Српске буне

[JASON]

Новине Србске, у Суботу 28. Октоврија 1839. Број 47.

Београд, 25^г Октоврија. Продуженије извода, над коловођама прошлог бунта изречени пресуда.

10. Павле Баба Милић, Магазионер, по свршеном над њиме испиту и доказаној кривици његовој у тому, што је у буни, на разрушеније Устава Земаљског клонећој се, не само умешан био, него што је он без ичијег наважденија, по злоковарном умишљенију свом, погазивши заклетву, да ће Уставу веран бити, на то ишао и тамо тежио, да се благотворниј Устав Земаљскиј упропасти, да се мир, тишина и спокојство у народу наруши, и место тога да се вражда, раздор и несогласије у њега усели, и пропасти га приведе, - осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да се он као клјатвопреступник, Отечества невера и јавнога мира и поретка нарушитељ, са званија свога збаци, да му се сва писмена доказателства на дојакошња званија издата, одузму, да више никад никакoву службу у Отечеству нашем добити не може, и да у Поречу у окови у заточенију 5 година буде; па по том свободан својој кући да се одпусти.
Пресуду ову пооштрио је Високиј Апелациониј Суд тиме, да исти Павле Баба Милић, поред извршенија над њиме, диктиране му у осталом казни, место 5, на 10 год. у Поречу у заточенију пребуде, с додатком да му се на једној руци и једној нози унакрст гвожђе метне.
Високославно Наместничество Књажеског Достоинства умекшало је пресуду ову у толико да осуђеник, почем силу пресуде Високог Апелационог Суда осети, само две године дана у Брусници у реченом (лаком) гвожђу пребуде.                       

11. Живко Шокорац, Полковник, Окружија Јагодинског Началник, зато, што је у прошлу побуну умешан био, и што се по држаном над њим испитом јасно доказало, да је он, 1. на устмену поруку бившег Књаза, сином му испоручену ослонивши се, народ на оружје подижући, у смотренију том издату уредбу, да се никакав налог пре не прими, него кад предварително од Совета примљен и одобрен буде, и да таковиј налог, макар би се он од којему драго стране послао, свако ниже Надлежатељство надлежноме Попечитељству своме пре извршенија сообшти, и од њега упутствованија очекује, ово чинити пропустио; - 2. да је он поступком своим народ на побуну, на разрушеније Устава тежећу, подижући и сам у њу пристајући, заклетву своју, којом се обавезао Устав свето хранити и набљудавати, и трудити се, да истиј и подручниј му народ храни и набљудава, и ништа, што би ползи народној противно било не чинити, презрео и погазио, - осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да се он, као бунтовник и уредба нарушитељ, клјатвопреступник, а и Отечеству своме по томе неверник, што се је на паданије Устава с паданијем благостања oтечества свога скопчано, са злоумишљеницима, у безуздију живити навикнутим, сојузио, - са садањег свога званија торжествено низвргне, да му се све Дипломе на дојакошња званија и чинове издате одузму, да више никад никакова званија у oтечеству нашему добити не може и да за три год. дана у Поречу у окови у заточенију пребуде; но по том да се слободан кући отпусти.
Узевши Високиј Апелациониј Суд величину злочинства именованог бунтовника у призреније судејско, пресуду ову Чрезвичајнога Суда, заточенија тичући се, пооштрио је тиме,  да речениј бунтовник Живко Шокорац 10 год. дана у заточенију у лакоме гвожђу пребуде.
Високославно Наместничество умекшало је и овом бунтовнику казн заточенија у Поречу у гвожђу со тим, да он, без гвожђа две године дана у Зајчару под надзиранијем полицајним пребуде; у осталом да се над њим изречена пресуда изврши.

12. Стеван Недељковић Пироћанин, Мајор, због тога, што се је, по држаном над њиме испиту доказало, да се је он у прошлу побуну клонећу се на паденије благотворног Устава умешао, но друге људе на такову није подизао, већ је само за подкрепити ју, од Шокорца позван, пошао, и што је хата свога Павлу Баба Милићу Магазионеру дао, те је овај пред Крушевачке солдате изишао, осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да му се све дипломе, које су му на чинове даване одузму, и то при надлежном Суду пред собранијем народа, да више, као бунтовник, у никакове службе у отечеству нашем добити не може, и да 1 год. дана у Поречу у оковима у заточенију пребуде; па по том да својој кући слободан отпустисе.
Из тих побуђенија тога, што осуђеник Стеван Недељковић Пироћанин, као што се из испита видило, нигди у војничкој побуни није био умешан, но само је о тој од Шокорца извештен у Крагујевац дош'о, и у књажеском конаку два дана седио, а при том да је Павлу Магазионеру свог хата, да пред Крушевачке солдате иде, дао, - и што је преступленије ово, које апсом одржаном за цело време трајаћег испита загладити није мог'о, но да ће таково избаченијем из чина, и вечитим искљученијем из отечествене службе загладити моћи, Високиј Апелациониј Суд преиначио је пресуду Чрезвичајног Суда тиме тиме касателно заточенија, да му се исто са свим одпусти.
Коју је пресуду и Високославно Наместничество одобрило, и препоручило, да се у дејствије приведе.

