PALUBA
March 29, 2024, 06:43:08 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 [47] 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722435 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #690 on: October 18, 2017, 02:19:22 pm »

1862. г. Јован Бошковић долази у Београд с уредним пуномоћјем и пасошем, да се у име лозничке општине жали против окружног начелника. Уместо да прими његову жалбу, Никола Христић, министар унутрашњих дела, тера га преко полиције натраг из Београда, и наређује да се над њим отвори кривично ислеђење. Министар је уверен да је Бошковић један опасан агитатор, који подбуњује општину против начелства. Христић се није варао, али код света остаје утисак да се у Београду народне жалбе одбацују непрочитане.
Најуспешнији начин за народ да изрази своје жалбе била је Народна скупштина, али Скупштина се састаје у три године једанпут, траје врло кратко, и свака оштрија критика чиновника сматра се као један акт опозиције, рђаво виђен не само од владе него и од Kњаза.
Узевши у целини Михаилов режим, човек осећа у њему нешто претерано и сувише затегнуто. У својој прокламацији од 1860. Михаило је говорио о јакој владалачкој власти као најбољем јемству законитости. Та мисао, да без јаке власти нема ни законитости, била је углавном тачна. Али појам јаке власти Михаило је схватио безусловно. По њему, јака власт искључивала је сваку, и најмању политичку слободу; власт је била јака само онда када је народ био доведен у стање безграничне послушности за вршење владиних наредби. Услед тога Михаилов режим, објављен као режим законитости, претварао се све више у режим полицијске стеге.
Народна машта створила је једног узвишеног Михаила, у коме је од свих особина остао само његов патриотизам. Неоспорно је, да је под њим народна самосвест достигла један ниво, јачине као никад дотле. Никада Срби нису били тако поносити, никада нису јаче веровали у своју историјску мисију, и били већма одушевљени за један велики национални рат. Оно романтичарско србовање и курчење, које је у Срба ушло у народни обичај и запажа се (уз чашу) и дан-данас, потиче од тог, Михаиловог, времена.
Михаило је код народа уживао глас патриоте, и о њему се говорило с највећим поштовањем, али начин његове управе народ није одобравао. Постепено нагомилавано незадовољство, довело је дотле, да се почело рачунати са могућношћу прогонства Књажева. Но без одговарајуће прилике није се смело ништа предузимати, јер би свака појединачна омашка била сигурна погибија. Повољан тренутак за поменуту могућност дали су маневри народне војске у Пожаревцу, у јесен 1866. године, како смо их већ напред описали.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #691 on: October 19, 2017, 09:32:20 am »

Ова завера била је скоро четири деценије покривена велом тајности – све до 20. септембра 1902. године, када је држан седми конгрес српских земљорадничких задруга у Крушевцу. На истом је био и Алимпије Васиљевић, пређашњи либерал, министар и саветник, а тада пензионисани посланик и опуномоћени министар Краљ. Србије у Петрограду. И једно после подне у кратким наговештајима изрекне се он, шта је све било спремно против књаза Михаила у 1866. години.
Живан Живановић, побуђен овим аутентичним саопштењем, јер је исти Васиљевић био близак завери, и њему је  - као тада професору гимназије у Пожаревцу – пало у део да напише прокламацију на народ по извршеном преврату, доцније у Београду, управи на Васиљевића формално питање, о узроцима и развоју ове завере, и добије следећи писмени одговор:

Господину Жив. Живановићу, министру у пензији.

Немогу да се неодазовем вашој молби, да потaнко објасним ону припреману заверу против књаза Михаила 1866. год. у Пожаревцу, јер знам, да ћете ви тај материјал, који има неке историјске вредности, употребити онако, како то доликује једном интелигентном патриоти српском.
Ви тражите да вам објасним: 1. повод томе догађају; 2. циљ његову; 3. учеснике како војне тако и цивилне; 4. зашто се од тога одустало; и 5. да ли је за то сазнала шира публика и да ли је за то дознао сам Књаз?
На сва та питања одговорићу вам по реду.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Алимпије Васиљевић.jpg (97.28 KB, 426x600 - viewed 44 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #692 on: October 19, 2017, 06:12:53 pm »

