Српске буне

[JASON]

Уступленије

Наследнику Књажества Србског старијему љубезноме сину мојему, Господару Милану М. Обреновићу.

Здравље моје, разстројено толикогодишњим трудовима управљања мога Народом Србским, побудило ме је отрећи се Књажеског достоинства и предати таково Вама, на основанију височајши Султански Хатишерифа и Берата, всемилистивејше Народу Србскому и мени даривани, као што сам то данас и учинио изданијем на Совет Књажества Србског, Началничества, Духовенство и целиј Народ Србскиј, решителнога отреченија мога.
О овом дакле у извесност Вас постављајући и достоинство добровољно уступајемо мноме Вам честитајући, дајем Вам благослов мој родитељски, с топлим молитвама к Всемогућему, да Вас Он небесном својом премудростију руководи, како ћете љубов Народа, којега постајете Поглаваром и којега благостојаније увек треба да Вам на срдцу лежи, придобити, праведне благослове његове са свију страна слушати, Отцем Отечества и сином Отца Небеснога називатисе моћи, на радост и утеху родитеља Вашег, кои Вам је уживање свију земни и небесни блага из свег срдца и крепости душевне желио и жели. Дано у Београду 1^г Јунија 1839. год.                                         

                                                               Књаз
            (М:П)                                Милош Обреновић.
                         
                                                  По књажеској заповести,
                                                   Представник, Кавалер
                                                 Авраам Петронијевић с.р.

После данога писмено пред свим присуствујућим горенаведеним Сановницима од стране Књаза Милоша Обреновића отреченија на своје достоинство, отиду сви поменути Сановници Књазу Милану М. Обреновићу, честитати му Књажеско достоинство. И, као што је надлежним путем свима по Сербии Надлежателствима отреченије ово до знања достављено, тако исто јавило је и Попечитељство Инострани Дела отреченије ово Честитоме Везиру Београдском, Јусуф-Мухлис-Паши, временом Агенту Покровителнице, Г^ну Ваштенку, свима овде налазећим се признатим Консулима Инострани Држава и куда је даље надлежало.

[JASON]

Београд, 2. Јунија. Данас пре подне држано је у Совету главно заседаније, кому су присутствовала сви Г.Г. Архијереји, сви Попечитељи и сви Членови Апелационога Суда, у ком је из призренија тога, једно што је Књаз Милан болестан, а друго што поставленије ово његово требује потврђенија Блистателне Порте, решено, да се донде докле Блистателна Порта не потврди новог Књаза у достоинсту његовому, одреде за Наместнике новога Књаза три Лица, и да је избор ови Лица по једногласном мненију свију присуствујући пао на Представника Књажескога и Попечитеља Инострани Дела, Кавалера Г. Авраама Петронијевића, Преседатеља Совета Књажества Србског Генерал-Мајора, Кавалера, Господара Јефрема Обреновића и Члена Совета Полковника, Г. Тому Вучића Перишића, сву троицу, као мужеве правдољубијем и отечествољубијем отличне, и обште повереније народно имајуће.

[JASON]

Београд, 3^г Јунија. Данас пре подне у пол првога од прилике саата после дванајст (по Турскому) оставио је, по предварителноме отреченију на достоинство Књажеско, уступивши таково старијему своме сину Милану M. Обреновићу, Књаз Милош Обреновић Сербију, и навезао се и отишао водом за Чернец. Све више и ниже мирске Власти као и духовне испратиле су га до саме обале Савске, гди је млого Народа било и чекало, док он у кајак није сео. Уз њега путује и млађиј син, Михаил М. Обреновић.


(Из Обшти Нов.) – У Сербии подиже, Књаз кои је од подданика своиј праведно љубим, негодованије Руссије, што се он партаи оној противи, која је Руссии наклона, и што тражи, да се Русско втеченије у администрацију (правленије) њену немеша. Русска партаја апелирала је Султану противу Књаза Милоша, и добила је без свакога великога труда и муке Цариградскиј Мандат (Устав Земаљскиј), кои ће му налагати, да он одсад ни корака без предварителног согласија Членова Совета Књажества Србског неучини. Како се морају Русски Дипломати гроотом смејати, кад чују, како се честитиј Представник слабоумног Енглескога у Цариграду Кабинета о своме добром од природе дару и срећи хвалио, по средством коиј је он код Дивана втеченију Енглеском надвесије над Русскоме знао задобити!

[JASON]

Новине Србске, у Суботу 10. Јунија 1839. број 24.

Београд, 9. Јунија. Са сожаленијем јавити имамо, да из свију испита, које је над бунтовницима, а нарочито над главнима коловођама ови, одређена на то Комисија досад учинила, јавно се доказало и увидило, да је повод к тому сам бившиј Књаз наш Милош подстреканијама и науштенијама своима дао, и то јединствено том намером, да она права и користи, које су благотворним Уставом Народу Србском од премилостиви Царева дароване, поруши и уничтожи, а сотим пређашње и неограничено самовластије свије себи на ново присвои и поврати, на конечну пропаст Народа и Отечества свога.

Београд, 10^г Јунија. Као што је следством подигнувшесе у Отечеству нашему против Устава земаљског побуне, и последовавшег тога ради одлазка бившег Књаза Милоша из Сербије, Народна Скупштина расписана и за 12^иј Јунија у Београд позвана, тако се изаслани на тај конац народни Депутирци ови дана из свију крајева Сербије овамо већ сабирају, да се овде с високим Земаљским Надлежателствима о спасителнима уредбама, у смотренију речени догађаја издати се имајућима, взаимно споразумеју и посоветују.

[JASON]

Новине Србске, у Среду 28. Јунија 1839. број 28.

Београд, 26^г Јунија. Дознајемо данас овде раним јутром, на превелику жалост целога Отечества, да је Сербија сву своју надежду, коју је у Књазу Милану Обреновићу имала, конечно изгубила; будући се он, после дуге своје и тежке болести, јутрос у 7 саатиј у вечност, преселио.

