PALUBA
April 26, 2024, 08:26:54 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 [249] 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 738943 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3720 on: December 31, 2021, 11:03:09 am »

Приключенїя у Сербїи год 1807. и 1808. IoштЪ є све еднако беснила на сѣверу война, кою є Францускїй за самодержавїемЪ тежећїй ИмператорЪ и противЪ Руске утверђаваюћесе силе и противЪ развалина ПрайскогЪ разбїeнoгЪ воинства предузимао. ІоштЪ є све еднако настоявао лукавый Наполеона МїнїстерЪ о томе, да Порту противЪ Русїе подигне. Но противудѣиствїя ЕнглескогЪ Кабїнета, а може быти, и сама слабость Порте Отоманске; осуећавала є све нѣгове трудове. Найпослѣ приволе онЪ ДиванЪ Турскiй; кои се саде за войну приправи: а Русїа скупи свое воинство на Молдавской границы; по томЪ уверена будући; да є болѣ, неизбѣжимый ратЪ започети, него по са свимЪ окончаномЪ приправленїю непрїятеля дочекати, привуче Русїа све свое воинство преко Молдавїе и Валахїe кЪ Дунаву (Ноемвр. и Декемврїa 1806.) и почне завоеванїемЪ овы земаля непрїятельство война, кою є у сумньи бывшїй ДиванЪ и започети хтѣо, и опетЪ бояосе, садЪ се већь со тымЪ започне, и свакїй знати могао, какву корысть Русїа отЪ станя Сербаля спрамЪ Турака имати може. Обоицу умирити, отЪ Русїе корысть, коїой се надала, отузети, о томЪ се непресѣчно трудїо Себастиїань; и заистa оно, што се међу тымЪ сЪ БѣоградомЪ случило, клонило се са свимЪ тамо, да онЪ своя предложенїя започети могао.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3721 on: December 31, 2021, 11:18:14 am »

Знамо, да є по отлазку Гушанца, Сулейманъ Паша са первымЪ учинѣну погодбу нарушїo, и Сербльима у горнїй градЪ ући забранїо. На скоро затым наступи брига и страхЪ на Сулеймана, кои се по свой прилицы скорашньой подпоры надао, и мыслїo, да су му средства за противуcтати огорченымЪ, сЪ юришомЪ претећимЪ Сербльима недостаточна; и зато, желећи избѣгнути непрїятельства, предложи Сербльимя, да горный градЪ заедно сЪ Турцымa зaпpeмe. - На кое Сербльи оговоре: да Паша са свои Турцы у Бѣограду остати могу, али да ни каквогЪ оружїя неносе, нити пакЪ, да имаю каквогЪ участїя у горнѣмЪ граду. СулейманЪ се на условїя склони и преда горный градЪ. Сербльи ту нађу 500 топова, много барута и олова: но найважне є за ньи было, што имЪ БѣоградЪ са свимЪ у руке дошао, и што су чрезЪ то за своя предпрїятїя тверду и безопасну соединенїя и подпоре точку получили.
Послѣ паденїя Београда падне скоро и Шабац. Феv. 5. предасе овай градЪ по условїю предварително учинѣномЪ; 6-го изиђу жене и дѣца а 7-го 500 Турака, као бывша защита, крозЪ Валѣвску капїю, и положивши оружїе, отиду преко НовогЪ Села кЪ Дрины. - Много  несретнїе было станѣ защите Бѣоградске. Сербльи нису могли лако опростити Сулейману, што онЪ нїе са ГушанцемЪ заключенный уговорЪ признао, и што є градЪ їоштЪ дуже задрежао у своїой власти. У тайномъ 6. Марта держанномъ сасѣданїю буде заключено, да сви Турцы изиђу изЪ града. По овом заключенїю изиђе 7. Марта у 19. сатїй у ютpy Паша са 200 Яничара изЪ Бѣограда; но иза Врачара нѣколико сатїй далеко нападне на нѣга една у засѣды лежавша чета Сербаля. Прaтїoцы, на мѣсто што бы несретне ове отбранили, нападну на ньи сЪ оружїемЪ. Паша се почне сЪ нѣкомЪ частїю Турака живо бранити, но найпослѣ се предаду сви своимЪ издателѣмЪ и силнїемЪ непрїятелю. – ІоштЪ строжїя судбина постигне тай истый данЪ 40 у Бѣограду заоставши Турака. Сербльи на ове нападну, кои су се сЪ найвећимЪ постоянствомЪ изЪ едне куће бранили; и найпослѣ запале и саму кућу, изъ кое ни еданъ ноге неизнесе. - Но и сотымЪ се їоштЪ неразлади жарЪ освете; заключисе убиство заоставши жена и дѣце; но нѣки великодушнїи учине овомЪ намѣренномЪ безчеловѣчїю препону. Штo є млађе и лѣпшїе было, то Сербскїи поглавари себи за наложнице изберу; а друго све сЪ дѣцомЪ заедно отправитсе у НишЪ. А притомЪ да бы ова безсрамна безчинїя покрыли, на гласЪ издаду, да су се Бѣоградски Турцы были побунили, и да су све у Бѣограду обиваваюће Серблѣ потући xтѣли.