1. Повод. Књаз Михаило, кад је по други пут ступио на престо, после смрти свога оца Милоша Великог, 14. септембра 1860. год., он је најпре покушао да измири либерале са кајмакамцима (уставобранитељи – примедба Ј.), па пошто у томе није успео, он је онда изненадио све своје пријатеље, што је државну управу поверио искључиво својим непријатељима – вођама Кајмаканске странке. Ови, чим се дочепаше власти, почеше да сe свете оним либералима, који су помоћу скупштине осујетили њихову намеру, да приграбе власт у своје руке и установе 'Кајмаклију', ради чега су и уклонили са престола ондашњег књаза Александра Карађорђевића. Све виђеније либерале истераху из службе државне; и ондашњег шефа њиховог Јеврема Грујића противзаконо осуде и у сужањство пошљу. Гарашанин, једва је мене, као пријатеља по сестри својој Јованци, одржао у служби, али и мене лишише секретарства Ученог Друштва и преместише из Београда у Пожаревац за професора тамношње гимназије.
Затим почеше да угушују ону слободоумну струју, која је покренута Свето-андрејском Скупштином и којом је био већ прожет сав млађи нараштај. То је изазвало незадовољство против владе, не само либерала, него и свега млађег нараштаја.
Књаз Михаило беше оставио влади одрешене руке односно унутрашње политике и бавио се само спољном политиком, нарочито се бавио тим да задобије Босну. Али и ту је политику изопачила његова влада, јер је агентуру у Босни поверила Ђаковачком бискупу Штросмајеру, а овај је опет, преко католичких фратара, спремао Босну за Аустрију, а не Србију.
Та угушљива политика унутрашња, и ненародна споља, поче са владе прелазити и на самог Књаза, кога огласише за ограниченог и неспособног да оствари народне идеале. То се незадовољство још појачало 1866. године, кад се сазнало да је ондашњи наш посланик у Цариграду Јов. Ристић предложио Књазу да се користи Кримским устанком и да тражи од Порте, да она уступи Књазу српске градове, које је још држала у својим рукама, и кад је Књаз тај предлог одбио по савету његове владе, да Порта неће дати градове без боја, а Србија још није спремна за борбу и по томе не треба се срамотити и тражити оно, што се не може добити.
Тако је скоро опште незадовољство било 1866., када је Књаз Михаило наредио да се држи велики војнички маневар у Пожаревцу. На тај маневар дошла је сва народна војска округа Пожаревачког, свих пет батаљона, којима су командовали срески начелници и то: моравским Стеван Лукић, млавским Лаудановић, омољским Видоје Ивковић, а осталих се не сећам имена.
(Округ пожаревачки је 1866. г. имао седам срезова и то: срез пожаревачки - начелник Вукашин Новаковић, срез голубачки – начелник Јанко Душманић, срез моравски –начелник Панта Поповић, срез рамски – начелник Димитрије Т. Михаиловић, срез млавски – начелник  Петар Петровић Лаудан, срез хомољски – начелник Видоје Ивковић, и срез звиждски – начелник Стеван Лукић. Примедба Ј.)
Тој народној војсци се придружила и стајаћа војска са артиљеријом. За команданта нападне војске одређен је био Ранко Алимпић, а одбрамбене Јов. Белимарковић. На дан пре маневра дошао је у Пожаревац Књаз са свима Министрима и многим официрима.
Сви команданти народне војске, заједно са командантом оне стајаће војске, што је била у Пожаревцу, и још неким официрима стајаће војске београдске, склопили су заверу противу Књаза Михаила. Све је било готово, јер сви команданти имали су у својим батаљонима за то спремљене поуздане војнике.

« Last Edit: October 20, 2017, 10:11:13 am by Dreadnought » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #693 on: October 20, 2017, 09:11:29 am »

2. у каквој цељи? Да силом принуде Књаза да отпусти мрске Министре, и да узме људе, у које народ има поверења, и који неће гушити унутрашњу слободу и водити ненародну спољну политику, спремати Босну за Аустрију, а не за Србију. Ако Књаз не би на то пристао, онда да се пребаци преко Дунава, и прогласе за Књаза српског Књаза Николу, који је тада био доиста популаран, и тиме изврше једно велико дело – уједине две српске државе, Црну Гору са Србијом. Та се идеја допала свима онима, који нису могли да процене да ли би се тај план могао тада остварити.
3. који су били активни учесници? Команданти народне војске: С. Лукић, Лаудановић, Ивковић и још двојица, којих се имена не сећам. Од стајаће војске: командант пожаревачке војске, мајор високог раста, кога се имена не сећам, али знам, да је по женској линији био нешто род Карађорђевићу, и командант онд. пожаревачке артиљерије Александар Давидовић; од београдских официра: Влајковић и Радојковић. Још је било шест официра, који су још живи и на вишим положајима, па им имена бар за сад не спомињем. 

(На једном од тајних договора у Београду био је и окружни начелник у Ћуприји Арсеније Туцаковић, старији брат Тодора и Јакова Туцаковића. Он је обећао својим једномишљеницима, да ће ако и кад буде потребе, стајати им на расположењу са својих шест хиљада људи народне војске. Примедба Ј.)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #694 on: October 20, 2017, 12:38:39 pm »

