PALUBA
March 28, 2024, 12:24:15 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 [266] 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721697 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3975 on: March 03, 2022, 12:25:46 pm »

Али хатлија одлети уз поље турски свом својом булументом, и пресијече од шанца србску војску, која је немогла ноћити у приморавскоме тијесну и нову шанцу, изишла у поље и у шиб, а недадне ни оној приступити с Љубића пошавиној у помоћ и томе како и доњему шанцу; још разпршти туда и свега србскога коњика, који је измеђ горњега шанца и Љубића разлогорио се, у коме је и сами господар био, и једва главу отале изнио. Тек нешто мало, што се ту није десило, те но је у патролу к Трбушану селу отишло уз воду, и испод Коњевића низ воду; ал' и то би тек уклопити се морало, и са стране гледати, а ништа немогавши собом помоћи. Ето тако ти нам се учини ту од наше браће Србаља и метеж и крвеж! Мало нешто уграби к топовима у шанац Србаља, него и оно узалуд, сами су бранике слабашне оборили прcима, немогавши гомилом на малетна и узашна врата уљезти, и тако простругу собом учинивши Турцима, пут им и у тај шанац и к топовима отворе, који одмах и улете и све својом вихорастом наглошћy без опоравка заплаше и помуте, и тако Срби навале сад и по невољи на другу страну истога својега шанца, коју такођер прcима оборе и превале, и нагну без обзира у шиб и врбљав; али та шума злосретна и ситна, нигди се за што јако и тврдо нејма заслонити, а и Турчин пристиго и зајмио по свему шибу и чести како и по равни, те неки негди некога, док учасу преко двјеста србскијех глава одсијеку, и сувише што шанац узму и она оба два топа; јер у њему никога одупревша се ненађу, до једнога при топовима Рајића (Танасија), који викаше залуд на своју дружину: 'Небјежте, браћо, но удрите, од Бога нашили! Како бисте топове своје оставили!? Знате како нам је бреж њих! Колико л' нам ваљају свуд и свакада!' А кад виђе да свак без обзира и кудко навре, па и он викне још и овако: 'А оно ћу ја код њих остати на оба свијета до вијека!' Сам се он што могао бранио, и некога Турчина пушком дугом, а неке пиштољма, и ножем, оборио док и они њега предоле и раскину јарни, да му се послије и стрва једва могло наћи, и познати, ни млозини трага ни побјега. Ово је пораженије Србе постигло изненада, или управо рећи, од својега нечувања довољно-збиљскога, а не од силе и млoжтва и јунаштва турскоrа; јербо је давно и зрело речено: 'Чувај се, па небој се!' Али такоме чему опета тко би се надао кад и озбиљом од истoгa тoгa Ћexaja-паше, како тупоума и претрома Туркеншање, којега је дотле сва ваљатност била варати, обећавати, примамљивати, и лагати, а да би само језиком и кесом разбио исту србску војску и слогу, и који је баш овда сам собом исто нападеније наредио и руковао; но како се то и по њега свршило, овди ће се виђети и објаснити сад за вазда.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3976 on: March 03, 2022, 12:33:50 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Атанасије Рајић..jpg (229.2 KB, 926x602 - viewed 1 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3977 on: March 03, 2022, 12:43:16 pm »

