PALUBA
March 29, 2024, 02:31:19 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 [263] 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722917 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #3930 on: February 18, 2022, 10:45:16 am »

Ово их овлико буде из ове стране у Србији подписано, пак опреме писмо исто у Њемачку Проти ваљевском и Петру Молеру, да се и они тамо неколицина подпишу на исто, па да га опреме право у Русију самоме цару, а по нарочноме посланцу, и то по студеничком архимандриту Мелентију; а ево који су се и тамо подписали на исто:
Марко Н.... кнез нах. краг.
Матеј Ненадовић прото и војв. ваљев.
Петар Молер војв. соколски.
Стојан Чупић, војв. шабачки.
Максим Крстић војв. зворнич.
Овако су дакле то писмо пописали, и тако послали га по истоме, који до у Сибињ дошавши, сретне тајно-посланога из Беча министром руским, чрез архимандрита Спиридона Филиповића, (а и предупредно од Недобе тога опоменутим) бившега у Београду капетана варошкога по имену Косту Игњатијевића (послије и собом прозванога Немањића), да Србима главнима, како у Србији оставшима, тако и у Банату и у Сријему још се находећима, објави такођер испод руке a од његове стране, да сам цар руски собом долази у Беч, и да ће тамо сви остали цари скупити се на особити и свеобшти договор, него да и Срби сложно и потајно а од имена свега народа начине челобитну једну, и да му је у Беч пошљу и предаду по некоме одабрану Србину, а да ће и он са своје стране и чрез своје пријатеље то исто чинити, и молити цара покровитеља Србије, да је утјеши и заступи, и да јој барем турско поданство облакша, ако је немогне одмах возстановити, како је и била, и како је то цар собом Богу и вожду самоме умјесто свијех, писмом својеручним обећао, које ће вожд бит' и сачувао како своје очи. - Ово је особито сретно било за тај посао и посланство, што су се иста двојица случајно сусрела и споразумјела, те одмах кап. Коста отиде својим путем и послом у Влашку, али арх. Мелентије отале окрене пут Беча, и туђер сврши свој пос'о, кaкoнo му је препоручено било; осим тога он још и од своје стране пише и замоли министра Голицина и Салтикова и друге неке себи одприје познате велможе руске, да му помогу цара благодјеја и покровитеља умолити да неизостави благодатно призрјеније имати к Србији у њеним садашњим најкрајњим обстојатељствама, кад и сву Европу он исти тако царски и отечески пригледа и заступа, те и саме враге своје Французе. И ово зар узалуд небуде, али још ништа невозпосљедује, нити се какво рјешеније о Србије стању и побољшање у чему опажати почне. Тек на оно је вторично прошеније ваљевском проти Матеју у земунcкoмe котромaнцу од некијех само а чрез истога Милоша Обреновића препоручено још велика надежда полагана, с тим то виша, што но је, када су на скуп у Београд први пут исто прољеће сви нахијски кнезови од Сулејман-паше позвани били, да ту порез разрежу; Милош исти упутио првим тога истога пута, куда но је и овим; и ако је ово сада устмени налог био, ама је и свепуномоћни.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #3931 on: February 18, 2022, 10:51:59 am »

Него како се је ово прво штошта и којешта додало, заслужује овди описано бити: и ево како ти је Србине: Турци су ради били, да им отуда из Њемачке сви Срби поизпрелазе, како су и неке старјешине учиниле, пак су за то слали на састанак кадкојега од својих кнезова, да им ослађују амошње своје под Турцима стање и живљење, и да их неки некога поиспремамљују у Турке, па што им буде; евако ти је и Милош овда с првим налогом и препоруком прелазио, и без никаква зазора турскога свршити могао свој потајни а опоменути посао саставши се и разговоривши с ким је хотио и волио тада. Но како то сво љето никаква отуда на прошеније исто рјешенија небуде, и амо се под јесен Х. Проданова буна учини и опета утиша се одмах без икаквога успјеха, него и Турци почну млого више и свудијен и над сваким Србом без разлога и без узрока свирјепствовати гонећи сад за све досадашње јавну пизму, а крајњу освету чинећи. Тако исти Милош опета под опоменутим видом мало по утишању Хаџи-Проданове буне из Београда, те узевши од везира допуштење и од Ћехаjа-паше наметнутог једнога Турчина за мотритеља и чувара, пријеђе у Земун на састанак к Проти и Молеру, те да им дода испод руке ново на проту Матију полномоштије од 15a Августа 1814а год, с истијex a и још некијех другијех подписима, што су и оно првашње прошеније подписали, па осим тога и (карту бјанку) празан лист чисте артије с печатима и подписима свијех тадашњијех дванест кнезова нахискиjех, да им опомене употребити својевољно и слободно, и да прото Ненадовић иде у Русију исту час прије, па да напише тамо шта зна и како ваља, те да и архимандрита Мелентија тако подкријепи, а да прије и боље што израде. Копијом истоветно се оно полномоштије овди навести неизоставља, а поради самога пунијега објасненија, која се у некоме од 1815е године започетоме протоколу србском налази а с овим предувједом:

15a Августа 1814 године отправљен је из Земуна с полномоштијем господин ваљевски протопрезвитер Матеј Ненадовић в росйскују державу; но по нахожденији росйскаго государja в Вијење и он Ненадович возвратилсја тоже в Вијену.'
    Полномоштије.
с којим ми нижеподписани у име цјелаго народа сербскаго крјепост дајемо господину Матеји Ненадовићу протопрезвитеру ваљевскому, да он писмено прошенија наша представљати может, гдје потребно будет, и устмено она распрострањати, и сочињати и друга писмена изјавленија и доложенија гдје би надлежало у име нас и цјелаго народа сербскаго, и та сам достављати коме треба, да может полномоштно. Едним словом что он говорити, закључити и подписати будет, то истоје ми нижеподписани у име цјелога народа говоримо, закључујемо, подписујемо и соутверждавамо. На кој конец jего во имја господње, за обштеје сије дјело наше в росискују державу силајући, сије полномоштије нашими имен'ми и печат'ми соутвержденоје јему вручајем.

   Исти редом подписани.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #3932 on: February 18, 2022, 10:57:18 am »

Овда ти дакле узгред, а и да се боље притрпа и надкраје своје тајно препоручење, те и осим обично-турскога налога звати амо којекога на предају, појави Милош Ћехаји везира да је рад и коју муштерију за нешто стоке наћи у Земуну, а већ је преко пријатеља некојег и то преко Мариновића (Чику), уговорено и поручено било, да Прото и Молер дођу на састанак, и урочен је дан, и они дођу ту, и Нијемци им учине на руку, да се ту насамо и потајно разговоре, и да што воле додаду један другоме, а онај чувар Милошев, Турчин, буде заваран и замамљен; али се осјети да Милоша некуда и порад нешта особитијега нестаде, те се разгоропади, и шћеде силом да прође мимо Латова, да га иде тражити по котроманцу, који му не дадне, и којега Туркешања крупна и силна докопа за прси, па о палисаде га тресне, те Латову крв удари на нос и на уста, и стража солдатска морадне прискочити, те се Турчину панганети у прси опру, и тако ухапси га док пријави за његов изумак генералу Червенки, који га шћаше ончас у прaнге оковати, пак с толмачом на суд везиру послати, гди би барем из политике пограничне морао Турчин осуђен бити, и турски наказан, т. ј. ужетом око врата, да га ту од генерала исти Милош неодмоли, бојећи се да би за тога Турчина и он кадатад' погинути морао, ако ни од којега суда, и паше, ал' од пизме и безуздија турскога заиста. Ту се дакле с обојицом онима свему тадашњему стању народа, и о поступању турскоме и везирском са кнезовима и с народом осталијем, понаситно разговоре; суобпштио им је Милош тад и причине све, за што није исти собом устао на оружје против Турака, кад је и Хаџи-Продан почео, међу којима ову им је за најглавнију имао показати, да није знао, би ли то угодно било Русима, и би ли они шћели што помоћи у такоме случају Србима, или би их презрели, ол' и чак по невољи каквој и одмагати почели; а сваки нас како и свијет цијели зна то, да би се Срби сада мало што сами бранити могли, кад су толико страшно разорени, и када их Турци сваки дан једнако још лишавају свега имања, средства, па и понајвише оружја, нити је тога што у народу игди већ остало; пак се и за то али без икакве ползе, него на то већ у своју несрећу и затир узбуњује, и преочајано и безумно безнамјерно и безнадежно праћајући се и упропасти сам себе сав Србије народ, како видите и сами, ако само и то наскоро што још тај весели покровитељ непомогне и неодлакша.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #3933 on: February 18, 2022, 11:10:22 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Јоанис Каподистријас.jpg (152.99 KB, 608x722 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #3934 on: February 18, 2022, 11:19:20 am »