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3722 on: December 31, 2021, 11:22:58 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Ниш....jpg (332.41 KB, 782x724 - viewed 3 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3723 on: January 01, 2022, 01:19:05 pm »

Да бы Отоманску Порту ублажїо, пошлѣ Церный посланике у ЦариградЪ; кoи бы Диванѣ увѣрили, да су непрїятельи Султанови и нѣгови такође непрїятельи. – И чивуте, на кое су Сербльи выше збогЪ преваре у тepговины, неголи збогЪ закона мерзили, постигне по паденїю Бѣограда жалосна судба: они буду сvнодалнымЪ заключенїемЪ не само изЪ града, већь и из цѣле землѣ протерани. Гомилама разиђу се по Срему и Босной и болѣ прїимлѣни буду и человѣчнїе оть Xpїcтїaна и Турака.
Вѣсть о паденїю Бѣограда учини ДиванЪ тымЪ наклонѣнїи, да Себастїанове совѣте послуша. ОнЪ пошлѣ Мухасил Ефендїю сЪ тымЪ налогомЪ у БѣоградЪ да Сербльима на овай начинЪ мирЪ поднесе, да они са 20.000 людїй Турско воинство противЪ Русїе подкрѣпе. Сербльи се изясне, да они противЪ своїй единовѣрны боришисе не могу, но да ће неутралЪ остати, ако Порта ньїова пређашня, независимость Сербїе содержаваюћа условїя одобри. ДокЪ се то договаранѣ дуговлачило, дотле заключи СvнодЪ, втеченїемЪ восточны земны частїй подкрѣплѣнЪ, и противЪ КарађорђевогЪ мнѣнїя, да се сЪ Русима союзе и противЪ Турака устану. Рускїй курїрЪ, кои сЪ почетка Марта изЪ Букреща стигне и пришесвїе державногЪ совѣшника Генерала Родофиникина обяви, укрѣпи СvнодЪ у овомЪ заключенїю.
Порта, сЪ негодованїемЪ примивши предложенїe Сербаля, да неутралЪ остану, издаде заповѣсть своима Пашама, да се приправе; а чуюћи їоштЪ, да су Сербльи наумили и заключили, соединити се сЪ Русима, заповеди чрезЪ курїра 29. Марта у Смедерево пришедша Мухасїл-Ефендїю, да, ако бы се Сербльи їоштЪ дуже отрицали, заедно сЪ ПоршомЪ отечество свое бранити, таки отиде. Ефенди обяви 31. Марта собраномЪ Сvноду, у комЪ є при отсутївїю ЦерногЪ Ђорђа Сvма Кнезь президирао, заповѣсть, кою є отЪ Порте добио, трудећисе свакояко, да Серблѣ отЪ предузетогЪ намѣренїя отврати, опоминяюћи їй на оно опрошенѣ, кое є высока Порта Сербльима указала, и како су се они сами высокой Порты покоравали и 2500 кеса годишнѣ плаћати обѣћали.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3724 on: January 01, 2022, 01:20:17 pm »

У име цѣлогЪ Сунода отговори лаконски Сvма Кнезь: Сербїя се сматра, као са свимЪ независима; она неће никаквогЪ данка плаћати, никадЪ оружїя противЪ своїй союзника подићи. – Я отлазимЪ отговори на то строго Ефенди; но гледайте, шта ће се отуд изродити. ОнЪ отиде изЪ Смедерева и поити у СтамбулЪ. Тамо буде 11. Мая у едномЪ кодЪ Каймакан-Паше (намѣстника великогЪ Везїра ) собраномЪ Дивану заключено: да се сЪ найвећомЪ строгостію прошивЪ Сербаля поступи, и да се безЪ различїя возраста и рода све смерти или робству жертвуе. - Татари поите по овом заключенїю и по овой заповѣсти кЪ Пашама отЪ Травника, Видина, Ниша и Салонїха и подигнусе противЪ Сербаля. МухтарЪ Паши, сыну Алїe отЪ Янине, буде назначено, да са 6000 у Адрїанополь опредѣлѣны Албанеза незакоснено противЪ Сербаля изиђе. - Но све ове наредбе и планове осуети наскоро потомЪ изродившасе буна (29. Мая) Яничара противЪ Селима ІII. основателя Низама-Гедида и Сеимена. ОнЪ є морао престолЪ Мустафы IV. уступити и све свое наредбе, кое є на ползу державе сЪ добрымЪ намѣреніемЪ издао, осуећене видити; ерь їй нїе ни сЪ мудростїю, нити пакЪ сЪ важностїю произвести знао.
