PALUBA
April 26, 2024, 03:48:05 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite i neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi ste našli svoj aktivacioni link te aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 [251] 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 738708 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3750 on: January 07, 2022, 11:18:18 am »

Внутреня Сербїа была є сада образъ жалостногъ разоренїя. Велика опасность изискивала є найвеће напряженїе, кое є Сенатъ и изтязавао; но хилядама прелазили су Сербьи преко Саве и Дунава; и хотя да су человѣколюбно на Аустрїйской страны прїймлѣни были, стрепили су непрестано отъ мачева Османски. Страхъ се ньїовъ текъ онда утиша, кадъ усмотре, да се ово владѣнїе нарочито постара обезбѣдити границе. Съ благодарностїю признавали су они свагда благось и попеченїе Австр. владѣнїя, кое є ньима у свакой несрећи прибѣжище давало и ньи великодушно прїимало. Сенатъ се самъ о томъ старао, да се они, кои се бранити не могу, бѣгствомъ спасу; но да за оружїе способни у земльи остану. И овымъ є начиномъ могуће было, за обрану свогъ съ крайнымъ разоренїемъ борећегсе отечества, 60.000 войске сакупити, измеђь коїй є было 4.000 Коняника. Oтъ ове цѣле силе стаяло є 8.000 кодъ Смедерева, 30.000 кодъ Ћупрїe; 16.000 кодъ Валѣва на Колубары и кодъ Шабца; 6.000 на Думачи.
Спрама ове, пораженїемъ прешедшимъ ослаблѣне силе Сербске стаяло є Турака кодъ Шабца 12.000; кодъ Валѣва и Ужице 18.000; кодъ Делиграда и Банѣ. 50.000, кодъ Пожаревца 9.000; свега дакле 89.000, измеђь кой є было 20.000 коняника. Съ Артиллерїмъ турскомъ управляли су Енглезски официри.
Главно и перво предпрїятїe Сербаля на то є ишло, да ослободе храброгъ Айдук-Велька, кои є быо у Баньи, слабомъ и за обрану рђавомъ мѣсту обколѣнь, и кои є сва нападенїя Турска и ньйове юрише сретно и храбро дочекивао и отъ себе отбїяо. Но садъ є већь до живца дошло было.
Съ концемъ Юлїя кренесе 4.000 Сербаля отъ Баракина управъ къ Баньи; а кадъ близу овогъ мѣста дођу, ударе на Турке, кои су Баню были обколили. И АйдукЪ Велько подкрѣпи ово предпрїятїe са свое стране. Онъ са своимъ доста умалѣнымъ воинствомъ усудисе на юришъ из града излетити съ найвећимъ очаянїемъ; дѣло му за рукомъ изиђе; онъ се крозъ непрїятеля протуче и са своима се соедини: Турцыма пакъ остави скупомъ крвлю куплѣне празне зидине Банѣ!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3751 on: January 07, 2022, 11:29:39 am »

Съ таковомъ истомъ срећомъ окончасе їоштъ едно предпрїятїе. Ибраимъ Паша стаяше за дуго кодъ Шабца и Валѣва забадава, чекаюћи, шта ће велика войска да учини и како напредуе. Яковъ Ненадовићь и Сима Марковићь заповѣдали су овдѣ надъ Сербльима; они науме на нѣга силно ударити. Первый се упупи къ Валѣву, а другїй къ Шабцу; и на Турке ударе на еданъ махъ на оба мѣста (5. и 6. Avг.) и принуде їй, те се на вратъ, на носъ преко Дрине разбѣгну. Кодъ Церне Баре стигне Сима Турке отъ Шабца бѣжеће, нападне на ньи управъ онда, кадъ су преко Дрине прелазили, и ту имъ много штете и вреда нанесе. Многи Турцы изгубе свой животъ, у Дрины и тако планъ свогъ освоенїя окончаю.
Ова сретна предпрїатїя кодъ Банѣ, и на западной страны око Дрине улїю новый духъ Сербльима; хотя да се нїе їoштъ главно ньїово станѣ нимало со тым поболшало. Кодъ Делиграда морало се пресудити, шта ће и како ће быти. Текъ онда, кадъ бы се станъ Сербскїй, кой є овдѣ у обкопы быо, ослободїо, и кадъ бы се Турска сила иза Ниша узбила, могли бы Сербльи мыслити, да су се отъ велике опасности ослободили. Зато су они нѣколико путїй кушали срећу, еда ли бы оне Турке, кои су кодъ Ражня ради безбѣдїя Делиградскогъ предпрїятїя поставлѣни были, како разбити могли; но у овымъ истымъ покушеняма много се и страдало. Науме дакле, да у напредакъ не съ малымъ отдѣленїяма, већь са цѣломъ силомъ своїомъ навале, и тако съ главнымъ сраженїемъ Делиградъ ослободе. Отредисе съ тымъ намѣренїемъ све, што є годь за оружїе способно было, и кодъ Ћупрїe се велика войска купити стане: изъ Бѣограда дође много муніціе; гди само 600 людїй за обрану градску заостну. Съ западне стране нїе се ништа на то употребити могло, будући да є число войника и онако одвећь мало овдѣ было, и едва на то доста, да противъ нападенїя Бошняка отечество сачува и отбрани.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3752 on: January 07, 2022, 11:37:27 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Österreichische Militärische Zeitschrift, 1821 (13).jpg (333.48 KB, 1006x900 - viewed 4 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3753 on: January 07, 2022, 11:53:27 am »