4. зашто се од те намере одустало? Уочи самог маневра дођоше код мене пуномоћници тих завереника: Лукић и Радојковић и поверљиво саопштише ту намеру војске с тим, да ја склоним мог ујака Белимарковића, који је за време маневра био код мене у стану, да и он прими учешћа у тој завери и да спремим прокламацију за народ о новом стању, које ће настати по извршењу тог плана. Они су знали да је Белимарковић незадовољан, јер при избору скупштинара влада је хтела да се у Крагујевцу изабере Паја Радовановић, шеф будућих завереника, који су Књаза убили у Кошутњаку, а Белимарковић, тада командант крагујев. војске, са осталим грађанима, хтели су да се изабере Тодор Туцаковић. За то га влада одмах уклони из Крагујевца, и стави у пензију, у којој је био до маневра.
Кад ја саопшти то Белимарковићу, он ми одговори ово: 'Ја сам једном учествовао у завери и успео сам да доведем у Србију два Књаза, па ми ни један није био благодаран. С тога нећу више да учествујем ни у каквој завери. Па за то иди одмах код тих завереника и кажи им, да одустану од те будаласте намере, па ако даду реч да ће одустати, онда нека сматрају, као да ми нису ништа саопштили; али, ако не одустану, ја ћу одмах ићи и јавити Књазу, те предузети све потребне мере, да спречимо ту њихову намеру.'
Кад им ја саопшти то, што ми је казао Белимарковић, онда они, после дужег размишљања и већања, и молби мојој, задали ми реч да одустају, бар за сад, од те намере.
5. да ли је то дознала шира публика и сам књаз Михаило? Пошто су многи участвовали, то се није могло сасвим сакрити, ни од шире публике; а нешто је о томе и Блазнавац наговестио Књазу, као што ми је доцније причао. Казао му је да је велико незадовољство у народу против владе, и да је у Пожаревцу војска за време маневра хтела да га моли да отпусти ту владу. Услед тога разговора са Блазнавцем Књаз отпусти Гарашанина и позове Ристића, да састави нов кабинет, а српској омладини пошље 100 дуката за потпору њеног листа 'Србадије'. Кад је после књаз Михаило помоћу Ристића узео из турских руку српске градове без капи крви; а одмах за тим његове мученичка смрт у Кошутњаку, наједанпут променило се народно расположење: на место скоро општег незадовољства, појавила се скоро општа жалост  за 'патриотом Књазом'.

11. маја 1904. г.                                      А. Васиљевић, с. р.
у Београду.

Уместо поговора. Оригинал овог писма, чувао је Жив. Живановић и после преписа. Но кад је после једанест година (1915) непријатељска војска ушла у Београд, аустро-угарска полиција је његову кућу претресла од подрума до тавана, и ово писмо са осталим хартијама однела. Срећом, писмо Ал. Васиљевића, Живановић је већ унео у свој рукопис 'Политичка историја Срба у другој половини деветнаестог века', и тиме је овај необични факт спасен за историју.


Литература.
Велика маневра код Пожаревца, Војин, лист за војне науке, вештине и новости, 1866., стр. 295.
Живановић, Живан, Политичка историја Срба у другој половини деветнаестог века, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1923.
Јовановић, Слободан, Портрети, Политика и Народна књига, Београд. 2005.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #695 on: October 21, 2017, 09:56:04 am »