Ћexaја паша је од све своје војске остануо, с неколика хатлије, на својој страни Мораве, и отуда доглеђивао плоде своје наредбе и памети; и то понајближе гружанског се шанца бавио, гди за свеколико тога нападенија вријеме пушка је и турска и србска плотоном пламћела и грмјела, особито и за то што су њега истога према себи обоји имали, Турци и Срби, и они се његови храбрили и надимали досадити Србима, а Срби се баш и за то исто учвршћивали одољет' им свјема и свему њихову напрегу и насрту; како и буду сви турски на тај шанац јуриши не само залудни и безуспјешни, него се рећи може без уштрба истини, да су Турци овди а одмах плаћали, што су горје на србскоме шанцу исти час узајмили; те им се већ и досади, и оставе га и почну прелазити Мораву натраг, како им је већ и хатлија почео, нејмађавши више у чистоме пољу ни сјећи кога ни гонити ни пљачкати. У тај мах Ћexaja-паша ишчекујући сву своју војску, да се врати, и да јој честита срећу, и да јунац’ма привеже афериме, примакне се мало поближе к води и к шанцу гружанскоме, па им довикивати стане сам собом: 'Рајо! Предајте се и смирите, а негините! Никога вас одселе глава забољети неће од Турчина! Ја вам ћефил, и мој инсаф и хрз! На мој се врат, и на моју душу ослоните, и послушајте ме, те ми се предајте без даљега зла и крвежа!' Пушка србска из тога је шанца већ претргла била, како Турци одступили, али врева и разговор по шанцу се отворио међу Србима рањениц'ма и осталим, те га је мало тко и чуо, а то ли слушао шта једна сама Туркешања и потурица отуда набраја и булазни; док присјети се неки Срб одовуда, и довикне му, да се примакне још ближе, па да говори; јербо се ништа негова збора нечује амо због водене хучње, и војшчане по шанцу зучње; и на то се он примакне озбиљом само сам и на својој кулашини а до саме воде и с онима истијем ријеч'ма к народу; ал' му и сада још Васо Томић Книћанин су два друга под обалу се шаначну до саме воде у врбље прикривши одвикне познавши га да је он Ћехаја-паша: 'Хоћемо господару! Хоћемо се предати, а да што ћемо, и то најволимо теби; него нам ходи честити пашо ближе и овамо к нама, те нас прифати сам собом!'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3978 on: March 04, 2022, 11:31:03 am »

Тадер и он коњем зaгaзи у Мораву, и будући ту каменита и плитка, дође до полу ширине њезине, и можда би је и сву прегазио до њих самијех, да непуче по пушка од иста два Срба из врбљака, Васина па другара му (двије су пукле, што им трећи није пушке им'о), али га прва у котлац погоди, јербо му глава се одмах накриви претурити га, док у то пристигне га и друга, те му ногу сломије, и Туркешања срећом србском и озбиљом немогавши се ни главом ни ногом држати, стрмоглави само мртав с коња у воду, која га занесе и одвезе на ниже, до у један вир а пунан лома, гди га обустави, док и остави; а коњ му напне реп, излети на дво из воде, и управ дома у логор турски онако празан и без госе. Од истога се зар догађаја Срби Гружани сад препану, кад по шанцу пукне глас, да погибe Ћexaja-паша, и вода га однесе, што помисле да ће Турци сад истопрв за осветити пашу својега одсвуда и сви навалити а то баш на њих, који већ једва још имаду пођекоји фишек, нити им тко што може припомоћи, колико су остали Срби смућени и заплашени тога дана несрећом и својом погибељу, те ти науме и нагну противу воље истога свог старјешине из шанца преко пола у брдо Љубићско издријети а к осталој војсци и у тамошње шанце; но и Турци то припазе, а небијавши сви турски ни коњци ни пјешаци Мораву још прешли, те опружи за њима, и пристигну их последње оpепке, па онди овога а онди онога, док и ту мало мање поваљају Србаља, него је у свему боју тога свега дневи, окром што у шанцу још толико рањеника нађу и доврше све, како и остале у пољу, а од истијех би рањеника обично половина пребољела и здрава би останула. Преко и тога русваја и несретне несреће опета неколико утјеши и разговори господара и сву на Љубићу Србадију кад изиђе жив Васо Томић Книћанин, те им каза, да је он заиста убио самога Ћexaja-пашу, и у воду је пао, и вода га је однијела, а коњ му натраг утекао; премда су се још о томе неколико и сумњали, и немогли ласно и одмах за цијелу истину примити, али су се опета прилично разведрили стога, и остану тако полувесели с надеждицом, да је могло и то догодит се, и преноће о томе и тако и свакојако мислећи ту сву драгу ноћ; јербо виђаху сви добро, да би им од толико боја и жртви својијех то једно могло што накнаде дати и подмирити. Свак једва чекаше да сване, а да се разбере за пашу, док ал' у јутру изашли Турци на обалу моравску, неколцина их па зову: 'Хеј Срби! Је ли, море, наш паша код вас? Мртав или жив, или макар и глава пашина тамо ако је и сама, дајте га нама жива или мртва, а иштите што вам драго!' Онда се Васино дјело засвједочи, и казивање му се повјерује, те и господар заповиди, да Турцима одговоре, нека пашу траже у Морави, и тако то чувши Турци отиду низ воду, те га одиста у лому нађу, извуку, и у Чачак однесу, па га украј џамије закопају.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3979 on: March 04, 2022, 11:34:01 am »