[JASON]

Новине Србске, у Суботу 1. Јулија 1839. број 29.

Началнику штаба, Штабс и Обероффицирима Гарнизоног воинства Србског.

Господо!

Скорашња буна била је за Вас особено искушење. С развијенијем преступног барјака њеног, у среди подчињени бивши Началству Вашем војника, Вама је надлежало, остати вернима заклетви Вашој, или присојединити се к числу они злоумисленика, кои су ишли на уничтоженије дарованог нам премилостивим Царем нашим Устава, а с њиме заједно и свега у Отечеству нашем поредка ствариј. Изабравши прво, неки везање, неки злостављање, неки саму смрт, која им је грозила, презирући, Ви сви показали сте пред светом, да сте прави родољубци и нелицемерни пријатељи законог поредка.
Правитељство високо цени ову сјајну черту дичне добродетељи Ваше, и у срдцу своме сладку надежду пита, имајући пример овај пред очима, да ћете Ви непоколебими Отечества стубови увек бити, и да ће Отечество једино само ползе от трудова Ваши, те изобилно сбирати.
Относећисе искључително к учињеному веће достохвалному Вашему подвигу, Наместничество Књажеског Достоинства почитује пријатнејшом својом дужностију, изјавити Вам за подвиг Ваш истиј, како от имена свога, тако и от имена Совета, најчувстителнију благодарност и уверити Вас у исто време, да ће Оно имати к Вама свагде особито вниманије.

В.N^o 211. 26. Јунија 1839. у  Београду.

Наместници Књажеског Достоинства:

Књажескиј Представник, Попечитељ Инострани Дела, Кавалер
Авраам Петронијевић с.р.

Преседатељ Совета, Генерал-Мајор, Кавалер
Јефрем Обреновић с.р.

Член Совета, Полковник
Тома Вучић Перишић с.р.

[JASON]

Новине Србске, у Суботу 22. Јулија 1839. број 32.

Београд, 21. Јулија. Одређена за испит бунтовника, у месецу Мају ове године догодившесе побуне Комисија, дело испита над истима свршила је. Поради решителне, над њима изрећи имајуће се пресуде, Попечитељство је Правосудија позвало овамо у Београд Г.Г. Преседатеље Судова они Окружија, из коиј су како коловође преднаведеног бунта, тако и соучастници овога: Преседатеља Суда Окружија Крагујевачког, Г. Димитрија Милојевића; Преседатеља Суда Окружија Јагодинског, Г. Димитрија Тирића; Преседатеља Суда Окружија Чачанског, Г. Милоша Тајсића; и Привр. Преседатеља Суда Окружија Рудничког, Г. Луку Гарашанимна, кои су 19 Јулија о. г. у очи Св. Илије овамо и приспели. За Преседатеља чрезвичајног овог Суда постављен је Попечитељством Правосудија Преседатељ Суда Окружија Београдског, Г. Лазар Арсенијевић.
Чрезвичајни овај Суд по даном од Попечитељства Правосудија, и Наместничеством Књажеског Достоинства потврђеном наставленију, у редовним своим заседанијама изрицат'ће пресуде над бунтовницима по мерилу соучастија њиовог у побуни, и преступленија. Истиј Суд сматран као првог реда, изречене пресуде над бунтовницима и извршават'ће у колико круг дејателности његове дозвољава, а у колико ово не буде, подносит'ће Апелационом Суду као верховному, на разсмотреније и конечно решеније.

[JASON]

Новине Србске, у Суботу 19. Августа 1839. број 36.

(Из Обшти Новина)
Последња Србска Револуција.
(Die letze Serbische Revolution)

Са Србске границе, 11^г Јулија. Једва су тек Срби после четристолетног времена јарам ропства са себе скинули били, и под својим незаборављеним и безсмртним Вождом Кара-Ђорђем Петровићем у своме за независност боју, као победитељи, указалисе; једва су у своју, крвљу придобивену слободу тек неколико година уживали, а оно се опет над Отечеством њиним по другиј пут густи облаци навукоше. Наполеон је у намери тој, мач свој против Русије дићи, па са тим себи пут ка освојенију целога света раскрчити, позове и Порту, да на његову страну пристане, и да би је к томе боље довео, остане  Сербија сасвим сама за себе без сваке помоћи, и Предводитељ Сербског Народа принуђен буде политиком Европејском из Земље изићи, и тако Сербија сама себи остављена, падне опет Турцима под власт, кои су све градове с топовима и џебаном опет узели, и то таквим начином, да ни пушке једне избацили нису. Турска нова влада у Сербији остане онаква иста, као што је пређашња била; они су пљачкали и обезсвлаштавали све што је човеку најсветије и најмилије било. 

Срамниј овај поступак доведе Србе до очајанија; они закључе бој наново започети, и изберу Милоша Обреновића за Поглавицу свога. Доцније добије он и наследствено Књажеско Достоинство. Из почетка све је добро било, и по жељи за руком ишло. Милош испрва споразумевао се и радио сложно са својим соотечественицима, и дејателан је био у смотренију напредованија обштег благостојанија; но после неког времена обузме га жеља неограничене власти; он удаљи од себе народољубце и старао се само за себе и своје личне интересе, и постане тако робом своиј потреба а и пленом својих љубимаца и ласкатеља, који су га окружавали. Ови је савете он слушао. Честити и поштени мужеви, млоги од најзаслужнии за благостојаније и права Земље били су или утручавани и гоњени, или пак потајним начином с пута спремљани; част, невиност и добро у правима поведеније погажена су била ногама: једном речју рећи, нити је на религију, нити на законе мотрено било. Дружевно стање у Сербии падало би све дубље и дубље у своју пропаст, да се није по обстојателствама данашњег времена дух у неким храбрим мужевима пробудио, коима су већ до више главе дошле плетке и смутње сурове и самовољне власти, те тако се они одваже и закуну, да Сербија мора бити законом управљана.