Како се чуло, да су се Сербльи сЪ Русима соединити наумили, кренесе таки една часть войске, коя є подЪ ИбраимЪ-ПашомЪ Софїе и Филипополя скупляла, противЪ Сербаля кодЪ Провалїe и Ћипровца. И на Дрины се већь скупило бяше сЪ концемЪ Марта до 16.000 Бошняка кои, извѣштени будући о предстоећемЪ соединенїю Сербаля сЪ Русима, твердо наумише, ове непрїятелѣ до послѣдногЪ човека поразити.
СvнодЪ се већь отдавна потайно против сваке бѣде, коя бы се случити могла, приправляо. Сербска военна сила состояласе у 48 Батайлона, 18 Кавалерны дївiзїя и 8 Артїлерїйски Компанїя, свега до 47.000 людїй, коя є общимЪ позиванїемЪ на оружїe людства за то способногЪ, и до 50.000 пѣшака, 12.000 коняника и 2.000 топџїа нарастла.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3725 on: January 01, 2022, 01:22:16 pm »

Десеть хиляда Руса подЪ повелителствомЪ Генерала Исаева, было є већь крозЪ малу Валахїю, измеђь Цернеца и Калафата до Дунава дошло. Рускїй ОберстерЪ Никићь стаяо є кодЪ Флемунде, да се при первой сгодной прилицы са Сербльима соедини. Сербскїй СvнодЪ отреди 12.000 людій, да воинство кодЪ Ћипровца подкрѣпе; умножи воинство на Дрины са 8000 людій, и заключи, увѣренЪ будући, да є добро управлѣно нападенїe найболя обрана, непрїятеля, oтЪ кога се найвише бояти было, у своїой земльи изтражити.
СЪ почеткомЪ Апрїла пређу Сербльи у два отдѣлїя, едно кодЪ ЛюбивићкоrЪ моста выше Зворника, а друго ниже кодЪ Лознице, преко Дрине. Разтеравши Турску Авангарду, обколе оба градића, на коима є сила у Дринской долины лежеће твердинѣ Зворника почивала, и пођу потомЪ сЪ найвећомЪ частїю свое силе путемЪ кЪ Сараеву. Босанскїи Турцы падну чрезЪ ову опасность, коя є богатой вароши терговачкой претила, у велику сметню. Они су имали 16.000 войске ; но ова сила нїe была правилно воинство, кое бы на повелѣнїе свога вожда, тамо, гда бы обстоятелства изискивала, поћи могло. Оно є было подѣлѣно на Дрины и збогЪ прелазка Сербаля и обсаде Зворника расталѣно, а изЪ воинства различиты Бегова и Капетана саставлѣно, кои су се кромѣ свега о безбѣдїю своїй yтѣснены градова и о уничиженїю подизаюћегсе Хрїстїанског народа бринули.
