PALUBA
September 16, 2019, 06:02:37 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
Glavni pokrovitelj foruma Paluba
kompanija
Protexi Group System
http://www.protexigroup.co.rs/
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 61 62 63 64 65 [66] 67 68 69 70 71 ... 119   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 200196 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 178



« Reply #975 on: June 04, 2018, 09:35:57 am »

          Рисан, 6. Новембра.
Јуче је главни стан из Руглоца дошао до стражаре Црквице и то преко Церовића и Напода. Генерал гроф Ауерсперг, који се са целим штабом налази у овој малој стражари, није данас до 12 часова никакве вести доставио овдашњем месном команданту мајору од регименте Маројичића. У стану код Црквице налази се до 8.000 људи.
Јуче је осми стрељачки баталион, који је од Мориња Црквици пошао, од подне па до самог мрака морао издржати јаку ватру противу 150 устаника, и сама брдска батерија радила је цело после подне.
Стрелци јурише на вис, који су устаници упорно бранили. Од стрелаца које мртвих, које рањених, а које изгубљених, нема 18 на броју. Касније нађена су двојица осакаћена. Али и наша стајаћа војска ни мало не штеди устанике, и ако им се човечност препоручује.
Јуче сам ја мојим ушима слушао од војника, да ће они сваког заробљеног устаника, неколико сати мучити па тек онда убити. Војници су показали отимање и у православној цркви леденичкој. Из кућа су поодузимали свиње, дрва сатирали, куће палили.
И регименте Маројичића и ерцхерцега Ернста биле су јуче у боју код Леденице, кад су из Ораховице са бригадом Фишеровом пошле. Регимента Маројичића, која је више часова, сузбије устанике, који се повуку на висове Вељева и Јавице, ранивши камењем два војника. И регимента ерцхерцега Ернста има губитака.
Од брдске батерије, која је са осмим стрељачким баталионом у боју била код Драгојева села, убијен је један наредник и један артиљериста, онај последњи у онај мах, кад је првоме хтео у помоћ притећи. Јуче на вече донеше седам првих рањених, од ових тројица имају тешке ране, и лекари сумњају, да ће у животу остати. Ови су данас у јутру одпраћени на ратној лађи 'Хенци' у Котор. Нашло се је десет мртвих, од којих је четворо у боју пало, а шесторо изгубљено, но касније нађени су исечени. Стрелци, који су данас у јутру дошли пратећи рањенике и болеснике, приповедају да се и жене заједно с устаницима боре. Војска је до половине брда без отпора продрла, али се на један пут с три стране оспу ђулета и стене и сузбију војску до самог подножја планине. У овом ужасном повратку највећи је губитак био. Устаници непрестано вичу: 'Ми се непредајемо!' Њихов вођ Ђуро имађаше аустријско-официрску сабљу; међу устаницима беше и свештеник Комненић. Трипут је данас ратна лађа 'Хенци' односила рањенике и болесне у Котор, а отуд је опет доносила рану, муницију и војску. Свега је данас пренешено у болницу которску до 100 душа. Бедни стрелци причали су ми да два дана ништа окусили нису, јер због рђавог пута нису могли да доспу до колоне, која рану носи. За рану и муницију прикупили су из Конавља и Жупе до 500 мазги. Ове терају двапут на дан од Црквице до Леденице и натраг. Висови од Леденице и Рисна над друмом с ове стране заузети су и тамо граде стражаре.
Исто је тако до Црквице, где се данас главни стан налази, пут и с десна и лева војском заузет и пролаз је осигуран. Регимента Маројичића с деветим стрељачким баталионом под командом пуковника Фишера, која је горњу и доњу Леденицу посела, настанила се код Маркова. На путу нису имали великог отпора, тројица су ђулетом рањена, а двојица камењем. Неке су куће у Леденици ракетлама спаљене. У селу виђаху се код цркве до 300 устаника, но чим се војска појавила, упутили су се Кривошијама. На том путу идући Црквици нађени су мртви још од експедиције под пуковником Јовановићем; има и официра и простих војника, а међу њима и два устаника без главе и једна трудна жена. Војсци јестиво непрестано долази: али је јака оскудица у води, с тога морају све печено месо да једу. У депутацији, која је од генерала Ауерсперга послата устаницима, било је два калуђера из манастира Бање и два свештеника: Николајевић и Јово Аврамовић, катихета у српској школи у Котору. Овој депутацији придружио се и овдашњи популаран земљодржац. Ови су имали да разјасне народну војску, а уједно да им попрете, да ће њихове куће и имање, као оно у Жупи, све спаљено бити. Четворица од устаника, који су на договор дошли, искали су неколико дана на промишљење, како би се за то време с осталима споразумети могли. Они су прво захтевали потпуну амнестију и да влада накнади сву штету, коју су они претрпели. Депутација није имала пуномоћства да на ово пристане, и тако се ништа несвршивши поврати. Усљед тога војска се у уторак крене.
Код Црквице био је данас и срески старешина Франц; он прича, што ја неверујем, да се сва општина код Новога предала, али је становницима оружје за време остављено, да би се од устаника бранити могли; затим како се код њих 60 из Мориња понудили да служе у војсци за једну и по форинту на дан. У Новоме стоје војене лађе 'Штрајтер' и 'Мев' с два баталиона.
Овде у Рисну крстаре седам војених лађа: 'Крка', 'Река', 'Сансего', 'Вулкан', 'Луција', 'Таурус' и 'Хенци', али никакву услугу не чине војеној операцији, јер је на обали све мирно. Рањеници и болесници долазе овамо са раздераним огртачима и поцепаним ципелама. Јела се носе по некад три дана и дођу усмрђена. Кафом и шећером не могу се заситити, јер немају воде.
Војници су јако разгневљени на устанике, што у боју нападају јатаганима и заробљене убијају. Сви се у томе саглашавају да је мало војске, почем један устаник вреди за 30 војника, јер земљиште познаје. Они причају, да устаници скачу с брда на брдо као дивље козе и лете као орлови. Чим наша војска пушке на нишан узме, иза стене тек се поједини виде. Они надвишују нашу војску и брзином пуцања и нишаном. Наши војници желе само једног да ухвате, па би га мучили, догод неиздане, да би тако осветили своје другове.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 178



