PALUBA
April 19, 2024, 01:34:33 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 [252] 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 733304 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3765 on: January 10, 2022, 09:46:58 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Österreichische Militärische Zeitschrift, 1821 (14).jpg (293.29 KB, 998x896 - viewed 1 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3766 on: January 10, 2022, 09:47:49 am »

У почетку Септ. кренесе Зукато са 4.000 преко Гургусовца управъ къ Баньи, да се ту са сербскомъ главномъ войскомъ соедини. У то исто време приспѣ и 15.000 Турака изъ Албаніе поредъ Ибра до Крушевца. Они ову, твердиню на юришь освое, попале многа села, и много хиляда жителя отвуку у робство. Сербльи, на мѣсто, што бы оваковомъ поступку живо противустали, повукусе отъ Делигpaдa къ Ражню и Ћупрій. - Зукато се сь ньима соедини 13. Септ. и таки сутра данъ нападне на непріятеля кодъ Делиграда намествившасе. Османи су се храбро держали; но кадъ полковникъ Никићь са свои Козацы ньима иза леђа заиђе, побѣгну сви у Крушеваць. Паша еданъ Арнаутскій са 900 людiй и 200 Турака падну у робство и отъ Сербаля сви се потуку. Руси и Сербльи изгубе томъ приликомъ 1.500 пешака и 900 коня. Септ. 15. поступи Зукашо далѣ до Крушевца; гди се и тай данъ и слѣдующій живо борило. Послѣ дугогъ противоборнія обузме све Турке неописанный страхъ; ерь имъ се лажный гласъ донесе, да имъ Руска войска иза леђа иде. Безъ свакога реда разбѣгнусе сада сви по Албанезки планина, и оставе побѣдителю 11 топова, муніцію свакогъ рода и цѣлу свою бoгaжію. Турцы тій дана изгубе 2.000; Руси пакъ и Сербльи 1.000 людій.
И на нижемъ Тимоку догодесе знатна приключенія. Сераскѣръ Рушидъ, послѣ несретне битке кодъ Батине, побринесе за Видинъ, и науми Русе отъ ове твердинѣ и отъ Тимока отвући. Укрѣплѣнъ съ едномъ частію градске обсаде, удари онъ са свои 15.000 людій на Генерала Орурка у обкопы, кое е овай спрамъ Брегове на лѣвомъ брегу Тимока начиніо быо. Чрезъ цѣлый данъ ударали су Турцы нѣколико пута на юришъ. Руси и Сербльи, числомъ не выше, већь 4.000, отбію сва нападенія, и предъ вече изтрче изъ свои обкопа и нападну са стране и иза леђа на неприятеля тако, да Сераскѣръ принужденъ буде повратитисе до Брегове. Мало затымъ позванъ буде Рушидъ са већомъ частію свое войске къ османскомъ главномъ воинству кодъ Шіумле; друга пакъ часть отиде у Видинъ; а нѣшто остане, да чува твердиню Брегове. Оруркъ се овдѣ постави и почне по десномъ брегу Тимока нападенія мала чинити. Heгoтинъ, не могући се выше надати ослобожденію, пpeдa ce 26. Септ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3767 on: January 10, 2022, 09:58:21 am »

Отгнавши изъ Албаніе продревше Турке, ступе Руси са Сербльима заедно чакъ до Ниша и зададу Турцыма своимъ военнымъ движеніемъ великій страхъ збогъ Бугарске. Окт. 6. освои Генералъ Сась твердиню Брегове на юришъ; тy 1.500 Турака буде изсѣчено, 100 зароблѣно, и освоено три топа и 7. баряка. - Босанскій нѣкіи знатный Турчинъ, кои е са Австр. Консулата Толмачемъ нѣке имао конференціе у Бѣограду, обяви 28. Септ. надаюћисе, со тымъ Серблѣ благосклонитie yчинити: да ће везіръ на скоро са 30.000 людій на Сербію напасти. Ова рѣчь, подкрѣплѣна iошъ съ други знацы, учини, те се нѣколико военны отдѣленія отъ Мораве на Дрину пошлю, куда и полковникъ Никићь са 500 козака отиде. Повторителне и строге заповѣсти пробуде везира Босанскогъ изъ свогъ нерадѣнія. У три колоне пређе онъ око половине Окт. кодъ Зворника, Лознице и Црне баре преко Дрине, нигди неискусивши каква знатногъ противуборенія. Будући да су Сербльи сву свою силу на дольной скупили Дрины; то е первой колоны лако было до Валѣва продрети. Савъ тай предѣлъ опустоше, двадесетъ села попале и жителѣ къ бѣгству принуде Турцы; друга колона обколи Серблѣ у ньiовы обкопы кодъ Лознице, и всуе се потруди, юришомъ є oтети. Кодъ Црне баре удари босанска главна сила на главну Сербску войску, коя се, избѣгаваюћи отважно сраженіе, повуче до свои укрѣплѣнія. А кадъ то добые, удари по наредби Полковника Никића 20. Окт. на Турке. Церный Ђорђе удари са