Премда су сви Турцы у нужды добрїи войницы; но поредъ свега тога, у ономЪ само предѣлу, гди непрїятель стои, саставлясе мала борителна движима сила; будући да свакїй свое имѣнїе, жену и дѣцу обранити гледи; а то є нарочито онда случай, кадЪ Хрїстїанскїй народЪ непрїятелю руке пружа, да Турке разтера. Но нађелисе и у слободномЪ полю само слабо каково или из други предѣла у помоћь пришедше воинство; хитили и ово, подобно платежномЪ воинству среднѣгЪ вѣка, по оконченїю войне или при наступаюћей зимы, не гледаюћи на станѣ и обстоятелства, опетЪ своме отечеству то смо свагда само отЪ оногЪ мѣста господари, на комЪ смо станЪ утвердили.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3726 on: January 01, 2022, 01:25:31 pm »

Онда топрвЪ, кадЪ или силомЪ или гладомЪ безчислене градове, твердинѣ и обкопе освоимо, кадЪ Турке са свим разтерамо или оружїя лишимо, можемо мыслити, да смо спокойни притяжательи. Но нїе лако оногЪ побѣдити, кои є самЪ храбарЪ и кои свое имѣнїе, свое цѣло бытїе борећи се брани; а гладомЪ могу се они при изобилїю за животЪ потребны сварїй и при своимЪ предурежденїяма само споро покорити. Нестровалѣнїи бедеми и зидови плашу Турчина, да онЪ мѣсто, кое одержати жели брани; и худа мѣста, коя онЪ брани, постаю нѣговомЪ храбростїю градови, кои се често и найвећемЪ художеству и усиляваню обколителя не покораваю. НикадЪ неће збогЪ тога каковый освоитель у берзомЪ свомЪ побѣдителномЪ напредку предЪ бедеме Стамбулске доћи; онЪ ће само, кадЪ се Хрїстїанскїй народЪ нѣму наклонѣнЪ покаже, теготе оне, кое земля и начинЪ воеваня нѣму напротивЪ полаже, и кое се ограниченымЪ воинствомЪ тежко надячати могу, побѣдити.
ОтЪ оногЪ страха, у комЪ су се Турцы претньомЪ Сараева налазили, ослободи їй Францускїй МаршалЪ МармонтЪ, Князь отЪ Рагузе, Овай се їоштЪ пређе приправїо быо, да у случаю какове нужде Турке противЪ Сербаля и Церногораца помогне; зато оне путове, кои су изЪ Далмацїе тамо ишли, поправити заповѣди. ОнЪ се садЪ приуготови, да свое предузето намѣренїе у дѣиствїе произведе.
Вѣсть, да ће се Француска войска сЪ Турцыма соединити, постави Серблѣ у великїй ужасЪ. Да бы дакле претећу опасность, коя се збогЪ славе ФранцускогЪ оружїя їоштЪ страшнїя чинила, отбили, пошлѣ СvнодЪ посланике Мармонту, да му яве, да Сербскїй народЪ има велико страхопочитанїе спрамЪ цара Наполеона и да се зато нада, да Францїа неће на онай народЪ ратомЪ напасти, кои се само за освоенїе свое слободе бори. Но несматраюћи на ово изясненїе, пођу 3500 Француза преко Травника кЪ Сараеву, да бы се са ТурскомЪ войскомъ састали и тако заедно противЪ Хрїстїана борили. Босанскїи Турцы употребе међу тымЪ све свое силе и скупесе кодЪ Сараева. Ньова се борителна сила заедно са Французима састаяла у 20.000 людїй подЪ командомЪ Хассан-Паше, комЪ се подвергнути Французи нису устыдили.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3727 on: January 02, 2022, 01:18:16 pm »

КадЪ се Хассан-Паша са овомЪ силомЪ противЪ Сербаля крене, оставе ови друмЪ у Сараево водећи и предѣлЪ око Зворника. Една часть пређе выше ове твердинѣ преко Дрине. Главна сила под ЯковомЪ НенадовићемЪ отиде лѣвымЪ брегомЪ доле кЪ Рамни и тy се, лѣво крыло на Дрину, десно пакЪ на планинска подножїя наслони, и среду управЪ кЪ Зворнику окрене, десно крыло утверди у планнины с нѣколико обкопы.