Због тога је 7^г Јануарија 1835^е године на пољанама Крагујевачким  показао се Милета Радојковић и остали отечествољубци са 4000 људиј; због тога је била позвана Народна скупштина и начињен Устав, којом се приликом Књаз торжествено на тај Устав закуне; и по тому му је после Народна скупштина сабљу и златан пеар, обоје дијамантима украшено, у вредноћи од 13000 талира, поднела и почествовала. Но срећно ово стање, за које је народ мислио, да је Уставом утемељено, није дуго трајало; јербо Милош задржи поклоне кои су му поднешени, а од целога Устава само то једно, гди му је 120.000 талира, као годишња плата од народа опредељена. Презирући благодејанија великога Покровитеља Сербије, заборављајући дужности према своме Старијему и ништа не уважавајући свој похвале достојниј народ, кои га је више себе узвисио, послуша он совете неког ласкатеља и политическог Дилетанта, свога Секретара, Јакова Живановића, совете Пијемонтеског  бегунца и Карбонара, Вартоломеја Куниберта и Енглеског генералног Конcула, Хођеса, кои му је у главу улио, да ће Краљем Сербије бити. Овима заслепљени Књаз терао је свој деспотизам; но народ се ближе политики свога Покровитеља склони и замоли Порту, да јој она уредну конштитуцију даде. Труд овај није остао безплодан, и концем прошавше године получисе Устав, кои је у Фебруарију месецу ове године торжествено у Београду, Народној скупштини, у присуству Везира Јусуф-Мухлис–Паше и Русскога Конзулата Заступитеља, Ваштенка, прочитан. Устав oвaj поставља устројeније Централног Правленија, које се из три Попечитељства, Попечитељства сиреч Просвештенија и Правосудија (оба соједињена), Попечитељства Финансије и Попечитељства Внутрени Дела состои; Совет од 16 Членова са једним Преседатељем, као законодателно тело, без коиј Књаз ништа важно предузети не сме. Премда се Устав овај Књазу допао није, ништа мање обећа се он њега са Советом и Попечитељима њега набљудавати, но будући да су тим Уставом њему путови били пресечени, по својој вољи радити, то је он таки трудиосе, да Устав обори и уничтожи. Да би намеру своју лакше постићи могао и народ противу Совета огорчити могао, распе он посредством брата свога Јована и других своиј приврженика овде и онде дукате, и по народу и солдатима разгласити даде: 'да они сад место једног Књаза 17 Кнезова имају, да је он од Совјета угњетен и приморан отићи  и т.д.'

Паша Босанскиј добио је од њега два милиона гроша, да му оружаном руком Турци у плановима његовим помогну.  У то исто време отиде он у контумац Земунски под тим видом, да се са супругом својом и своја два сина види и поразговори; но кад тамо дође, даде он посредством Представника свога, Авраама Петронијевића како Београдском  Везиру, Јусуф-Мухлис-Паши, тако и Заступнику Руског Конзула и Совету на знање, да он дотле у Сербију ногом својом крочити неће, доклегод  новиј овај Устав постоји. Другиј дан по овоме послана буде Депотација из Советника к њему. Депутација ова, Русскога Консулата и, у име Везира, Мухурдар Ефендија чинила су му представленија, да он од намеренија свога одустане, и да се натраг врати. На њина ова предсавленија искао је он, да се брат његов Јефрем Обреновић, Председатељ Совета, као и Советници Вучић Перишић и Стојан Симић достоинства и звања свога лише; да за насилна присвојенија ствариј и добара, никакова накнада, о руковођенију прихода и расхода земаљски никакви рачуни не ишту: нег' да се то изрече, да он као закониј Књаз за своја дела никоме одговарати не може и нетреба. Но на ово одговори му се, да он као закониј Књаз није ништа могао незаконо чинити, и да он, све што је отео, из свији собствени добара вратити мора, макар он и на коме му драго другом месту, изван Сербије, живети намеран био. Мухурдар Ефендија опомене га јошт једанпут, да се он у Сербију натраг врати, у противном пак случају казао му је, да самом себи припише неповољна она следствија, која би њега и његову фамилију постигла. И тако вратисе он сутрадан натраг, почем се Депутацији писмено обећао био, да ће сваку штету накнадити.

Но после неколико дана побунисе регуларно воинство, пешаци сиреч, коњици и артилеристе у Крагујевцу, Крушевцу и Ћуприји; поведу више своиј Официра и Чиновника насилно са собом, кои нису хтели у бунту том участвовати. Бунтовници дигну се 11/23 Маја к путу у Београд, водећи са собом насилно оне, кои у дружство њино нису хтели пристати, и носећи узасе 4 топа. Тај пар била им је то реч: Нашто нам је Совет, нашто нам Устав? нећемо ни једно ни друго!  А приметило се у то доба у више Окружија, да су људи неспокојни и немирни били.

У Београду пак дигнусе сви Советници к Књазу, кажу му у очи, да је он подбадач и узрок тога бунта, но он је ово одрицао и понуђавао се, да иде сам собом пред бунтовнике, те да иј к миру и поредку доведе. Понуду ову одбије Совет из узрока, које је знао, а при томе мотрио је и на Књаза, да неби куда на коју страну измакао. Противу бунтовника буде одређен као Главнокомандујућиј националног воинства, најстарии чином Советник, Вучић Перишић, муж кога је својска дејателност, мужество и строга војениа дисциплина у целој Земљи позната, и даде му се како од Књаза тако и од Совета пуномоћије, да он по своме разсужденију, како за најбоље  нашао буде, при бунту и војни овој поступи.

