипломе , које на досадашња звања има, одузму, и да никада никакве службе у Отечеству имати не може, по лишавању пак звања да се на трогодишње заточење у оковима у Пореч отправи, и по издржаном заточењу да се кући поврати.
Високи Апелациони Суд из тих побуда, што је исти Марко Ракић, извештен од Петронија, да се буна у Крагујевцу родила, није хтео на опредељењу своме остати, и да се са својима члановима (Суда) саветује, како би се буна у његовом Окружју предупредила, и што је на исту и сам лично људе подизао, - пооштрио је ову пресуду с тим, да он 4 године у лакоме гвожђу у заточењу буде, и потом слободан кући отиде.
Високославно Наместништво Књажевског Достоинства умекшало је пресуду ову у толико, што је закључило, да осуђеник само једну годину дана у Јагодини под полицијском присмотром без гвожђа буде; - и надлежним на извршење предало.
5.   Геоден Јуришић, Јеромонах Савиначког у Окружју Рудничком Манастира, рођен у Иригу у Срему, који је пре 12 год. из Манастира Фенека у чину монаха без пасоша овамо прешао, и пре 10 год. од почившег  Архиепископа Београдског Г. Антима за Презвитера произведен, због подозрења да је у побуну умешан био, по држаном над њим испиту, и доказаном преступу, Чрезвичајним над бунтовницима Судом, зато, што је он духовник Гедеон сам по својој вољи у ову се побуну умешао, и к томе људе распаљивао, и наговарао, да Начелника и Помоћника Окружја вежу, а тиме повода дао, те је народ Марка Стругаревића, који је притекао у одбрану Начелника и Помоћника, везао и изударао, и што је поступак овај духовничком реду, који му налаже, да људе од сваке побуне и заблуде словом Христовим одвраћа и на добро их упућује, - осуђен је, да се он из чина свога надлежној духовној власти торжествено извргне, па по том да се надлежним мирским властима у руке преда; ова да од њега Марку Стругаревићу у име претрпљеног бола 20 талира наплати, а по томе у простом оделу да га у Немачку, откуда је и дошао, натраг прогна.
6.   Марко Поповић, Парох из Такова, Окружја Рудничког, будући да се по држаном над њим испиту доказало и дознало, да је он у побуну умешан био, због тога, што се је овој побуни као и Гедеон својевољно прилепио, што је лагао, да је Ђока Јаковљевић њему казао, да је то Господарска заповест, и да се људи од побуне не одвраћају, и због тога што је с тим причинио, да је и духовник Гедеон дубље у погрешку поклизнуо, а Ђока апса и гвожђа допао; - и што је повод дао, да је народ Начелника и Помоћника Окр. Рудничког везао и што је тим поводом Марко Стругаревић, који је на одбрану онима притекао, везан и бијен био, најпосле што је дужност свештеничког чина, који му налаже да поверено му стадо од сваког немира и заблуде одвраћа, и на послушност, према старијим упућује, осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да се он, поп Марко, надлежном духовном влашћу свештеничког чина торжествено лиши, да се потом надлежним мирским властима преда, које да од њега Ђоки Јаковљевићу у име издржаног, њиме проузрокованог апса 20 талира, а толико и Марку Стругаревићу за претрпљени бол, такође 20 талира наплати, потом да се у Пореч у заточење на две године пошаље, па по издржању овог да се слободан кући отпусти.
Пресуда је ова Високим Апелационим Судом одобрена; осим што је измењена у делу који се тиче свештеничког чина, будући да то не спада у круг делатности мирске власти.

Високославно Наместништво  одобравајући пресуду Апелационог Суда, умекшало је исту с тим, да се осуђенику заточење опрости, и пресуда да се у извршење приведе.

7.   Радоје Бићанин, Начелник Среза Моравског, у Окр. Рудничком, за то, што је у побуну, која је на рушење земаљског Устава тежила, умешан и учесник био, по свршеним над њим испитивањем, и осведоченој кривици његовој, осуђен је Чрезвичајном над бунтовницима Судом, због тога, што је он својим поступком дужност своју, по којој је обавезан био за све питати Начелство Окружја, и од њега одобрење имати, не јавивши му  налоге, које је од Г. Јована примио; друго, што је позивањем народа на ову побуну, заклетву своју, којом се је обавезао  Устав свето чувати и надгледати, преступио и погазио; треће, што је хватањем писама мере за побуну ову предупредити одрђене, трудио се осујетити; четврто, што је Павлу Срдановићу из Клатичева, и Глиши Степановићу из Каламанића Окр. Рудничког, наложио, да Помоћника Начелства Г. Радоиловића истуку, и леђа му као трбу мекана начине, -због оваквих великих преступа осуђен је именовани Радоје Бићанин, да се као прави бунтовник, дужности и заклетве своје нарушитељ, звања свога пред сабраним подручним му бившега Среза народом торжествено лиши, - да му се све дипломе на досадашња звања одузму, да више никад никакве службе у Отечеству имати не може, - да Г. Радоиловићу, будући да је виновник његовог боја био, за претрпљени бој 50 дуката цесс. плати, -  и да три године дана у заточењу у оковима у Поречу буде, по том да се слободан кући својој пусти.
Пресуда је ова Високим Апелационим Судом одобрена с тим додатком, да осуђеник опредељено му заточење у лакоме гвожђу издржи; а поднешена Високославном Наместништву потврђења ради, умекшана је овим у толико да само једну годину у Неготину под полицијским надзором буде.



Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 176



« Reply #32 on: March 20, 2014, 10:10:21 pm »

Продужење извода изречених пресуда над коловођама бунe

8. Јован Илић, писар истога Среза Моравског у Окр. Рудничком због истог подозрења по одржаном над њим испиту и доказаним преступима Чрезвичајним над бунтовницима Судом осуђен је, да зато, што не само зле намере Г. Јована Обреновића и свога старешине Бићанина, на пропаст народну тежеће, по дужности својој вишој власти јавио није, него штa више, да је он ревносно саучествовао, да именовани намере своје постигнути могу, потпаљујући људе у Срезу Моравском, с презрењем заклетве своје, којом се на крсту и Јеванђељу обавезао, Устав земаљски свето и ненарушиво чувати и на исту побуну подижући, - да он као клетвопреступник и народном напретку и благостању опасан човек, звања свога пред сабраним народом Среза Моравског торжествено лиши, да му се декрети и писмени докази на досадашња звања одузму, да више никада никакве службе у Отечеству добити не може,  - и да преко тога 1 годину дана у оковима при надлежном Суду Окр. у затвору одстоји, па да се по том слободан кући отпусти.

Пресуда је ова Високим Апелационим Судом одобрена с тим умекшањем, да се осуђенику робија из тога разлога опрости, што је он у предписану побуну понајвише кривицом свога старешине, пристао; - а Високославним Наместништвом  одобрена, и на извршење дата.

9. Његова Светлост, Књажевски Генерал-Ађутант, Г. Јован Т. Обреновић, због подозрења, да је побуну на рушење Устава тежећу, у Окр. Рудничком подигао, почем је судском испиту подвргнут, а његова кривица обелодањена и доказана, осуђен је  Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да се он као неверник Отечества сматра, и као такав, да се звања свога лиши, да му се сва Права и Дипломе на дојакошња звања одузму, да он од данас унапредак, докле год буде живео, у оном месту, где је Централно Правленије, живети мора, и то без присмотре; а из овога места, да му није слободно више од 1. сат хода изаћи; но и ово, кад чинити хоће, да мора са знањем и присмотром надлежне власти чинити, - да му се свака корешподенција у Отечеству нашем забрани, - да никаква добра изван места живљења имати не може, - и за таква, која има, распродати оставља му се рок од једне године дана, да Г. Радојловићу, што га је везати и апсити заповедио, за претрпљено безчашће и муку 50 дуката цесс. плати, а настојнику манастира Вуина, и протопрезвитерима: Драгачевском и Брусничком, да трошак, који суочења ради с њим у Београд долазећи и при повратку учинили, 338 гроша исплатити има.