Лукомъ Лазаревићемъ на трећу колону кодъ Церне баре и принуде є опетъ прећи натрагъ преко Дрине. Никићь нападне на другу турску колону кодъ Лознице, разбie iой центрумъ са сербски коняницы и свои козацы и бацы є на другій брегъ рѣке; Турцы при овомъ случаю изгубе 2.800 людій, но ни едногъ топа. Измеђь убіены быо є и Паша отъ Сребрнице са многи капетаны. Полковникъ Никићь, козачкій Ритмайстеръ Мутапъ, и коммандантъ Лука Лазаревићь и iошъ многи други предводительи буду ранѣни. Руси и Сербльи изгубе са свимъ 800 людій кое убieны, кое смертно ранѣны. Она пакъ Турска колона, коя є до Валѣва была продрела, вратисе напрагъ, бoeћи се, да iой се союзъ непресѣче.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3768 on: January 10, 2022, 10:18:29 am »

Међу тымъ, докъ су се Сербльи и Турцы око дольне Дрине на десномъ брегу борили, пређе Бимбаша Петръ Молеръ, кои є на горньой Дрины съ многима военныма отдѣленiяма заповѣдао, по наредбы Полковника Никића 17. Окт. кодъ Сикирић - Скеле, выше Зворника, на лѣвый брегъ Дрине, попали многа села, убіе у сретномъ сраженію Пашу Видовића и многе Бошняке ухвати и у робство отведе. Чрезъ то се Бошняцы за свою домовину и притяжаніе забрину и Сербльима саде много отлакшаю; ерь текъ што Турцы на лѣвый брегъ Дрине пређу, разиђусе хилядама своiой кући, ни найманѣ не марећи за везірове заповѣсти, тако, да є овай на скоро око себе видіо само незнатно число спахія. Малый овай успѣхъ отъ тако знатногъ воинства тражити валя и у персоны самогъ везіра, и у нехотѣнію воинства и у обстоятелствама нѣкима; будући да нити є имало пушчаногъ кременя и патрона, нити обуће, ни ране колико є потребно было. Оставлѣнъ отъ свогъ воинства, договарао се везиръ съ КараЂорђемъ о примирію преко зиме, кое се заиста съ почетка Ноемврiа и уговори. По брегови Дрине съ обе стране поставе се само слабе страже. Са Сербске стране заповѣдао є съ кордоном Бимбаша Haxie Ядра, Антоніе. Учинивши тако примирiе на Дрины, премѣсти Карађорђе већу часть свое войске къ Алексинцы. Но међу тымъ почелосе већь не само о примирію, већь и правомъ миру радити изъ Руса и Турака; ерь су ови све готово твердинѣ на Дунаву были изгубили и къ миру се склонити указивали. Генералъ Зукато, кои є комманду кодъ Алексинаца имао, извѣсти о томъ Карађорђу, и рекне му, да ону войску, коя є къ Нишу пошла, заустави, али да є не разпушта; а самъ да у Прахову дође, гди є збогъ условія мира отъ потребе быо. Церный Ђорђе разположи съ воискомъ по жельи Зукатовой, узме 2.000 коняника собомъ до Тополе, да га, ако бы отъ потребе было, до Прахове одпрате.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3769 on: January 10, 2022, 10:20:38 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Österreichische Militärische Zeitschrift, 1821 (15).jpg (297.02 KB, 996x859 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3770 on: January 10, 2022, 10:41:27 am »

Непріятельства се ове године окончаю са еднымъ предпріятіемъ видинске обране противъ Брегове, при комъ су многи Руси и Сербльи, не бывши предосторожни, у робство запали. У то исто време заключи Сенатъ, да се Русіи за учинѣну чрезъ цѣлу годину знантну помоћь благодари, и да се иште, да у Сербіи свагда нѣшто Руске войске буде, хотя да є противъ овогъ послѣднѣгъ Церный Ђорђе много говорio. Надаюћисе, да ће се ово отъ Русie пріимити, буду не само све касарне у Бѣограду, већь и у самомъ горнѣмъ граду обиіталище Пашино и нѣговь Харемъ на то опредѣленъ, да се Руско воинство ту намѣсти. Око половине Ноемвр. отиду Депутирти у Букарештъ, да и благодарность и прошеніе свогъ Сената Рускомъ коммандуюћемъ Генералу предложе. Генералъ Зукато, кои є многе заслуге о Сербіи имао, умре у то исто доба. Генералъ Сасъ пріими команду надъ Рускимъ коромъ, кои є при концу Ноемвр. у великой и малой Валахiи зимовати имао. У Сербіи остану само козацы Полковника Никића кодъ Валѣва. Дек. 23. приспѣ Татаръ у Бѣоградъ и донесе гласъ, да є примиріе заключено; осимъ тога обяви іошъ и нѣка предложения ради помиренія. Истина да се везіръ Босанскій на ново справляо; но на скоро добые и онъ гласъ о заключеному примирію; и тако се мало отдaнути могло.