(62) Јованова буна 1839.
       У Новинама Србским


У раду ће бити приказано извештавање Новина Србских, званичног листа Књажества Србије, о буни подигнутој против Државног Совета, у првој половини месеца маја 1839. године. Буна је удешавана, да изгледа тако, као да је услед новозаведеног уставног стања, из средине народа сама букнула. Била је то замисао начелника Подунавског и Пожаревачког среза, Милије Станојевића и Петра Илића Пекете, који су, подстакнути од Књаза Милоша, сматрали да се мора устати против Државног Совета, јер је новим, Турским уставом (1838), приграбио већи део врховне власти. (Текст је верно преписан Вуковом ћирилицом.)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Новине Србске, у Суботу 20. Маја 1839. број 20.
Београд, 18г Маја. Под 11. о. м. дошла је из Крагујевца та вест Књазу и Совету, да су се ондашњи регуларни војници, Артилеристе и Пешаци, побунили, к коима да су дошли и причислилисе и Кавелеристе из Ћуприје, и то све само прости војници, са некима од Унтер-официра, кои сви укупно повезавши своје Официре зато, што с њима у ову побуну пристати нису тели, да су се спремили, да у Београд пођу. За том вестију приспе и друга, да су исти бунтовници поред Официра своиј, јошт и неке Старешине, десивше се онде, повезали и под стражу ставили. Вести ове како стигну, Књаз одма, пошто се са Советом о томе посоветује, пише истим војницима, да од бунтовног њиног намеренија одустану, представивши им сва она зла следства, која се из подобни поступака рађају, и која и њи, ако одмах на миру не остану, постићи могу. С истим писмом пошље им и два Официра. Писмо ово нађе иј већ на путу к Београду, и они не само да исто писмо неуваже, но ставе и речена два Официра, као и остале своје, под стражу, и продуже пут к Београду, сви оружани, водећи с собом и 4 топа и све потребне војение.
Видећи Књаз, да бунтовници неће да одустану од  намеренија свога, у договору са Советом јошт једанпут намисли послати им своју заповест и  посоветовати иј, да од замишленије намере одустану, и на своја места иду, и тако им пошље на тај конац Г. Митрополита Петра, Г. Епископа Ужичког Никифора, у то време овде десившегсе, и Адјутанта свога, Полковника Арсенија Андрејевића, но у исто време са согласијем Совета закључи, да се, ако се бунтовници и сада његовој заповести не покоре, одма народња војска сабере и противу њих пошље, и по томе наименује Он Члена Совета, Полковника Г. Вучића верховним Повелителем те војске, придодавши му у помоћ Члена Совета Г. Х. Милутина Гарашанина, и овдашње регуларне пешаке под командом Мајора Г. Гаје Јеремића.
Тако дакле 14. т. м. на саму свету Троицу у јутру оду гореречени Посланици бунтовницима, а Г. Вучић у исто време прикупивши овде знаменито число оружани Београђана, пред коима за предводитеља постависе Член Совета Г. Вуле Глигоријевић, управи се такође бунтовницима, причисливши к себи и дружству и Шефа регуларног воинства, Полковника Г. Илију Милутиновића. У путу том долазили су му једнако сељаци оружани из ближњи села Окр. Београдског  од Старешина своји послани, тако да је, док је око подне до Раковичке механе дошао, око 3000 људи, које варошана, које сељана Окр. Београдског имао. У Рипањ стигне на конак, гди му неки и од сами Старешина дођу и придружесе, а за неке дозна да су остали, да јошт народ купе, па да за леђа бунтовницима дођу. Овде му стигне вест, да су бунтовници намеравали у истом месту конаковати, но чувши, да он с војском иде, да су се на Трешњи зауставили.
Ово му исто мало доцније јаве и гореречени Посланици, с тим додатком, да су они код бунтовника, које су у Раљи нашли, толико успели, да су ови своје Официре и друге Старешине, које су везане донде довели, везе ослободили, и обећалисе даље не ићи.
Сутрадан 15. о. м. кренесе Вучић са војском својом к Трешњи, где бунтовнике на месту застане, кои су стајали под оружјем упарађени, и на бој приправљени. И Г. Вучић са својом војском, која му се је међутим јошт оружаним људма из Окружија Београдског, Ваљевског и Шабачког са својим Старешинама приспевшим, умножила, постависе на згодном месту, и желећи најпре лепим начином, ако могуће буде, бунтовнике примирити, поче с њима договоре држати у чему тај истиј цели дан и прође. Сутрадан у јутру око 12. саaтиј по турски, положе бунтовници, уплашени од стизајућесе све већма и већма народне војске, своје оружје и предадусе. По чему одма Г. Вућић у договору са својом дружином и ГГ. Официрима даде им, на поруганије њино војена одела поскидати, и кућама разпустити, изискавши најпре од њи коловође њине, које они и доведу му, и коиј число за сада износи 22.
Међутим, док се је Г. Вучић занимао с разпуштањем исти бунтовника и опремањем оружија и топова, стигне му вест, да је она част регуларне војске, која се у Крушевцу налазила, побуњена од прве, на буну подигла се и у Крагујевац дошла, одкуда да намерава за оном првом у Београд. За покорити и ову част злоумишљеника, кренуо се је Г. Вучић данас с нешто војске за у Крагујевац. Надати се је, да ће и ови одма предати и оружије положити, тим више, што се је по достоверним вестима и народ Окружија Крагујевачког млогиј стекао у Крагујевац, да противуставе бунтовницима и да оддржи мир и поредак. Док им јошт Г. Вучић, кои особито код народа Окр. Крагујевачког у поверенију стои, стигне, разпудиће и покорити све, с тим надати се је, да ће се мир и поредак опет обновити, јер у осталим крајевима Сербије све је мирно, и сви су једнодушно готови противу нарушитеља ови јавног мира и спокојствија народног устати и покорити иј. Само у Окружију Рудничком у неколико села ушла је у народ нека ука, коју су неколико бујни глава подигли, но и ова је, пошто је народ боље извештен о ствари, растопила се.
И у Смедеревском Окружију покушао је Срезкиј Началник, Капетан Милија Станојевић, неку буну у народу подићи, за које Књаз дознавши писао је одма истому Началнику, да му предстане. Он је умоливши неколико кметова своиј, да с њиме пођу Књазу, дошао са истим кметовима, кои кад им је казано, ште је Капетан њин учинио и у каквом подозренију стои, оставили су свога Капетана, да се кривица његова извиди и испита, а они су отишли кућама, изразившисе, да су знали, у каквом је подозренију, да не би за њим ни ишли.
Коловође бунтовника предани су већ испиту одређене за то Комисије. Тек по овому знат ће се, коим поводом и чиим подстреканијем подигли су се ови несрећници, а за сада се известно јошт не зна, и говори се о томе свакојако.
Да ће ово међутим, док се ствар не дозна, остати загонетка, и да ће се свакиј томе чудити, да у Сербии сада, благотворним Уставом премилостивог нам Цара дарованњима, буна дигнесе, то је истина, и томе се заиста свакиј дивити мора.  