13. Анђелко Петровић, Капетан, пошто се је по држаном над њим испиту доказало; да је у прошлој побуни умешан био, сматрајући га као правог бунтовника, због тога, што је он на уничтоженије Устава земаљског тежећи, не само са Шокорцем и Пироћанином, од ови позват, драговољно у исту пристао, него, што је и планове, како би се она по његовој жељи срећно окончала, представљао, и што је брата свог, белог Стевана у Левач за побуну утврдити, шиљао, да кметовима, и родбини његовој советује, да се Господарске (бившег Књаза Милоша) стране држе, - осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да му се, као приватном човеку, кој је за своју корист, к пропасти отечества свог содејствовати трудио се, за преступленије ово Диплома на чин дана, код надлежног Суда одузме, а тако и сва писмена доказателства на дојакошња звања његова, - да више никад никакове службе у отечеству нашем добити неможе, и да две год. дана у заточенију у оковима у Поречу пробуде; па по том да се свободан кући отпусти.
Предстојећу пресуду одобрио је и Високиј Апелациониј Суд с том променом, да именованиј бунтовник определено му двогодишње заточеније у лакоме гвожђу издржи.
А Високославно Наместничество по обштепознатој благости и милосрдију своме умекшало је и ову пресуду с тим, да осуђеник само једну годину дана у Лозници без гвожђа, под надзиранијем полицајним пребуде, у осталом да се пресуда Апелационог Суда изврши над њим.
(Закљученије следује.)

[JASON]

Новине Србске, у Суботу 4. Нојемврија 1839. Број 48.

Београд, 3^г Нојемврија. Закљученије извода, над коловођама прошлог бунта, и неким чиновницима у истиј умешанима, изречени пресуда.

14. Давид Миловановић, Полукапетан из Глобара, Окружија Рудничког због тога, што је у прошлу побуну умешан био, које се по држаном над њиме испиту дознало, да је он с побуњеним солдатима и другим бунтовницима са злим намеренијем смешати се, и с њима заједно противу народне ползе сојуженим силама радити, од своје куће пошао, - и да је он од свог намеренија онда одступио, и зато што су се бунтовни солдати народњој војски предали, - осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да му се Диплома на чин дана, пред собраним народом при надлежном Судом одузме, и да више никад никакове службе у отечеству нашем добити не може.
Ова пресуда Високим Апелационим Судом одобрена је; а исто тако и Високославним Наместничеством Књажеског Достоинства потврђена, и на извршеније предана.

15. Живојин Јоксимовић, Среза Јасеничког у Окржију Крагујевачком Началник, због подозренија, да је у прошлој побуни на паданије Устава Земаљског тежећој помешан био, - почем се по држаном над њим испиту дознати није могло, да је он у исту умешан био, но отуд толико се крив наш'о, што народу подручног му Среза, као што и многи Началници нису, читао није, и што је Петру из Шаторње истог Окружија, знајући да Јововић и Радован Јојић Устав толкују и Народ од буне одвраћају, рек'о: 'изиђи па види, шта они муте', будући да оно није мутња, кад се о добру народњем ради, - пресуђено је је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да се пред окупљеним народом за невина огласи, и опет у служби и чину своме остане.
Високиј Апелациониј Суд, из истог наведеног поступка његовог неуредног судећи, да није са свим невин био, пресудио је да у истом качеству остане, но да се у другиј Срез премести.
Коју је пресуду и Високославно Наместничество потврдило, и на извршеније предало.