Међу тым, докъ су се Сербльи на то спремали, да Делиградъ ослободе, почну Турцы о томъ опетъ себе увѣравати, да имъ треба, ако Делиградъ освоити желе, найпре о томъ настояти, да Серблѣ иза Мораве узбїю, и да онда, добивши махъ, са цѣломъ своїомъ силомъ на обкопе Сербске ударе и освоити гледе. Войска дакле Турска 50.000 яка, оставивши нуждно людство кодъ Делигpaдa, крене се 13. Аvгуста у колонама отъ Ћупрїe. Форпости съ обе стране на скоро дођу до битке, и Сербски се узбїю до свои обкопа.
Кадъ се Турски Форпости къ Сербльима приближе, поставе се ови одма у сраженїе. Официры, кои су съ Турцы управляли, дознаду таки и слабость и крѣпость Сербаля, и по томе нападенїе устрое. Мѣсто сраженїя была є поляна, за Серблѣ одвећь незгодна, будући да є ньїова сва сила у пѣшацы была; за Турке пакъ одвећь пробитачна; ерь є згоднїя за конянике, у коима се крѣпость Турскогъ воинства состои. Съ надеждомъ извѣстне побѣде ударе Турцы, и на скоpo тaки освое перве обкопе; сви почну мыслити, да се данъ съ радостїю окончава за едне, а съ конечнымъ разоренїемъ за друге. Сербски предводительи постараюсе саде о томе, да, кадъ немогу побѣдити, воинство свое отъ конечне поне погибели спасу. Съ великимъ постоянствомъ отбране друге обкопе. И хотїя да су морали їоштъ друге важне пункте Турцыма уступити, и надежду побѣде изгубили были; опетъ су свое избавленїе у своїой храбрости и мужеству полагали. Међу тымъ наступи ноћь, пре негъ што су са свимъ узбїени были и свое обране средства изгубили: 6.000 Сербаля остало є или мертвы или смертно ранѣны; осимъ тога изгубе їоштъ 40 топова и много мунїцїе. Сербльи употребе ноћь и спасу се отъ непрїятельски коняника. Они пређу Мораву и одатле отиду далѣ къ Дева-Багарденю и обкопаюсе на лѣвомъ брегу Оршавице. - Турцы своя отдѣленїя за ньима пошлю, а по томъ сву свою силу обрате на освоенїe Делиграда.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3754 on: January 07, 2022, 11:58:47 am »

Юнацы, кои су обкопе Делиградске чували и бранили, достойни су заиста Термопилски Лавровы вѣнаца. Они се већь ни су выше надати могли на избавленїе; ньима є остао едәнъ само изборъ, или предатисе, или пакъ умрети: они се единодушно закуну, до послѣднѣ капи крви мѣсто свое бранити, и животъ, борбомъ за отечество прославлѣнный, никада не окончати срамно у оковы крвожеднећегъ свогъ непрїятеля. Штa є у сада успѣти могло позиванїе оно турско, да се предаду? Ови су юнацы већь были наумили умрети за вѣру и отечество, съ надеждомъ безсмертне награде. Но и Турцы, яростїю разпалѣни, готови су были, са свои тѣлеси и труповы шанце испунити, и побѣдити, буди їй шта то стати морало. Осмодневна борба свирѣпствовала є сада око Делиграда. Свако юпро започиняли су нови юриши; сваку ноћь преправлялосе воинство за борбу сутрашнѣга дана. Ватра изъ батерїа и изъ шанца престаяла є само онда, кадъ су светла оружїя кршила; а починяла е одма, како бы се кои юришъ сретно отбїо; съ новомъ яростїю. Осамъ дана борили су се Турцы всуе; хилядама пало їй є мертвы и ранѣны; и опетъ се нису никако манути хтели, нит' имъ є желя къ борбы оладнити могла. Но са Сербске стране друго є са свимъ было; ньїовъ є духъ остао непоколебимъ, и сердце неустрашимо, али є тѣло подъ толикимь напряженїемъ клонути морало. Они су їоштъ мало имали мунїцїе, мало ране, а што є найгоре было, ни су при найвећой врућины воде имали. Ранѣни су изчезавали, они су судбы убїены завидили. Iоштъ є една душевна сила обдержавала оружїe у рукама овы непобѣдимы юнака, кои су выше за смертїю чезнули, нежели за борбу способни были, и спокойно ожидавали судбину свою.
Avг. 25. быо є тай отсудный данъ, кои є са смертїю обранителя борбу едну окончао, коя не само оныма, кои су погинули, већь и народу, изъ когъ су порођени, на безсмертну служи славу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3755 on: January 08, 2022, 09:54:15 am »