* Новине Србске.jpg (156.56 KB, 800x600 - viewed 40 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #696 on: October 23, 2017, 08:08:07 am »

Београд, 19г Маја. Овај част приспе вест, да су бунтовници у Крагујевцу у 11 саатиј у јутру, притесњени стекамшивсе народом из Окружија Крагујевачког и већом частију варошана, оружије положили и предалисе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #697 on: October 23, 2017, 08:13:36 am »

Пуномоћије.
Члену Совета Књажества Србског, Полковнику, Господину Вучићу Перишићу.

Поводом тим, што се воинство Kрагујевачко бунтовническим начином и вооружаном руком дигло против права Народњи нама од премилостиви Царева Наши Уставом даровани, и за Београд пошло и вечерас у Кораћицу на конак стићи намерава; налазимосе побуђени овом бунту предел положити и другу Народну војску, под Вашим верховним Правителством стојати имајућу, против ови бунтовника, као нарушитеља Устава Земаљског, права Народа Србског, и јавног мирa и спокојствија жиреља Сербије, употребити.
Постављајући дакле Вас, љубезниј Вучићу Перишићу! верховним Повелителем Народне војске и придодавајући Вам у помоћ Члена Совета Г. Х. Милутина Гарашанина, препоручујемо Вама, да без икаквог одлагања и Ви и Г. Гарашанин коим начином знате, војску купите, и присовокупивши и овде налазећесе регуларно воинство, које такође Вашему управленију воверавамо да против бунтовника оружаном руком пођете, и ове разбијете, како знате.
Да би пак што скорије војску скупити могли, препоручујемо овим свима Окружним, свима Срезким Началницима, свима кметовима и сваком Србину, да на заповест Г. Вучића вооружани што брже онамо иду, куда им Он заповедао буде, да се њему као Војеначалнику покоравају, заповести његове слушају и исполњавају и вообште што Он, Г. Вучић, каже и уреди, као свјато почитују и извршују.
Вама пак љубезниј Вучићу! дајемо овим пуномоћијем неограничену власт, поступајте како знате, само да се мир, спокојствије и тим благополучје Сербије поврати.

В.No 1224.               (М. П.)            Милош Обреновић
13. Маја 1839.                                   Књаз Србскиј
У Београду.
                                                     Књажескиј Представник,
                                                            Кавалер
                                                    Авраам Петронијевић с.р.

Согласан Совет Књажества Србског са овим пуномоћијем Његове Светлости Књаза Србског.

     (М. П.)                              Преседатељ Совета, Генерал-Мајор
                                                    Јефрем Обреновић с.р.
No 488.                             
13. Маја 1839.                       Главни Секретар Совета, Мајор
У Београду.                                  Стефан Марковић с.р.





Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #698 on: October 24, 2017, 09:30:15 am »

Разпис Књаза на све Окружне Началнике.

Регуларно воинство у Крагујевцу наодеће се, Пехота, Кавалерија и Артилерија, глупим предразсужденијама и рђавим поњатијем о садашњем стању нашем напуњено, подигло је бунт, с намеренијем ићи противу права, која су народу од премилостивог Цара нашег Султана у согласију с покровитељницом нашом Русиом, дарована. Воинство је у Крагујевцу на садашње Уредбе и Узакоњенија, јако роптало, Чиновнике неке под затвор ставило, и проче  томе подобне неупутности предузело чинити. Оно је овамо у Београд са оружаном руком пошло, и, као што чујемо, вечерас ће у Кораћици конаковати.
Будући је нуждно беззаконим поступцима овим што скорије предел положити и тако вооружаном руком на бунтовнике поћи, ако се они по посланој им од Нас писменој препоруки сами не врате; то смо у согласију са Советом решили, да се на тај конац народна војска што скорије скупи, и к намеренију овом определили смо Члена Совета, Полковника Г. Вучића Перишића, за верховног Повелитеља исте народне војске, и дали смо му пуномоћије, да он потребно число војске што скорије, одкуда зна, скупи и бунтовнике уничтожи.
Ово сообштавајући Вам препоручујемо, да посредством подручњи Вам Срезки Началника без и најмањег задржанија издате заповест народу Окружја вашег, да свакиј, кога год Г. Вучић Перишић позове, без и најмањег отлагања на позив његов иде, и безусловно заповести његовом повинује се. К тому, да се од стране подручњи Вам властиј све наредбе, које би Г. Вучић издавао, точнејше испуњавају, док се ови јавни противници благостојанија народног не смире или не уничтоже.                                                                 

В. No 1227.               (М. П.)            Милош Обреновић
13. Маја 1839.                                   Књаз Србскиј
У Београду.
                                                     Књажескиј Представник,
                                                            Кавалер
                                                     Авраам Петронијевић с.р.