Тога истога дана издан буде и позив од Централног Правленија на целиј народ Србскиј, кои је таковиј на оружије противу бунтовника подигао, кои (бунтовници) ни на шта друго ишли нису, него на то, да народ опет угњетавају и, толиком крвљу и жертвама добивени, Устав уничтоже. Послан буде из почетка и Високопреосвјаштениејшиј  Архиепископ, Петар Јовановић са Епископом Чачанским, Никифором Максимовићем, к бунтовницима, да иј добрим и лепим речма и начином к покорности доведу, и да иј од лудила њиног освесте. 

Но када ови свјаштена Лица ова непослушају, крене се Главнокомандујућиј Вучић са неколико стотина људиј, које житеља Београдски, које регуларног пешачког воинства противу бунтовника. Уз пут се умложи число воинства његова до 3000 људи. Сутрадан сретне иј он на Трешњи, пет саатиј од Београда далеко, гди су се ови били у битке положеније поставили. Он на њи нападанијем није хтео ударити, него иј са свију страна обколи и, пушке једне није пукло, буду сви поватани, скину се са њи униформе и само у голим кошуљама и чакширама свакиј својој кући одпуштен буде; коловође пак буду под стражом у Београд доведени. По томе продужи он пут свој даље у Крагујевац, те да и тамо поредак сасвим уведе, и остале бунтовнике повата. Овде је већ било число националног воинства до преко 15000 људиј нарасло, млоги од њи управо ни знали ни су извесно, зашто се и због чега тај бунт породио и шта се њиме тражи; и људи су при почетку какове револуције грцају пре и више к стану, него к барјаку слободе, па зато им је нуждно било и целу ствар објаснити као год и користи протолковати, које из новог Устава проистичу, и њега са старим правленија формом сравнити, те да се јасније разлика увидити може.

По овоме једногласно буде закључено, да се у Београду народна скупштина држи, те да се ту виновници грађанскога рата пронађу и да се мере употребе, како се унапредак оваковога догађаја случило. И из овога узрока даде Совјет изабрати по десет Депутираца из они дванајст Оружија, која су као национално воинство противу бунтовника устала била; а и циркуларом једним позовусе из свију Окружија Сербије Депутирци на народну ову скупштину. Ови донесу, како за себе, тако и за оне из националног воинства изабране Депутирце, пуномоћија, остали се пак војници кућама својим одпусте.

Између поватаним у бунту овоме, које је Вучић у Београд  довео, налазисе и Књажескиј брат Јован, кои је својевољно признао, да је он брат његов поводом те револуције био, говорећи: Пустите ове сироте људе, они су невини, и вежите мене и мога брата, револуција је ова наш посао био.

Када је Књаз видио, да му покушеније Устав земаљскиј уничтожити, за руком испало ние, и када је дознао да је његов брат Јован све признао, а при томе расположеније  духа разјареног народа дочуо, кои је жељу своју изразио са тим, да виновника грађанског  тога рата камењем потуче и сву његову фамилију насвагда из Земље удаљи – онда он сасвим изгуби присуствије духа, и 31^г Маја (12^г  Јунија), изјаснисе Совету и народној скупштини посредством Архиепископа, да се Књажеског у Сербији Достоинства на корист старијега свога сина одриче, са том молбом, да му се само слободно допусти на своја добра у Влашку отићи, обећавајућисе, да никада више ногом својом у Сербију корачити неће.

По соизволенију народне скупштине на то, преда Књаз 1^г (13^г) Јунија своју резигнацију и писмено, а 3^иј (15^иј) Јуниј определен буде за одлазак његов, а таки поздрављен буде новиј Књаз Депутацијом из Совета и народне скупштине состојоћем се. Књаз Милош хтео је таки по резигнацији својој  отићи; но будући да је он сва документа, берате, фермане и хатишерифе са стварима своим на лађу једну натоварио и напред послао био: то му недопусте пре отићи, док се сва јавна документа ни су натраг донела. 3^г (15^г)  Јунија у 9 саатиј пре полдне изиђе Књаз из свога Двора, праћен Архиепископом, Епископима, Советницима, осталим Надлежателствима Земље до реке Саве, гди у каик са млађим сином својим уђе; стража, состојећесе од 15 људи, једног Советника и три Официра инфантерије, пратила га је до Червеца на Влашку границу.

Будући да је младиј Књаз јошт није пунолетан био, а при том тај пар одвећ веома слабог здравља, то се Совјет са скупштином нашао побуђеним, 4^г (16^г) Јунија Наместничрество поставити, које се из три Лица, Авраама сиреч Петронијевића, Књажеског Представника и Попечитеља Инострани Дела; даље, Преседатеља Совета, Јефрема Обреновића и честопоменутога Вучића Перишића, состоји.