Са зоромъ започнесе ужасна ватpa изъ свїю Турски топова, и то буде предсказанїе будуће судбе. Съ дивїомъ выкомъ: Алла, алла! навале Турцы са сви страна на юришъ, наумивши, невратитисе, ако се као побѣдительи неврате: дымъ и прахъ покрые све полѣ. У стану Сербскомъ была є тишина: они су мало имали барута, а свакій є морао їошть по едногъ убити непрїятеля! - Дерзновено навале Турцы на шанцеве, и дерзновено се попну на ньи. Нѣколико путїй буду узбїени; но други опетъ на ново ударе на юришъ преко мертвы тѣлеса свое браће, и Сербльи сви клону отъ слабости и попадаю на оны мѣсты, гди су се борили; но и падаюћи и лежећи їоштъ борили су се съ крайнымъ напряженїемъ. Найпослѣ освое станъ Турцы; но у внутрености траяла є битка, коя се оконча смертїю юнака. Ни еданъ отъ оны, кои су бранили Делиградъ, нїе живъ остао. Обкопы шанцева были су гробови за юнаке, преко кои су се Турска тѣлеса као холмови нагомилали. Побѣдительи изгубе предъ Делиградомъ 7.000 людїй; ньїови противницы мораше уступити слабости человѣческогъ єстества, - не пакъ оружїю непрїятельскомЪ!
Међу тымъ, докъ се главна турска сила освоенїемъ Делиграда занимала, ударала су ньова поединственна отдѣленїя на Серблѣ. Едно отъ овы пређе Мораву, пустисе къ Јагодину, но принуждено буде на скоро опетъ вратитисе на перво свое положенїе. Друга отдѣленїя, подъ предводителствомъ Гушанац-Алїe, опустоши савъ предѣлъ измеђь Тимока и десногь брега Мораве. Ова опустошенїя то учине, да многе тысяще фамїлїа, изъ међу коїй быле су и нѣке у Сербїи заоставше турске, побѣгну у Бѣоградъ, Земунъ и Банатъ.
Kада вѣсть о паденю Делиграда у Бѣоградъ стигне (25. Avг.) узбунисе не само народъ, већь и самый Сенатъ. - Avг. 27. и 28. отиде са своима Родофиникинъ и їоштъ нѣкои господари и членови Сената изъ Бѣограда. Ово потайно бѣгство їоштъ већма раздражи народъ. - - Сада, кадъ є свакїй о избавленію отечества очаявати почео, и кадъ се свакій само за себе бринуо, остане Церный Ђорђе самъ непоколебимъ, подобань Римскомъ Вару послѣ пораженїя кодъ Канне, неизгубивши ни мужество, ни повѣренїе, ни надежду. Онъ отреди Симеона Марковића са знатнымъ числомъ воинства отъ Дрине къ Деви - Багардану, и ту мѣсто твердо укрѣпи и наредбе учини, да отешта непрїятелю прелазакъ преко Мораве.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3756 on: January 08, 2022, 09:55:33 am »