Него амо на Љубић у није имало сада ни пети део Србаља, колико их је јуче прије боја било; јербо су млозина их од јучерашње салаxуковине живи оставши и умакавши, одмах у планине и дома нагли бјежати, несмједавши се на Љубић ни свратити, то ли обуставити; залуд је њих Милош собом предусретао, и враћао, и кумио их и богорадио, да се ту ш њиме задрже и обуставе, и да ће све боље од сада и све сретније бити, кад је Турцима како се чује погинуо и сами паша; уз Милоша је овда за народом трчао враћати га и калуђер Враћевшнички Мелентије Павловић (родом из с. Врбаве), док и добош један у шумару негди нађу побачен, те га Милош брже истоме калуђеру о врат привјеси, рекавши му, да барем у њега прoтaндрка што боље може, и та шала небуде узалудна, јербо се достина их повраћа у шанчеве, и ту се господар и старјешине обдрже; пак се придомисле и пошљу одмах врбовке у нахију и села оближња, те им објаве свуда шта је амо и како је, и да су се Турци сви тешко сневесељели, и клонули од смрти својега паше, а Срби сви охрабрили, но да и они побјегши опета се у војску и међу браћу своју повраћају, како и одпочну, те су долазили, како и отишли, брже боље и сами у логор.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3980 on: March 04, 2022, 12:19:08 pm »

Отадај Турци неколико дана проведу не само у нијемој ћутњи, нег' у мртвоме покоју и уњихању, никуда ништа већ неодпочињући, до једва се у нека доба осјете поставити себи другога војеначалника, и то Измаил-бега Серезлију, који по свој прилици мало је што марио за то госпоство у такоме случају, и при таким сумњавним и крајње опасним обстојатељствама; с тога му буде и Мухамед-бег Сулејман-пашић за помоћника и совјетника одређен, да му је неколико лакше. Њихов пак начин садржавати и ранити своју војску од ту-народњега одредног давања и принашања безплаћне а поглавно нарезаване заире, обичан је свуд у њих да је готово и свагдашањ, а особито при оваким ненадним и мање значећим ратовима; али је недуго сносив оном страном, у коју дође, што у народ исти наскоро удари недостатак и нејмање, пак и за њих саме бива горе од млогога другога зла и незгоде, те се и брже принуђени нађу харати до труна и без разбора, те омрзавши због и самога тога свакоме живу обретну се одмах и остављени од свакога подручија и то с једином неодлучном крајношћу, да у пропаст собом а себи тако уготовану свалити се и осунути најпослије и неизбежно морају. Наведени недостатци свега што живљење чоека и животиње потребује да непостигоше овда исте Турке, мало би што смрт они својега паше опазили, што имаду на то и своју пословицу: 'Свако Type може паша бити!', него сад и по највећој невољи стану најпрво мислити, и договарати се у исти мах и опремајући се, да се издире већ некуда из Чачка, када су доста увјерени да натраг кроза Шумадију нејмају пута, сав је и свуда народ на њих устао, и тко знаде, би л' од њих који год Београда видио; а к Новоме Пазару и Сјеници, у турским рукама находећима се, далеко је отале, гди су сад ови, тек им се тај пут неучини толико веома затворен бити, него могу га прокушати, а да би се како и понајприје састанули туд и с Адем-пашом, који-но се тада чујаше изнад Карановца ђе се по нахији пожешкој и до-по Драгачеву премиче с војском својом, како да њих чува и очекује, а и тамошње Србље забављајући, и карановачке Турке тако, немогав инако, бранећи и заштићујући. Науме дакле, свијећају и закључе прву добру ноћ на своје спасеније из Чачка употребити, и к Адем-пашину индату и сенту наперит' продријети, а увјерени су, да их мало тко имаде туда предусрести, и малине се небоје, што је разбити могу, а од ове при Чачку Србадије да се ноћом изкрадну; јербо им се почела пред очима њинима умложавати, те и свако јутро страшнијом гомилом освитати, се испод жита и мрачином ноћном неизмакну, а дањом већ никоји Турчин-чоек ни кускуна (подопаш) неизноси отале.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3981 on: March 04, 2022, 12:21:47 pm »