16. Милија Станојевић, Среза Подунавског у Окружију Смедеревског Началник, због подозренија, да је у прошлу побуну умешан био, почем се из држаног над њим судејског испита дознало, да је он, сматрајући га као правог бунтовника и најжешћег мира и благостанија народњег нарушитеља и клјатвопреступника зато, што је он сам по својој вољи никим позван или наговорен дерзнуо се на нарушеније Устава Земаљског, противу заклетве своје вооружаном руком поћи, - и што је он ватањем писама побуну ову предупредити клонећим се, мере противу исте употребљене осујетио, - да је он со тиме показао се, да је истој побуни с паданијем  благостанија народњег скопчаној сасвим наклоњен био, и такову словом и делом помаг'о,- осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да се са званија свога и чина торжествено пред собранијем народа при надлежним Судом низвргне, да му се све Дипломе и дојакошња званија и дати чинове дане, одузму, да више никад никакове службе у отечеству нашем имати не може, и да 6 год. у Поречу у окови у заточенију пребуде, па по том, да се слободан кући отпусти.
Пресуда је ова Високим Апелационим Судом совершено одобрена, а Високославним Наместничеством умекшана, да истиј осуђеник у Ужици једну годину дана без гвожђе под надзиранијем полицајним пребуде.

17. Милутин Ђорђевић, Окружја Крагујевачког Начaлник, због истог подозренија, као и предизложени, да је сиреч у прошлу побуну умешан био, почем се по држаном испиту над њим судејском испиту дознало, да он, кад је од Адама Јаковљевића кмета Павловачког, Окружија Крагујевачком дознао, да је на Књаза писмо написао, тако и од Марка Ресинчанина гаваза поздравље Књаза бившег примио, да неколико кметова с намеренијем да Књаза траже, примио, - никакве предупредителне мере као Окружниј Началник по дужности против њи чинио није, већ им је допустио, да свободно по народу иду, и да га на буну позивају, - а друго да се он у самој побуни, као што се из испита Г. Живојина Јоксимовића Јасеничког Началника доказало, за утолити побуну ову у Окружију своме небрижљивим показао, осуђен је Чрезвичајним над бунтовницима Судом, да се свога званија лиши, и да му се друго какво лакше определи.
Високи Апелациониј Суд из исти побуђенија, но и зато што именованиј Началник Окружија Крагујевачког, Г. Милутин Ђорђевић није по дужности својој предострожне мере противу бунтовни поступака Адама Јаковљевића, писавшег Књазу уверително писмо о подкрепленију његови злоумишљенија од стране Лепенички кметова, и Марка Ресничанина, испоручившег поздравље Књаза њему и Капетану Јовици, да га траже, кад иј позове, употребио није, него иј одпустио, да даље по народу бунтовне речи сеју, и овај на буну дижу, и тако овим поступком не само у надлежећој му дужности небрижљивим, него и за своје званије, које је до јако као Окружниј Началник одправљао, и у које га круг дејателатности верховно надзираније над обштим безбедијем и безопасносћу, као и миром и поредком у Окружију свом спада, и неспособним се показао, - и јошт зато и по томе, што ни предпостављеној му вишој Власти преднаведене догађаје није јавио, и од ове наставленије поискао, а тако недејателносћу својом допустио, да се је народ Окружниј, немајући предводитеља у управитеља свога, које куд разишао, и бунтовне солдате, кои се овим ползовали до Трешње чак доспети, удржати не мого', - преиначио је пресуду Чрезвичајног Суда тиме, да се он Г. Милутин Ђорђевић с дојакошња свога званија сметне, с додатком, да се због осведочене своје неспособности и небрижљивости у извршенију надлежни дужностиј, ни у какву службу више не прими; чин пак коим је од бившег Књаза почествован био, да му се остави, будући се нигди из акта није нашло, да је надлежне му дужности с намеренијем  пренебрегавао, и дано му од Правитељства поверење злоупотребљавао.
Високославно Наместничество по обште познатој благости својој и милосрдију Г. Милутину Ђорђевићу отсуђену казн опростило је тако, да само предпостављеном Власћу строжајше укорен буде. 

[JASON]

Новине Србске, у Суботу 16. Марта 1840. Број 11.

Београд, 12. Марта. Његова Светлост, Књаз Михаил, вратившисе из Цариграда у мило Отечество своје, и бившиј, као што је већ јављено, у цркви овдашњој торжествено посвећен и миропомазан на Књажеско достоинство, започео је владаоство своје с тим похвалним великодушија и милости Књажеске делом, да је све политичке кривце, како оне, кои су због пређашњи преступленија своиј, а имено због учествованија у бившој месеца Маја прошле године побуни, већ у апсу налазилисе, тако и остале, кои су поздније због разни противузакони пoкушенија судејском испиту подвргнути били, свеопштом амнистијом (опроштајем) помиловао, и од сваке иј даље казни совршено ослободио. Попечитељство Правосудија добило је налог, дау смислу реченога височајшег помилованија наредбу ову у дејство приведе.