Ево саде, како є ЯковЪ Ненадовићь, што се далѣ случило, Cvноду явїo: Турцы подЪ командомЪ Хассан-Паше числомЪ 20.000 крену се 1. Юнїя кЪ Рамню. Турска движенїя управляли су Француски Офїцыри и Инжїнїри. СЪ дванаисть Француски топова владали су 72 франц. Офїцыра. IоштЪ 5. Юнія примѣти Кавалерїe КомендантЪ ЯковЪ Ненадовићь, да є тымЪ нужднїе промѣнути положенїe, што оно, у комЪ се сада непрїятель находїо, дѣло нїе было француски предводителя, него таковогЪ рода, да бы, кадЪ бы се непрїятельска движенЇя по нѣму учинила (Турцы су были протиЪ десне стране Сербаля маневрирали) Сербльи нуждно потучени быти морали. До 15. Юнїя тукле су се форпоспе сЪ обе стране: 14. пакЪ са сванућемЪ дана продре непрїятель изЪ планине са свїю страна, кудЪ є онЪ їоштЪ 6. Юніяи до самы обкопа сЪ величайшомъ буномЪ провалїo быо, и кое су мѣсто Сербльи потомЪ оставити морали.
Обе стране бориле су се сЪ великомъ храбростїю; особито є  Француска Артїлерїa велику штету Сербльима учинила. ДвапутЪ навале неприятельи на Серблѣ, но двапутЪ сЪ приличномЪ штетомЪ буду узбїени. Овом приликомЪ падну 200 Турака и 7 Француски Артїлерїста у робство, изгубивши четири Турска и два Француска топа. Послѣ подне нападне опетЪ непрїятель са свїю страна; онЪ узбїe Серблѣ, кои у шесть сатїй у вече сва своя положенїя оставе. ПовратакЪ є био уреданЪ, нити су и една МунїцїомЪ теретна кола освоена.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3728 on: January 02, 2022, 01:20:24 pm »

КадЪ су 15. Юнїa око 10 сатїй у ютру сва сербска воинства на Дрину стигла, превезусе на десный брегЪ средствомЪ бывши у преправности превоза. Непрїятель є ишао узасопце, онЪ є и преко Дрине прешао, Серблѣ разтерао, гонећи їй преко Церне баре, НовогЪ села до Лешнице, гди га 6 пѣшачки дївїзїя (1800 людїй ) задерже и ноћь му дальїй напредакЪ прекрати. Са сванућемЪ 16. Юнїя нападне много ячїй непрїятель на овы 6 дївїзїя и принуди їй свое обкопе оставити.
Oко Шабца стоећа войска 3.000 людїй, чрезЪ ове догађае отЪ главног корпса ондѣлѣна будући, заключа градске капїe и почне о своїой обраны мыслити. Но намѣренїе непрїятеля нїе на ову твердиню ишло: онЪ є хотѣo Ужицу освоити, пакЪ онда на Шабац, юришомЪ напасти. Ненадовићь извѣсти о овомЪ предводителя Стаматовића, молећи га за крѣпку отЪ Кавалерїe подпору. 18. Юнїя кренусе послѣдня непрїятельска отдѣленїя отЪ Церне баре са три топа управЪ кЪ Ужицы; но на ньи нападну 4 массе Сербске и узбїю їй опетЪ до Церне баре. То исто предузму и 19. Юнія, но сЪ великомЪ штетомЪ вратесе опетЪ натрагЪ. Найпослѣ стигне Стаматовићь са 6 Конянички дївїзїя (1500. людїй ) 24. Юня кодЪ Лешнице. Сербскїй предводительи опредѣле 26. Юнїй, као данЪ главногЪ сраженїя. Ноћу између 25. и 26. кренесе войвода Марко Катићь са 4000 Сербаля сЪ найвећомЪ тишиномЪ против десне стране непрятеля кЪ десномЪ брегу Дрине, нападне на Турске при лађама поставлѣне страже, изсѣче їй до ноге, поквари превозе, и сакрые се са своимЪ воинствомЪ у грмове и обкопе. КадЪ данЪ осване, кренесе Сербска войска у 7 отдѣленїя (перва три подЪ НенадовићемЪ; а друга четири подЪ СтаматовићемЪ). Непрїятель буде силным нападенїемЪ изъ своїй обкопа избачень и кЪ Дрины утѣсненЪ oвдѣ буде онЪ отЪ oны у засѣды лежавши 4000 Сербаля подЪ КатићемЪ са убиточномЪ ватромЪ дочеканЪ и принуђенЪ, да се поредЪ лѣвогЪ брега кЪ Новом Селу повуче, гди є међу тымЪ изѣ Бурума (Янине) 50 скела стигло. Будући да су ови превози за повратакЪ тако великогЪ воинства кое мали, кое недовольни были, то учини Сербска кавалерїа међу непрїятелѣмЪ велико кровопролытїe. Само су се они отЪ смерти спасли, кои су се или скеле дочепали, или пливати знали. Сербльи погребу 910 отЪ свой; а 4000 Турака. - Овай данЪ изгубе Турцы выше отЪ 5.000 людїй. Између мертвы нађесе петь Турски Капетана, 1 Францускїй офїцырЪ и 3 франц. топџїe. ОсимЪ топова, пушака, свакояке мунїцїе, препитанїя и марве, кою су у освоеномЪ непрїятельскомЪ стану нашли, добыю Сербльи у свученымЪ са мершвы тѣлеса хальинама добытЪ отЪ 10.000 пїастра. Кромѣ ратне кассе, подѣлисе савЪ другїй добытЪ чрезЪ войводе измеђь офїцыра и просты войника.