Из овога се свега турскога поступања и смишљања виђети може засвједочена стара истина, да само безбожни пуки глупи и звјеровно-сурови људи у доброме свом и сретноме стању помамљују се обично, и узгорђују се толико, да никојега чоека за налика и подобна себи не држе; а на против истога у злосретним и мучним обстојатељствама упуде и смалодуше до тог степена и помисла, да већ на свијету и свијета нестаде и нитко жив неостаде, ако тек они пропадоше, пак им се тада још и понајмања враћа и одплата чини грдном обидом и важном кривдом, а бранитељ својега права и поштења, у њих ти је тај њима озбиљски душман, читави крвник, конечни затирач, и у њиховој памети вјечити самокривац и освете изазивач и заслуживач.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3982 on: March 04, 2022, 12:43:26 pm »

На дан прије побјега турскога отале утече између њих једна србска робиња, која је била из Драгачева родом, а снâ Максима Црнковића бившега при Карађорђу капетана; она иста изађе на Љубић и каже србскомe новом а сретном господару, да хоће Турци заиста бјежати, и то наскоро, јербо су се са свим опремили, али куда ће и на коју страну и у који час, то тек незнаде. А Турци баш исту ноћ, и по свој прилици пред зору самога Видова дне устану на јуначке ноге и крену се добро-рано... из Чачка, но и тако тијо и мукло, да и сами свој ход и топот а собом исти они чињаху се нечути, и пођу к Драгачеву а уз Јелицу планину, нити би когођ од Србаља прије зоре и освитка за њихов измак и побјег узнати могао; него неки чачански варошанин Петар Нешковић туфекџија, а тада бивши још и кнез варошки улучи прилику, те се измакне из шанца од саме џамије, тумари у мрак баш када су Турци топове кренули и повезли, и негди кроз громиле турскијех војника с лозинком њиховом (курт, т. ј. вук, обичнијом у такоме случају, коју су и њему суобштили како кнезу и другу својему, који-но ће без сумње са свом својом кућом и варошју напријед ићи пред истом турском војском, и калаузит' јој), провуче се и утече, и прегазивши полахко Мораву, па ус поље љубићско и у шанац србски дотрчи брже. Тај час пријављен и пред господара изведен буде, који га позна, и упита, која је срећа њега из аждерскијех ноката и чељусти спасла и уклонила, и шта имаде о њима објавити, те му и он каже: 'Господару! Оставише Турци Чачак, топове најнапријед испратише, па сви за њима уз Јелицу одоше, и ја сам се Богом и срећом у исти њихов мутљавни полазак искрао и побјегао амо, а само да теби кажем одмах, шта би од њих, и куда су нагли, пак их одпраћај како те Бог учи; него је и моје робље и све имућство у њима остануло, и бит'ће пропануло заиста, и све прегоријевам лашње, кад сам овди здраво тебе наш'о, и казао ти тај весели глас!' Милош на то скине капу и устане од земље на ноге, па рекне: 'О фала и слава теби једини који ведриш и облачиш! Кад и то дочекасмо, да и онака сила од оваке сиротиње бјежи! Нека одлазе и бјеже Турци, куд им драго измеђ нас, био им свуда отворен пут, ал' се никада и необазрели, то ли повратили, док у саму таму и за крај свијета неумакли! Одсада ће Бог дати све боље и лашње.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3983 on: March 08, 2022, 11:06:19 am »