[JASON]

Новине Србске, у Суботу 7. Декемврија 1840. Број 50.

Крагујевац, 4. Декемврија. Његова Светлост Милостивејшиј Господар и Књаз наш, благоволела је Височајшим Указом своим од 1. тек. В. N^о 2418. бившег Књажеског Генерал-Адјутанта и Дивизионог Генерала Г. Јована Обреновића, сада Своим Генерал-Адјутантом у чину Дивизионог Генерала милостивејше поставити.

[JASON]

Прилози
   -писма, рапорти, пуномоћја

N^o …  9. мај 1839. Крагујевац. Регуларно воинство крагујевачког гарнизона Милошу.
Господару чуjемо, и да оће, и да ни суди, и да ни Совет под његову руку узме. Ми Господару нећемо, ни мртви а камоли живи то дочекати, но ми сви подпадамо под твојем крилу… Ми нећемо Совет ни један сат слушати, но хоћемо Тебе Господару, твоји смо сви војници верни, но нас ублажи шта ћемо учинити, јербо смо сви Господару за вас као побијени, ми оћемо, да си к нама, па ће се твоја жеља о Србији, коју ти желиш Господару, испунити. Не допуштај душманима у руке да они суде, но ти нама одговори да иј ми њима на пут станемо… Ми ћемо тебе на сваку нужду у помоћ бити; не слушај ти те околне 17 Советнике, кои се наместили да ти оправљају Србију. Они ти не оправљају но ти све већи душмани бивају; но обрати се својој верној кавалерији и артилерији… јето нас до 3 дана сви у Београд, ми више не можемо таке мутње да трпимо.

N^o 1219.  12. мај 1839. Београд. Милош Нашему 2^-му полу-баталиону II баталиона и оделенију артилерије у Крагујевцу.
Из писма Вашег, видели смо Вашу приверженост к мени, и неко отврашченије к Совету, као и подношение саме услуге Ваше нама. Изјављујући вам признателност за преданост Вашу к нама, неможемо сакрити, да нам jе врло жао било видити, да сте до тога решенија дошли, да и услуге Ваше Нама подносите.
Будући, да при постојећим благим уредбама и наjбољим споразумјенију између нас и Совета, непотребујемо от вас никакве услуге, а особито против власти, коју су Цареви утврдили: то и препоручујемо Вама свима, да пребудете на миру, и никуда с места свога из Крагујевца некрећетесе, имајући, као и до сад повиновати се своим законским властима от кои су Вам најближи ваши командири. Уверени у послушанију овог налога нашега и поздарављајући Вас јесмо… итд.

N^o 148.  11. мај 1839. Ћуприја. Јескандронски командир, прапоршчик Ђорђе Миловановић Милошу.
Данас око 3 саата дошавши овде два кавалериста из Крагујевца, донели су неко писмо од кавалерије која се у Крагујевцу налази и артилерие, ни од ког не адресирано но само просто на кавалерију, у ком позивају овде налазећу се, да некакву њиову праву траже. На које они согласивши се позвали су и мене да с њима пођем. Ја пак неимајући никаква налога од законе власти, т.ј. ни од Ваше Светлости, ни од високославног Совета, ни од високославног Попечитељства внутрењи дела, ни шефа регуларног воинства, нисам се хотео согласити с њима поћи. Ал у исто време, нисам могао ни њиовом насилном поступку с још два обер официра при мени десивша се противу стати, него су они сами, насилно узевши потребну муницију и барјак к Крагујевцу отишли… усуђујем се препокорно Вашој Светлости о томе случају известити.

[JASON]

В. N^o 1221. 12. мај 1839. Београд. Милош Нашој Кавалерији у Крагујевцу.
Из донешенија официра Ваши, оставши у Ћуприји, разумели смо, да сте отишли у Крагујевац. Неодобравајући овај поступак Ваш, препоручујемо Вам, да одма с командиром Вашим, Жуевићем, коег с писмом овим к Вама шиљемо, идите натраг у Ћуприју. Командир Ваш Жуевић има налог наш сообшчити нам ваше тегобе, ако би какови имали. Овај налог вам пошиљући и вас позивајући да њему сљедујете, поздрављајући јесмо
ваш доброжелатељ Милош Обреновић.