Но выше, неголи ове уредбе, помогну Серблѣ и распре, кое су се послѣ паденїя Делигpaдa измеђь самы Паша изродиле; ови су, докъ є време борбе траяло, были у слоги; а кадъ є дошло, да се побѣда употреби, гледао є свакїй, да отудъ ползе што выше добїе: измеђь ньи родисе соревнованїе, и еданъ другоме стане послове кварити збогъ поединственны їнтересса. Осимъ тога подигну се и Руси, нещастїемъ Сербїe побуждени, и започну око Измаила на ново непрїятельства; кое причиномъ буде, те главна Турска войска отиде, и Сербїа се тако зла опрости.
Да бы пакъ оно, што су освоили, обезбѣдили, оставе Турцы Гушанацъ-Алїю са 12.000 войске на десномъ брегу Мораве. Но и ова войска, противъ кое Сербльи нища ни су предузимали, отиде съ концемъ Окт. опустивши їоштъ и оно, што є заостало, къ Тимоку; и Сербльи дођу преко дольне Мораве до Ипека, а на горньой остану на лѣвомъ брегу. –
Сербїa є у овой годины збогъ многи ти сраженїя, а нарочито збогъ преселенїя, много народа изгубила; но она є међу тымъ штету надокнађала, прїймаюћи босанске Хрїстїане, Ови су созаклятїe противъ Турака учинили, кое се пакъ пређе, негъ што є требало, (Ceптемвра) издало было.
Многи созаклятницы буду погублѣни; неброено пакъ число побѣгне у Сербїю, желећи ону судбу избѣћи. Церный Ђорђе опредѣли имъ у Мачвы и у шуми Китогу обиталища съ тымъ обвезапелствомъ, да воюю, ако бы потреба была, не далеко отъ свога предѣла.
Послѣдньимъ приключенїемъ добые Кара Ђорђе скоро неограничену власть. Онъ по своїой вольи сбацы побѣгше членове Сената са свога достоинства, кои є сада много отъ свогъ уваженїя, страшльивымъ своимъ поведенїемъ у време бѣде, кодъ народа изгубїо быо. Уваженїе пакъ Карађорђино держало є све партае подъ уздомъ. Руска партая, ко коїой є нарочито Священство принадлежало, садѣ се већь умалила была и нїе се смѣла ни чути. Турцы су преко своїй прїятеля пытали: куда їй є союзъ съ Русіомъ довео? и зарь не бы сретнїи были, да су се съ Диваномъ помирили? и зарь не бы болѣ было, умиритисе, већь, при самомъ заключенію мира презренымъ быти и страдати?
Послѣ бурны совѣщанїя заключисе (око половине Декемвра), да се отъ Русїе иште помоћь и покровителство; и заиста таки се у Русїю отправе два Сенатора и едaнъ Прота. Карађорђе употреби зимно доба на то, да све за предстоећу войну спреми. Войницы су се морали непресѣчно упражнявати у оружїю; свакомъ є мѣсто опредѣлено было, кудъ бы на первый позывъ поитити морао.
Међу тымъ изгубе Сербльи повѣренїе къ самоме себи; они већь мыслити и увѣраватисе почну, да на годину без знатне туђе помоћи непрїятелю противустати немогу; и тако є заиста была истина, да безъ туђе помоћи пропасти мораю, - но и то остае свагда неизвѣстно, были се и са тымъ спасти могли.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3757 on: January 08, 2022, 10:24:07 am »

Приключенія у Сербіи 1810. год. Несретна приключения прошавше године есу границе Сербіе са три стране сузила. Съ восточне стране протезала се граница отъ устія до извора мале рѣке Поречке, послѣ поредъ Айдучке горе до Ћупріе, и тако є до Мораве долазила. Отъ Ћупpie ишла є преко Крушевца, далѣ южно поредъ десногъ брега Мораве преко Карановца, Чачка, Пожеге до Чарклине, послѣ се отискивала восточно планиномъ Округлацъ къ Паше Біокси, и допирала є кодъ Любовића до Дрине. Восточни и южни, отъ Сербаля, нечувани предѣли кадкадъ су само отъ Турака узнемиривани бывали; они су по већой части были обиталища многи пустайски чета и мѣсто свію незадовольны, кои су немиръ и буну разпространявали.
Со тымъ, што су се границе быле сузиле, умалили су се и источницы помоћи. Истина є, да су ови предѣли све свое силе на обЩу ползу жертовати могли; но у южнымъ предѣлима ніе се ништа марило; што выше, многи су были Турскомъ владѣнію већма наклонни; као што су восточни выше Руссіи привержени были. У западньима пакъ странама быо є духъ, збогъ несреће прошавше године, спрамъ Руссiе сасвимъ другоячіе разположенъ. Ова различна мнѣнія и несогласія доведу стваръ до явне распре. Миленко и Велько дознаду преко нѣки членова Сената, да се заключило, послати каквогъ Депутiртa Avстрiйскомъ дому съ предложеніемъ тымъ, да му се предаду; рачунећи пакъ на помоћь Руску, отреку се ова двоица Церногъ Ђорђа и Сената. Жительи Краине союзесе съ ньима, такођерь и многи изъ нахie Пожаревачке, Ћупрійске и Ресавске. Ови су се нарочито уздали на бећаре и Цыгане, платежне свое войнике, изъ кои се састаяла войска Велькова по већой части, и коима е свака прилика къ грабежу и отиманю пожелателна была.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3758 on: January 08, 2022, 10:25:44 am »