« Reply #976 on: June 05, 2018, 07:41:26 am »

          Рисан. 7. Новембра.
Јучерашњи дан био је ужасан за регименту ерцхерцега Албрехта, која још од 15. Септембра непрестано у пољу станује. Експедиција противу Кривошија и Драгаља ужасно је страдала. Трећи батаљон регименте под командом свога пуковника пође од Пољана у равницу с леве стране Хана. Хан је високо брдо до 6000 хвати а испод брда има узацак пут у Драгаљ. Кад су тамо дошли, угледају устанике на врх горе, који са пушкама на рамену њих до 400, чекаху непријатеља. Батаљон пође напред и јуришаше до ½ 10 пре подне.
Дошавши на сред горе, устаници осуше камењем на њих и опалише из пушака на сироте три кумпаније. Албрехтовци дођоше на врх, а иза њих искрснуше наједан пут устаници, нападоше војску са свију страна и примораше да се повуче натраг. Бегајући доле пропадне много војске. Помоћи недобише ни од стрељачког батаљона, ни од Маројчићеве регименте, која је с друге стране брега стајала. У истоме боју падоше мртви: регименски ађутант поручник Урбановић, поручник Витез Филањи, подпоручник Гендре и батаљони командир, мајор Фрич, кога је у бегању један устаник стигао и ханџаром погубио. Рањени официри, који су ноћас у Рисан донесени, одвежени су одмах на парњачи 'Хенци' у Котор. Тешко су рањени: поручник Ринек, брат оног Ринека, што је погинуо код Црквице, поручник Харт, поручник Нађ, а лако су рањени: поручник Фараго и батаљони ађутанта Фленер. И сам пуковник исте регименте био је у великој опасности са животом и за спасење своје може захвалити војсци. Од свију батаљоних официра остао је само један подпоручик здрав и читав. Од војника је које погинуло које нестали свега 80. Тешко рањених има 40 војника, који су однесени у Котор. Само десета кумпанија изгубила је 73 човека. Од 153 вратише се само 80 у Рисан, па и то све болесно и жалосно. У јучерашњем боју, који је 12 сахати трајао, пало је око 200 људи. Официри говоре, да се устаници боре са таквом издржљивошћу да Црногорци нису ништа према њима. Они су задовољни са комадом сира и хлеба за читав дан, они добро мотре на сваки покрет непријатељев и врло су штедљиви са куршумима кад је непријатељ далеко. Рањенима одузму оружје, али их не секу, а мртвима поузимају све што вреди. Тим начином добавили су много оружја и муниције. Царска војска донела је данас своје официре и сахранила их је. Девети стрељачки и Мароичићев батаљон данас је отишао у Драгаљ. И ту је пало више лако рањених а двојица тешко. Један официр остао је мртав стропоштавши се са стене.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 178