Тако и за тим смисли те окрене Прото, пут Русије одмах смјеста, и кад у Житомиру ал' чује навјерно, да је цар Александер већ пошао у Беч, те отале и Прото час прије у Беч, срести га ту, или опета и одатле за њим да иде до у саму Русију и до пред лице истога; но и ту чувши да навјерно ето га који дан у Беч, причека га ту и представи му што је имао чрез истога Недобу, бившега и ту све још у кругу дипломатическом, него на то чрез Каподистрију изпотајно буде упућен, да се иде молити најприје Ћесару, па и свјема осталима редом, како је већ горе-опоменуто, и што му одговоре сваки, да то Русима докаже, па да они онда према томе знадну се окренути и прифатити за србски пос'о. Овда је Прото нашао и застао ту и у своје дружтво посланско узео Јефту Чотру, који је у истоме с реченим архим. Никшићем дошавши одприје, заостао, кад се је онај вратио у Сријем. Овака пак и овима прилична развлачења и одлагања имао је Прото послије из Беча Молеру јављати, а овај у Србију испод руке и понајвише чрез игумна боговађскога Авакума Милошу и Мутапу и осталима ђекојима на мниму суобитавати утјеху, та на будућу радост и бољину.
О првом прољећу дакле народ на оружје подигавши се позове и принуди Милоша примити врховно началство, који већ и започео бијаше којекако, али још напријед знајући, да се ништа нејма што треба за војени пос'о народу, науми у истоме почетку тога посла пријећи собом и тајно у Њемачку к Молеру, како и учини овога пута, с тим тврдим намјерењем, да Србе зове отуда све и одмах у помоћ народу својему, којем но су а од њих све надежде внушаване и усјејаване; или ако неби шћели они, да му кажу, да и он ту остане ш њима у безопасној страни, јер у народ он сам нејма куда већ враћат' се нит' му може што, нит' има с ким, нит' и чиме помоћи. За џебану и остале потребе, да има новца за сада подоста, увјери Молера давши му ту одмах све што је у то име и пренио, и каже му да за њим (т. ј. новцем) неће стати ни у напријед, а тек да се набавља свeнужно, та највише барут и олово. Осим тога рече му и то, да је ласно из такове завјетрине подпиривати народ, и храбрити га да се диже и брани, од напасти, и него ваља се у њему сад и наћи, те га руководити и помагати му совјетом и примјером: 'Та ја један му сам шта ћу прије, и куда ћу брже, но амо требаш и ти, и други, и трећи, и млозина људи ваљанијех и вјештоумнијех; јер ја нијесам рад никојако да обршим како Карађорђе, или Хаџи-Продан, с народом, пак да се мном и мојим сваким уклиња свијет, и за то волим одмах с почетка свега се посла овога отрести и проћи, па барем да нејмам душом за то дуговати или таочит' се и одговарати Богу и народу.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #3935 on: February 21, 2022, 02:08:57 pm »

Ово израженије срца и душе својске и важне поникне у Молеру мисао, и повод му даде неко условије учинити сад истоме Милошу, а тим то лакше, по Молера памети, да се и самоме њему, како и свакоме учини започето дјело, и да је у свему безбједнији он, како и вели да жели, мање одговора дужан бити народу и Богу, те му предложи ово и овако: 'Да се он, како проглашени па и већ извјестни господар и свеуправитељ народни, мора одмах вратити у Србију и у отечество, и предузето дјело продужавати како се може боље и брже, а ето му је преш'о и добар, храбар и поуздан помоћник Павле Цукић, којега да употреби док и он пријеђе, а он у Њeмачкој се још забавити мора за толико само, док нађе и утврди људе, који ће за новце џебану и све друго што узтреба додавати, и док Проти опише ствар сву како је сад у Србији, и докле се дошло и успјело шта ли највише недостаје, које да он доложи министру рускоме, и да му овда још једном а за свагда опомене и препоручи србски народ и његово суштествовање, па да иде амо и он одмах, те за нама у Србију час прије да прелази, и уза се кога још могбуде од војника и бећара нашијех да позове и преведе, па што нам за даље Бог да.'  - Још му рече и ово: 'Да он (Милош) као чоек, неби осамовластио, и отврдоумио, како што је и Карађорђе, па без ичијега знања и совјета обштијега да неби какву нову срамоту будалаштину и несрећу народу нанио и учинио; за то сад овди, да се обећа примити и припознавати за њему (Милошу) равноначалне: Павла Цукића, проту Ненадовића, и њега (Молера), и да је то равенство њихово једном за свагда обезбјеђено, ваља да им он уступи свакоме по три нахије, које да су њихова собствена притјажанија, како и њему његове три; и у њима да су они за живота сваксвојега народњи пуномоћници, а да имаду ш њиме и међу се раван глас и равну власт, па да и равну бригу носе и службу чине за обште народа свега благостојаније, и тако то све њих четверица један без другога, к'а ни тројица без согласија четвртога ништа закључити ни предузети да немогну.' Неказујући никоме озбиљскога узрока ово је Молер по свој прилици предложио и на бити могући још и други случај, т. ј. ако би, по новом избавленију Србије, опета се међу своје Карађорђе вратио, да би му првоначалствено мјесто имало и остало, него да је од њих окружен и совјетован, и не наопако; кад у једноме камену још небило ни дома то ли града.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #3936 on: February 21, 2022, 02:11:32 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Петар Николајевић Молер.jpg (226.15 KB, 591x764 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #3937 on: February 21, 2022, 02:12:29 pm »