Како Церный Ђорђе чує, да су се двоица узбунили, поити таки оть Тополе къ Бѣограду (22 Януар.), да заедно са Сенатомъ нуждне учини наредбе. - Ян. 28. оде онъ са 500 коняника къ Моравы и допре, подкрѣпивши се іоштъ са 2000 ту скуплѣны людій управъ до предѣла Ћупріе, безъ икаковогъ противу борства. Онъ сазове кнезове тогъ предѣла и обавести ій, како имъ дѣла иду; далѣ увѣри ій о нужды той, да се съ еднымъ христiанскимъ владініемъ союзити мораю. Кадъ є ове обмануне обштине опетъ умирio, остави воинство, кое е са собомъ имао, ту и отиде у Тополу напраrъ. Миленко, чуюћи, да се Кара Ђорђе приближава, отиде у островъ Поречъ са своима приверженицыма; Велько пакъ у Краину, твердо наумивши, свакой силы противустати, а у крайной нужды съ Русима се у малой Валахіи союзити.
Вѣсти, кое су Сербски депутирти изъ Букарешта шиляли, нису ни найманѣ желанію Сената соотвѣтствовале. Овай пакъ да бы неизвѣстно станѣ свое еданпутъ прекинуо, пошлѣ, по свомъ пређашнѣмъ заключенію, око среде Феvр. свога тайногъ Секретара Юговића у Бечъ, да предложи то, да бы се Сербльи радо предали Австріи. Овай посупакъ, много выше пакъ, онай порезъ, да свакій имућніи Сербльинъ отъ главе дукатъ плати, коимъ се начиномъ 150.000 дуката скупи, подигне буне, кое су се силомъ упаложити морале, и раздражи приверженнике Велькове и Миленкове іошъ већма. Руси, бринући се за себе, да не бы сирѣчь помоћь Сербску изгубили, науме таки непріятельства започети и дѣломъ Серблѣ увѣринни, да се не бою, да ће сами, као прошавше године, противъ османске главне силе воевали морати. Послѣ сретногъ сраженія кодъ Дудуа, заповѣди Исаевъ обристу Щелтушину, да твердиню на великомъ острову юришомъ освои, и тако се отвори союзъ са отдѣленiяма Айдук Велька, коя су око Тимока тумарала. Сенатъ ніе никакве уредбе издавао, да се крѣпостъ Сербіе на помоћь Русима подигне. Исаеву то поводъ даде, те они 3.000 людій, кое є у Сербію повео быо, натрагъ повуче на великій островъ и у малу Валахію. Сада се роди изъ Рускогъ повелителя и Сербскогъ Ceната жива кореспонденціа. Многи членови покажусе Русима благонаклонни: Церный Ђорђе пакъ остане при томъ, да се причека, докле се Юговићь изъ Беча не поврати; и зато се измеђь нѣга и Миливоя Петровића жестока распра роди. Овай послѣдній, желећи избѣћи опредѣлену му казнь, побѣгне у Земунъ; австрійска тамошня Команда, хотећи Карађорђу свою услужность показати, преда га на ону страну у Шабац, Луки Лазаревићу, и 14. Апр. буде онай у тамницы у каменитграду у онай паръ, кадъ му е Лука найболя задавао увѣренія, са страгъ отъ два пиштоля убіенъ: глава му се у Бѣоградъ отнесе. Австрiа се яко на ту беззаконну предаю лютила, и строго казнила оне, кои су ioй поводъ дали.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3759 on: January 08, 2022, 10:26:39 am »

Измеђь тога вратисе Юговићь, заедно съ еднымъ Австр. Стабсофіцыромъ, у Бѣоградъ. Нѣгова се предложенія у Бечу непріймe. Колико є иначе притяженie Сербіе корыстно выдилосе, кое се сада само нудило; опетъ ніе Австрia противъ своій основанія поступити, нити штогодъ предузети xтѣла, чимъ бы се проятельство нѣно съ Турскомъ нарушити могло. Церный Ђорђе зачудисе томъ Австр. отвѣту и рекне Стабсофіцыру ономъ: Брате! добро си ми у Бѣоградъ дошао; ал' бы миліи быо, да си собомъ 10.000 людій превео. Юговићь отрече ce свога званія послѣ свога повратка, но наклоность Карађорђа неизгуби; кои сада на страну оны пређе, кои су совѣтовали, да се съ Русіомъ союзи, и отъ ньiовы предпріятія помоћь ожидава. Со тымъ истымъ престане причина, збогъ кое се Миленко и Велько отцѣпили были; ова се двоица опетъ Сенату покоре. Первый є таки послѣ повратка Исаевогъ, боећисе гнѣва Карађорђиногъ, Команданту Оршаве, Реџеб-Aги предложio тo, да ће му Поречъ са свима топовима предати, да ће се съ цѣлымъ овымъ предѣломъ нѣму покорити, ако се обећа, да ће народу опростити, и да ће му предѣлъ отъ Клокочевца као приняжаніе нѣгово предати: но сви ови договори пресѣкусе на едaнпутъ, како се Юговићь врати и како се за тимъ станѣ Сербіе измѣни.
Око половине Марта заповѣди великій везіръ Пашама отъ Румиліе, Маћедоніе, Албаніе и Морее, да войске таки купе и да противъ Сербіe и Русіе иду. При концу Апр. удари 7.000 Турака и Албенеза преко Приштине поредъ десногъ брега рѣке Ибра и Сербске Мораве на Крушевацъ, обколе Бимбашу Чакића, заедно съ нѣговы 800 людій у обкопи измеђь Ибра Уркупа, и почну га здраво тиштати. Чакићь бы овдѣ збогъ оскудости пропасти морао, да га ніе Андреевићь, Кнезъ Крушевачкiй и Комендантъ Стефанъ Яковлѣвићь са свои 5 – 6.000 людiй избавіо и Турке разтерао. Сербльи у разны овдѣ сраженiя изгубе 500 людій, и три ньiова предводителя буду ранѣна. Турцы заробе 1.000 жителя и отведу ій заедно съ многима стадама марве у Албанію. На другима свима странама быо є не само миръ, већь сe и терговина іошъ водила. Текъ онда, кадъ су се Албанези вратили были, забранисе у Пашалукъ Нишкій съ марвомъ терговати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3760 on: January 09, 2022, 12:24:31 pm »