В. N^o 1224.  13. мај 1839. Београд. Милош Томи Вучићу Перишићу.
Пуномоћије.Члену Совета Књажества Србског, Полковнику, Господину Вучићу Перишићу.
Поводом тим, што се воинство Kрагујевачко бунтовническим начином и вооружаном руком дигло против права Народњи нама од премилостиви Царева Наши Уставом даровани, и за Београд пошло и вечерас у Кораћицу на конак стићи намерава; налазимосе побуђени овом бунту предел положити и другу Народну војску, под Вашим верховним Правителством стојати имајућу, против ови бунтовника, као нарушитеља Устава Земаљског, права Народа Србског, и јавног мирa и спокојствија жиреља Сербије, употребити.
Постављајући дакле Вас, љубезниј Вучићу Перишићу! верховним Повелителем Народне војске и придодавајући Вам у помоћ Члена Совета Г. Х. Милутина Гарашанина, препоручујемо Вама, да без икаквог отлагања и Ви и Г. Гарашанин коим начином знате, војску купите, и присовокупивши и овде налазећесе регуларно воинство, које такође Вашему управленију воверавамо да против бунтовника оружаном руком пођете, и ове разбијете, како знате. Да би пак што скорије војску скупити могли, препоручујемо овим свима Окружним, свима Срезким Началницима, свима кметовима и сваком Србину, да на заповест Г. Вучића вооружани што брже онамо иду, куда им Он заповедао буде, да се њему као Војеначалнику покоравају, заповести његове слушају и исполњавају и вообште што Он, Г. Вучић, каже и уреди, као свјато почитују и извршују.
Вама пак љубезниј Вучићу! дајемо овим пуномоћијем неограничену власт, поступајте како знате, само да се мир, спокојствије и тим благополучје Сербије поврати.

N^o 488. 13. мај 1839. Београд. Државни Совет Вучићу.
Согласан Совет Књажества Србског са овим пуномоћијем Његове Светлости Књаза Србског.  

[JASON]

В N^o 1.226. 14. мај 1839. Београд. Милош Нашој Пехоти, Кавалерији и Артилерији у путу од Кораћице к Београду.
Извештивши се о безрасудном намеренију вашем, да идете против Совета, власти законито и по Уставу нашем утврђене, послали смо вам прексиноћ по официрима Кавалериским Жујевићу и Наумовићу, писмену препоруку, да од тог намеренија одустанете, и сваки на свом месту останете. Чувши пак, да сте на путу к Београду, послали смо вам и нашег Татарина, с повторителном писменом препоруком, да се на своја места вратите. Незнајући, у колико сте следовали овој за вас спасителној препоруки, и за предупрети несрећу, која вам у случају непослушанија ове препоруке предстои, шаљемо пред вас Господина Митрополита Петра, Господина Епископа Никифора и нашег Адјутанта Полковника Арсенија Андрејевића, да вас они у име наше посоветују, и да вам представе све, што ће вас као нарушитеље јавног мира, праведно постићи. Они ће вам све што буде нуждно представити, а ми вам налажемо, да иј послушате, и по советима њиним поступите, јер у противном случају удариће на вас многочислена војска, која је по налогу нашем собрана, и која вас пред Београдом очекује, да вас како зна разбије и уничтожи, као нарушитеље јавног мира и поредка, и као презритеље толикократни наши опоминанија и препорука. Послушајте ова опоминанија наша, послушајте совете Господе предименоване, јер знајте, да вашим овим несмисленим поступком нас пред Царевима и народима срамотите, на нас и на име наше љагу наносите, и у несрећу и пропаст нас бацате. Нас, као Књаза, за ове поступке ваше питаће, и не само што ћете ви сбог овог бити несрећни, него и ми можемо за то многа зла и погибел искусити. Послушајте дакле препоруку нашу, неотложно вратите се куд вам речена господа заповеде, и ако тако учините имате се надати обшчем опрошчају.

[JASON]

В N^o 1.228. 14. мај 1839. Београд. Милош Његовој Светлости Наместнику Царскому, Честитому Везиру Јусуф – Мухлис Паши.
Ваша Светлост! Као што сам се јуче са Советом пред Вашом Светлостију согласио, војску Народну противу бунтовническог регуларног воинства послати, тако сада исту војску и отправљамо, но будући џебане не имамо, то Вашу Светлост покорно молимо, да би нам изволели десет сандука готови фишека за шоце позајмити, и ми се обвезујемо, ово количество џебане опет повратити Вашој Светлости.