Високи Апелациони Суд по томе,  што се јасно осведочило, да је Г. Јован Обреновић, бивш. Књаж. Генерал-Ађутант Руднички народ на оружје и бунт подигао, с том једином намером, да земаљски Устав, који је њему и Књазу несносан био, коначно разруши, а не могавши у судске узроке узети изговор онај, који је за оправдање своје навео, као да је он по савету и налогу књажевскоме чинио, зато, што је он знајући, да се тако што на погубу и несрећу народа клони, исте савете и налоге књажевске није морао слушати, а још мање у дејство приводити, особито што му је добро познато било, да је сваки књажевски налог, тичући се општег добра, по земаљском Уставу са саглашћу Совјета издати мора, - и видећи из овога, да је он, Г. Јован, предописаним бунтовницима својим поступком очевидно неверство према Отечеству своме учинио, и судећи, преступ његов много већи, него што му је казна од Чрезвичајног Суда одређена, преиначио је пресуду поменутог Суда, и пресудио, да се исти Г. Јован пошто се за преступ свој са чина збаци, и пошто му и сва дојакошња звања и чин, издана јавна документа, као и дипломе одузму, у заточење на 10 год. од дана пресуде, у Пореч опреми, с додатком, да се унакрст на једној руци и једној нози лако гвожђе метне; при том, да Начелнику Окр. Рудничког, који је његовом кривицом ухапшен био, и његовом Помоћнику, који је по његовој заповести везан био, за претрпљену овакву увреду и безчашће свакоме по 100 дуката цесс. плати, а што се тиче трошка Настојника Манастира Вуина, и Протојереја Драгачевског и Брусничког, такође да се овима по пресуди Чрезвичајног Суда накнади.
Даље за трошак и дангубу, у колико се за право нађе, како оним Рудничанима, који су Начелника и Помоћника по његовој заповести везати ишли, плати; тако исто и онима, који су су због њега као бунтовници ухапшени били, и после по представљању Апелационог Суда, да су невини отпуштени, да како трошак и дангубу претрпљену у својој домаћој економији, тако и одлежани апс исплати: но тако, кад је ко кући приспео, у речено име сваки дан по 3 цванцика дужан буде дати.
Високославно Наместништво по обилној својој благости извршну пресуду ову Високога Апелационог Суда, умекшало је с тим да осуђеник у Београду 3 године дана без гвожђа под надзором полицијске власт живети има.

10. Павле Баба Милић, магационер по завршеном над њим испиту и доказаној кривици његовој у томе, што је у буни, на рушење Устава не само умешан био, него што је он наговорао, по злоковарном умишљењу свом, погазивши заклетву, да ће Уставу веран бити, на то ишао и тамо тежио, да се благотворни Устав земаљски упропасти, да се мир, тишина и спокојство у народу наруши, а место тога да се крвна завада, раздор и несагласје у њега усели, и пропасти га доведе, - осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да се он као клетвопреступник,  Отечества невера  и јавнога мира и поретка нарушитењ, са звања свога збаци, да му се сви писмени докази на дојакошња звања издата, одузму, да више никад никакву службу у Отечеству нашем добити не може, и да у Поречу у оковима у заточењу 5 година буде; па по том слободан својој кући да се отпусти.

Пресуду ову пооштрио је Високи Апелациони Суд тиме, да исти Павле Баба Милић, поред извршења над њиме, диктиране му у осталом казне, место 5, на 10 година у Поречу у заточењу пребуде, с додатком да му се на једној руци и једној нози унакрст гвожђе метне.
Високославно Наместништво умекшало је пресуду ову у толико да осуђеник, почем силу пресуде Високог Апелационог Суда осети, само две године дана у Брусници у реченом лаком гвожђу буде.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 176



« Reply #33 on: March 22, 2014, 01:24:13 pm »

Закључење извода изречених пресуда над коловођама бунe

11. Живко Шокарац, Полковник, Начелник Окр. Јагодинског, зато, што је у побуну умешан био, и што се по држаном над њим испитом  јасно доказало, да је он, прво, на усмену поруку бившег Књаза, сином му испоручену ослонивши се, народ на оружје подижући, у смотренију том издату уредбу, да се никакав налог пре не прими, него кад претходно од Совјета примљен и одобрен буде, и да такав налог, макар би се он од којему драго стране послао, свако ниже Надлештво надлежноме Попечитељству своме пре извршења саопшти, и од њега упутства очекује, ово чинити пропустио; друго, да је он поступком својим народ на побуну, на разрушење Устава тежећу, подижући и сам у њу пристајући, заклетву своју, којом се обавезао Устав свето чувати и надгледати, и трудити се, да исти поверени му народ чува и надгледа, што би ползи народној противно било не чинити, презрео и погазио, осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да се он, као бунтовник и уредба нарушитељ, клетвопреступник, а и Отечеству своме по томе неверник, што се је на падање Устава што је с падањем благостања oтечества скопчано, са злоумишљеницима, као и сам што је, навикнутим на необуздан живот, удружио, - са садашњег свога звања торжествено извргне, да му се дипломе на дојакошња звања и чинове издате одузму, да више никад никаква звања у oтечеству нашему добити не може и да три год. дана у Поречу у оковима у заточењу буде; по том да се слободан кући отпусти.

Узевши Високи Апелациони Суд величину злочинства именованог бунтовника у разматрање судско, пресуду ову Чрезвичајног Суда, заточења тичући се, пооштрио је тиме,  да речени бунтовник Живко Шокарац 10 год. дана у заточењу у лакоме гвожђу буде. Високославно Наместништво умекшало је и овом бунтовнику казну заточења у Поречу с тим, да он, без гвожђа две године дана у Зајчару под надзором полицијским проведе; у осталом да се над њим изречена пресуда изврши. 

12. Стеван Недељковић Пироћанин, Мајор, због тога, што се је по држаном над њиме испиту доказало, да се је он у побуну на рушење Устава умешао, но друге људе није подизао, већ је само подржавао, од Шокарца позван, пошао, и што је хата свога Павлу Баба Милићу дао, те је овај пред Крушевачке солдате изишао, осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да му се све дипломе, које су му на чинове дате одузму, и то при надлежном суду пред сабраним народом, да више као бунтовник у никакве службе у отечеству нашем добити не може, и да 1 год. дана у Поречу у оковима у заточењу буде; по том да својој кући слободан отпусти.

Из тих побуда, што осуђеник Стеван Недељковић, као што се из испита видело, нигде у војничкој побуни није био умешан, но само је о тој од Шокарца извештен у Крагујевац дошао, и у књажевском конаку два дана седео, а при том да је Павлу магационеру свога хата, да пред Крушевачке солдате иде, дао, - и што је овај преступ, које апсом одржаном за цело време трајајућег испита загладити није могао, но да ће избацивањем из чина, и вечити искључењем из отечествене службе загладити моћи, Високи Апелациони Суд преиначио је пресуду Чрезвичајног Суда тиме да му се казна заточења сасвим опрости; коју је пресуду и Високославно Наместништво одобрило, да се у дејство приведе.

13. Анђелко Петровић, Капетан, пошто се је по држаном над њим испиту доказало, да је у побуни умешан био, сматрајући га као правог бунтовника због тога, што је он на уничтоженије Устава земаљског тежио, не само са Шокарцем и Пироћанцем, од ових позван, драговољно у исту пристао, него, што је и планове, како би се она по његовој жељи срећно окончала, представљао, и што је брата свог, белог Стевана у Левач за побуну утврдити слао, да кметовима, и родбини његовој саветује, да се Господарске стране држе, - осуђен је, да му се као приватном човеку, који је за своју корист, к пропасти отечества свог трудио се, за овај преступ диплома на чин дана одузме, код надлежног Суда, а тако и сва писана документа његовог звања, - да никад више никакве службе у отечеству нашем добити не може, и да две год. у заточеништву у оковима у Поречу проведе; по том да се слободан кући отпусти.