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #699 on: October 25, 2017, 08:08:52 am »

Новине Србске, у Суботу 27. Маја 1839. број 21.                   
Београд, 27г Маја. Вести из Крагујевца јављају, да је тамо нарушениј бившиј мир и поредак савршено обновљен, а тако исто да и по осталим крајевима Сербије мир и тишна влада. Исте вести јављају, да се Г. Вучић јошт у Крагујевцу налази, занимајућисе истраживањем криваца у побуну умешани, да ће све после Правосудију предати. Он ће се, што се чује, скоро одунуд овамо вратитисе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #700 on: October 25, 2017, 08:15:32 am »

Новине Србске, у Суботу 3. Јунија 1839. број 22.
Београд 30г Маја. Данас нам је Верховниј Повелитељ Народне војске, Член Совета, Полковник, Г. Тома Вучић Перишић, покоривши и у Крагујевцу Гарнизоно воинство Крушевачко, и обновивши нарушениј земаљскиј мир, осим остали пре два дана овамо под тврдом стражом послани бунтовника, числом 42, приспео с одабраним Депутирцима Народним и Гарнизоним Београдским воинством, и с собом следујуће у побуни овој участвовавше Чиновнике довео: Генерал Адјутанта Књажеског, Дивизионог Генерала, Јована Обреновића, - Началника Окружија Јагодинског, Полковника, Живка Шокорца, - Председатеља Суда Окр. Рудничког, Целог Капетана Марка Ракића, - Члана истог Суда, Танаска Михајловића, - Начелника Среза Моравског, Окр. Рудничког, Мајора Радоја Бићанина, - Начелника Среза Качерско-Црногорског, Милинка Ђорђевића, - Начелника Среза Јасеничког, Окр. Крагујевачког, Ц. Капетана, Живоина Јоксимовића, - и Писара Начелника Среза Моравског, Јована Илића.
Почем је предпохвалениј Повелител Народне војске, која се из 12 Окружија к покоренију бунтовника преко 10.000 стекла, по одржанију победе, укроћенију бунтовника и обновленију мира, домовини своиој повратити намеравао, ова, примерним жаром отечествољубија одушевљена, једним је гласом обшту жељу Народа изјавила, да се она кућама своима повратити не жели, док се побуни овој извор не изнађе, и злоковарним бунтовницима и непријатељима Отечества, као гођ и зломисленим нарушитељима Устава Земаљског, на ком се срећа и слава Народа и Отечества Србског оснива, у траг не дође, и таковима по правди и правици не суди. Видевши ово Верховни Повелитељ, учинио је наредбу, да се из сваког од ови 12 Окружија по 12 најмудрии и најважнии мужева, са по једним Началником Срезким, за Депутирце изаберу, и с њима к Београду пођу.
Дошавши с овима Депутирцима, кои су писмено од своиј Окружија опуномоћени, до шанца Лаудунова пред Београдом, Повелитељу Народне војске изиш'о Високославниј Совет Књажества Србског, Попечитељи, Г. Епископ Ужичкиј Никифор од стране Г. Митрополита, Членови Суда Окружија Београдског и многочислени грађани Вароши Београдске, и, дочекавши га с великим торжеством, предао му је Совет Књажества Србског два писма, у коима је, похваљујући жар и љубав к отечеству, благодарност своју како Народним Депутирцима, тако и Гарнизоном воинству од коиј су први, сви голуглави, а воинство с развијеним барјацима у паради стајали, најживље изјавио. Израженијама овима Совета одушевљени Народни Депутирци и Гарнизона војска, изриком су восторг свој и жељу изјавили, да хоће добротворниј Устав Земаљски до последње капи крви да бране, и да се свакиј онај, кој је сад нарушити га покушао, строгом Правосудију и казни преда, а и у будуште да се нарочно о том бди и стара, како ће се он (Устав) свето и нерушимо, као најдрагоценије сокровиште Народно, хранити и обдржати.
Регуларно Гарнизоно воинство, кренувши се одавде у војеној паради својој, са бандом и барјацима и ушавши у предградије Београда, сврати се одма са своим Командантом, Мајором Гајом Јеремићем и с осталим Официрима у касарне, а Народни Депутирци са верховним Повелитељем, продуживши поход свој, уђу кроз Стамбол-капију у Београд, и тако дођу на плац пред Полицију, а оданде се по учињеном расположенију на своје квартире одреде и разиђу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #701 on: October 25, 2017, 10:59:21 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Мајор Гаврило Гаја Јеремић, командант регуларне београдске војске.
(Фотографија објављена у књизи Др. Бранка Перуничића Управа вароши Београда 1820-1912.)


* Гаја Јеремић.jpg (50.52 KB, 400x600 - viewed 44 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #702 on: October 26, 2017, 09:02:49 am »

Дошавши с Повелитељем бунтовници одма су Правосудију у руке предани, и одређена је Комисија да испите над њима чини.