Што се испита бунтовника тиче, он врло у кратко води због тога, што је цела кривица на бившега Књаза Милоша пала; бунтовници су дакле из узрока тога Надлежателствима предани, те да иј она по мери њини преступленија суде, а у народној скупштини чињена су друга советованија. Скупштина ова разликује се од свију пређашњи, које су под Књазем Милошем држане своим млого више демократическим (родољубивим, слободомислећим) карактером; будући сада свакиј то право има, мненија и мисли своје слободно изрећи, а пре су истина често бивали више стотина људиј на скупштину позивани: но они су тамо тек оно слушати могли, што је Књаз закључио и што су Секретари његови написали, те да тако Уредбе његове закону власт и од стране народа добију. Шта више бивале су кадкад на скупштини и чиста само артија поднешена, на коју су се при скупштини бивши именом свиом подписивали и печате своје ударали, тако, да је Књаз доцније могао оно у име народа дати написати, што је њему по вољи било. И оваким је начином он за Књаза изабран и наследствено Књажеско Достоинство добио. Док је он био, ни су се никада Депутирци за скупштину бирали: него је он оне само дао дозвати, које је он хтео. Но садашњи Депутирци изабрани су били из свакога Окружија и од људиј разни класа, кои су са пуномоћијама од своиј изабратеља били снабдевени, која је Совет извидио и испитао; само тек Началници и Преседатељи Окружни Судова дошли су без избора, на позив Совета, на ову скупштину. Депутирци су советованија своја изван Совета држали: но да би се са истим боље споразумевали, опуномоћили су они из своје средине девет Лица (3 Началника, 3 Свештеника и 3 Кмета), да они по налогу целе скупштине жељу своју и своја захтевања Совету предложе, од овога одговор приме и таковиј донесу: но при том задржали су себи и то право, да би у Совет сви скупа доћи могли, ако би потребно било и о чем даљем поразговоритисе. Дејанија међу Советом и скупштином чињена су писмено и у протокол увођена. Осим изјасненија, касателно нове форме Владанија и њени Уредба, дано је поученије Депутирцима, да се старају мир и слогу у целој Земљи одржати. Но најважније користи, које је Совет народу одобрио те су, што им је обштинска права припознао, силом коиј свака обштина уживати може на своју обштинску ползу шуме, риболове и пијавичке баре, праздна у свога села атару места, касапнице, меане и кантарину, и приходе од ови на школе, цркве и шпитаљ употребљавати с тим додатком, да приходе ове у порез, по пропорции маала, даватисе имајућиј немеша. На ово је народна скупштина следујуће своје жеље и тегобе Совету представила:

1. Да се нека Лица вишега и нижега чина из јавне службе одпусте, на које је подозреније пало, да су Књаза у овоме неупутноме делу његовом подпомагали.
2. Да бившиј Књаз од свију прихода и расхода земаљски, од времена Владенија свога, рачун даде: но у рачун овај да се не узимају они новци, које је он Паши Шкутарском и Хусеин Капетану Градачевићу из Босне, у време њинога бунта противу Султана, дао; а тако исто и они поклони, које је он Паши Албанском послао, да би му овај у помоћ био, Србе себи покорити.
3. Да он све натраг поврати и надокнади, што је од кога, као Књаз Земље, насилно одузао.
4. Сва јавна зданија, која је Књаз из народне хазне дао правити, да се одређеним на то комисиом извиде, и само да се она задрже и у рачун пријме, која народ употребити може; остала пак да њему остану, за која ће он народну хазну из своиј добара наплаити.

Совет се обећа, да ће ова њина предложенија у размотреније узети и по правди и правици пресудити, а оно, о чему не би сам собом решити могао, да ће Порти и Цару Русском послати. 5^г (27^г) Јунија, у дан онај, кад је народна скупштина распуштена, отиђу сви Депутирци са Членовима Наместничества Књажеског Достоинства, са Советом и вишим Свјаштенством у град к Везиру, Јусуф-Мухлис-Паши, гди је умољениј од Везира сведок, Русскога Консулата Местобљуститељ, Г. Ваштенко, био. Везир се изјасни Депутирцима, да су у следствију резигнације Књаза све учињене наредбе у своме реду, и опомене иј, да буду својој новој Власти покорни. Сад влада у Сербии најсовршенија тишина и мир; Депутирци су се радостни и задовољни кућама своим повраћали, а Совет дејателно и својски ради о организацији новога Устава.

[JASON]

Новине Србске, у Среду 23. Августа 1839. Број 37.

Београд, 21. Августа. У последњем, 36^м сиреч числу Новина наши од 19. Августа о.г. под заглавијем 'Последња Србска револуција', које је извађено из Немачки Обшти Новина, осим други изложенија и истинити догађаја, кои су се том приликом случили, и то се чита, да је:
1. Бившиј Књаз Милош за лакше постиженије намере своје и огорченија народа против Совета, посредством свога брата Јована и други својиј приврженика овде и онде дукате просипао;
2. Да је Паша Босанскиј два милиона гроша од њега, да му и Турци овога оружаном руком у његовим плановима помогну, добио.

Учредник Обшти Новина, кои је овај член печатити дао, мислио је, да су све у њему изложене точке на истини основане. Учредник пак наши Србски Новина, зато је истиј из Обшти Новина извадио и у наше преводом ставио, да би последујућим, овим сиреч Новинама горенаведене точке оповергнути, и као лажне, порећи мог'о. За то се с настојећом вестију изложеније преднаведени двеју точкиј; за просипање по народу посредством брата свог Јована дуката, и нарочито за пошиљање Босанскому Паши два милиона гроша оповергава, и свим Читатељима листа овог Србског на знање даје, да је изложеније то са свим лажно и неосновано.
Особито пак што се друге точке тиче правда и љубов истине допустити немогу, да имену Босанскога Веџи-Паше, иначе обште знаног поштенејшег човека, хулна и срамна љага предреченим намеренијем учињену од бившег Књаза понуду, од два милиона гроша примајући ову, остане. Јербо је Честитиј Веџи-Паша и у себи честан и поштен човек, а и постојаниј и доказаниј пријатељ Отечества нашег: следователно се ни помислити не може, да би он такову понуду, и на речениј конац од кога му драго примио.

[JASON]

Новине Србске, у Суботу 9. Септемврија 1839. Број 40.

Београд, 5^г Септемврија. Високославно Наместничество Књажеског Достоинства у Сербии, по поднешенију мненија Висогог Апелационог Суда, посредством Попечитељства Правосудија, о тому, што су се у прошлој побуни многи од простог народа само из слепог повиновенија према своим предпостављеним Старешинама подигли, и њима последовали, за њима се повели и у побуну умешали, као дело безазлености и невиности, да се овима, као људма, кои никакву пропаст своју ил' своиј соотечественика умишљали нису, поступак њиов опрости, изволело је предпохваљено Наместничество свима од простог народа, кои су у истој побуни участвовали, свеобштиј опроштај, издати, и Попечитељству Правосудија наложити, да истиј у извршеније приведе, које је заиста 4^г Септ. ове 1839. год. и учињено. 