N^o 78. 6. мај 1839.  Логор код Трешње. Повелитељ врховни Народне војске, Полковник Тома Вучић Перишић Милошу.
Ваша Светлости, Милостивјејши Господару! Предание бунтовног регуларног воинства учинило се је данас, мирним начином у 12-т саати; расположенијем по том млогог воинства, нисам имао времена у онај час јавити Вашој Светлости, и тим ће ми узроком Ваша Светлост опростити. Остале разаслао сам одма кућама њиовим обезоруживши иј, а предњаке њиове мало час судејског испита ради послао суду у Београд, а послао сам и коње кавалерије по Милоју тамо. Народног воинства за доста имамо; све је за сад у миру и спокојству; незнам, како ће даље бити, и желио би да се и они противници поред Милије и Пекете од Смедеревског и Пожаревачког окружија умире, а тако јево новог гласа и из Крагујевца опет дошли у недељу они солдати из Крушевца, и упорним начином теже овамо, и хотели Голуба Петровића везати, но измакао овамо, а остали у договору газда Ристу и Мијата членове везати, и са собом повести; дакле треба и њи јошт умирити, и покорности довести.

[JASON]

В N^o 1.257.  17. мај 1839. Београд.  Милош Г. Верховном Повелитељу Народне војске, Советнику, Полковнику Вучићу Перишићу.
Из писма вашег од 16. т. No 78.  разумели смо, да су тај исти дан у 12 сати бунтовници положили оружје, и да сте ове кућама распустили, а коње бивше под кавалеристима, пратили овамо. Ништа мање разумели смо из писма истога, да су и Крушевачки солдати, отровани оним истим духом, коим и ти ту положивши веће оружије, дошли у Крагујевац, и да вам ваља и њи покорити.
Одобравајући намереније Ваше, клонећи се к усмиренију и ови из Крушевца у Крагујевац дошавши безсмисленика, не могу пропустити, да вам не изјавим признателност за мудро расположеније, коим сте учинили те су се противници, без пролитија капи крви, покорили. Желим, да и даље с подобним успехом напредујете.
От стране Милијне и Пекетине не мојте ни мало сумњати. Пекета је у Пожаревцу и никуда се оданде не миче а Милија кои је ноћио ову ноћ у Гроцкој, данас с неколико кметова овамо долази.

[JASON]

17. Маија 1839. љета. Крагујевац. Шеста рота крушевачког воинства покорњејши рапорт из Крагујевца Његовој Светлости милостивјејшему Сербије Књазу и Господару Милошу Т. Обреновићу.
Рапортом овим усуђујемо се, колено припадајући светломе скуту вашем, јавити, да смо били пошли 16. маја доћи у Београд видети светлост вашу. Јербо смо се ужелели а такође и као синови свога отца, чујући да је наше друштво и верна браћа наша тамо к вама пошла, и ми смо се дакле утрудили из Крушевца, кои смо се трефили били окром они што границе чувају у Крушевцу, сви смо остали пошли и до Чумића дошли смо; како дакле дотле приспесмо одма нас Началник Милутин, а такође и Началник Шокoрац, Риста Туцаковић и капетан Јовица, с парадом остали људи вратили су нас; или док смо приспели у Крагујевац, вашем Светлом двору на своје место, до онда је трчао пред нама у Крагујевац под мезул Дена кмет Крагујевачки, са два своје друга, и трчајући по сокацима по чаршији, и викао једнако: ајдете људи с пушкама, и тако је побунио цели Крагујевац и подигло се мало и велико, и дошло је пред двор у 11 саати и налазећи се стражари наши пред двор нису им дали ући у двор кад је било у сат 4 ноћи 16. маја, са све стране јурише на двор да отму топове, и да разбију врата, видећи ми такво поступање од њи, а не пропустивши нашу заклетву вама положену па позатварали смо капие, и наместили смо топове и ни смо им дали на силие ући у двор из узрока незнамо шта су наумили били. И приспело је нам од стране сељака помоћ да чувају светли ваш двор, и кои су ноћас сву ноћ с нама у содружју били, и сад с нама јесу. Једва данас су пак нас чиновници гореназначени и казали нам овако: да ми идемо у касарну и двор да оставимо, ми пак цело воинство и синови ваши кои се овде налазимо са неколико сељака, не можемо из двора никако изаћи по нашој заклетви, до онда докле ваша светлост нам до знања вашим писменом не пишете, и нам вашу слободу не добијемо, и три смо пушке од насилија њиног отели, које су исте при нама. И остајему ваши робови и часним крстом и заклетвом синови 6-те јегерске роте.