Пресуду ову одобрио је Високи Апелациони Суд с том променом, да именовани бунтовник опредењено му двогодишње заточење у лакоме гвожђу издржи. А високославно Наместништво по опште познатој благости и милосрђу своме умекшало је ову пресуду с тим, да осуђеник само једну годину дана у Лозници без гвожђа буде под полицијским надзором, у осталом да се пресуда Апелационог Суда над њим изврши.

14. Давид Миловановић, Полукапетан из Глобара, Окружја Рудничког зато, што је у побуну умешан био, и што се по држаном над њим испитом  јасно доказало, да је он с побуњеним солдатима и другим бунтовницима са злим намерама умешао, и с њима заједно противу народне ползе удруженим силама радио,  - и да је он од своје намере онда одступио, зато што су се побуњени солдати народној војсци предали, - осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да му се диплома на чин дана, пред сабраним народом при надлежним Судом одузме, и да више никад никакве службе у отечеству нашем добити не може.

Ова пресуда Високим Апелационим Судом одобрена је; а исто тако и Високославним Наместничеством Књажевског Достоинства потврђена, и на извршење предана.

15. Живојин Јоксимовић, Среза Јасеничког у Окр. Крагујевачком Начелник, због подозрења, да је у побуни на рушење Устава Земаљског умешан био, - пошто се по држаном над њим испиту дознати није могло, да је он у исту умешан био, но отуд толико се крив нашао, што народу подручном му Среза, као што и многи Начелници нису, читао није, и што је Петру из Шаторића истог Окружја, знајући да Јовановић и Радован Јојић Устав толкују и народ од буне одвраћају, рекао: изиђи па види, шта они муте; будући да оно није мутња, кад се о добру народном ради, - пресуђено је је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да се пред окупљеним народом за невина огласи, и опет у служби и чину своме остане.

Високи Апелациони Суд, из истог наведеног поступка судећи, да није сасвим невин био, пресудио је да у истом качеству остане, но да се у други Срез премести; коју пресуду је и Наместништво потврдило, и на извршење предало.

16. Милија Станојевић, Среза Подунавског у Окр. Смедеревског Начелник, због подозрења, да је у побуни на рушење Устава Земаљског умешан био, почем се из држаног судијског испита над њим дознало, да је он, сматрајући га као правог бунтовника и најжешћег мира и благостања народног нарушитеља и клетвопреступника зато, што је он сам по својој вољи никим позван или наговорен дрзнуо се на рушење Устава Земаљског, противу заклетве своје оружаном руком поћи, - и што је он хватањем писама, мере против побуне осујетио, - да је он тиме показао, да се истој побуни са падањем  благостања народног скопчаној био, и такву словом и делом помагао,- осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да се звања свога и чина торжествено пред окупљеним народом при надлежним Судом извргне, да му се све дипломе и дојакошња звања и дати чинови, одузму, да више никад никакве службе у отечеству нашем имати не може, и да 6 год. у
Поречу у оковима у заточењу буде, па по том да се слободан кући отпусти.

Пресуда је ова Високим Апелационим Судом одобрена, а Високославним Наместништвом умекшана, да исти осуђеник у Ужицу једну годину дана без гвожђе под надзором полиције буде.

17. Милутин Ђорђевић, Окружја Крагујевачког Начелник, због исте сумње као и предизложени, да је у побуну умешан био, почем се  по држаном испиту над њим дознало, да он, кад је од Адама Јаковљевића кмета Павловачког, Окр. Крагујевачког, дознао да је Књазу писмо написао, тако и од Марка Ресинчанина гаваза поздраве од Књаза бившег примио, да неколико кметова с намером да Књаза траже, примио, - никакве мере као Окр. Начелник по дужности против њих чинио није, већ им је допустио, да слободно по народу иду, и да га на буну позивају, - а друго да се он у самој побуни, као што се из испита Г. Живојина Јоксимовића Јасеничког Начелника доказало, за смирити побуну ову у Окружју своме небрижљивим показао, осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да се свога звања лиши, и да му се друго лакше определи.

Високи Апелациони Суд из истих побуда, но и зато што именовани Начелник Окр. Крагујевачког, Г. Милутин Ђорђевић није по својој дужности предострожне мере противу бунтовних поступака Адама Јаковљевића, који је писмом Књаза уверавао о подршци Лепеничких кметова, и поздравио од Марка Ресничанина, њему и капетану Јовици, да га траже, кад их позове, употребио није, него их отпустио, да даље по народу бунтовне речи сеју, и овај на буну дижу, и тако овим поступком не само у надлежној му дужности небрижљивом, него и за своје звање, које је као Окр. Начелник отправљао, и у које га круг делатности врховно надзирање над општом безбедношћу и безопасношћу, као и миром и поретком у Окружју свом спада, и неспособним се показао, - и још зато и по томе, што ни претпостављеној му вишој власт преднаведене догађаје није јавио, и од ове упутства затражио, а тако неделатношћу својом допустио, да се је народ Окружја, немајући предводитеља у управитеља свога, које куд разишао, а бунтовни солдати, овим успели до Трешње чак доспети, - преиначио је пресуду Чрезвичајног Суда тиме, да се он Г. Милутин Ђорђевић с дојакошња свога звања сметне, с додатком, да се због неспособности и небрижљивости у извршењу надлежних дужности, ни у какву службу више не прими, чин пак којим је од бившег Књаза почаствован био, да му се остави, будући се нигде није из акта нашло, да је надлежне му дужности с намером пренебрегавао, и дано му поверење од Правитељства злоупотребљавао.

Високославно Наместништво по опште познатој благости и милосрђу своме Г. Милутину Ђорђевићу осуђену казну опростило је тако, да само претпостављеном влашћу строго буде укорен.

------------------------------------

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 176



« Reply #34 on: March 24, 2014, 03:49:04 pm »

(52) Буна Ђорђа Ердевичанина 1840.

/Убрзo после смрти младог књаза Милана 26. јуна 1839. године, уставобранитељи су се поделили на две струје: једну (Вучић, Петронијевић), која је била за промену династије и довођење на престо Карађорђевог сина Александра, и другу, коју су чиниле присталице Обреновића, подељену у две партије Михајлову (Јеврем) и Милошеву (Љубица, Јован Мићић).  Политичка трвења у Србији пресечена су посредовањем Порте, када на њен позив, кнежевић Михаило путује (крајем 1839) из Букурешта, где је живео на једном очевом имању, у Цариград и после неколико месеци проведених у турској престоници, враћа у Београд (5. март 1840) са бератом  којим је Порта потврдила његов избор за кнеза. Када је стигао у Србију, Михајло је распустио Намесништво, и владу поверио Ђорђу Протићу.
3. августа 1840. године, у Београду у згради ђумрука Књажевско-Србског на Сави, одржана Народна скупштина у присуству Портиног комесара Муса-Сафети ефендије, на коју су дошле, углавном, присталице Књаза Михајла Обреновића. После оптужби изнетих на рачун уставобранитељских првака депутати излазе са захтевом да они морају да повуку последице и да напусте Србију. Већина њих, међу којима су Петронијевић и Вучић, склањају се у Београдски град под заштиту паше. Тридесет седморица уставобранитеља оглашени су виновницима нередовног стања у земљи и противницима садашњег Књаза, и приморани да напусте Србију./

У таквим околностима, 19. октобра стигне вест из Шабачког Округа да се у неколико села  Мачванског Среза побунио народ, и да је дошло до озбиљних претњи и туче. Прави узрок ове кавге не зна се извесно, али, говорило се, да је могући повод био разграђивање ограде на жиропађама.
У извиђање целе ствари, крене 21. окт. у Шабац и сам Књаз Михајло са Г.Г. Попечитељима Унутрашњих Дела и Правосуђа, неколико чланова Совјета и војском Београдског гарнизона. Да би се како речени, тако и остали народ Књажевства Србског од побуна и немира, и самовлашћа удаљио и коначно примирио, и у сваком незадовољству свом Надлежателствима за удовољење обраћао, установљен је Светлим Књазом Србским за овај случај Високочајшим Указом Његовим од 20. т. м. В. N0 2030. преки Суд, који ће на месту кривице онима, који се као кривци нашли буду, судити, и пресуде одмах у извршење дати привести…
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 176



« Reply #35 on: March 25, 2014, 10:31:33 am »

Указъ.
Михаилъ М. Обреновићъ,
Князъ Сербскiй.