На то Милош ту пристане, и обећа му се на све и унапредак пристајати и соглашават' се радо и весело, што год би они како ученији па и паметнији од њега, за добро, и за боље народа проналазили и дoвијали се. Још нађу за добро да зовну и умоле пријећи у Србију и студеничке калуђере са светим Краљем, који су тад' у Фенеку манастиру близу Саве и границе србске боравили, које ће велико у народ впечатљеније учинити, обновити свакога Србина вољу и надежду, и укрепит' му срце и дух. Ово се њих двојица све исту ноћ разговоре и утврде међу собом, пак и преданивши ту и погостивши се весело, а особито успјех на Палежу својебратски разумјевши, друго вече врати се Милош са Симом Ненадовићем ту при свему њину разговору бившим, и с другима у Србију, и пријеђе како је више описано; а Молер сједне сутра дан на једна кола, те у манастир Фенек, да Студеничан'ма објави оно закљученије, и да их молбом и обштом нуждом, а и њиховом ползом приклони, да пријеђу међу своју браћу. Но и калуђери ти сад напомену и учине такођер предусловица нека, да им се ту одобре и објетом његовим да се обезбриже, а ово су та: 'Да се њима у Србији даде који они узволе манастир, и да се тај за њих оправи и садржава народње власти трошком; осим тога да у Србији владика, ако Бог да срећу и ослобођење од варвара, који се први успоставља, буде из братства студеничкога, и то којега они међу се согласно изберу и предложе власти, и ово право на владичество србско да остане за свагда при томе братству, које кадатад' вратит' се имаде у свој првобитни манастир, но и тај да се такођер оправи и подржава земском влашћу, како што је и сама Жича некада. К томе још и ово: да небуде и да бити неможе запреке никада истоме братству и манастиру слати по свој србској земљи и држави у писанију милостиње.' И то све одобри Молер и објетом утврђено буде туна, и тек остану спремати се те у згодно вријеме пријећи, куда су и за чиме наумили.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #3938 on: February 21, 2022, 02:15:30 pm »

Тек што је пак овда из Њемачке господар исти у србску страну прешао, поздраве га своји добивeнoга топа пуцњем, којега одмах он собом разсмотривши нађе, да му ваља други колски кундак, што је тај топ био на лађенскоме, који није за за суха ни за повоза куд'; ту се тај час нађу колари и ковачи, али по један чоек од заната, шта ће прије урадити, него ти скочи Паштрмац и Мелентије Враћевшнички, који је ту за њима пристигао био, те онај дуј, а они куј, један креши а други теши, па и они и другије њих неколицина на изред удри навали, док и кундачину топу свом слупај какву-такву, а тек да послужит' може коликогођ за то вријеме. Но док су они ово радити започели, дође и писмо с Ваљева од Цукића, у којему моли, да му се дође у помоћ, јербо га они Срби хоће да жива изједу, или да га Турцима везана предаду; на то господар брже заповиди кап. Јовици, да узме педесет коњаника, па да трчи у Ваљево, и путем још кога год сретне и стигне да узме са собом, и да Цукића заклони, а оне узплахирне противнике да ослободи, увавијести, и охрабри свакојаким ријечма, и да им каже шта је и како сретно на Палежу учињено, и да им ето долази индат, војска, џебана, и топови, и проч. Тако и за то похити кап. Јовица к Ваљеву, и тај исти дан стигне тамо, тек одовуд уз пут још до сто коњика набере; па оним Србима тамо разпирлита казивати шта је овамо на Палежу почињено, да су хатова и оружја и џебане и један топ са четокаиком турским за добили, и из Њемачке србска војска једнако кила и прелази, док почне и другијех царева и краљева, који сви Србију ослободити обећали су и дужни су, па и предузели су сада баш да је свакојако избаве и подигну; а ето им који час и господара са Палежа с озбиљским окрутом и воинством, и ово ти их понајвише и понајбоље од свега страха ослободи, другу памет окрену сваки, охрабре се и развеселе сви, а млоги посред логора и танца и дружине од прилике овакои попијевати припочну:

'Хеј Милоше, свако добро наше!
Бог ти дао, што год поискао!
Дичила те сабља и десница,
Цваћела ти на лицу ружица!' и проч.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #3939 on: February 22, 2022, 11:36:36 am »

Како им је ту дакле казао и обрекао кап. Јовица, тако и буде, и трећи дан за њим дође и господар с војском, џебаном, и с топом; те кап. Јовица с неколико коњика изађе пред њега на сусрет до у с. Забрдицу, и допрати га с весељем и пjеснама на Кличевац. Отале одмах разсмотривши мјесто и предјела положење догледа господар, да с Кличевца Турцима топ ништа урадити неможе по шанцу, а којима би што могао по пољу, они су опета далеко од њега, по вароши и при самој Колубари и преко (ријеке) Љубостиње и у шарамповцима, картач им неможе ништа наудити, а ђуле ни толико; те и заповиди кап. Јовици да превуче топ на јужни бријег исте Колубаре, и тамо да га ђе згодније и ближе намјести, тад и Јовица ончас крени топ и ниже Ваљева прегази воду, па изнад Слатинковића (Турчина) куће на брдо под једним великим орахом намјести га. Ал' онамо Милош кано ти свеобшти господар још сакупи, и сазове к себи на заповијест, сав народ, који је на војску дошао, и закаже им, да сваки Србин у јутру, зором, или кад би год било, те чује трећи топ да пукне, ончас јуриш на те Турке, и на њине тврђевине све и са свијех страна, да се узме то све сад пошто му драго стало, рекавши: 'Браћо! да ове Турке овде довршимо! Јер шта нашега србскога робља по Чачку цвили у турским рукама, то ви незнате, али знадем ја, и вама кажем; па очистивши ове да потрчимо и тамо сви ови сложно, како смо и овде дошли, а и тамо ћемо нешто наше војске наћи, те да и ону Турадију разбијемо, и проћерамо, како ћемо и ову, сад с помоћ у Бога, пак да и ону како и ову нашу браћу од страха и бича и невоље душманске и од робства и смрти све поизбављамо. А ово је вријеме данас таково, што и Србин сваки сам види, да му је боље и погинути, него живјети злосретно и непоштено под јармом и бичем варвара Турчина. Сутра дакле, браћо и јунаци! што нас овди погине, Бог да нас прости још данас, и благо свјема, те вјечно нам благо, који год ћемо ту погинути! Наша браћа и сродници, који по нама узаживе, живјети ће и за нас, и Богу се ва вијек молити, како и колико за себе, толико и за наше грешне душе!'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #3940 on: February 22, 2022, 11:45:35 am »