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3729 on: January 03, 2022, 02:57:44 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Österreichische Militärische Zeitschrift, 1821 (10).jpg (296.56 KB, 1004x904 - viewed 1 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3730 on: January 03, 2022, 02:59:11 pm »

Мысмо већь опоменули да є ИбраимЪ Паша, разумѣвши, да се Сербльи са ТурскимЪ воинствомЪ неће да соедине и да тако противЪ Русїе воюю, с едномЪ частїю кодЪ Софїe и Филипополя стоеће peзерве противЪ Сербаля кодЪ Ћипровца и Провалїе ударїо, и да су Сербльи своя тамошня воинства са 12.000 людїи подкрѣпили: но текЪ сЪ почеткомЪ мая дођесе у овомЪ предѣлу до озбильскогЪ позорища. Турцы су выше пута на Сербска положенїя нападали; но свагда су са великомЪ своїомъ штeтомЪ натрагЪ узбїени бывали.
Послѣ oвы нѣколико сретны сраженїя, обколе Сербльи опетЪ НишЪ. Ньїово главно намѣренїе было є то, да се око Видина са РускимЪ у Малой Валахїи стоећимЪ воинствомЪ соедине. Соединенїе пакЪ то нїе се ни лакше ни безбѣднїе учинити, развѣ освоенїемЪ и притяжанїемЪ у Дунаву выше Видина лежећeгЪ острова. Зато да бы то освоили, отиде Миленко Стойковићь са 8.000 людїй у Краину. У исто време приправляли су се Руси на лѣвомЪ брегу кЪ нападенїю. ОстровЪ буде якимъ отдѣленїемЪ ТурскогЪ воинства сЪ топовы, кое су батерїe закланяле и са Шайкама, кое су у Дунавски краковы унакрсть пловиле, живо бранѣно. Всуе су нѣколико пута Сербльи и Руси срећу кушали, да освое островЪ; искусна и храбра обрана едногЪ ФранцускогЪ капетана осуети све ньове труде. - Притяжанїе Острова было є много важнїe, нежели да бы се отЪ тогЪ отступити могло, да га свакимЪ начиномЪ освоити нису гледати морали. Кара Ђорђе преда команду, надЪ войскомЪ кодЪ Ниша и Провалїe Младену; а самЪ отиде са подкрѣпленїяма низЪ Тимока, соедини се са МиленкомЪ и освои юришомЪ градићь Неготинъ. 31. Мая пређе онЪ преко узкогЪ Дунавског крака, и освои Великїй островЪ. Соединенїе сЪ Русима было є сотымЪ готово. Генерали УланїусЪ и СїеверсЪ стаяли су кодЪ Чернеца и Севрина са свимЪ приправни, да се са Сербльима соедине. Но на еданЪ путЪ стигне гласЪ, да є една часть Турске главне силе на лѣвый брегЪ Дунава прешла и нѣке корысти трудомЪ задобыла. Руски Генерали оставе по томЪ Дунавске брегове и повукусе кЪ Римнику. Сербльи, ужаснувшисе збогЪ овог повратка и користи Турака, оставу не само едва освоенЪ ОстровЪ, него сва своя положенїя у Бугарской и отиду иза Тимока; само о томЪ бринућисе, како ћесе отЪ нападенїe cпасти.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3731 on: January 03, 2022, 03:00:17 pm »

Послѣ вѣсти несрећне, коя се изЪ овогЪ прехитрогЪ напредка изродила, слѣдовала су на скоро oпетЪ угоднїя извѣстїя. ГенералЪ Милорадовићь продре 1. Юнїа до Обиллїecтpїе и ту войску Турску побїe. Турцы у малой Валахїи бывши, берзо се врате кЪ Дунаву и смѣсте се опетЪ у КалефотЪ и великїй ОстровЪ. Сербльи, кое чрезЪ то, кое пакЪ и отЪ свое стране охрабрени, продpу берзо до оставлѣны мѣста и сретно їй запреме. Само є то едино учинило, што су Турцы овдѣ спори были, те су Сербльи и Руси опетЪ могли оно задобыти, што су тако берзо изгубили были.