На представленіє Нашегъ Попечителя Правосудія заключуємъ у согласiю  са Совѣтомъ Княжества Сербіє као што слѣдує:
   
    1. Поводомъ немира по народу, кои се противу толики наши отечески опоминанія и до данашнѣга дана ни су могли утишати, него се то овде, то ондѣ появлюю, као што се и сада у Срезу Мачванскомъ Окружiю         Шабачкомъ появiо, поставлямо ради скорієга Судопроизводства надъ коловођама и участницыма преднаведенога бунта прекiй  Судъ, состоћiй  изъ  єдногъ  Предсдѣателя, 4 Члена и 1 Дѣловодителя.
    2. Дужностъ овогъ Суда состои се:
       а. у истраживаню  и добавланю  свiю оны лица, коя бы выше или манѣ у Мачванской буни была умѣшана,
       б. у изслѣдованiю  нѣины  злочинства на брзу руку, и тако, како се ово не бы дуже одъ 24 саата протезало;
       в. у изрицаню  и незадржаномъ приведенiю своє пресуде у дѣйство, безъ разлике величине казни, не мораюћию  вышшемъ  Суду на разсмотреніє, нити Нама на помилованіє  подносити.
    3. Судъ ће овай одма у Мачву изићи, и мѣсто свога чинодѣствования изабрати у истоме Срезу на ономе мѣсту, коє му се найсходниіє види.
    4. Ради добавленія бунтовника и ради приведенія пресуда у дѣйство, одређує се половина Бѣоградске ротте регуларне войске истоме Суду у помоћъ.
    5. Осим тога дає се истоме Суду властъ за помоћъ свою призвати Началнике околне, и съ овима онолико оружаны людiй, колико му ради бржегъ и безбѣднієгъ одправляна предписане му дужности нуждно буде.
    6. Пошто Судъ овай све бунтовнике осуди и казни, предат ће сва своя дѣла Суду Окружія Шабачкогъ, учинивши точанъ изводъ изъ ньи, и сообщивши овай посредствомъ Апеллацiониогъ Суда Попечительству Правосудія.
    7. По полученiю одъ Попечительства Правосудія извѣстія о начину казненя у речи стоєћи бунтовника слѣдоват ће Наше рѣшеніє о далѣмъ траяню истога Суда или разведенiю нѣговомъ и одпусту Членова нѣговы на ньина надлежна мѣста.
    8. Препоручуємо нашимъ Попечительима и Правосудія и Внутреньи Дѣла, да Указъ овай обнародую, и да га свакiй, у колико се кога тиче, часъ пре у извршеніє приведе.

    В. N0 2030. 20. Октоврія 1840. у Бѣограду.

Михаилъ М. Обреновићъ с.р.
Князъ Србскiй

Княжескiй Представникъ и Попечитель
Иностр. Дѣла, Полковникь и Кавалръ,
Ђорђе Протић с.р.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 176



« Reply #36 on: March 26, 2014, 03:24:56 pm »

Књаз је у Шабац приспео 25. октобра, према писању ондаш. штампе, здраво и мирно, у пратњи 300 коњаника из Шапца и Ваљева, и дочекан велелепно, и са особитом радошћу многобројних варошана и народа из околних села. Идући кроз чаршију према конаку, сјахао је с коња, и упутио се пешице према цркви где га је, држећи часни крст и свето Јеванђеље, дочекао Епископ Шабачки Максим, а са њим и протојереј Јован Павловић и остало свештенство. После молебствија, Књаз са  пратњом оде у конак. То вече је цела варош била осветљена.
Сутрадан, 24.ог. око 10 сати, крене он са свитом и високим чиновницина из вароши према коначкој башти где је био сабран сав народ из свих срезова окр. Шабачког. Док се Књаз приближавао била је таква тишина, да се је, шушањ траве корака његовог могао чути.
Попевши се на узвишено, нарочито за ту прилику припремљено место, са кога је сав народ видео, и сваки од народа њега могао видети, Књаз, их поздрави речима: Помоз Бог, и пошто му, крстећи се и клањајући, отпоздравише: Бог ти помого, даде Стефану Радичевићу, Попечитељу Правосуђа, писмо с налогом да га гласно прочита.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 176



« Reply #37 on: March 27, 2014, 09:35:23 am »

Писмо Његове Светлости Књаза Србског Михајла Обреновића житељима Окружја и вароши Шабачке, говорено 24. октобра 1840. у Шабцу.

Од оног часа, како сам кормило управљања Књажества Србског примио, побудила се у мени жеља да Србију обиђем и да се видим и познам с народом, од кога ми је будућем напретку, промислом Божјим и милошћу Царском, старање уручено. Но мало за тим породивши се немири не само што су испуњење ове моје жеље одложили, него су и целу суму мојих душевних сила били заузели тако, да сам само о томе мислити морао, како ћу нарушени мир међу нама  повратити, и општу безбедност утврдити. За остварење ове намере, издавао сам летос више пута прокламације, опомињући овима народ к миру и послушности својим надлежним властима. Но све ово без икаквог успеха; јер и за време бављења мога у Топчидеру, и доста тешком занимању са Царским комесаром о делима оних чиновника, који су претпоставили, одрећи се свога Књаза и Србских духовника, него пред овима своје поступке правдати, - узнемирили су неки неразумни чиновници, народ округа Пожаревачког, и потегли с њима у Топчидер тако, да сам принуђен био оружаном руком пред њих изићи, коловође похватати и Суду их предати. Овим мојим поступком, као и општим у Топчидеру прихваћеним обавезама од 12. августа, да се сваки миронарушитељ строго казни, мислио сам саветовати и оне који су мислили немир међу народом и даље потпиривати, и оне који су лажним уверавањем миронарушитеља веровали, као да су ти немири мени угодни. Но колико сам у томе успео, искусио сам из оних поступка, који су сад народ у осам села Среза Мачванског, округа овог, а имена села : Клења, Богатића, Глоговца, Салаша, Бадовиваца, Прњавора, Рибара и Црне-Баре побунити, и као што сам разумео, сами себи судијом бити узвисили, супростављајући се јавно својој претпостављеној власти.  