По томе за топом и сам отиде, и тамо код њега с Јовицом заједно намјести се и спава ту ноћ; а на стражу према Ваљеву поставе Илију Баштрића из с. Осјеченице (нах, ваљ. Грбов. кнеж.), којега су били од шале прозвали везиром. Но тек што први сан заспе, а Илија чујне мукли неки топот, и далечку а лагушну тутњаву, и то као удаљавајућу се од уха и чујства; па притрчи те дарне руком кап. Јовицу, који се прене, и упита га шта је, а ови му шапне, да, побјегоше Турци! 'Немож бити то истина?' рече му Јовица, зачуђен, и он му опета разкаже све шта је чуо и примјетио, па да није друга прилика никаква, до та свакојако. У исти се шапот пробуди и сам господар, и упита шта је, и о чему је ријеч међу њима, и да не буде Турцима опета како и неки дан, што из Босне ил' од Шабца индата дошло, ал' му кажу да није то ништа, него по свој прилици утекоше и ови одавле из Ваљева, јер се чу топот и тутњава уз Брђане (пристранак), и то све даље одмиче, док замукну и прићута се. На то рече господар: 'Иди Јовица, те виђи је ли то истина.' Јовица одмах и за њим Илија с пушком у рукама, те понајлак хај кроз мрак, поступај и ослушкуј, ал' се ништа нечује; на своју стражу дођу, слуштају и питају се, чу ли тко што, и нико већ ништа; те њих два и на саму ћуприју ваљевско-колубарску сиђу, и одмах је пријеђу прислушкујући а ништа нечујући, те тако истија се примакну и самоме турском шанцу, и кули, па и ту до самога хендeка прилегну опета прислушнути, али се и ту нитко жив нечујне, тад она оба и на шаначну ћуприју и капију, ал по ћуприји слама прострта, и унутра никога жива нејма, где њих обојица тај час истуре пушке, и повичу сложно из једнога грла: 'Ај утекоше Турци!' Пак се брже ка господару поврате, и објаве му све како је, а он чувши то, брже рече те опали се један па и други топ, те домало и трећи, тад' и сватко на ноге и за оружје, па у траг за Турцима поћерај, и потеци коњик и пјешак; али управи траг непогодише по ноћи, што их Турци преварише и траг укрише, и пут заметнуше странпутицом, и у саму зору на Јелину брезу (брдо у нах. Сок.) изјурише, а и Срби хртници до часа за њима, могавши их путем ни пристићи то л' претећи; али малином их да и стигли, ништа им неби досадили; а још туна их на брду и два њихова шарампова готова, и пуна друге војске, дочекају и прифате; ту је био како у резерву дошао и стајао Мурат капетан градачачки, и Тузла капетан, сваки њих са свјема својима, до пешест хиљада Турака, а да причекају и дофате и спасу ваљевску браћу своју, који су морали већ издирати одонуда, нејмавши се о чему и су чим онамо подржати више и одбранити. Но и ту они сви у једно, и до десетак хиљада њих тек што по кахву попију, и по лулу одпушну, па на коње, и на опанке, те јуначки напријед узнатраге своје, али полахко и без страха бјежећи; јербо се поче и Србаља већ помаљати према њих странама, и све гомилкама, пак се и к Јелиној брези мал' по мало од свуда примицаваху, које Турцима никако заовда барем угодно и мило небијаше, а видећи своје Ваљевце како су изнурени нешто и од бјега, но највише и највећма од четрдесетодневне обсаде и гладовања. Отале ударе Турци на село Пећску, и дотле их Срби допрате, па их оставе и врате се к Ваљеву; а Турци у Јадар сви к Рађеву камену свале се, гдино им је Али-паша Видаић (хромо) био улогорио се и обшанчио с осталом својом војском, и под којега су командом и речени сви били, те их је он и послао, да Ваљевце курталишу и к себи прифате, за који му поступак и од Србина фала. Амо пак на Ваљеву шта су још Срби починили, и куда су се оданде кренули, виђеђе се, док се најприје прегледа, шта је и шабачка нахија до тога времена радила.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #3941 on: February 22, 2022, 12:01:59 pm »