У ово време пукне гласъ не само у Сербскомъ Бѣограду, већь и кодъ други сосѣдны Паша, а и у самомъ Цариграду: да ће Маршалъ Мармонтъ са 15.000 людій на Босну ударити, да ће Австр. еданъ коръ заедно са Сербиьима къ Нишу поћи; а да ће Руска главна войска свое операціе у Бугарской започети. Сербскій Сенатъ пошлѣ Депутирте Мармонту, препоручити се желећи покровителству Франціе. - Паша Босанскій заповѣди све твердинѣ поправити и съ нуждныма потребама снабдѣти. - Сераскѣръ Решид-Паша позове Турке око Ниша на оружiе, да свакій отъ 17 - 70 године, кои на Пророка вѣруе, воюе; будући да су три найглавнія Монарха съ Карађорђемъ наумили, Султана покорити. Командантъ отъ Оршаве Реџеб - Ага явно є показивао свое негодованіе спрама Австрie, а и самъ Диванъ, опоминяюћисе на депутацію Юговића, видіо се сумняти о искрености Австр. двора. Ови гласови и бриге, отврате вниманіе Турско отъ Бугарске на Сербію и Босну, и задержи ону, у Бугарску опредѣлену войску. Причина овы незнатны и неоснованы брига и надежда была є у томе, што є Маршалъ Мармонъ Цетинскій предѣлъ опетъ освоиio, кои су нѣки Турско-кроатски Капетани и Бегови 1809. кадъ су прилежаще провінціе Францiи припале, себи присвоили были.
Мая 9. дођу Сербски Депутірти изъ Букарешта у Бѣоградъ. Русiа є Сенатъ опоминяла на све, што є за Сербію већь отъ три године радила была, и желила, да се народъ Сербскій влада тако, да незаборавля на крѣпко покровителство, кое сада има. Независимость и самосталность се обећа; и Кара Ђорђе за главногъ предводителя призна. Русiа чека, да Сербіа при настоящемъ рату дѣиствително помогне и да се нѣна войска съ рускомъ соедини. Ако то све не буде, то ће се Сербia свoiой судбы оставити. И зато є нуждно, да се Сенатъ о свему подробно изясни. - О томъ су се 13. Мая подъ предсѣдателствомъ Карађорђинымъ совѣтовали, и послѣ незнаны противу рѣчія опредѣли, да се у рату по зактeвaню Рускомъ содѣиствуе, и да се и унапредакъ покровителство иште.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3761 on: January 09, 2022, 12:29:18 pm »

Руска главна войска съ концемъ Мая пређе преко Дунава. Сербльи се преправляти почну и да содѣиствую и да се бране. 6.000 людій отиду къ Пожаревцу и Майдан-Ипеку, подъ Командомъ Миленковомъ; 6.000 кренесе изъ нахie Рудничке и Валѣвске, и отиде ко кору Ненадовића у помоћь на Дрину, будући да се знатно число Турака кодъ Сребренице скупляло и већь нѣка непріятелства започело. Другій коръ мало помало скуписе до 20.000, кренесе отъ Крушевца къ Алексинцы , Баньи и Сперлику. Почне се радити о поправленію шанцева кодъ Делигpaдa и о укрѣплѣнію кодъ Ћупріе. Сва сила Сербска износила є съ концемъ Юнія 58.500 людій измеђь кой є было 3.000 коняника и 75 топова. Отъ овы стаяло 14.500 са 38 топова на западньой границы поредъ Дрине до Сѣнице; 6.000 са 10 топова чували су страну отъ Сѣнице до Крушевца; 34.000 са 24 топа были су подѣлѣни по восточной границы отъ Крушевца до Пожаревца. У Тополы є было 4.000 резерве. Турцы су се око Ниша до 18.000 укрѣпили, и Лесковаць, Нишъ и Видинъ са своима нуждныма потребама снабдѣли.
Миленко є по заповѣсти Карађорђиной, мѣсто што бы у Крайну продpeo, свой станъ кодъ Пореча положіо, и Велька, кои є съ еднымъ отдѣленіемъ противъ Кладове отишао, подкрѣпіо.
Юнія 26. удари Генералъ Зукато, кои є са 2.000 людiй изъ великогъ Острова на десный брегъ прешао и съ Велькомъ се састао, на 3.000 Турака, кои су се кодъ Бранове обкопали были, и принуди iй побећи у Видинъ, оставивши 5 баряка, два топа, и 300 робова. - Оваковымъ начиномъ опетъ отворивши союзъ са Сербльима, кренесе предъ Паланку Перзу, отдѣленіемъ Вельковымъ, око Тимока бавећимсе, обезбѣђенъ. Юнія 28. освои шанцеве; а 3. Юлія предасе Паланка; обрана градска числомъ 752 буде съ тымъ условіемъ отпуштена у Видинъ и у Оршаву, да за годину дана несме противъ Руса воевати. Ту Руси затеку 4 топа, 20.000 патрона, 780 граната, 4.200 центій пшенична брашна и 120 центій барута. Кадъ тако Зукато Берза-Паланку освои, стане спрама Брегове. Чась една войске Миленкове была є съ ньиме; а друга се састаяла са главномъ Сербскомъ войскомъ кодъ Сперлика, обколила Гургосоваць, теснацъ вратарницу, и лѣвый брегъ Тимока. Неготин и Кладову стану Русо - Сербска воинства блокірати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3762 on: January 09, 2022, 12:32:54 pm »