Сви ови догађаји, љубезни моји, определили су мој к вама долазак, и колико се радујем, што вас сада све скупа у окружју овом, први пут око мене сакупљене видим, толико ми је жао, што вас нисам под другим пријатном приликом посетио, него под таквим, где сведок строгости Суда бити морам, коме сам у Мачви све бунтовнике предао, и који ће по надлежности бити кажњени. Ја не сумњам, љубезна браћо, да ми ви овај поступак нећете одобрити, јер после толикох мојих очинских опомињања, да се сваки својој законитој власти повинује, и ако је коме што од старешине свога тешко, да се својим редом вишој власти жали, а не да оружјем својим сам себи судија буде, после толико опомињања, која су без и најмањег успеха прошла, погрешно би противу већ издатог закона од 12. августа, и промашио би циљ к општој безбедности нашем, кад преднаведене злохотнике неби строгом преком Суду предао. Све ово вама, љубезни моји, јављајући, не пропуштам ради вашег општег спокојства уверити вас, да довољно снаге имам, права сваког Србина посебно и целе Србије уопште противу свачијег нарушења бранити. Немојте се дакле о будућој нашој судбини бринути. У овом праву, које данас уживамо, држаће нас оне исте силе, од које смо то и добили, ако само будете на миру и повинујете се заповестима претпостављене вам законите власти. Власти велим, које ни од кога другог не произилазе, него од мене самог, тако, да, који се год овима не повинује тај се мени противи; а који се год њима покорава, извршујући тачно њине заповести, тај се мени покорава. Мени, велим, коме сте своје среће дужни ради покоравати се, тим више, што вам често, Књажевско слово задајем, да сам себи целу претпоставио, да све оно чиним, како би до тога дошли, да међу нама правда господари, и да се на основу обе, опште и особено благостање наше узвиси; а на против тога, да се свега клоним, што би ме у достизању наведеног спутавало. Будите дакле са овим уверењем мојим утешени, и уживајући слободно плодове вашег труда никога се не бојте, осим само дела рђавих. А која су то рђава дела учи нас наша православна вера. А и грађански закон ће нас научити, кога ће част нека ове зиме изићи, ако здрави и на миру будемо. Све ово вам на срце полагајући, најпосле и то вам јављам, да ће ми особито мило бити, око ви ову моју опомену са истом усрдношћу примите, као што вам ја саопштавам. Онда ћемо тек свету показати, да смо за грађанску слободу, коју нам је устав определио, већ зрели, онда ћу и ја знати, да је снага моја, с којом сам к општем напретку тежити дужан, на усредном послушању вашем основана; и онда ћу тек савршено уверити се, да ме је промисао неба определила, да се срећи и напретку народа старам, који труд и подвиге својих управитеља уме уважавати.


Пошто је писмо прочитано, Књаз рече да он жали што су људи изгубили поверење у власт и да он то неће равнодушно гледати. Осим тога, укорио их је, што су толике школе позатварали, тако да је од 40 школа у окр. Шабачком остала да ради једна једина, и препоручи Епископу Максиму да он са своје стране објасни народу шта се у школама учи, и каква је разлика између човека учена и ненаучена.
У име окупљеног народа један начел. окр. Шабачког изрази жаљење, за све што се десило, и обећа Књазу сваку послушност и помоћ да се ухвате и Суду предају, сви они који који су правду узели у своје руке, не чекавши да од своје власти  оно што траже и добију.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 176



« Reply #38 on: March 27, 2014, 06:35:18 pm »

Зашто је избила буна? Мисија капетан Гератовића. Ђурађ Ердеванчанин. Насиље. Преки Суд. Епилог.

Што се немира тиче, он је избио због забрана, које су људи самовласно позаграђивали. Преднаведена села, која су се дигла на буну, жалила су се, половином септембра код Шабачког окружног Началничества, против суседних села, због заграде жирородне шуме, коју су свагда заједнички уживали плаћајући  нагоницу према броју свиња дотерану на жир. Но будући их Началничество није могло поравнати како закон прописује, то је оно и од једне и од друге спореће се стране неколико људи са исказом по званичној дужности  отправило Попечитељству у Крагујевац. Од овога дође одговор, да се Началничество постара, да нико шуму, коју сам садио није, не може присвојити нити плод њен сам на своју корист заграђивати,  него да сваки колико је могуће једнако плодове ужива, и онолико свиња у жирородној гори оскудевајућих суседа, у шуму свог атара за озакоњену плату, као нагоницу прима, у колико истима, у чијем је атару шума, не би нагоница ова осетљиву штету причињавала; међу селима уговор учинити и до тога довести их, да парница о шуми и њеном плоду, као општенародном добру, које је установљено тачком 20. Устава, за свагда престане. Ово решење, свим житељима села у спору, прочитао је капетан Гератовић, помоћник Шабачког Начелства и старешина среза Мачванског 10. октобра у селу Дунавишту.

Села у жирородној гори оскудевајућа заблагодарише на томе, а на против тога они, који нагоничаре у свога атара пуштати морају, изјаснише се, да они никако допустити не могу, да се њихове ограде обаљују, претећи, да су ради видети онога, који би се усудио поћи, да то учини. На ово се изроди велика вика и ларма тако, да су једва изаслани чиновници чути могли, да им начин предложе, којим би се распра њихова најсходније могла окончати. На крају су им предложили, да изаберу од обе стране по неколико најодабранијих људи, између којих да буду и они, што су у Крагујевац ишли, којима је у Крагујевцу препоручено, како им се ваља владати;  да ови људи прегледају све забране, и реше, који је за одграђивање, а који не, имајући пред очима основ, да на одграђивање не осуде оне забране, у којима има усева сеоског, без повреде кога не би забран одграђен остати могао. Онај, који по пресуди овој не би одмах свој забран одградио, да се сматра као главни противник, и да се као такав ухвати, и преда Суду. Но и овај предлог није имао никаквог успеха, почем су нагоничари захтевали, да капетан Гератовић одмах с њима пође, да све забране разграде, који то немогавши одобрити нити вику, која се из тога наново подигла, утишати, врати се с помоћником Начелничества Миљком Марковићем у Шабац са намером, да међу њих опет изиђе и парницу њихову прекине, док новоуписане солдате отправи и рачун о прикупљеном данку поднесе.

Одмах по разлазу скупштине у Дуваништу, Ђурађ Ердевичанин из Бадовинаца са још неким људима, почне од села до села тумарати, и сељаке подговарати, да се дигну на она села, против којих су се код власти жалили, да сами све забране поразваљују. Осам села одмах је послушало и 13. т. м. започну насиље противу  села Петловаче, Липолиста, Злиника, Скрађана, Слепчевића, Дуваништа и Штитара, обаљујући забране и тукући свакога, који би им на пут стао. Тако су у Липолисту и Дуваништу, људе који су им се супроставили, напали кољем и секирама, претукли и многе осакатили. Неког механџију Радована у Китогу, код села Слепчевића, испребијали су на мртво име и механу раскопали; није поштеђена ни зграда Примирителног Суда у Липолисту, него су у њој поразбијали пенџере, тражећи Пуру из Дуваништа, који им се противио да му ограду забрана развале. Тако су они до саме среде 16. т. м. насиља продужавали претећи и своме среском старешини да ће му леђа мекша од трбуха начинити, ако покуша, међу њих изићи да их у предузетом делу заустави.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 176



« Reply #39 on: March 27, 2014, 06:40:15 pm »

Преки Суд у саставу: председник, члан Суда окружја Ваљевског, мајор Гаја Дабић, -чланови: члан Суда окружја Београдског, Лазар Поповић, члан Суда окружја Ваљевског Петар Јокић, чланови Суда окружја Подринског Ненад Васић и Стојадин Милојевић, и - деливодник: секретар Суда окружја Подринског, Гаја Бошковић, заседао је 29. октобра у Суду окр. Шабачког. У суботу 1. новембра  прочитана је пресуда којом се:

1.   Ђурађ Ердеванчанин као главни коловођа осуђује да буде из пушака убијен, и да му се тело на точак баци,
2.   Иван Мијатовић, кмет из Салаша Црнобарског, на две и по године робије у Крушевац,
3.   Ђурица Остојић, сељак из Салаша Црнобарског, на трогодишњу робију у Ужице,
4.   Луко Врачарић, Бадњевачки кмет, на две и по године робије у Алексинац,
5.   Стеван Вуковић, сељак из Клења, на две год.  и на сваких шест месеци по 25 свега 100 штапа,
6.   Пантелија Берић, сељак из Богатића, на две и по год. робије и на сваких пола године 25 укупно 125 батина.