Ове су године Руси главну ролу у военнымъ дѣлама предузели и со тымъ Серблѣ избавили, кои бы пропали были, да є на ньи саме, као прошавше године, сва турска сила ударити могла. Руси су многе градове на Дунаву освоили, и многе корысти задобыли; али, они ни су оно получили, што бы стварь са свимъ пресудипи могло; они ни су могли старогъ Юсуфа изъ свогъ безбѣдногъ стана кодъ Шіумле изтерати, нити свое баряке заедно са Сербскима на бедеми Адріанопольски соединити. Сербльи су опетъ свое границе съ восточне стране до Тимока, а съ южне до преко Новогъ - Пазара протегли. Въ прочемъ ньiова є крѣпость саранѣна была у шанцевы Делиградски. Они су стаяли, ослоняюћи се на Русію, и чувствуюћи, да имъ є туђа помоћь необходимо нуждна.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3771 on: January 10, 2022, 12:48:55 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Егор Гаврилович Цукато.jpg (272.11 KB, 678x844 - viewed 1 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3772 on: January 11, 2022, 11:33:42 am »

Приключенія у Сербіи 1810 - 1811. Съ несрећомъ є свагда опасность, а ова iоштъ слогу содержава. Разрѣшавaти обычествуе оно топервъ магновеніе, у комъ се причине претерплѣне непогоде разсуждаваю, кадъ една страна другой кривицу приписуе, и кадъ свакій у томъ погрѣшку налази, што су оть нѣговогъ намѣренія оступили.
Кара Гьоргье є гледао, да на нѣму ништа за време траюће войне неоскудѣва; ал' му се опетъ гдѣшто за кривицу присудити могло. Нѣговомъ се оклеваню причислявало што никаква знатнія русска помоћь у землю дошла ніе; Милоевъ є поступакъ найнесретньія слѣдства имао. Као што се годь Кара Гьоргьева власть изъ нѣговы побѣда рађала, тако є она и чрезъ нѣгове ущербе падала. Садъ су се нѣгови соперницы, Господари, смѣліе подизали.
Найпре Iаковъ Ненадовићь. Онъ є ioштъ у стану кодъ Лознице, како су Турцы уступили, запитао: ко ће у будуще ове границе бранити? Онай истый, отговори Кара Гьоргье, кой є и досадъ! Не, дода Іаковъ - ербо є то самомъ нѣму наложено было – выше треба да они то кушаю, кои иностранну силу отбацую, и нама непiрiятеля на вратъ товаре. Онъ є войску свою скупіо, и предпоставіо имъ є свогъ сестрића Проту: и погледайте, повиче онъ, овогъ самь послао, и онъ вамъ є милостивогъ цара нашао. Ал' Младенъ и Милое презыру защитителя, и хоће да су сами цареви и кралѣви? То iоштъ изостане, но Iаковъ є осећао, да є садъ силніi него икада, и нie xoтѣo тaй срећанъ часъ пропустити.