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Високославно Наместничество Књажеског Достоинства у Сербии:

- Књажескиј Представник, Попечитељ Инострани Дела, Кавалер Авраам Петронијевић,
- Преседатељ Совета, Генерал-Мајор, Кавалер Јефрем Обреновић,
- Член Совета, Полковник Тома Вучић Перишић.

[JASON]

Новине Србске, у Суботу 7. Октоврија 1839. Број 44.

Београд, 7^г Октоврија. Пре један месец дана, 5^г сиреч Септемврија о.г. под числом Новина наши 40^им обелодањено је целому Србском Народу посредством исти, да је свима участницима прошле побуне, кои су од простог народа, на представленије Високог Апелационог Суда Попечитељству Правосудија, а овим Високославному Наместничеству Књажеског у Сербии Достоинства, свака казн, која би иј постигла, овом опроштена; и да су сви свободни кућама своима одпуштени.
Тако исто сообштава се читатељима наши Новина и то, како су коловође истог бунта, и остали Чиновници, кои су истиј подрањивали, и соврешено участије у њему имали, казнени и осуђени; а то не љубопитства, но знања ради, - а и зато, да би се великодушјије Правителства садањег нашег отуд увидути и уважавати могло.
Почињући дакле с числом данашњи Новина, обзнани ће се свију учавствовавши у прошлој побуни Чиновника осуда с овим, и последујућим листовима донде, док свију њи осуде Србском свету сообштене не буду; излажући како пресуду Чрезвичајног над бунтовницима Суда, тако и Високог Апелационог Суда, с додавањем конечне пресуде и помиловања Високославног Наместничества, над бунтовницима изрицани, чињени и удејствовани. – Све те пресуде као изводи сообштавају се читатељима по следујућем реду:

1. Савва Ивановић, родом из Рековца, Среза Левачког Окружија Јагодинског, Писар, због подозренија  да је у прошлој побуни на разрушеније Устава     клонећој се умешан био, Чрезвичајним над бунтовницима Судом, по учињеним над њиме испитом и доказаним преступленијама осуђен је, да се, сматрајући га као правог бунтовника и клетвопреступника, званија свога лиши, да му се Декрет и сва писмена доказателства, од које му драго Власти досад дана, одузму, да одсад унапредак никаково званије у Отечеству добити и одправљати неможе, да се од дана изреченија пресуде за годину у окови код надлежног Окружног Суда Јагодинског у затвору држи, па по издржаном апсу, да се кући свободан одпусти; пресуда пак ова да се пред целим народом Среза Левачког, у кому је Писар био, Савви пречита.
Пресуда ова над именованим Писаром Саввом Ивановићем, Чрезвичајним над бунтовницима Судом изречена, и Високим Апелационим Судом совершено је одобрена; Високославним пак Наместничеством Књажеског Достоинства умекшана је са тим, да се осуђенику осуђена робија са свим опрости.

2. Милинко Ђорђевић, Начелник Среза Качарско-Црногорског, у Окружију Рудничком, због подозренија, да је у прошлој Уставу уничтоженијем грозећој побуни умешан био, по држаном над њим испиту, и доказаном преступленију, осуђен је Чрезвичајним Судом, да он због тога, што по дужности својој нуждне мере употребити није хотео, да се буна у Срезу његовом не догоди, нити о њој надлежну своју Власт Окружно сиреч Начелничество известити, - дужан будући о народном миру старати се и бдити, и због тога, што се зато, звања свога недостојним показао, да се пред собранијем целог народа подручног му бившег Среза, звања свога торжествено лиши, да му се све Дипломе, које је на дојакошња звања получио, одузму, и да више ни у какву јавну службу ступити неможе, него да као приватниј човек код своје куће живи.
Изречена над именованим Милинком пресуда Чрезвичајног над бунтовницима Суда, совршено је одобрена Високим Апелационим Судом; но Високославному Наместничеству на одобреније поднешена, омекшана је са тим, да се пресуда та не пред народом, но пред Чиновницима Началничества надлежног (Окружја Рудничког) у дејство приведе.

3. Танаско Михајловић, Суда Окружја Рудничког Член, због истог, као и предизложена двоица, подозренија, да је сиреч у прошлу побуну умешан био, из држаног над њим Судејског испита, и тим доказаног преступленија, због тога, што је заклетву своју, којом се обавезао Устав свето, као Член Суда хранити, нарушио, да се звања свога лиши, да му се Дипломе одузму, да унапредак никаково звање у Отечеству  получити не може, осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, која је пресуда како Високим Апелационим Судом, тако и Високославним Наместничеством одобрена, и овим на извршеније надлежној Власти препоручена.
(Продуженије следује.)

[JASON]

Новине Србске, у Суботу 14. Октоврија 1839. Број 45.

Београд, 10^г Октоврија. Продуженије извода, изречени над коловођама прошлог бунта пресуда.