Међу тымъ, докъ се тако Зукато на дольнѣмъ Тимоку укрѣпіо, преправіо се већь быо Решид-Паша са 18.000 кодъ Ниша скуплѣне войске, ударити на Сербску войску кодъ Сперлика и Банѣ поставлѣну; кое заиста 13. юлiя и учини, обиђе Серблѣ съ обе стране и принуди ій къ бѣгству. Ту Сербльи 1.500 изгубе; Баню оставе и отиду. - Они се потомъ поставе кое кодъ Алексинаца, кое кодъ Ћупрie и Делиграда; кодъ овогъ послѣднѣгъ мѣста стаяо є Карађорђе са 12.000 людій; ту се поправе сви шанцеви, а Турцы ни су се далѣ ни упуштали за корыстію свое побѣде.
На западньой страны повукусе на трагъ сви они Турцы, кои су се были кодъ Янѣ, Бѣлине и Зворника скупили, говорећи, да є, та ньима стигла наредба, да се соедине съ войскомъ великогъ Везира кодъ Шіумле. Ненадовићь отпусти већу часть свои войника кући; но 24. Юнія на еданпупъ: укажесе на Дрины 18.000 Турака; 6.000 отъ овы ставесе кодъ Главчине спрамъ Лознице. Садъ се берже болѣ Сербльи почну купити, и на своя мѣста и обкопе отлазити, да бы како прекратили, да Турцы Дрину не пређу. Турцы съ почетка Юлія добыю 5.000 отъ Солиманъ Паше изъ предѣла Цетинскогъ у помоћь, ерь сe дoнде већь распра съ Французи была окончала; но нису опетъ ништа предузимали, већь су се само задоволявали съ претньомъ и своимъ, као военымъ, премештанѣмъ. Они даду 30 кораба у Босны и Врбасу начинити, и почну претити, да ће поредъ Саве на суво изаћи, преко Дрине на при мѣста прећи и за четири неделѣ предъ зидовы Бѣоградски быти. Сербльи су све то вѣровали. Сви за оружіе способни притеку; а неспособни приправесе ко бѣганю. Отъ Сперлика и Видина полете войске на Дрину, кое да су на овомъ опредѣленію остале быле, то бы она сраженія, коя су се у тамошньемъ предѣлу догодила, може были сретніе за Серблѣ испала была.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3763 on: January 09, 2022, 12:44:13 pm »

Аvгуста 3. удари Гувернеръ Босанскій, Халимъ Ибраимъ Вистули Паша, санџакъ т. є. военный барякъ, као знакъ свога похода на Дрину, удари га пакъ на полю Калесie кодъ Травника. Капетани и Бегови некрену се ни найманѣ за Везиромъ, кои є 15. Avг. у Соли-Якаръ дошао, и 30. у Травнику, у новой топџиницы саливены топова са собомъ носіо. Но Бошняцы никадъ ни су манѣ волѣ имали къ войны, него сада. Они нису имали правогъ къ Везиру повѣренія; ерь су га за потайногъ Христіанина держали. Они су се бояли отъ нападенія австр. и француски, и ну су се хѣли отъ свои домова далеко отискивати. И зато текъ што се една гомила войника скупи, а друга се опетъ разиђе.
Avг. 15. у вече почну Турцы спрамъ Бaдовинаца брегове Дрине рекогносцірати. Сербльи на ньи изъ топова и пушака живо опале и наредбе учине, што су болѣ были могле противъ прелазка, комъ су се свакій данъ надали. Сербльи су се отъ западнѣ стране толико бояли, да є Церный Ђорђе отъ Зуката войску Сербску, коя є съ ньиме соединѣна была, заискао натрагъ; но овай є ніе послао. Ни самъ Везиръ ніе на какво важно предпріяніе мыслипи могао. Видећи, да му нѣгови подчинѣни къ ратованю волѣ немаю, и да му друга нуждна средства оскудѣваю. Диванъ Турскій, незадоволянъ будући съ поступкомъ Бошняка, заповѣди Везиру, да свима Капетанима и Беговима каже, да є съ Франціомъ и Австріомъ у пріятельству, да ће свакій гайтаномъ казнѣнъ быти, кои бы се iошъ затезао, испунити свою военну дужность. На ово изясненіе Везирово, почну се досадъ противни бывши Капетани и Бегови купити. У почетку Септемврia быо є Босанскій коръ оволико якiй и овако намѣштенъ: у Зворнику є было 4.000 обсаде, као главный квартіръ са топовы. Паша Зворничкій стависе са 4.000 людій кодъ Янѣ. Сали-Паша са 3.000 спрамъ Лешнице. Войска Хассанова, Паше отъ Сребрнице, заедно са Хаџи-Беговомъ, 5.000 яка, стаяше кодъ овогъ мѣста на горньой Дрины. Сулеиман Паша крене се са 4.500 людій къ Новом-Пазару, да заедно са оныма 7-8000 людій, кои бы изъ Албаніе къ нѣму доћи морали, на Крушевацъ удари. Као резерва стаяше войска многи Капетана, 5.000 числомъ, кодъ Тузле. Сва дакле сила Босанска износила є до 25.500 лодій. Она бы за Сербію одвећь опасна была, да є предводительима и войницыма права воля была, штогодь озбильски предузети. Везиръ є истина то прогласіо, да се изъ Сербіе пре вратитни неће, докле Бѣоградъ, Смедерово, и Шабац, не покори; но и сами су се Турцы овымъ нѣговымъ рѣчма подсмѣвали.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 146