До мало послије дође ту још једна србска жена, која је заробљена била у Овчару и сад се путем у мрак измакла, те и она то исто за побјег турски освједочи; али Милош све и опета Богу благодарећи још ћути и никоме никакове у војску ријечи о томе неизпушта, нити какву наредбу чини, док незаплавје од истока прозорје, и док србске страже и патроле невиђеше и неповикаше: 'Побјегоше Турци! друмом Драгачева!' Овда ти већ и господар брже на ноге и призове све старјешине, па им објави и сам собом, да одоше Турци, него да их ваљаде штогод се боље узможе испратити, и сам коња појаше одмах. Од овакога гласа и радостне заповијести окрилати сваки Србин, и свак потрчи што икада за Турцима удостиг, и ови с Љубића тек што су до иза Чачка били промакли, ал' у то припуцају пушке у врх саме Јелице, што су туна у бусији неке чете србске Турке чекале, да им недају већ онамо у харање излазити, те да их узбијају, како и сада што учинити поуме, али се ту проспе од истијех Турака млого већа ватра, те и они четници ужаснувши се од млoжтва и ненадне силе, коју догледати по мраку не могавши, па и незнавши куда ће и шта толика војска, како ли је амо Турцима, уступе бусије своје, и уклоне се на страну безбројној јачини, те им промину мимо њих душмани, једва неколцина их осмрћена првом сиротињском ватром и плотунчићем. Но и тако једва Турци до у село Ртаре с миром, ал' то их пристигне србски господар са свом својом војском; ту старјешине турске стану обустављати наређивати и слободити своју војску, да се бију, и да побију и разбију Кауре и хајдучију, па да рахатују, и да чине послије што хоће; те и пожуре се туна озбиљом Турци неколика топа испалити на Србе, а да их сад и сву њину млозину како и ону мало прије четицу с пута себи одплаше и уклоне, ал' и она иста четица опета је у своју громилу приступила и смијешала се, па им топрв досађивати причне. Срби пак неки примакну се пушкарати на Турке, и забављат' их, а други пођу село закружити и наоколо бусије и друмове заузети; него и Турци опазе то, а и преметати се ђекоји почевши, увјере се да им и ту нејма одпоришта, ни останка, до крајњега затира и пропасти, ако час прије не измакну куда су и пошли, јер да су им овда само краци спасеније главици; те ти остави на истом мјесту топове, па опружи што год ко може боље и брже свукуда уз Драгачево, презревши своје и србско робље и сваку шићарину своју и душманску и одбацивши и потуривши све, до живе своје душе и своје голе да изнесу главе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3984 on: March 08, 2022, 11:12:33 am »

Само великаши Турци с понајбољом војском опруже друм исти, а узевши свак по једнога калауза, од онијех Србова, које су из Чачка са собом потјерали, но и њих повезавши, да им с пута неутјечу, и да они без калауза неостану; у томе је шкрипу и Ђоко Протић из Гуче, к'о кнез драгачевски по случају несреће удесио се. Тај цијели дан не само да су гонили и на достиг бйли Срби своје крвнике и затираче, који су сви сада већ без обзира и озбиљом бјежати отргли; него су Срби осим и топове своје повративши добили преко тридесет чадора, млого више барјака и сексана, и Ајана једнога у селу Тијању притукли, а и друга им неколика још друкуда, те и Врања-паша им тек у зобници је о чактару објешеној, а још на Љубићу најпрво рањену своју ногу једва сад однио; Срби пак и своје робље враћајући, чачанскијех су грађан-Турака сву чељад, жене и дјецу путем и шумом презрене и побачене дешавали, и заробили. Овда су мнозина Србаља доста и Турака живијех фатали, него их мало којега жива одржавали, већ на исто им мјесто души покој чинили, а женскиње и слабеж господару на дар доводили, како што је овда и Арсо његов момак и ашчија једну знатну булу нашавши негђе у страни суставшу довео, који му пружи нешто и бакшиша, и онај га нешћене примити а искрено рекавши му: 'Фала ти господару! Мени је твојих сто гроша велики дар, него их ти удржи засад и порад кога и чега другога, а ја сам довољан и с оним, што сам код исте кадуне нашао.' Отале с хаџйна брода предузму други дан србске чете под сваким видом и назвањем гонити, предусретати и бити Турке исте до на границу Старога-Влаха; а особито су их Јован Мићић, кнез Максим Старовлашки, арамбаше Ковач и Туч, и Хајдук-Станко Сријемац сваки са својим четама јуначки одпратили, и многога доусмирили. Кад ли Турци буду већ према граду свом Сјеници, оставе их србске чете, и отиду натраг, а они над истом ријеком Вапом на једноме огумку курбан Мухамеду принесу посјекавши Ђоку Протића истога кнеза драгачевскога, к'о да им је он крив, што су бјежати и гинути морали. Али је кнез Аксентије мудрије учинио, и пробитачније прошао, јербо је истина међу Турцима с једним још момком својим до у с. Гучу дошао из Чачка, али отале украде се од Турака и отисне се низ ријеку Бјелицу све коврагом и гуштом док изaдре до у село Лисице, и ту сврати у својега шурака Илије Јоковића, добра газде, гди одморивши се буде њиме истим отале испраћен преко рудн. Црне Горе, те је дома пош'о, и послије међу браћу Србе изишао, и новом господару кроз нах. београдску са Дрине на Бјелицу к Јагодини ишавшему поклонио се и препоручио, па ш њиме опета пошао, те о народњему послу радити предузео, што боље могао, а Бога фалећи, што је и њему како и свој осталој браћи Србима спасеније даровао.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3985 on: March 08, 2022, 11:20:00 am »