Остали учесници њих 485 осуђени су на телесне казне; сви они, као и она села што су жирородну гору самовласно позаграђивали, и целом овом немиру повод дала осуђени су, да сав трошак, који је поводом њиховог немира Правителству проузрокован, заједнички, и то сви заједно и један за све плате.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 176



« Reply #40 on: March 28, 2014, 11:11:47 am »

Новине Србске од суботе 9. новембра, јављају:

Шабац, 2. новембра. Јуче, одмах по читању пресуде одведен је Ђурађ Ердевичанин у собу за овакве осуђенике одређену, кому је је свештеник припослан, да га исповеди и к смрти предуготови, и коме су познаници и пријатељи његови дошли да се последњи пут виде и опросте. По свршетку овог дела сабрани су сви овде десившисе, на телесну казну осуђени преступници у авлију Окружнога Начелничества, где су редом своју казну примили. Данас пак изведен је Ђурица Ердевичанин на такозовомо место Kамичак између Шабца и села Мајура, где му је јошт једанпут у присуству многочисленога народа пресуда прочитана, после чега је одма на место губилишта стављен из шест пушака стрељан, и на коло бачен.
Тако се дакле строгост обштенароднег под 12. августа т. г. у Топчидеру противу сваког бунтовника учињеног закљученија над Ђурђем Ердевичанином изврши.

Дај Боже, да овај случај сваког зломисленика усоветује како би се једанпут Правителство наше, које се 7 месеци већ једнако и јединствено о утврђењу обштег мира стара, не имајући времена осталима тицајућисе обштег напретка делима мислити, успокојило, и задатак свој решавати почело, који му је по високом опредељењу његовом надлежи. Примћено је достојно владање осуђених Мачвана при извршењу над њима преким Судом изречене пресуде. Између њих 485 који су на телесну казну осуђени, било их је до дана обнародовања пресуде само 230 у затвору, који су тај дан редом кажњени.

Остали сељани како су од изасланих по њих позивача чули на што су осуђени, и да се на издржање казне у Шабац позивају, одмах су без одлагања у Наченичество отишли, где су, почем им је пресуда прочитана, и они редом своју казну примили. Том приликом су, почем је казна над њима извршена, неки од около стојавшег народа, рекли: зашто бре ви куд на страну не умакосте, кад сте знали нашто вас зову, па да сада толику каштигу не трпите; но ови им одговоре увређено: зар да ми од нашег Књаза и наше браће да бегамо! Та да знамо, да ћемо наше главе погубити, не би то чинили, а камо ли за овако милостиву казну, коју смо наговором оног проклетника (Ђурђа) на се навукли.




* Шабац, 18.. .jpg (269.05 KB, 800x600 - viewed 46 times.)
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 176



« Reply #41 on: April 03, 2014, 09:34:50 pm »

Белешка о претходном опису названим Буна Ђорђа Ердевичанина

Оваквих буна било је много, и после Милош-Марашлијиног мира, дешавале су се готово сваког дана. Немајући, међутим,  значај повесног чина и (или) политичку позадину, за историчаре нису биле вредне записа. Поред буна треба поменути и хајдучију, која се у то време Србијом ширила као зараза. Према Гавриловићу, то није била хајдучија  једне мале дружине, - него хајдучија у маси; у хајдуке су се одметали не само бескућници и пропалице, него, такође, људи угледни и имућни, чак и попови па и читава села и нахије.

Шта је био повод ових буна?

У Србији у време Турака, народом су управљали кнезови и војводе, људи, који су се  истакли јунаштвом или управничким врлинама, који су у народу поникли и одрасли, и који су га познавали, разумевали и штитили. После ослобођења њихова места заузели су чиновници из бела света, који нису имали поменуте врлине, али који су били  писмени.

Овај сталеж, попуњен углавном најнижим редовима интелигенције, а често и самим друштвеним талогом, није имао интересовање нити правилне погледе на народни живот, а за државу и њене друштвено-економске задатке, -потребну спрему, па је сву пажњу посветио личној користи и пљачкању народа који је знао да ослободи земљу, али, пошто је био неписмен није могао њом да управља.

Иако се браћи из прека не може сасвим одрећи образовање и патриотизам, то су били људи рођени, одрасли и васпитани у једној земљи чиновничкој и централистичкој и били уверени да ће и за Србију бити најбоље да се уведу обичаји, законодавство, установе, једном речју све што постоји у њ. пређашњем завичају. Учени у школама где се говорило славено-српски, латински и немачки, они су се и у својој бившој домовини одвојили од простог народа а Шумадинци су им изгледали као полу дивљи људи које треба, што пре и по сваку цену, учовечити.

Пре ослобођења од Турака, сељаци који су радили на спахијиној земљи плаћали су спахији десетак, паши царев арач о Ђурђеву и Митрову дану и нешто новца кнезовима за нахијске трошкове. По ослобођењу, према новопостављеним старешинама, уведена су додатна материјална давања и кулук што је народу, осиромашеном у ратовима,  веома тешко пало. У новоуведене радне обавезе спадали су: државни кулук, кулук за књаза и кулук за народне старешине (начелници, капетани, судије, попови…). Осим тога, земљу осталу од Турака, преотеле су старешине  и на разне начине, најчешће тортуром, приморавале сељаке да на њој раде бесплатно.

Све ово изазивало је гнев у народу, па су се неки писмено жалили књазу, овај, пак, враћао је жалбе на разматрање и испитивање начелнику против кога су се сељаци жалили. 
Народ, који је знао да извојевује слободу, осећао је да му се чини насиље, његов нагон за самоодржањем пробудо се и он, тј. народ почео је да се одупире и новим уређењима и новим људима. На тај начин створила су се два непријатељска табора: у једном је био народ у другоме бирократија и тако отпоче борба која траје до данашњих дана. У таквој борби, разуме се, да је ауторитет власти (чиновника), сведен на меру њене физичке силе.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 176



« Reply #42 on: April 07, 2014, 01:45:24 pm »

Слободан Јовановић о народним бунама: Портрети, Милош Обреновић, стр. 17-20.

Да би се разумело колико је била тешка Милошева (и Михајлова прим. Ј.) борба са бунама које су дизали његови противници, и с хајдучијом која се јављала сама од себе, треба изближе испитати природу тих појава. Гавриловић сматра да су то биле последице великих пореза и рђаве управе. Нема сумње да је народ био оптерећен порезом, имајући да издржава две управе, српску и турску, - и тај порез морао му је нарочито бити тежак у прво време, док се његово материјално стање није поправило услед повраћеног мира у београдском пашалуку. Нема сумње такође да је у Милошевој управи било много самовоље и суровости, која је незадовољство у народу стално појачавала. Али, поред тих узрока буна и хајдучије, које је навео Гавриловић, било је и других, и то таквих који нису долазили од власти него од самог народа.

Народ београдског пашалука није био лак за управљање. Као што је утврђено оном анкетом коју је Цвијић организовао о насељима српских земаља, београдски пашалук био је у XVIII веку поплављен досељеницима из других крајева Отоманске царевине. Они су се склањали у тај пашалук на крај царевине, због релативне сигурности која је ту владала. О пореклу тих досељеничких маса прикупљени су прецизни подаци; података има и о њиховом занимању, - а понешто се може наслућивати и о њиховим моралним особинама. То су били махом сточари, надошли из старе Рашке, са црногорских брда, из Херцеговине, са Косова и Метохије. Земљорадници су се досељавали ређе; занатлије и варошани готово никако. Често, приливи досељеника у београдски пашалук падају после ратова и буна у оним деловима Отоманске царевине одакле су досељеници долазили. Природно је претпоставити да су у исељавању из тих крајева предњачили они који су у тамошњим ратовима и бунама били компромитовани, - дакле, убојице и бунтовници.