« Reply #3764 on: January 09, 2022, 12:52:12 pm »

И заиста за дуго іошъ ніе ништа предузимано было; а и што се послѣ започело, то є са свимъ незнатно было и безъ икакова слѣдства, као што се изъ повѣсти бывши приключения види. Претня, приуготовленіе и движеніе везiрово держало є Серблѣ свагда на опрезу; нит' имъ є допуштало, какво ондѣленіе войске одавде на другу премештати страну. Ньiови войницы стану саде и дезертірати, или, што су се отъ Бошняка поплашили были, или пакъ збогъ други каквы узрока. Ови бѣгунцы отиду у Старый Влахъ и околне предѣле и постану пустахie, кое Милошъ Обреновићъ съ еднымъ отдѣленіемъ военнымъ обколи, тy потуче и разтера; но и самъ смертно ранѣнъ буде.
На восточной страны кренесе съ почеткомъ Аvгуста коръ еданъ Сербскіи отъ 4.000 опетъ на Алексинце и на Нишъ, обколи на ново Баню и отвори себи тако союзъ са Гуртусовцемъ. Већа часть Турака отиде отъ Ниша къ войсцы великогъ Везира; а они, кои су заостали, ни су толико крѣпости имали, да бы штогодъ по себи предузети могли. На южномъ Тимоку стаяше Зукато са 5.000 людій кодъ Прахове. Рускій оберстеръ Звилиневъ обколи са 1.200 Руса и Сербаля Кладову. Спрамъ Брегове, гди су се Турцы яко были обкопали, спаяло є 3.000 Руса и Сербаля, подъ Командомъ Opурка и Чарапића. Миленко се разболи и отиде у Поречь. Неготинъ обколи едно Сербско отдѣленіе. Велько є чувао путъ преко Гургусовца поредъ Тимока са свои 2.000 людій, и излетао є, као и Козацы Оберстера Никића, кадкадь у Бугарску, да бы штогодь заробити могао.
Avг. 22. нападне полковникъ Opуркъ на обкопе кодъ Брегове; но узбіенъ буде и отъ Турака живо гонѣнъ. - Сербльи при овому сраженію изгубе свогъ славногъ вожда Чарапића. Побѣда пакъ, кою є Каменской кодъ Вашине 26. Avг. добыо, гди є Гушанац–Али-халикъ Паша , заклетый непріятель Сербскій, погинуо, даде и онымъ предпрiятiяма, кое су Руси и Сербльи кодъ дольнѣгъ Тимока предузимали, са свимъ больій успѣхъ. Септ. 1. освои полковникъ Звилиневъ шанцеве, кои су предъ Кладовомъ кодъ Пунтѣ, на развалинама моста Траянскогъ начинили были; и 3. Септ. предасе обсада, да бы само безбѣдно отићи могла. Коммандантъ пакъ отъ Оршаве, чуюћи, да се Кладова предала, заповѣди, да се обкопи кодъ Текia поруше, да се топови у градъ увуку и цѣло мѣсто попали. Реџеб-Ага побоисе, да се не бы нападеніе какво на твердиню Елисаветъ учинило, и зато даде све поправити и спремити за крѣпку обрану. Оршавска обрана состояла се само у 600 людій. Сви су Христіани изъ града у Банатъ премештени были; 17. Септ. изиђу Сербльи кодъ Текie; но таки се на трагъ повуку.
Logged
Pages:  1 ... 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 [251] 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.037 seconds with 22 queries.