У скупштины, Собору Нове године 1810. укаже се онъ съ већимъ числомъ момака, него и тко другій, око 600 люди. Ови су по сокацы викали: мы хоћемо цара! Онъ є у собранiяма нападао Младена. Кара Гьоргье є говорio: ако є Младен, злоучинio сѣди ты у будуще на нѣгово мѣсто, па учини болѣ. Вы други желите цара, е добро и я га желимъ. И тако є Iаковъ са своимъ намѣреніяма продерао. Милое є већь у Ocтружницу прогнанъ быо. А Младень є морао нѣко време уступити.
Iаковъ постане Презідентъ у Сенату; и подъ извѣтомъ, да се многіи тако служительи плаћати немогу, уклони све совѣтнике, кои му се нису допадали. Отсадъ му се чинило, да съ Кара Гьоргьемъ власть дѣлити мора. Съ нѣговымъ є втеченіемъ посолству отређено, да помоћь тражи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3773 on: January 11, 2022, 11:35:42 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Österreichische Militärische Zeitschrift, 1821 (16).jpg (286.37 KB, 994x860 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3774 on: January 11, 2022, 11:40:07 am »

Другима се ова промѣна ніе угодна чинила. Миленко бы морао сочленъ тогъ посолства были; но кадъ є y Поречъ дошао, судіо є онъ, да є то доста, да свогь Секретара съ ньима пошлѣ, а онъ є верховномъ вожду свою покорность отказао, и свое нахіе на буну подигао. У Поречу нађе се кодъ нѣга и Велько. У Соборъ су о насиліяма и разлічнымъ преступленiяма овогъ Айдука тако силне тужбе стигле, да су га у нѣку кулу затворити хотѣли. Онъ є скупіо свое момке, и овако имъ говорio. Кадъ самъ овамо дошао, мысліо самы да ће ме питати: колико самь рана добыо, колико самь храбры другова изгубіо, колико є коня подамномъ пало? Но мене питаю: колико самь дѣвица полюбіо? Дайте да отлазимо отавде. Садъ онъ бяше Миленку наймиліи добро дошао друже. Они су на по чекали, шта ће Петаръ Добринацъ у руссійскомъ стану издѣйствовати.
Петаръ є нѣкій особенный путъ предузео. Кадъ се за полномощника сербскогъ народа изда, кои му є наложіо, да за повратакъ Родофініка съ нѣкимъ помагателнымъ трупама моли, ява онъ и Сербльима: да се oтъ ньи никаквой подпори надати немаю ако се верховный вождъ и Сенатъ неизмѣне. Онъ ніе ни онда отъ свои планова отустао, кадъ є и ньiово посланичество дошло. Онъ є ньioвoгъ поглавцу, Милана Рудничкогъ умѣо увѣрити, да Кара Гьоргье за са свимъ неограниченномъ властiю тежи, и отъ овогъ согласiе къ подметнутомъ полномощію получиши, кое є онъ са своимъ приверженныма за себе сочиніо.
Кара Гьоргье є кое како подносio, кадъ се о ограниченію нѣгове власти, и уклоненію нѣговы прiятеля изъ Сената радило; но ели могао садъ спокойно сматрати, кадъ су нѣговіи непріятельи нѣга сметнути намѣрили? То є безъ сумнѣ велика опасность была. Нѣкій су уговарали съ Турцыма, нѣкіи су мыслили предати се Француской. Цѣла се готово земля распасти хотѣла. Кара Гьоргьеви у томъ поступцы нису были неспособни.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3775 on: January 11, 2022, 11:44:37 am »

Кадъ є онъ Секретара Юговића съ опредѣленымъ подчиненія предложенiяма у Аустрію послао, кое є ова власть никадъ наравно отъ свое лiнie неотступаюћи, отбацыла, опетъ є показао, да є отважанъ, све найпре покушати, нежели своимъ соперницыма уступити. Садъ є нашао едногъ поне мужа, Руссійскогъ Архімандріта Філіпповића , кои є новогъ Руссіискогъ полководца, Каменскогъ, о правомъ станю вещій извѣстіо, и себи самъ у томъ за нѣко време Миланову подпору придобио. Онъ є сотымъ то издѣйствовао, да є Каменскій у нѣкой Прокламаціи, коя є Мая мѣсеца 1810. лѣта изитла, Серблѣ не само браћу Русса, едногъ стабла и вѣроисповѣданія отрасли назвао, и ньима помоћь обѣщао, него є и верховно предводителство Кара Гьоргьа ясно опоменуо, и то башъ со тымъ потвердіо. Таковомъ отъ Руссiе признатомъ верховодству нису се они противити могли, кои су се приверженіемъ той власти подићи желили; они нису никакву распру почети могли, кадъ є та власть збогъ войне ньioвo coгласiе потребовала, и ньи управо на слогу опоминяла. Они истина нису мыслили отъ свои предпріятія отустати, но кадъ су у пролеће нову волю добыли, радіе съ Турцыма, нежели изъ међу себе тући се почну, и кадъ є већь и Миленко видіо, да му є новаца нестало, отложе они свою кавгу изкавджии, и лате се оружія прошивъ Мозліма.