Горепоменута Советска писма следују овде од речи до речи:

Изабраним Депутирцима Народњим из 12. Окружија, кои су, ближи будући од остали, поитали супрот стати бунтовницима и нарушитељима народни права, Уставом премилостивог Цара даровани.

Љубезна браћо и соотечественици Наши!

Између свију дужности, к коима сваког човека и природни и грађански закони вежу, дужност је према Роду и Отечеству једна от најотличнjи, која се зове отечествољубије. Сви вообште и свакиј понаособ отечественик дужан је, у свакој прилици за одбрану Отечества свога, жертвовати не само цело своје с толиким знојем и трудом стечено имање, но и самиј драгоцениј живот свој, на жертву Отечеству свом принети.
Љубов ова и приврженост к Роду и Отечеству, којом треба да свакиј ревностниј и родољубивиј Отечества приврженик дише, онда је тек најотличнија и највећу похвалу заслужује, кад се и самим делом свету засведочи, као што сте Ви, љубезна браћо и соотечественици! данас јавно свету показали и засведочили, колику љубов према Роду и Отечеству свом имате, притекавши у помоћ за одбранити права народна, благотворним Уставом од премилостивог Цара нашег дарована нам, и за обдржати обштиј мир и поредак земаљскиј, кои су неки зломисленици овог благостојанија народног нарушити и уничтожити хтели. За ово усредије Ваше, и отваженије противу исти бунтовника, Совет Вам је највећом признателностију и благодарностију обавезан, будући сте Ви истим отваженијем Вашим и ревностију предупредили ону пропаст народну, која би му, може бити, по нарушенију права земаљски коначно предстојала.Ова ваша јуначка добродетељ служит'ће за образац отечествољубија сваком родољубивом и ревностном Србину. Она ће сваком за живиј пример служити, како треба бранити право народње, а како с оним поступато ваља, кои се усуди то право, на ком се цело његово благостојаније оснива, и чему нибуд и најмање повредити. Ви сте тим отважним поступком Вашим показали, да сте достојни имена Србског, које је свагда отликовалосе; показалисте, да сте достојни они милостиј Царски, које су на Народ Србскиј обилно изливене; показалисте, да сте вредни чувати и бранити Ваше право, Вашу Уставом даровану Вам слободу, Ваше добро и славно име; показалисте најпосле, да Вам је мио и драг закон и закониј поредак у Отечеству Вашем, а тим сте дали свету познати, да сте уверени, да је закон темељ среће народне.
Хвала Вам дакле Браћо! Преко Вас, као изабрани Депутираца од свију они Окружија, која су к одбраненију даровани нам права и к покоренију бунтовника и нарушитеља јавног мира и спокојствија народног поитала, благодари Совет свој оној браћи, кои су с Вама, изасланом противу бунтовника Верховним Повелитељу народне војске, Члену Совета, Г. Томи Вучићу Перишићу! или сами у помоћ поитали, или Вас и други послали, да благо народно браните. Особито хвала Вашим Началницима и Старешинама, и овим сада овде и онима, кои су с Вама били, и свима другима, кои напредак народниј желе.
Примите сву ову благодарност Совета као знак његовог к Вама усердија и љубови, соопштите је с љубезним поздрављем Совета и осталој браћи нашој, и уверени будите, да ће Совет верно заклетви својој, и Богу и Цару даној, купио с Вама све силе своје употребити, да права Уставом дарована нам, као свето, храни и чува. Он ће ово Ваше отечествољубиво отваженије обзнанити за похвалу Вашу и народњу и премилостивим Царевима, Господствујућему и Покровителствујућему.
Будите Браћо! и у напредак такови, храните и браните дарованиј нам Устав, па се надајте сваком добру и Ви и Ваши потомци. Свак ће Вас уважавати, кад види како сте отважни чувати и бранити право своје, и Бог ће Вас благословити и Цареви покровитељствовати, и свак правиј отечествољубац чествовати и поштовати.

No 602.                           (М. П.)            Преседатељ Совета,
29. Маја 1839.                                          Генерал-Мајор       
У Београду.                                            Јефрем Обреновић
                                                     
                                                     Главниј Секретар Совета, Мајор
                                                             Стефан Марковић с. р.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #703 on: October 26, 2017, 09:16:41 am »

Од стране Совета Књажества Србског благодарност Гарнизоному воинству Београдскому, дигнувшемсе противу бунтовника, хотевши обштиј мир и благостојаније народно нарушити.

Храбри војници, верни синови Отечества!