V. причање
Како се је, кад и киме одметнула овда и шабачка нахија.

Тек што су амо Срби Палеж почистили и завојевали, и опета вторичне Турке у њему разбили и потопили и одпратили, чује се одмах то у Сријем све и управо јасно, па свакоме тамошњему домаћем како и пребјегцу Србину пријатно и угодно бивши тако и толико, да се почну и већма журити паштити спремањем и прелазити у натјечицу млоги и старосједиоци, а то ли заставши се тамо још од Карађорђа Срби, те својој рођеној браћи у помоћ и на избавленије. Тако и најпрви у Мачву пријеђе из сремскога села Платичева, гди се је бавно за то вријеме с чељађу своје куће бивши Чупићев капетан илити буљубаша Илија Срдановић (родом из с. Мачв. Прњавора), и преведе уза се осмеро момчади, међу којима је био и један Cријемац по имену Сава, родом Купиновац, чврст и поуздан момак. Илија пак прешавши с том својом дружиницом, провуче се тајом кроз Мачву, и отиде најприје до на Палеж, да види тамо шта је и тко је, гди нађе и застане, како је и желио и паштио се, новога господара, и при њему осим остале војске и газду Николу Милићевића из села Луњевице (нах. руд.) и Паштрмца, те му га ова оба и одмах представе, и он га не само позна, него му се и својски обрадује; пак му ончас даде и устмени заказ и писмо напише на сву шабачку нахију, да се сва диже час прије на оружје, и да бије Турке, ђе којега налазе и стижу, како што су причеле и све остале нахије по свој Србији. Још му препоручи усмено и то, да с првога тамо корака из најближега к Шабцу мјеста и по највјернијој прилици тајно и мудро поручи тад бившему мачванcкoме кнезу Живану Ковићу, за којег се је чуло и знало, ће се је при Турцима у граду шабачкоме застао, да утече како год може, и то што брже, у народ, докле га нијесу Турци ухапсили, оли погубили. Срдан Илија с Палежа вративши се уз Посавину шабачку јављао је тудашњим Србима озбиљско свега народа србскога свуда возcтaније за освобођење своје, а и вољу новога господара, и његово намјерење, свесрдије, и позив у обштесрбско дјело, и одбрану; још им свуд укаже и његово у то име писмо, те сви једва и дочекају, и Срдан им постави узгред међу њима и војене старјешине, како ти, за буљубаше им постави Матију Соколчића из села Кормана, тако и Радована Опанковића из с. Драгојевца, и Петра Врељанца из с. Мрђеновца, све одприје испитане и јунаштвом и умом одабране војнике, па њима препоручи да чувају добро и чврсто Добравску ћуприју, да неби отуда шабачки Турци у вилајет насрнули, те га поробили и похарали. Ови ту наредбу не само радо и весело приме, него и одмах скупе се и ш њиме истим на Добраву пођу, и ту бусије начине и заузму, које да и он очима види, њима је најмилије било.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #3942 on: February 22, 2022, 12:11:18 pm »

Отале брже отиде Срдан у Поцерину, да и њу тако дигне и нареди, и тамо га ђекоји само саслушају, колико да узнаду шта се је наумило радити, и од кога је то, али заовда пристанути нитко нешћене, залуду им навођаше он живе доказе и примјере, да су сви остали Срби, кроме њих одметнули се против обштега душмана и својега крвника Турчина, те га бију на сваку страну што год ко боље може; још им залуд и оно писмо позивателно, што му је господар дао, покаже и прочита и разјасни и разграна, никако нешћадиjaxy овда ни чути ни знати за тога новог вожда и господара србскога Милоша; и тако се отале Срдан окуњивши а и потуљивши провуче крож њих у Мачву, гди му први пос'о буде, те тајно пође кући реченога кнеза мачванскога, и мукло и тајно изазове мајку кнежеву, те јој каже господареву жељу и препоруку, и ако икако може она собом да отиде до у Шабац к'о на посјету сина, које може најприје бити без икаква турскога зазора, па да му каже од кога му је поздрав и препорука, да избјегне отале час прије, и док је још за времена. Старица то једва дочека, спреми се и отиде, и опета се скоро поврати безвредна, но и свршивши свој налог. А кнез Живан имавши при себи само једнога кмета по имену Панту Милинковића из села Рибара, те он и њему то покаже и одкрије, и уговоре да се оба ријеше и усуде, и да прву добру прилику нашав улуче, и да побјегну отале; но међу тијем и Турци боље их причну чувати, те одмах немогну, а и куга, у граду бивша и моривша, удари и кнеза истога, који ту и умре, а Панто само-сам уканивши се нагне бјежати преко Саве на чуну и у Њемачку, куд но је могао сад најприје и најбоље, него и Турци га опазивши пушкама испрате, и ране га; но и по тој рани утек'о им је, и неби хајао, мого би је пребољети, кад се је рањен могао у Њемачку страну превезти, да га ту непредусретоше солдати, па викнувши му: 'натраг! не овамо! куга је тамо!' А он бједни нејмавши куд друкуда, неузме то на ум, но управо крају, и они сви сложе у њега плотон због времена кужнога, те га осмрте, чакљама послије за ребра и за што могли на сухо изтегли, и ш њиме у гроб и у креч а земљом притрпавши.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #3943 on: February 22, 2022, 12:19:25 pm »