Садъ се ратъ по паланкама у Крайни, при обкопима не далеко отъ упока oбaдве Мораве и по прибрежіяма Дрине водіо. Найболѣ трупе, 4.500 пешака, 1.500 коняника, све одабрани люди, съ коима су, Руссима у содружеству съ ньима борећи се, добро поняшie o Сербльима издати хотѣли. Рѣшеніе є на другой страни лежало. Куршідъ Паша продере отъ Ниша съ нѣкомъ войскомъ о коiой Кара Гьоргье каже, да iи є на брою заиста и поуздано до 30.000 людій. Толикима на полю противостати, Сербльи су далеко слабіи были. Ни обкопи ньiови нису Пашу задержали могли. Куршiдъ пусти нѣко мало отдѣленіе на Делиградъ; а онъ са главномъ своiомъ силомъ прође, узме Крушевацъ и Iассику, и почне землю плѣнити. То є башъ найопасніе было штo є радити могао. Сербльи изъ оны предѣла, кои су оплѣнени были, нису хотѣли обкопе, кои имъ выше не ползoваше далѣ держати; они су само о томъ мыслили, да свое жене и дѣцу сохране, и разишли се дома. Кадъ се Крушевчани и Левачани разтркаше, кадъ є Крагоеваць у опасности быо, и жительи ове наxie, кои су Делиградъ бранили такоћеръ къ кући наумили, падне Кара Гьоргье у найживлѣ попеченіе. Имамо писмо, у комъ Петpy Добринцу поручуе: Да или съ народомъ своимъ дође, или Руссе возбуди, да нѣку часть военне свое силе пошлю. Едно кое годь! Незакосно едно, или друго! Шта помаже имати Кладово, ако овдѣ све изгубимо, и опетъ тіако као и лане узиде. Да на друго писмо не чека, већь да се таки съ мѣста крене и дань и ноћь овамо нагли. Цѣло є наше бытie на коцки.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3776 on: January 12, 2022, 09:26:00 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Österreichische Militärische Zeitschrift, 1821 (17).jpg (296.34 KB, 954x826 - viewed 1 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3777 on: January 12, 2022, 09:26:51 am »

На то ніе Зукато оклевао 3.000 Русса кодъ полковникомъ Opуркомъ утѣсненнымъ у помоћь послати. Ньи є водіо Велько; не далеко отъ Ясике нађу они у горама Серблѣ. Оруркъ iи охрабри, да се у равнице Варваріна спусте; а то є Куршiдъ Паша радо гледао. Свагда сте се, рекне своимъ Турцыма, тужили, да никадъ на Серблѣ у равницы наићи неможете. Погледайте! овдѣ є равница а овдѣ су Сербльи! Добро дакле садъ ће се засвѣдочити, заслужуете ли вы, да царскій лебацъ едете. Пакъ сад Руссе и Серблѣ нападне. Ал' се опетъ Русскій каррее непоколебимъ покаже; подъ нѣговымъ защищеніемъ и иначе на брдо наслонѣни, учинише Сербльи тако срећна нападенія да су 7 баpяка оплѣнили. У вече буде Куршiдъ принужденъ обкопъ подићи.
И тако су се овдѣ непріятелю на супротъ держали. Разбѣгнутъ се народъ опетъ скупи; но iоштъ ніе са свимъ безопасно было. Турака є око 40.000 людій преко Дрине прешло. Кара Гьоргье изясни се, да нiе накадъ теже утѣсненіе осећао; онъ особито замоли, да му Руссе iоштъ за еданъ поне мѣсецъ кодъ себе оставе. Отъ Петра заиште нову помоћь, едно магновеніе раніе, рекне онъ, да бы и за едно магновеніе преко Дрине послати могао. Кадъ су Турцы тамо нѣко време землю плѣнили, нападну на Лозницу; они су дванайстъ дана изъ топова и бомба на ню пуцали и тежко бы се Антоній Богићевићь, колико є храбаръ быо, дуго іоштъ держати могао.