Юнїя 7. пређе 2000 Руса кодЪ ВеликогЪ острова преко Дунава, и соединисе са Сербльима. Найвећа часть соединѣне силе отиде преко Гургусовца у НишЪ и обколи ову твердиню; маня часть защищавала є ово движенїе спрамЪ Видина. Право намѣренїе oвы похожденїя и поступленїя было є то, да се защите превози, кои су изѣ мале Валахїe за Серблѣ долазили. 9. Юнія стигну два Руска Генерала, 18 Штабс- и Жени Офїцыра заедно са више Артїлерїстa у Смедерево; кои договорившисе са СvнодомЪ, кое кЪ войсцы у Бугарску, кое пакЪ кЪ Нишу отйду. ИзЪ Смедерева се мало по мало пошлѣ главной Сербской войсцы 1000 центы барута, 5000 ц. олова 10000 танета и картачки фїшека. ОтЪ корпса Генерал-Лайтнанта Милорадовића посланный ГенералЪ ИсаевЪ саединисе на ново кодЪ Стубика са МиленкомЪ. Ова саединѣна войска, око 3000 износећи, нападне 19. Юнїя на 5000 керчелїя, кои су се подЪ командомЪ Молах-Паше, кои є неваляломЪ Пасван-Оглу у пашалуку отЪ Видина слѣдовао, кодЪ Малайнице обкопыма заградили были. Обкопи буду послѣ храброгЪ противуборенїя юришомЪ освоени. Турцы изгубе 2000 людій, 2 топа велика и два мала и 11 баряка. Руси и Сербльи имали су 400 мертвы и ранѣны. Молах-Паша yтече у ВидинЪ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3732 on: January 04, 2022, 11:47:57 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Österreichische Militärische Zeitschrift, 1821 (11).jpg (337.44 KB, 996x872 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3733 on: January 04, 2022, 11:49:34 am »

Сербска войска на восточной границы имала є съ, концемъ Юнїя 45.000 пѣшака 6.000 коняника, и 1.500 Артїлерїстта. Кадъ се къ томе дода їоштъ 5.000 спомагателног корпса подъ Генераломъ Исаевомъ; то цѣла борителна сила износи 57.500 людїй. Да є ова на страны Турскогъ поглавитогъ воинства на главномъ путу царыградскомъ стоећа сила Турцыма здраво сметала, а и Русима пробитачна была, нїе нуждно доказивати. Сербльи пакъ, желећи свое союзнике дѣисвително подкрѣпиши, нису выше корысти, кое бы имати могли, на Дрины тражили, него су тако найлѣпшу прилику пропустили, кадъ су помоћу Босански-Хрїстїана Турке може быши са свимъ изъ ове землѣ изтерати могли. Да се нису Сербльи ничега отъ западнѣ границе бояти имали, већь да су, отъ Босански Хрїстїана подпоможены, само отъ востока пришедшегъ непрїятеля покорити морали; то не бы ни онда, кадъ бы и сами себи оставлѣни были, као што є заиста послѣ и было, ньїова нераздѣлена крѣпость никадъ воинству Османскомъ подлегла. 29. Юнія стигне Рускїй державный совѣшникъ Родофиникинъ у Бѣоградъ. Онъ буде отъ Младена Миловановића у име Сvнода съ груванѣмъ топова дочеканъ. Наскоро потомъ отиде у Смедерево, гди є велико дѣиствїе имао на сва заключенїя Сvнодална.