Досељеничке масе које су у XVIII веку стале продирати у београдски пашалук, морале су садржавати велики број номада и хајдука. Б. пашалук био је слабо настањен, обрастао у шуму, с ретким варошима и паланкама. Досељеници су се организовали у мале сеоске и породичне заједнице, одвојене од света, изложене, истина, периодичним турским зулумима, али лишена сваке систематске државне управе, живећи прилично анархистичким племенским животом. Само такво људство, недисциплиновано државном влашћу, са сировим сточарским наравима, с оном авантуристичком цртом која је својствена номадима, и с много хајдучке крви у жилама, - само такво људство могло је дати Карађорђу и Милошу ону устаничку војску која им је требала. Први и други устанак начинили су од целе земље једну велику хајдучију. Поред све дисциплине које у свакој, па и у устаничкој војсци, мора бити, људи који су кроз ту војску прошли, морали су добити оно самопоуздање, ону одважност, онај бес који се неизбежно јавља код оних који живе са пушком у руци. То четовање од неколико година, то стално убијање и харање, морало је знатно појачати суровост нарави; као што каже Љ. Јовановић, живци су били отупели, до неосетљивости. Из борбе са Турцима, народ је изашао прекаљен у мукама и опасностима, надахнут крвничком мржњом на све што би му изгледало као неправда.

Такав народ није се могао сам од себе, без икаква отпора, приволети на ред и стегу једне уређене државе, - и зато, при стварању државне власти, Милош је имао да издржи борбу са својим властитим народом. По нашем мишљењу, дакле, народне буне и хајдучије у првим годинама Милошеве владе не објашњавају се само рђавом управом и великим порезима, него још и анархистичким особинама самога народа. Ма како Милошева управа била несавршена и тешка, народна реакција против ње је била одвећ јака. Одговорити на недостатке власти одмах буном и хајдучијом, може само народ сиров и неукроћен.

Узмимо, прво, народне буне. Каже се, Милош је имао противника на све стране; народ је био незадовољан његовом управом; шта природније онда него да његови противници покушају побунити народ противу њега, и да се овај да побунити. Али, баш и кад примимо ово на први поглед тако природно објашњење народних буна, ми опет остајемо изненађени великом лакоћом са којом су се буне дизале. Изгледа да је довољно да један човек коме народ верује, локални старешина или иначе какав угледан човек, позове народ на буну, па да народ удмах уза њ пристане. На буну се иде лако као на мобу; народ изгледа стално у бунтовном расположењу, готов да се на прву реч запали. Четничке навике живе у њему и после свршеног устанка; ти људи који су научили да противу турског зулума одмах хватају за пушку, хватају за њу и сада, чим се осете увређени поступцима својих националних власти.

Исто тако и у хајдучији било је доста овог устаничког атавизма. Рђава управа и велики порези нису у стању начинити хајдуцима оне који немају природне склоности за то. Одметање од власти, крађе и убиства, јесу врло примитивна средства народног отпора, која кроз рђаву владу погађају саму државну власт. То су средства могућа само код оног народа код кога се државна идеја и правна свест налазе још на ниском ступњу. Колико је хајдучија била последица рђавих нарави, види се по оним мерама које су противу ње помогле. Она није сузбијена административним реформама и либералном политиком, него до суровости строгим репресалијама. Као год сви наступи подивљавања и анархије, тако се и хајдучија лечила огњем и мачем.

У својој карактеристици Милошевог режима, Гавриловић нам открива тајну Милошевих успеха и неуспеха у унутрашњој политици. Милош је био јединствен за стварање државне власти, али не и за њено организовање. Сурењив на свој кнежевски ауторитет са подмуклом неумољивошћу једног азијског деспота, истрајан и упоран у прикупљању све власт у своје руке, на начин једног сељака који стопу по стопу шири и заокружује своје имање, и пун презирања према народу, који је називао неблагодарном кучком и стоком без репа, Милош је утврдио своју личну моћ у Србији и натерао цео свет да га сматра за господара. Његова власт је била груба и примитивна, али је тек била власт. Он је довео земљу под једну вољу и под једну руку, и навикао је да буде управљана, и то чврсто управљана. Као у свим примитивним народима тако и у нас, власт се морала прво јавити у конкретном виду једног деспота, да би се доцније могла схватити и апстрактно, независно од својих личних носилаца.

Али, кад је после стварања државне власти требало приступити њеном организовању, Милош није више био довољан. Организација власти не да се замислити без поделе државних функција и без писаних закона. Те неопходно потребне услове организације власти Милош није никако схватао. Са неповерењем једног тврдице, држао је све власти прикупљене код себе, није давао да се свака за себе организује, мешао се, све до последњег часа у судске послове. На издавању писаних закона био је врло мучан, мислећи као сваки источњак да власт више неће бити његова ако се ограничи законом. Његово схватање власт било је турско: привући све послове у свој конак, и онда решавати по здравом разуму и по соломунској правди. Он је владао као један везир који је био српске народности.

Организовање власти, после Милошевог пада, извршили су, по готовим туђинским обрасцима, Срби из Аустрије, који су без сумње били људи и учени и родољубиви, али, право је рећи, без икаквих богом даних способности. Створити власт у једној земљи која је тек изашла из буне, и која и пре буна није била навикнута на власт у правом смислу речи; створити власт код једног народа с анархистичким склоностима, то је био посао где никакви обрасци нису помагали, где се могло успети само личним генијем, и ничим више. 
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 176



« Reply #43 on: April 09, 2014, 01:03:34 pm »

(53) Пекетина буна 1840.

Још се није утишала афера око Вучићеваца, који су готово сваке ноћи из горњег града, праћени пуцњима из пушака, бежали низ Дунав лађама за Видин и Панчево, кад  3. августа   дође вест из Крагујевца: да војска тамношњег гарнизона, подозревајући да је Књаз Михајло, коме је она заклетву на послушност и верност дала, у некој опасности и удрученију, - намерава да се  без одобрења својих старешина подигне, и дође у Б.  Наиме, неки суруџија, у четвртак 1. авг. дотрчао је  у касарну и казао војницима да је чиновник експед. поште Крагујевачке Јова Миленковић, отворио и сакрио  тајна војна писма послата Књазу, што је војсци дало повода да суруџију и поштара до даљњега  стави у апс, а да они одмах крену и да се, ако треба, нађу Књазу од помоћи. Исто тако у апс је доспео и надзиратељ џебане у Крагујевцу Милош Сарановац за кога се чуло да је кришом набављао фитиљ за паљење топова.

Од ове намере  их једва одвратише претпостављени официри, и желећи да војску донекле умире, изаберу десетину од њих, као депутацију Књазу у Топчидер.
Чим је депутација стигла у Б., Књаз, ипак, не знајући о чему се заправо ради, истог дана пошаље у Крагујевац Генерал-Мајора Даниловића, старог и искусног војника, који је управо стигао из Русије, да ствар испита, а војску увери да је Њ. Светлост у савршеном миру и спокојству, и у том смислу пошаље по Г. Даниловићу  писмену Књажевску заповест упућену војсци гарнизона у Крагујевац.

Војна заповест

Тек што сам по толиким немирима, произишавшим одма  од почетка мога управљања, почео надати се, да ћу се мало одмору моћи предати, почео сам и оне послове, због којих сам из Крагујевца овамо дошао, и готово к свршетку привео; ал данас по свршетку трудног договора о начину, како ће се противницима нашег Правленија укротити, к не малом бригом Мојом доби известије, да су неки миронарушитељи опет солдате Моје с тим за Ме ласкатељним изговором побунили, као да је потреба да ме ови чувају, и да мотре, да ми се никакво зло не догоди; поводом којим су Ми данас солдати представили, који су у име свију остали Крагујевачког гарнизона војника овамо дошли, да се о мом здрављу известе, и то само њи 11. за то, да не би сви, као што су из прва намеравали, противу своји Официра овамо нагли.