[JASON]

В N^o 1.264. 18. мај 1839. Београд. Милош војницима 6-те јегерске роте из Крушевца у Крагујевац дошавшима.
Овамо к Нама дошао је солдат, другар ваш и видио Нас да смо добро и здраво. Сада враћајући га к вама, препоручујемо вама, да се одма по пријатију овог писма у свакој тишини и миру у Крушевац на определеније ваше вратите, и тамо чекате на друго расположеније, коим ћете свакиј својој кући отпуштени бити, не послушате ли пак ову заповест, коју вам по вашем другару шиљемо, и коју ће вам он и устмено изјавити, а ви онда припишите сами себи зла следствија, која вас у овом случају постићи могу.
Господин Вучић Перишић, член Совета, долази к вама с Народном војском као верховни повелитељ ове, и има пуну власт чинити с вама што оће, идите дакле одма у Крушевац и повинујтесе вашим командирима и официрима, да вас непослушаније ваше скупо не стане.

[JASON]

N^o 147. 18. мај 1839. Из Кораћице на путу к Крагујевцу. Вучић Милошу.
Јуче смо се с воинством кренули из логора од Трешње к Крагујевцу, као што је то могло бити чувено Вашој Светлости, и данас смо овде на конак у Кораћицу дошли. Овде ме је по доласку одма стигла вест из Крагујевца, да се је и оно крушевачко друго воинство, јутрос у 11 саати предало, и положило оружије, и радујем се, да је хвала Богу, срећно и без крволиптија и то се свршило. При свему, што се је ово преданије његово учинило, кад смо до овде дошли, да одемо  и до онамо у Крагујевац, па по обстојатељствима лако ћемо се вратити. 
За побуну у Рудничком окружију што је Ваша Светлост дознала, врло сте Ваша Светлост разсудно учинили, што пишете некој Господи чиновницма о томе, и советујете, да се мира и тишине придржавају. Писма о томе тицајућа се Ваше Светлости, примио сам, и разпослаћу им.

[JASON]

В N^o 1248. 20 маја 1839. Београд.  Милош Совету Књажества Србског.
Јуче примили смо од г. Вучића Перишића известије, датирано из Кораћице од 18. тек. N^o 147, да је он заједно са војском под његовим повелителством стојећом, за у Крагујевац пошо, и у Кораћицу на конак приспео, па онде да му је стигло известије, да се и Крушевачко воинство, у Крагујевцу предало, и оружије положило. Даље јавља, да он при свему тому, што су солдати ови оружије положили, полази у Крагујевац, и да ће се оданде по обстојателствима лако вратити.
Видећи из овог известија, да Вучић тамо с војском отишавши намерава изследованија чинити, и бојећи се, да он, огорчен будући, не предузме строге мере при изследованију, откуда би нова возмушченија, или нове поједне чете очајни људи, произићи могла, налазимо се побуђени препоручити Совету, да он пише Члену свому Вучићу Перишићу, да он све кривце, участвовавше у побуни овој, било чиновнике, или граждане, остави окружним Началницима, да иј ови надлежним Окружним Судовима по ради испита и изследованија преступленија предаду. Ово судимо да ће боље бити зато, што су солдати, учавствовавши у побуни овој и кућама свиома отпуштени, на велику жалост сродњи своиј на онакав начин отпуштени, који, недај Боже, међу Народом, особито сродницима отпуштени солдати, возмушченија жељу за осветом побудити може; а и зато, што се боимо, да ће чиновници и остали у бунту участвовавши, чим чују, да се пред Народном војском, испити, и, као што се боимо, строжаиша изследованија чине, при сада обраслој зеленој гори, у луг и шуме бегати, ајдуклуку се предати, дружство собирати, и многе јаде и невоље Народу причињавати, и тако свагдашњи немири породитисе.
За то дакле треба на сваки начин постаратисе, нарушениј мир и тишину међу Народ повратити, пак ако и од Народа има ко што представљати, Ми и онако намеравамо Скупштину Народну сазвати, и са согласијем Совета определити, кад ће се она торжествовати. Ко год дакле што имао буде, онда ће моћи Скупштини предложити, а донде ваља Ми све уредбе и устројенија да посвршујемо, и онда Скупштини да предложимо, што смо урадили по Уставу, и шта нам јошт чинити ваља, и како ће у будушче сваки владати, да више овакови немира не буде.
По овоме дакле присуствије Г. Вучића, и оволиког воинства у Крагујевцу није потребно, и по тому нека пише Совет Вучићу да се овамо врати.

[JASON]

(Совет је позвао Вучића да се врати из Крагујевца, и 23. маја, писмом N^o 542. послао је Књазу у препису писмо Вучићево, којим је послао Совету извештај о своме раду у Крагујевцу. А сутра дан, послао је Совет још два Вучићева писма у препису Књазу, у којима Вучић јавља, шта је пронашао и какве мере мисли предузети према побуњеницима. Совет, достављајући то Књазу, моли га за одобрење. Међу тим, у то време, Милош је добио, од народа окр. рудничког, ово писмо.)