Око половине Юлїя донесе князъ Волконскїй и Францускїій Оберстеръ Жилеминотъ вѣсть у главнїй Рускій квартїръ предъ Измаиломъ, да є Tїлзитскїй миръ заключенъ. По условїяма овога мира морало є  између Русїe и Порте примиренїе наступити, и заиста наскоро састанусе потомъ Халиб-Ефенди и Генералъ Сергей Ласкаровъ као пуномоћницы у градићу Собожїa, не далеко отъ Ђурђева, да о томъ заключенїю дѣляю.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3734 on: January 04, 2022, 11:51:31 am »

Вѣсть о Тїлзитскомъ миру и кодъ главногъ воинства наступившемъ примиренїю берзо се и кодъ Сербаля и кодъ спрамъ ньи стоећи Турака распространи. Ибраимъ Паша, кои є надъ овыма повелителствовао предложи за предохраненїе кровопролипїя и пощадѣнїя воинства, међу тымъ примиренїе на неопредѣлено време за све границе Сербїе на шесточасно отказанїе. Сва воинства да у свомъ положенїю остану, борба да се прекине, и да се казни. Ова условїя буду прїимлѣна и уговоръ се у Каменицы отъ Георгїa Петровића (Церногъ Ђорђа ), Исаева и Ибраим-Паше подпише.
Порта, одвећь мерзећи на Серблѣ, бyде съ овыма условїяма свога везїра незадовольна. Примиренїе, кое се съ Русима заключавало, морало є за Серблѣ быти не време покоя, већь уничтоженїя. Великїй Везїръ, намѣренїя Порте добро познаваюћи, отреди таки, како се о примиренїю радити почело, воинства у Софїю, и умножи є съ тамошньомъ Турскомъ войскомъ до 55.000 людїй. Порта отузме Ибраиму повелителство, и преда Хуршид-Паши, кои како дође, таки се приправляти почне да на ново на Серблѣ удари. Ова точка времена была є за Турке одвећь згодна. Истина, да су Сербльи по Еvропейскомъ начину были устроени, ништа манѣ они су были опетъ као другїи восочни народи; ерь су таки, како се о примиренїю радити почело, многїи кући отишли; а заоставшиїи ни су были довольно предосторошни на опасность, коя имъ се догодити могла. - Хуршидъ нападне 2. Аvгуста на Серблѣ съ Русима соединѣне кодъ Ћипровца, и по десеточасномъ боренїю, о комъ ближа обстоятелства нису позната, порази їй конечно. Тек, кодъ Алексинаца буде имъ могуће уредитисе, и са свїю страна пришедшимъ воиницыма укрѣплѣнїи, Хуршид-Пашу, збогъ яке штете ослаблѣна будући, принудити, да се полученомъ корыстїю и ослобожденїемъ Ниша задовольи. Штeтa са стране союзника мора да є одвећь знатна была, кадъ є скоро 3.000 людїй отъ ньи ранѣны по предѣлу Крушевачкомъ лежало.
За ово време стаяше Миленко Стойковићь у свомъ положенїю на дольнѣмъ Тимоку, нитъ гa кoгoдь узнемиравао. Пораженїе у Бугарской учини, да Сербльи на заключенїе траюћег, примиренїя склонитїи буду. Они су се о овомъ предмету 20. Аvгуста у присутствїю Кара-Ђорђевомъ и держ. Совѣтника Родофиникина совѣтовали; свагда є обаче слѣдство тога отъ поглавиты договараня зависило, и Сербльи су се праведно надати могли, да ће у примиренїе између Руса и Порте примлѣни, быши. Текъ 24. Avг. согласе се пуномоћницы о условїяма овогъ примиренїя; ни у едномъ артїклу нїe o Серби спомена было. Рускїй верховный повелитель нїе због тога уговоръ потвердити хотѣо. Пуномоћницы се опеть скупе; но Халиб Ефенди, намѣренїе Дивана добро дознаваюћи; нїе се никоим начиномъ на то склонити могао, да се премиренїе на све границе Сербіе разпростре. Едва и то съ великимъ трудомъ одобри едaнъ приданный артїклъ, да у време примиренїя са Русїомъ, Отоманска воинства у предѣлу отъ Видина и Кладове, гди су се досадъ Руска воинства са Сербльима союжена борила, никаква не чине непрїятельства. Овай приданный артїклъ нїе могао Серблѣ задовольити, будући да є сотымъ миръ на едной само части восточне границе обезбѣђень; а на западной нїе получавао поручителство. И заиста Порта пошлѣ заповесть на све Паше и Бегове, да съ ове стране на Сербію таки нападну.
Logged
Pages:  1 ... 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 [249] 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.036 seconds with 22 queries.