Из села Краварӣца сва војска србска вративши се натраг, дође на конак опета у с. Ртаре, и ту господар одмах пусти викара (телала) у војску своју: 'Да нитко никаква роба турскога неби куда шћердао, ни сакрио, но да у јутру зором свак својега доведе пред чадор његов, и ту да га главној стражи господарској преручи; који ли би то непослуш'о, и послије у њега роб се нађе, главом ће сваки онај платити!' И тако ту свеколико робље турско сакупивши, собом изађе господар, те га прегледа свеколико, и распита ђешто тко је чиј, па им јести даде, и страже око њега постави, да им већ нико више од војника недосађује; исто тако и неке рањенике турске, како и своје србске пригледа, и заповиди видарима привити, пак их уз то и разговори собом утјешавајући овако: 'Муке оваке и безбројна страданија нит је заслужила србска ни турска сиротиња, и ви ћете колико је сутра у свој род и мјесто сви одпраћени бити; а ја гоним само зулум и зулумћаре.' До ујутру буду готова носила за рањенике, а женама и дјеци кола, те их све опреми ка Ужицу, и ту их како Турке a Турцима поклони и поштено предаде без паре и без погодбе икакве, теке из једне циглoвeтне чоечности, и за божју љубав. Овоме се поступку Милошеву не само удиве Турци, него и за веома обвезане му се припознаду, за које све чује и остала наоколна Турћија, и сами босански везир Рушит-паша, истога времена у Босну на максуп преко Сјенице иђавши; те се и он тијем како и млоги други Турци веома к Србу и Србинству одобровољи, па то послије и дјелом докаже уколико је могао. Отале пак испративши Милош турско робље, врата се са свом војском и топовима опета у Чачак, и ту одмах заповијести разда сљедујуће: Најприје брату својему Јовану препоручи да узме до једну хиљаду војника, и да иде к Ужицу, па тамо више саме вароши на брду Крушчици да начини шапац, и да чува од истијex Ужичана ту нахију, да не излазе зликовчине xарати сиротињу, но да у граду за то вријеме с миром како и остали пресједе; а Мићићу наложи да иде такођер у исту нахију, и да одметне Рујно (кнежина, у којој је Милош најприје војводом био), и да пригласи у то проту Илију Поповића са с. Субјела, којега је брат кнез Алекса са кнезом Василијем низ једну кулу града у кичкога сложио се, кад су их Турци ужички у почетку исте буне Милошеве с Мијаилом Радовићем бив. војвод., и с Радованом Маслаћем н. рудн. из с. Папратине, а тамо дешенијем по трговини, у град позвали, и у кулу затворили били, па можда и погубити хотјели, да се ови ноћу из куле кроз прозор а на појасов'ма непоспуштају да утеку, гди се она оба крупна и притежка бивши сломљени оставши нађу и погину, а Мијаило како здрава и јака херчуга својега такођер но мање згрухана низ висину куле слетившега Маслаћа упрти на плећи, те га oтaлe жива изнесе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3986 on: March 08, 2022, 12:46:03 pm »