Истога времена Срдан кроз село Липолист наљезе и сретне у путу два Срба и мимо гред им рекне: 'Оружје из потаје свак Србин, пак се од погане вјере брани живо, како и сва друга по Србији браћа наша!' И они му на то ништа баш неодговоре, а он отале у село Рибаре промакне, и ту јави се попу Јовану Миленковићу исто вече, с намјерењем да ту што код њега и чрез њега наопути својега посла; него поп, кад га види и позна тко је, па још и чувши од њега за чим иде и шта говори, недадне му све ни доизглавити, већ му одсјекне: 'Носи крв из моје куће, нероби ме, и не кољи! Куд су нама наши онлики топови, оружје, сила, и окрут? Камо нам барут и олово? Камо нам и поцигли пиштољ у кога, то ли дуга пушка? С душе ми се торњај и скидај! пуна ми је кућа туђијех људи, све посленика, пак ће те ко виђети, те ћемо и оба пропасти, но бјежи, ако Бога знаш, одавле, што боље можеш, и куда знаш између нас! Упропастисте себе, па хоћете и нас! Своју си кућу сам разкућио и таким послом разорио и затро, па хоћеш још да и ја моју! Уклањај се док ти велим, јер сад и друга бити може и хоће!' и проч. Свашта му таковога укора и пријетње изговоривши, не само непусти га ни у кућу, него му ни мрву љеба ни кап ракије недадне, која би му заиста барем овда требала при таком разговору и на тако трудноме путу и послу. Још му рече поп и: '3 Богом! А и никада те тако ја више, да Бог да, не видио!' Па ђиласи у своју кућу, и за собом врата притресне и закључа изнутра, и то тако вјешто и лахко, да му нитко из укућнијех то неопази. Сад Илија размислив се па смисливши куда ће, и шта ће, нег' отале одмах у село Прњавор правце сам својој кући и браћи, да се њима пријави, и да њих најпрво склони, пригласи и подигне на господарево позиваније, али он и ту од њих баш онако буде дочекан, како у попа. 'Што си дош'о? Од Бога наш'о! Те нас хоћеш да утаманиш, а тек бијасмо помислили, да остасмо ђегођ живи. Шта ли смо пустога блага Турцима због тебе дали? Мало ли ти је то свеколико? Пак настао си зар да још и ово кукавнога робља и своје несретне главе за тебе погубимо сад? Нећеш заиста Илија више братинством својим а браћи својој крв пити, и гроб им спремати, и упропаст их отискивати! Нека знаш, да си већ долијао, и то баш код своје исте рођене браће!' и проч.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #3944 on: February 23, 2022, 11:04:29 am »

Упрепасти се Срдан од њина говора него се неубоји њихова створа, што је био јачи дружином од њих, те им се је могао и не дати и одбранити, ако би озбиљом до којега грдила дошло; али Бог и срећа дадне, те му до крајње невоље не дође ту још, до предузме их опета он и то својим остроумним и благим ријеч'ма разговарати, и све им одкривајући обште народње завјерије безубједно их превољевати а разјасњавајући им тог' предпријатија и повод и вољу дворова христјанскиjех, а особито сад свемогућега у Европи Руса, заклетога Србије покровитеља, одкуда се нејмају Срби никакву злу надати, него свакоме добру и помоћи, а док тек он чује да су се исти опета на оружје подигли; јер и тај нови србски господар није без његове, колико ни без божје воље, устао на оружје, а и народ га је тамошњи намолио и преволио сам собом и обштински, како су и они чути могли то доселе и прије њега; него: 'Неостајте у томе посљедњи, кад можете бити ево први овуд! а са мном вашијем братом! та да нас не презре послије сав свијет, т. ј. србски народ, а Србље; па и Рус једнородац и једновјерац наш не само да нас презрети неће, него ће нам што најбоље може и најскорије помоћи, како но смо и ми за њега недавно панули под иго Турства, због његове нужде и невоље имати свакојако мир с Портом, па по што стао да стао, како но што јој је и сва прије умирија њиховога Србија морала највећи и најслађи залогај бити; те како нам он сада неби радо и ласно помогао? кад му нејма онога, што му је онда сметао; спрштио га је Рус, и смождио, како што ће, ако Бог да, и Турчина, и сву његову злоћу.' Ова, и овима подобна смишљења и разлоге сприобштив браћи својој Илија, умекша их све и одобровољи толико, да му реку: 'Ако пристану остали Мачвани, то ћемо и ми, а другчије никако и никада; него ти позивај и превољевај све друге, а међу то нас недирај, и нигђе неспомињи, пак смо ти готови.'
Logged
Pages:  1 ... 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 [263] 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.038 seconds with 22 queries.