16. мај 1839. Брусница. Народ окр. Рудничког Милошу.
Са сокрушеним срцем сљедује по цјелому народу окружија Рудничког разносећесе гласове чули смо.
1. Да је њеки нови књаз, преко Ваше Свјетлости над Србијом постављен, да се њеке више од Ваше Свјетлости власти сада, у отечеству нашем налазу.
2. Да је закључено да ви из средине наше, на жалост нашу, удаљени у Београду непрестано са цјелим осталим Совјетом и вишим властима живите.
3. Тешко је окружију Рудничком, што навикнуто благим пресудама и совјетима Његове Свјетлости брата и Милостивог Господара Јована Т. Обреновића сада његовог управленија лишава се.
4. Није му мило што су до садање срезке старјешине са званија свога дигнути.
Жалостне ове вјести пробудиле су цјео народ окружија Рудничког, те је се у Брусници стеко, кои то покорњејша проси, да Ваша Свјетлост и у напредак као и до сад што је верховни Књаз наш, и покровитељ премилог отечества био, буде сљедователно, да ми никакову власт вишу од Свјетлости Ваше, и која неби од Ваше Свјетлости постављена била, припознати нећемо; да Ваша Свјетлост, као и до сада што је у средини нашој међу народом Србским живила, и у напредак са цјелим осталим Совјетом и Старјешинама у Крагујевац живи. Да нам се Његово Сијателство Милостиви наш Господар Јован Т. Обреновић, после Свјетлости Ваше за верховног повелитеља, као и до сад што је био, опредјели, из узрока, што смо његовом руковођењу навикнути, и што ни најмањи сиромашак, нити и кои налази се, кои би показати мого, да је њему и најмања неправда или какова увреда од Господара Јована нанешена, или у случају, ако се Господар Јован никако правленија над окружијем Рудничким примио неби, да нам се од фамилије Обреновића ако ће и дете бити, за повелитеља постави, и да се они кои су и до сад наше старјешине срезке биле, и у напредак поставу, очекујући на покорно прошеније ово, што скоријег одговора пребивамо
Ваше Свјетлости покорњејши поданици.

(Кад је Вучић примио налог да се врати у Београд, похитао је са извиђајем и 30. маја вратио се у Београд и са собом довео 42 окривњена лица, побуњеника и 'учавствовавше чиновнике: Генерал Мајора Јована Обреновића, Живка Шокорца, началника окр. рудничког, Атанаска Михаиловића, члена истог суда (таста Господара Јована), Радоја Бенићанина, началника среза моравског, Живојина Јоксимовића, началника ср. јасеничког окр. крагујевачког и Јована Илића, писара среза моравског окр. рудничког.' При вођењу ислеђења од стране Вучићеве, сва тежина одговорности пала је на самога књаза Милоша. Књаз Милош, не могући се одупирати овоме новом незадовољству, којим су се користили Совјет и поједине старешине, на челу којих је био Вучић, поднео је 1. јуна 1839. год. оставку на престо, и после два дана, 3. јуна, оставио је Србију.)
__________

[JASON]

(42) Буна у Тимоку 1883.


Те 1883. године људи једне вере, једног порекла, једног језика, сви Срби, често јучерашњи пријатељи, понегде рођена браћа, стали су један против другог с пушком у руци, завађени, омрзнути, раздражени и готови да један другом учине свако зло. Између народа и власти дошло је до сукоба. Власт је била јача, и овај покрет брзо је и крваво угушен. Многи су ухапшени, оковани, осуђени… Но да не претичем догађаје…

Службени војни лист бр. 25. од 2. јула 1883. године, објавио је наредбу Министарства војног о одузимању оружја од народних војника. Војним властима наређено је да од народа покупе старе пушке – 'острагуше', али да, у замену за њих не дају нове – 'кокињаче', већ да ове задрже у магацинима.
Половином октобра наредба о одузимању оружја већ се извршавала, а одмах затим чуло се из народа потмуло гунђање, које је наскоро прешло у јаван, отворен протест. Са разних крајева Србије почели су стизати гласови да се народ одупире давању оружја. Сељаци нису давали старе пушке докле прво не добију нове: једном руком да дају пушку, а другом да је примају. Први случајеви одрицања предаје оружја десили су се  24. сепрембра, у срезу бољевачком округа црноречког. Ту су сељаци не само одрекли предају оружја, него су још обијали апсане, обезоружавали 'сејмене', натеривали на бегство органе власти. Буна се тако нагло ширила од села до села, да је влада морала прогласити ванредно стање у целом црноречком округу.