Осим тога истоме Јовану Мићићу препоручи Милош, да призове одмах и кнеза Николу од нах. Соколске из с. Заглавка, а да и они сваки одметну своје кнежине, и да своје војнике саберу и к Ужицу обколити га и чувати придођу, пак и задаље што Бог да свемилостиви. Спреми се дакле брат господарски, и да пође, али га опета приустави још за нешто, а Мићића одпусти, те отиде он и учини одмах све што је речено, а сувише што и неке окрајње куће вароши ужичке попали, а да се боље и прије Турци у свој град приберу, па онда и шанац, гди је требало начини; у то дође ту на помоћ Мићићу и господарев брат Јован с војв. Дринчићем и с нешто рудничке војске. Симо пак Ненадовић још с Ваљева к Чачку идући од недомак истога враћен је био у Соколску нахију, да је одметне, и на Баурићу (брду виш Сокола) стари србски шанац да обнови и утврди; него сад и њему опреми господар у помоћ младога војводу Луку Грбовића с његовом командом, који да остане чувати шанац Баурићски, и сву ону нахију од харања турскога, пак да Симо са својом дружином оданле сиђе под цер у тaвнaвски логор, и ту да се нађе и чува. Ту и Авраму Лукићу Милош закаже, да скупи осталу пожешку нахију, и да трчи на Карановац Јелечанину на помоћ, и оне Турке да што боље чувају нечинити вилајету штете, и да их тако утијесне, неби ли се принудили на предаји или побјегу; но и при свему томе, да добре и јаке страже и патроле по планинам' и друмовима држе, а да неби од Новога Пазара каква војска се подигла, и ударила изненада у харање вилајета и у ћелепир. Овда већ и Милош пође са својима до у Црнућу кући својој, гди све војнике дома одпусти, али само да се опреме, и до три дни да му опета сви дођу ту, па да се иде и доље што урадити. Тако се и учини, дођу сви; па Милош испративши најприје брата на Ужице, узме сву осталу војску и оба топа, те сиђе Крагујевцу да се што и око њега промучи и пробаје, али је он већ очишћен био; него ту разумјевши да има до 500 Турака у Баточини обшанчено, пође он час и тамо, те их одсвуда пристијесни, и за јуриша на њих почне спремаги обично-нужне ствари, које опазивши Турци, други се дан сви предаду, а да само изиђу с оружјем, што им буде и допуштено, него да иду право дома у Турску, и преко србске границе, т. ј. из београдскога пашалука, пак им шанац како и друге развали, запали, и поравни, а њих собом и узгред Милош отале преко Мораве испрати, који-но се одмах и опета у Ћуприји задрже, нешто под морање, а нешто и уз пркос и за освету и пакост чинити још Србима, што су их зар живе одпустили поћи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3987 on: March 08, 2022, 12:50:36 pm »