Велика є то срећа была, што є Куршiдъ, кадъ є iоштъ еданъ путъ срећу на свободномъ полю покушао, и опетъ се суетно у свомъ обкопу одержати постарао, неволянъ постао, и натрагъ се къ Нишу вратio.
Незакосно са свимъ людствомъ, кое ніе у овымъ предѣлима необходимо нуждно было, съ народомъ отъ Крагоевца, Смедерева , Гроцке и Бѣограда, и съ нѣколико Козака, подигне се Кара Гьоргье, да Лозницу освободи. Отъ Шабца дође Лука Лазаревићь, а отъ Валѣва Iаковъ Ненадовићь. Ноћу 5. Октомврія укажу се сви скупа полъ сата далеко предъ непріятельскимъ станомъ, и подигну шанаць. Турцы су довольно храбри были, да сутра данъ сами битку започну, ал' iи на скоро изъ свію ньiовы положенiя испредъ вароши къ већимъ шанцовима на Дрины отераю, и твердо се предъ ньима, тогъ истогъ вечера Сербльи укрѣпе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3778 on: January 12, 2022, 09:27:35 am »

Другій дань дође се до рѣшителнoгъ сраженія. Найпре се нападну съ топовима, и маломъ оружія ватромъ  послѣ се укобе. 'Ніе было другояче, вели Кара Гьоргье; помѣшалисмо се изъ међу себе, и два сата дуго съ мачеви били; многе смо Турке побили, многе Турске главе изсѣкли; ньи є трипупъ выше погублѣно, него што є нашій; већегъ сраженія ніе никадъ было. Мы смо одержали побѣду.'
Турцы су заиста тако много претерпили, да су већь очаяли, iоштъ што годь ове године дѣйствовати, и вратили се преко Дрине натрагъ. Кара Гьоргье є већь и рѣку прешао, и за ньима ишао. Али другій дань дођу посланицы отъ Паше, кои су то согласiе предложили, да се ни съ eднe ни съ друге стране преко Дрине не пређе; и при томъ остане.
Кадъ се онда обазрѣло, срећна є учинѣна война. Оруркъ є, кадъ є къ Сербльима ишао, Баню, коя є iоштъ отъ прошасте године у Турскимъ рукама была, а кадъ се вратіо, Гургушевац, отузео; Кладово є пало. Сва ова мѣста предали су Русси сербскимъ обсажденiяма. А чрезъ то є Сербія у свомъ окружію выше добыла, него што є имала отдавно. Она є садъ цѣло прибрежiе Дунава окружавала отъ утока Тімока до острова Пореча. Неможе се отрећи, да су понайвыше руссіискомъ помоћу тако далеко дошли.
Текъ што су они толико времена имали, да примѣте, до чега су непосредственно войномъ и сраженіемъ праћени дошли, опеты се на ново внутренна раздвоенiя живо укажу.
Повторително незадовольни, што су се Младенъ и Юговићь противы свію противны преправления опетъ у пређашню свою влась поставили, заключе Господари, да будущегъ Собора рѣшително што покушаю. У главномъ се квартіру Зуката Миленко, Петарь, Миланъ, кодъ Лознице Іаковъ Ненадовићь и нѣгови послѣдовательи соберу. Ту су се међу собомъ совѣтовали, Ньiово є намѣреніе, као и иначе было, Кара Гьоргьа толико утѣснити, да га скинути, а Младена и Юговића за свагда удалити узмогу. Они су себи воображавали, да ће едну Руссіиску Регіменту упопребити моћи, и Милану є наложено, да онъ моли, да имъ се она пошлѣ. Овымъ бы се начиномъ на свакій случай и Кара Гьоргье, кой є и отъ свое стране мысліо, да нie Руссима наймилій, подъ уздомь, као и нѣгови соперницы, держао. После су се надали, да ће они своимъ старымъ уваженіемъ са своимъ момцыма, своимъ союженіяма у Бѣограду, и найпослѣ и со тымъ, што ће се незадоволянъ съ Младеномъ народъ подићи, досита снажни быти, да тай дерзакъ ударъ учине. Ньioвa бы предпріятія може быти опаснія была, да су iи сакрыти умѣли.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3779 on: January 12, 2022, 09:44:38 am »

Еданъ данъ посѣти Кара Гьоргье Луку Лазаревића, кои є iоштъ у своiой колибы лежао, да рану, у жаркомъ ономъ дану предъ турскимъ обкопима добіенну залѣчи. Полакъ у шали рекне Кара Гьоргье. 'Тако нека свакомъ буде, кои неће да право ради.' Лука се тергне. Онъ є быо у споразумѣнію, и мысліо є твердо, да є све већь открывенно. Было то зато, што га є стара къ свомъ Вожду приверженность возбудила, или што се осимъ свега срамоте бояо, ако бы се то неудесило  - еръ є быо честолюбивъ - или друго што, доста є тога, да є онъ открыо, колико є знао. На кратко за тымъ дође Лазаръ Войновићь, Милановъ тайный писарь, у станъ. Кара Гьоргье є све употребio, да само нѣга задобie; онъ нѣга се iоштъ обстоятелнie, и сигурніе извѣсти.