4. Марко Ракић, Председатељ Суда Окружја Рудничког, због тога, што је у прошлој побуни участвовао, што је сматрајући га  као правог бунтовника, по тому, што је он заклетву, којом се је обавезао Устав земаљски свето хранити, и што је предписаније Попечителства Правосудија од 19^г  Априла т. г.  А. N^o 609 погазио; друго, што је дужност своју као Судца, скупљањем бунтовника, прекорачио; најпосле, што је после известија о бившему Књазу од Борисава из Мајдана да је здарав и да је у Београду, - престао није људе на оружје подизати, и о разрушенију Устава делати, - осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да он Марко Ракић, као правиј бунтовник и клeтвопреступник са званија свога торжествено пред собранијем Народом при Суду Окружја Рудничког, низвргнут буде, да му се све Дипломе, које на дојакошња званија има, одузму, да никада никакове службе у Отечеству имати не може, по лишенију пак званија да се на трогодишње заточеније у окови у Пореч одправи, и по издржанију заточенија да се кући поврати.
Високиј Апелациони Суд из побуђенија тога, што је истиј Марко Ракић, извештен од Петронија, да се буна у Крагујевцу родила, није хтео на опредељенију своме остати, да се сиреч своима Членовима (Суда) советује, како ће се буна у његовом Окружију предупредити, и што је на исту и сам лично људе на оружјие подизао, - пооштрио је ову пресуду с тим, да он 4 године у лакоме гвожђу у заточенију пребуде, а по том слободан кући отиде.
Високославно Наместничество Књажевског Достоинства умекшало је пресуду ову у толико, што је закључило, да осуђеник само једну годину дана у Јагодини под полицајном присмотром без гвожђа пребуде; - и надлежним на извршеније предало.

5. Геоден Јуришић, Јеромонах Савиначког у Окружију Рудничком Монастира, рођен у Иригу у Срему, који је пре 12 год. из Монастира Фенека у чину монаха без пасоша овамо прешао, и пре десет година од почившег А.Епископа Београдског Г. Антима за Презвитера произведен, због подозренија да је у прошлој побуни умешан био, по држаном над њим испиту, и доказаном преступленију, Чрезвичајним над бунтовницима Судом, зато, што се је он Духовник Гедеон сам по својој вољи у ову се побуну умешао, и к томе људе воспаљивао, и наговорио, да Начелника и Помоћника Окружја вежу, а тиме повода дао, те је народ Марка Стругаревића, кои је на одбрану Начелника и Помоћника притекао, везао и изударао, и што је поступак овај духовническом реду, кои му налаже, да људе од сваке побуне и заблужденија словом Христовим одвраћа и на добро иј упућује, - осуђен је, да се он из чина свога надлежном духовном Властију торжествено низвргне, па по том да се надлежној мирској Власти у руке преда; ова да се од њега Марку Стругаревићу у име претрпљеног бола 20 талира наплати, а по том у простом оделу да га у Немачку, откуда је и дошао, натраг прогна.
Пресуда ова Чрезвичајног Суда, Високим Апелационим Судом совершено је одобрена, с додатком, да се осуђеник овдашњој духовној Власти преда, што се тиче низверженија његовог из духовног чина; које је и Високославно Наместничество по одобренију препоручило, да се у извршеније приведе.

6. Марко Поповић, Парох из Такова, Окружија Рудничког, будући да се по држаном над њим испиту доказало и дознало, да је он у прошлу побуну совршено умешан био, због тога, што се је овој побуни као и Гедеон својевољно прилепио, што је лагао, да је Ђока Јаковљевић њему казао, да је то Господарска заповест, и да се људи од побуне не одвраћају, и због тога што је сотим причинио, да је и Духовник Гедеон дубље у погрешку поклизнуо, а Ђока апса и гвожђа допао; - и што је повод дао, да је народ Началника и Помоћника Окружија Рудничког везао, и што је тим поводом Марко Стругаревић, кој је на одбрану онима притекао, везан и бијен био, најпосле што је дужност Свјаштеническог чина, кој му под строжајшим слова возданијем налаже, да воверено, себи стадо од сваког немира и заблужденија одвраћа, и на послушност према стариима упућује, осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да се он, поп Марко, надлежном духовном Власћу Свјаштеническог чина торжествено лиши, да се по том законој мирској Власти преда, које да од њега Ђоки Јаковљевићу у име издржаног, њиме проузрокованог апса 20 талира, а толико и Марку Стругаревићу за претрпљениј, њиме причињениј бој, такође 20 талира наплати, по том да се у Пореч у заточеније на две године пошље, па по издржанију овог да се свободан кући отпусти.
Пресуда је ова Високим Апелационим Судом у осталом одобрена; само што је низврженија са Свјаштеническог чина тиче, будући да то у круг дејателности мирске Власти не спада, да се надлежној духовној Власти уступи, измењена је.
А Високославно Наместничество у прочем одобравајући пресуду Апелационог Суда, умекшало је исту со тим, да се осуђенику заточеније опрости, и пресуда да се у извршеније приведе.
(Продуженије следује.)

[JASON]

Новине Србске, у Суботу 21. Октоврија 1839. Број 46.

Београд, 19^г Октоврија. Продуженије извода изречени над коловођама прошлога у мес. Мају т. г. бунта пресуда.

7. Радоје Бићанин, Среза Моравског, у Окржију Рудничком Началник, за то, што је у прошлу побуну, која је на разрушеније земаљског Устава тежила, умешан и участник био, по свршеном над њим испиту, и осведоченој кривици његовој, осуђен је Чрезвичајном над бунтовницима Судом, због тога, што је он поступком своим дужност своју, по којој је дужан био за свашто Начелничество Окружија питати, и од њега наставленија имати, не јавивши му налоге, које је од Г. Јована примио, у смотренију побуне; друго, што је позивањем народа на побуну ову, заклетву своју, којом се је обавезао Устав свето хранити и набљудавати, да га и подчињениј му народ храни и набљудава, преступио и погазио; треће, што је ватањем писама мере за побуну ову предупредити одрђене, трудио се осујетити; четврто, што је Павлу Срдановићу из Клатичева, и Глиши Степановићу из Калиманића Окружија Рудничког, наложио, да Начелничества Помоћника Г. Радоиловића истуку, и леђа му као трбу мекана начине, - због овакови велики преступленија осуђен је именованиј Радоје Бићанин, да се као правиј бунтовник, дужности и заклетве своје нарушитељ, и кои је Г. Помоћника Радојловића тући заповедио, звања свога пред сабраним подручним му бившега Среза народом торжествено лиши, - да му се све дипломе на дојакошња званија одузму, да више никад никакве службе у Отечеству имати не може, - да Г. Радоиловићу, будући је виновник његовог боја био, за претрпљениј бој 50 дуката цесс. плати, - и да три године дана у заточенију у окови у Поречу пребуде, по том да се слободан кући својој одпусти.
Пресуда је ова Високим Апелационим Судом одобрена с тим додатком, да осуђеник опредељено му заточеније у лакоме гвожђу издржи; а поднешена Високославном Наместничеству потврђенија ради, умекшана је Овим у толико да само једну годину у Неготину под надзиранијем полицајним без гвожђа пребуде.