Војници! Верност и приврженост ваша према Књазу и отечеству своме, под именом које велите, да сте сви противу воље наши Официра овамо поћи хтели, противна је нужном војном подчинству, противна је законитом поредку, противна је Мојој вољи и противна заклетви, коју сте Ми пред барјаком на Светом Јеванђељу не давно у Крагујевцу положили. Зове ли се то верност Књазу, кад се свој стари не слуша, кога је Књаз поставио да Његову вољу он над својим млађима извршује! Зар је то верност, кад прости солдати противу воље своји Официра овамо продру, куд нагну; чиновнике апсе, Правитељствени мал самовољно узимају и њиме располажу! То ли је покорност она, коју сте безусловно извршавати на Светом Јеванђељу обећали се! Знате ли, да они несрећни отечества синови, који су вас на такове поступке наговорили, не само све вас него и Мене, за кога велите да сте готови мрети, а и сав народ упропашћују; јер се тим начином, као што сте ви нагли, Књаз и отечество не брани, него му се јама поткопва, како ће час пре пропасти.

Овакви поступци се у свима државама строгом смрћу казне, које заиста, не би ни ове, који су вас на то зло навукли, мимоишла, тим више, што вам са превеликим жаљењем  јавити морам, да ми је овај немир ваш у послу Мом радећи о срећи и напредку отечества нашег превелику штету нанео, да ћу наново много муке потеглити, док се опет опоравим, и отечествено стање наше довде доведем, одакле ћу, пошто се овај немир ваш по свету чује натраг морати уступити.

Но будући сам како из уста солдата, који су овде дошли, да Ме виде, тако и с други страна уверио се, да сте ви ову грдну погрешку учинили зато, што ју дознавали нисте, него сте мислили, да и солдати смеду, кад им на ум падне, депутације слати и друге противу воље својих Официра неупутности чинити, ако је само под изговором на обрану Књаза: то вама Ја неупутан поступак савршено праштам, но с тим само уговором, ако се одма својим Официрима покорите, и безусловно их узслушате; ако уапшене чиновнике одма одпустите, и ако Правитељствени мал, који сте поузимали, одма на своје место вратите, и ако се к повиниенију тако повратите, да сваког оног, који би вас наговарао, да предпостављене официре не слушате, или да се противу Мене и Мога Правленија огорчи, свом старијем јавите, који ће као бунтовник по законима војеним строго кажњен бити. 

Узимате ли на кога тужити се, или кога старијег опазите, да против Мене или Мога Владанија иде, и на неко зло нагиње, слободно га надлежној власти јавите, пак ће он по величини кривице заиста кажњен бити; само се немојте бунити, и у гомилама с једног места на друго кретати се, противу Мојих Официра заповести, да нам се свет не смеје. Не узхтете ли ово послушати, и одма к повиненију вратити се, а ово знајте, да вас Ја за обранитеље Моје нећу сматрати, већ за најгоре непријатеље, и као такови биће сваки овај кажњен, који се у таквом злом делу затече. Јер вас уверавам, да Ја благодарност Свевишњем промислу, много више имам пријатеља него непријатеља, и да сам у стању помоћу први све Моје и отечества нашег душмане укротити, и дотле довести, да нам никаква зла учинити не могу.

И да би сваки од вас управо знао, шта је ваша дужност, и како ваља своме Књазу и отечеству служити, добићете војени закон, о коме се ради, и који ће вам се скоро обнародовати.


No 1307. 4. август 1840. у Топчидеру,
Михаил Обреновић с.р.
Књаз Србски.





Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 176



« Reply #44 on: April 10, 2014, 04:30:48 pm »

8. августа приспео је из Крагујевца од Главног  Вој(е)ног Штаба извештај Попечитељству Внутрени Дела, да је побунивше се воинство  Гарнизона Крагујевачког, издану му заповест с највећом пажњом у миру и поретку саслушало, примило, и неприкословно послушало; по прочитању које, с пуним благодарности гласом ускликнуло: Да Бог живи Књаза нашег!
Све што је при овоме поколебању и  забуни могло бити учињено, постављено је у свој надлежни поредак тако, да сада при војинству овоме мир и жељено подчињење влада.

У исто време, међутим,  чуло се и о некаквим немирима у Окружју Шабачком; да људи пољске послове обављају под оружјем а жене и деца оставивши своје куће, и поневши што им је најнужније било, беже у шуму. /Том приликом догодио се један несрећан случај, да је Стеван Станић, дунђер из села Страже, бежећи на реку Лешницу, која је од многих киша надошла била, носећи мушко дете на леђима, и желећи да је прегази, у њој удавио, а дете срећом вода изнесе на обалу, те тако му живот спасен буде./ Ови немири  по народу Окр. Шабачког приписани су Вучићу и њ. једномишљеницима  а Начелниству издата заповест да ствар испита.

10. августа, по сазнању  Попечитељства Внутрени Дела неко је побунио и народ у селима поред Дунава, с том вешћу, да Вучић с друштвом без с Богом остај низ Дунав бежи, да људи са обале на све пловеће лађе пуцају и да је Начелничество  Окр. Пожаревачког, у(х)апсило неког Станоја Ивановића, бившег кабадахију код Књаза Милоша за кога се сумња да је народ на оружје дизао. Станоје је у истрази признао да је из Београда низ Дунав најпре дошао у Смедерево, одатле даље отишао у Дубравицу, и све низ Дунав стигао до Костолца поводећи се за осталим народом да предусретну  бегунце, а да он лично није никог подбуњивао. Казао је и да су неки, желећи да Вучића ухвате,  прелазили на Аустријску страну и да је стража с карауле видећи гомилу наоружаних Срба, одмах одбегла у унутрашњост. Но Начелничество му не поверује и реченог Станоја пошаље, ради изрицања пресуде, окованог под стражом,  Суду  Београдском.

Сви ови, а и пређашњи немири и непоредак дадоше повод да Царски Комесар Ч. Муса-Сафети Ефендија упути писмо: Скупштини,   Г.Г. Архијерејима, Совјету и Председнику и Члановима Апелационог Суда, - са следећим питањима:
1.   Да ли сте Благоутробно-Милостивог Султана Ферманом, обнародованог 22. јула задовољни?
2.   Да ли сте на Уставу Народу Србском подареном, благородни?
3.   Зашто су се неки од народа подигли и у гомиле скупљали?
4.   Зашто народ Чиновнике неће да трпи и која је кривица истих Чиновника?

Између 12. и 13. августа, у неко доба ноћи, дошло је, међутим, још једно (неочекивано) писмо у руке чланова Совјета у Топчидер, од сабраног на брзу руку оружаног људства из Окружја Пожаревачког и Смедеревског, којим обезнанујући свој долазак, желе да  Депутати Народне Скупштине припреме све што је потребно за њихов дочек. Писмо ово одмах је достављено Књазу, који је, не чекајући јутро, наредио Попечитељству Внутрених Дела да се регуларна војска у Београду за бој приправи и заједно са бандом дође у Топчидер; затим, да се сви Окр. Начелници, Председници Окр. Судова који су на Скупштину дошли, такође и Депутати народни спреме, да у сваком случају силом оружја предусретну и разгну, како се чуло, већу него икад  до сад  окупљену на недозвољени начин гомилу људи, који су  незнано зашто, кренули к Топчидеру.

Logged
Pages:  1 2 [3] 4 5 6 7 8 ... 119   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.038 seconds with 24 queries.