Љубов и приврженост Ваша к Роду и Отечеству, коју сте ово дана, дигнувшисе против злоумишљеника и нарушитеља обштег народног права и благостојанија, јавно засведочили, велику Вам је чест и отличје принела. Приврженост Ваша к Отечеству тим више осведочиласе је и пред светом сјајнија показала се, што се од заблудившег дружства Вашег, Гарнизона Крагујевачког, Ћупријског и Крушевачког, кои су Вас у побуну, на пагубу Отечества нашег подигнуту, молили и наговарали, нисте дали повести, него сте, отваживши се злоумишљеницима народном војском, те сте иј покорили. За овакову черту јуначке добродетељи Ваше, и за отваженије Ваше, коим сте поитали одвратити од Отечества угрожавајућу му пропаст, неможе Совет пропустити, да Вам благодарност своју и похвалу, коју сте овом приликом заслужили, од стране своје неизјави, с тим уверенијем, да ће овај поступак Ваш и повиновеније, које сте приликом овом к Вашим Началницима и к постојећему поредку засведочили, незаборављен остати у Роду, и служити за пример прaвог и истинитог отечествољубија. А шта може од овог боље и пожетелније бити? Заиста ништа. Отечествољубије осведочити, и служити соотечественицима за пример отечествољубија: то су дела, која свакога правог сина Отечества најлепше диче и украшују.
Осведочено ово Ваше отечествољубије даје Совету крепку надежду, да ће Вама, и кад кућама Вашим одете, исто тако верне и отважне грађане као и војнике имати, и да ћете исто тако умети и у испуњенију дужностиј, по грађанским законима, отликовати.
Не мање изјављује Совет благодарност своју и свој Г.Г. Официрима, кои су се увидивши добро, на шта су бунтовника злоумишљенија тежила, и да су ова конечну пропаст Отечеству нашем приправила, старали, отвратити Вас од тога и доказати Вам, колико су се бунтовници од оне цели, која напредку и благостојанију народном тежи, удаљили. Особиту благодарност пак заслужују они Г.Г. Официри, кои су од бунтовника и злоумишљеника народни, што су с њима у дружство, у богомрзко дело побуне, пристати нису хтели, везани и гоњени били, и све ово радије претрпети волели, него ли дати се поколебати у крепком одваженију, свом Отечеству и Уставу верни и привржени остати.
Оваковим тек отечествољубијем моћи ће Отечество наше процветати, напредку свом надати се, и уживати спокојствије и права, дарована му благотворним Уставом премилостивог нам Цара.
Совет дакле и пак и свој Г.Г. Официрима, и свима Вама верним војницима благодари всесрдно, и уверава Вас, да ће ову благодарност своју и делом осведочити Вам, и отечестољубиво Ваше отважење свагда ценити и уважавати знати.
Примите ову његову благодарност као знак истинитог његовог к Вама усердија, и останите и у напредак при том одушевленију и постојанству, бранити права народна, па ћете тим и имену Вашем и имену Народа Србског сјајну черту нелицемерног отечествољубија како код Соотечественика, тако и код страни приобрасти и задобити.

No 602.                              (М. П.)            Преседатељ Совета,
29. Маја 1839.                                              Генерал-Мајор       
У Београду.                                               Јефрем Обреновић
                                                     
                                                                Главниј Секретар Совета,
                                                                             Мајор
                                                                 Стефан Марковић с. р.


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #704 on: October 27, 2017, 12:23:28 pm »

Београд, 1г Јунија. Као што се је јуче чуло, да ће Књаз Милош Обреновић да се отрече достоинства свога на ползу старијега свога сина Милана, тако је данас у 3 ½ саата пре подне то и учинио у присуствију Совета, Г.Г. Попечитеља, Гна Митрополита, Г.Г. Епископа Ужичког и Тимочког, Апелационог Суда, Г.Г. Официра Гарнизони и Депутираца Народњи. Исто отреченије стављамо овде од речи до речи:

Отреченије

Совету Књажества Србског свима Началствима и целому Народу Србскому.

Будући да ми слабост изнуренога многогодишњим трудовима моим, поднешеним у управљању Народа Србскога, здравља мога, недопушта више продужити управленије над њиме, ја сам решио отрећи се добровољно  достоинства Књаза Србског, и заклетве на ово положене, и отричем се торжествено сада за свагда како достоинства тога, тако и заклетве, на ползу старијега сина мога Милана, који је, по Султанским Хатишерифима, дарованим Народу Србском воопште, и Берату, всемилостивејше мени особно даному, законитиј мој и Књажескога у Сербији достоинства Наследник.
Како су ми пак необходимо нуждни одмор и успокојеније, после толикогодишњи трудова моиј, ја излазим из Сербије на свагда, и односим у срцу моме то једино утешеније, што ју, обезбеђену правама и преимуштествама, и осенену силним покровителством, остављам у миру, поредку, слоги и задовољству.
За удостовереније, да је отреченије ово с мојом правом вољом написано, објављујем то, даје син мој млађиј Мијаило, по заповести мојој, име и презиме моје, будући сам писати незнам, подписао, и печет мој ударио на њему. Дано у Београду 1. Јунија 1839.

        (М.П.)                             Милош Обреновић,
                                                  Књаз Србскиј.
Logged
Pages:  1 ... 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 [47] 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.044 seconds with 22 queries.