8. Јован Илић, Писар истога Среза Моравског у Окружију Рудничком због истог подозренија по држаном над њим испиту и доказаним преступленијама Чрезвичајним над бунтовницима Судом осуђен је, да зато, што не само да злоковарна намеренија Г. Јована Обреновића и свога Старешине Бићанина, на пропаст народњу тежећа, по дужности својој вишој Власти јавио није, него што више, да је он ревностно содејствовао, да именовани намереније своје постигнути могу, подпаљујући људе у Срезу Моравском, с презренијем заклетве своје, којом се на крсту и Евангелију обавезао, Устав Земаљскиј свето и ненарушимо хранити и на исту побуну подижући, - да он као клјатвопреступник и народному напредку и благостанију опасниј човек, званија свога пред собраним Среза Моравског народом торжествено лишен буде, да му се Декрети и писмена доказателства на дојакошња званија одузму, да више никад никакове службе у Отечеству нашему добити не може,  - и да сверху тога 1 годину дана у окови при надлежном Суду Окржном у затвору одстои, па по том слободан кући да се одпусти.
Пресуда је ова Високим Апелационим Судом одобрена с тим умекшањем, да се осуђенику робија из тога призренија одпусти, што је он у предписану побуну понајвише кривицом свога Старешине, пристао; - а Високославним Наместништвом  тако одобрена, и на извршеније дата.

9. Његово Сијателство, Књажескиј Генерал-Ађутант, Г. Јован Т. Обреновић, због подозренија, да је прошлу побуну на разрушеније Устава тежећу, у Окружију Рудничком подиг'о, почем је судејским испитом подвргнут, његова кривица обстојателно обелодањена и доказана, осуђен је  Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да се он као неверник Отечества сматра, и као таковиј, да се званија свога лиши, да му се сва Права и Дипломе на дојакошња звања одузму, да он од данас у напредак, докле гођ живио буде, у оном месту, гди је Централно Правленије, живити мора, и то без присмотре; а из овога места, да му није слободно више од 1. саата прохожденија ради изаћи; но и ово, кад чинити хоће, да мора са знањем и присмотром надлежне Власти чинити, - да му се свака корешподенција у Отечеству нашем забрани, - да никакови добара изван места живљења имати не може, - и за такова, која има, распродати оставља му се рок од једне године дана, да Г. Радојловићу, што га је везати и апсити заповедио, за претрпљено безчастије и муку 50 дуката цесс., а Настојатељу Монастира Вуина, и Протопрезвитерима: Драгачевском и Брусничком, да трошак, кој су суоченија ради с њим у Београд доласећи и при повратку учинили, у 338 гр. наплатити има.
Високиј Апелациониј Суд по томе,  што се совершено осведочило, да је Г. Јован Обреновић, бившиј Књаж. Генерал-Ађутант Рудничкиј народ на оружје и бунт подиг'о, с тим јединим намеренијем да земаљскиј Устав, кој је њему и Књазу несносан био, конечно разруши, а не могавши у судејско призреније узети изговор онај, кои је за оправдање своје навео, као да је он по совету и налогу књажескоме чинио, зато, што је он знајући, да се тако што на пагубу и несрећу народа клони, исте совете и налоге књажеске није морао слушати, а јошт мање у дејство приводити, особито што му је добро познато било, да је свакиј књажескиј налог, тичући се општег добра, по земаљском Уставу са саглашћу Совјета издати мора, - и видећи из овога, да је он, Г. Јован, предописаним бунтовницима својим поступком очевидно неверство према Отечеству своме учинио, и судећи, да је преступленије његово млого веће, него што му је казн од Чрезвичајног Суда осуђена, преиначио је пресуду поменутога Суда, и пресудио, да се истиј Г. Јован пошто се за преступленије своје са чина сбаци, и пошто му и сва дојакошња на званија и чин издана јавна доказателства, као и Дипломе одузму, у заточеније на 10 год. од дана пресуде, у Пореч опреми, с додатком, да му се унакрст на једној руци и једној нози лако гвожђе метне; при том, да Началнику Окружија Рудничког, кој је његовом кривицом уапшен био, и његовом Помоћнику, кој је по његовој заповести везан био, за претрпљену овакву увреду и безчестије свакоме по 100 дуката цесс. плати; а што се тиче трошка Настојатеља Монастира Вуина, и Протојереја Драгачевског и Брусничког, таковиј да се овима по пресуди Чрезвичајног Суда накнади.
Даље за трошак и дангубу, у колико се за право нађе, како оним Рудничанима, кои су Началника и Помоћника по његовој заповести везати ишли, плати; тако исто и онима, кои су су због њега као бунтовници уапшени били, и после по представленију Апелационог Суда, да су невини одпуштени, да како трошак и дангубу претрпљену у својој домаћој економии, тако и одлежаниј апс исплати: но тако, кад је кући приспео, у речено име свакиј дан по 3 цванцика дужан буде дати.
Високославно Наместништво по обилној својој благости извршеније пресуду ову Високог Апелационог Суда давши, умекшало је со тим да осуђеник у Београду 3. год. дана без гвожђа под надзиранијем полицајне Власти живити има.
(Продуженијe следује.)

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Његово Сијателство Дивизиониј Генерал, Кавалер, Господар Јован Т. Обреновић.