Све се на будущій Соборъ отложи. Кара Гьоргье се потайно преправляо, не само зато, да свои неприятеля намѣренія осуети, већь да себи нову, и управо ону власть прибави, отъ кое су се други страшили.
Къ том' су му сами противницы способъ подали. Неприспѣвшіи благовременно, Миленко и Петаръ зато, што су пришествie Руссійске Регiменте дочекати хотѣли; и Iаковъ зато, што се безъ обадва своя друга указати ніе желіо, даду верховномъ вожду времена, да онъ надъ малымъ войводама, кои су садъ сами готово присутствовали, свое много претежніе достоинство покаже, со тымъ выше, што є онъ свою ползу съ ньiовомъ союзити умѣо.
На собору - новогъ лѣта 1811 - продре Кара Гьоргье са два заключенія, коя су цѣло состояніе землѣ промѣнила. Перво є было, да войводе у будуще не отъ већи Господара, већь непосредственно отъ верховногъ вожда, и отъ Сената зависе. Ново є готово са свымъ земледѣленіе предузето. Наxie, койма є досадъ Миленко преко Булюкбаша управляо, буду између осамь войвода подѣлене. Милошъ, кой є у име Милана, двѣ нахie Рудничку и Пожечку имао, изгуби едну са свымъ, а отъ друге двѣ третинѣ. Войводе, као Антоніе Богићевићь, Милошъ Поцерац и Cтoянъ Чупићь, кои су досадъ отъ Iакова или Луке завысили, постану отсадъ самостални. Садъ се може судити, да є ово свима управительима подчинѣногъ реда повольно было, и да су и они власть верховногъ вожда, коіомъ су толико умилостивлѣни, отъ свое стране признали и одобрили. Непосредственно со тымъ было є и друго заключеніе скопчано, кое се конечногъ измѣненія Сената касало. Садъ се судейске и політіческе дужности подѣле. За оне є изъ манѣ важній Совѣтника верховный судь изображень; а ове су се морале найважніймъ мужевима у форми Miністеріума вовѣрити. Да се они попечительи, еданъ войне, другій правице, трећій внѣшны, и тако далѣ, духовны дѣла, внутренности, фінанціе назову. Намѣреніе є было, покрай Младена, кнеза Сvме Марковића, и Досіөea Обрадовића, подданны приверженика Кара Гьeоргьевы, и Іакова, Миленка, Петра у томъ Міністеріуму забавити. Чрезь перво су заключеніе отъ свои нахія отлучени, а чрезъ друго имъ є ново мѣсто изванъ стары ньiовы отношенія изнађено; ал' таково мѣсто, кое имъ є, будући да є главна стварь, міністеріумъ войне, већь у Младенове руке вручена, само мало дѣятелности подавало. Ако бы се они на то склонили, то є онда Кара Гьоргье успѣо. Али є и за противный случай, ако се не бы приволѣли, већь постарано; у Собору є тай законъ учинѣнъ, да се збогъ противности oвымъ законыма заточеніе издѣйствуе. Кадъ се све то заключи, наложи верховный владѣтель, да се сви Войводе закуну, да ће се нѣму, а никомъ другомъ повиновати: после се сви на нѣгову заповѣсть разтаве, и свакій отиде у свою нахію.
Logged
Pages:  1 ... 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 [252] 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 22 queries.