Одавде узме са собом и нахију крагујевачку свуколику, што је већ на дому чиста била од Турчина, па окрене на Пожаревац све; на с. Ливадици и с. Орашју пријеђу Мораву, па када се тамо појави тај нови а сретни господар с толиком дружином, устане туда ш њиме одмах и мало и велико на оружје и у војску, ка-ноти једва чекавши сватко, да се мученија избавља, или да умире бранећи се од зла. До Пожаревца накупи се србске војске на дваестину хиљада, и то са свакојаким оружјем, а понајвише са вјернокрсним кијацима, са џебаном одбране желања и с крајњим и највећим јунаштвом престат' живјети, ол' се спасти посве и освободити. Не млого пак прије долазка те србске војске на Пожаревац стигао је био Турцима у помоћ од Видина један делибаша, како је прије казано; премда је за дочекати га и у планини голубачкој разбити спремио се био са добрим дружтвом Стеван Тодоровић Добрњац (трговац и житељ села Добрње у нах. пож.), и ту га је у бусији чекао неколико дана, како и Марко Абдулић с Власима (Румунима србским) што га је у Звижду прежао, али ни један од њих ни очима није видио, што их је обојицу преварио и надишао посред највећијех планина Омоља к Пожаревцу предријевши, кудијен му се нитко није надао, нити га је чекао. Сад исти дакле Стеван Добрњац са моравском кнежином, Абдулић са рамском, како сви пред ону србску војску изађу, и честитају новоме србском господару срећу на оружју, и пристану са свјема својим четама у ту голему дружину и озбиљои чувену и слављену војску србску, желећи а и паштећи се послужити свога новог господара у свему и свачим радо и весело потада.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3988 on: March 09, 2022, 10:21:27 am »

Овди се Милош од њих свијех ту мјестнијех извијести о стању Пожаревца, и о числу Турака, што су ту; па када разумије, да их ту преко две хиљаде има, и да су толике шанчеве и шарампове начинили, осим онога око џамије, где имаду и један топ свој, и да су се наумили ту до посљедњега бранити, а индaт из Уруменлије чекати, тако и он закључи ни најмање неоклевати, него час прије на њих ударити, и пошто год стало да стало разбити их ту све, и прогнати отале. За то и дигне одмах други дан сву војску и примакне се к самоме Пожаревцу, па што је ту посље и како се догодило изјављава сљедујуће тога описаније.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3989 on: March 09, 2022, 10:26:32 am »

VI. Причање.
Шта су овда учинили Срби с Пожаревцом, с Карановцем, и за тим шта друкуда.

Ова је србска војска три дана се превозила преко Мораве, и Турци у Пожаревцу нијесу за њу ништа разумјети могли; јербо је свијех тијех дана силна киша падала, да их је мрзило и помолит' се кудгод из сухоте и куће своје без крајње муке и нужде, а и к њима у чаршију нитко већ из окружнога предјела нит' је смјео ни марио доходити на подворење. Али кад четврти дан прелијепо вријеме настане, како-но ти пролеће се развија, него и толику србску војску изнад и около свога Пожаревца угледају Турци, пуно брдо србскога пјешака, и у пољу такођер доста и добра србскога коњаника, не само да се зачуде одкуда је сад опета то свеколико, него се и препану озбиљски млозина њих, особито неки од њих, што су и одприје са Србима војевали, па свашта и видли и претрпјели, да би већ неради били сад изнова е таково што доживјети. Но како је дознао везир београдски, да се Милош са свом војском кренуо на Пожаревац, то брже и он са свјема Турцима својима опета изађе и удари на Болеч, и по довољноме боју а из слабашна шанчића потисне Србе у шуму, за којима и немогавши а и несмјевши у погон, а и себи тако пут ка Смедереву разтворивши отиде у Гроцку на конак, но и ту никога ненађе, и Срби му исти за њим приступе ко' патрола или пратња; одатле пак он ноћивши порано дигне се к Смедереву, у којему само што преноћи, па зором узме све Смедеревце са собом, и одмах удари на логор србски у Јабучју, гди опета и те Србе распуди, али пошто је доста боја и мртвијех било, кад му је ту и његов млађи син Осман био рањен у лијеву руку. То све учинивши наскоро и собом везир, и колико сретно, толико мање полезно и плодно за се и за своје, догледа и увјери се да сада он већ нејма куда нит' има с киме преко Мораве у помоћ Пожаревцу, кад му и ту мал несмрсише конце, тко, до једна шака хајдучије, која је данас прсла, да се сјутра опета и већом сабере гомилом, па и појави ђе би најмржа и најдосаднија бити могла. Врати се дакле отоле исти Скопљак-паша својему Београду, сам он с хатлијама сухијем путем, и то све покрај Дунава, но и сина у четокаику рањена возећи и чувајући од бусије и напада србскога.
Logged
Pages:  1 ... 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 [266] 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.038 seconds with 22 queries.