« Reply #977 on: June 05, 2018, 07:43:41 am »

          Рисан, 8. Новембра.
Синоћ је донешено амо више рањених од регименте надвојводе Албрехта, који су страдали у крвавој и несретној битци 6. ов. м. на граничкој гори код Хана, неки од регимента Маројчићеве и од 8. стрељачког батаљона.
Главни стан пође у 3 часа по подне из Црквице у Драгаљ мислећи, да је исти пут чист од устаника, и пошто је десно и лево Маројичићева и Албрехтова регимента и стрељачки батаљон био намештен. Напред је ишло само 12 жандара. Кад је гроф Ауерсперг са свима осталим официрима дошао у драгаљски теснац, нападну  их наједанпут 60 устаника између Стопе и Градовине. Пред војском је ишло је још 40 коња и мазги са вођама и слугама и устаници нападну најпре на њих. И сви нагоше бегати куд који да би живот спасли, а оставише устаницима сву храну, све ствари и опреме. Устаници покупише све то, па неопалише ни пушке на њих.
Услед тога пораза, који је експедиција јуче у 6 сахати у вече претрпила, дошао је данас цео главни стан у 5 сахати после подне амо, допраћен двама батаљонима Мароичићеве регименте. Само је гроф Ауерсперг спасао своје ствари али сандук, у коме беше топографска карта Боке Которске и сва друга писма пала су устаницима у руке.
У 7 сахати у вече отишла је сва регимента Мароичићева на ратном броду 'Луција' у Котор, да измене тамношњу посаду као и у Будви. Истом лађом отишао је и ешкадронски командир, Миловић, јер се сав главни стан преместио у Котор. Да ли ће тамо остати, док недође нова војска, не зна се, али официри у опште држе, да се неможе против устаника војевати без 30.000 војника, и да ће од онаквих пораза, као што беше 6. и 7. ов. м. војска са свим клонути, и од силног напора, да ће бити регименте десетковане.
Ђенерал-мајор и бригадир Дормус и пуковник Симић налазе се у стражари Козлац. Више Рисна подигнуте су стражаре.


* Auersperg, Gottfried Graf (1818 - 1893).jpg (35.16 KB. 306x460 - viewed 9 times.)

Дописник Пресе из Рисна вели да су те шетње Драгаљске стале царску војску на 700 које мртвих које рањених и заробљених. Па к томе је је још и војничка част аустријска у опасности, јер све што се то данас чинило, без икакве је цели предузимато, а исто је тако и јасно доказано да ни наши управљајући генерали заједно с њиховим штабом не познају земљиште и ратују у тутањ. Требало је да се или изврши или не одпочиње.
Званични телеграм из Котора од 13. ов. м. јавља: Непогодом од јуче раскварени телеграф опет је намештен. Од четир дана дана амо непрестано ветар с кишом. Војска није могла дуже под ведрим небом остати на својим позицијама. Предстраже иду у приморје. У повратку из Кривошија војска је имала губитака: од 8. стрељачког баталиона потпоручници Шторих и Штранкофер лако су рањени, од простих војника пало је 14 мртвих и 7 рањених, а неколико је нестало. Од регименте ерцхерцега Франц Карл један је убијен, а тројица су рањени.
Стара и нова Преса у својим последњим бројевима већ прете, како ће се до пролећа царска војска умножити, и први ће јој задатак бити да удари на Црну Гору. Одвећ смешно изгледају овакви изрази, и то оних листова, који држе да су први у царевини. По њиховом схватању могло би се мислити, да је остала Европа са свим изолисана и осуђена да с крштеним рукама гледа шта се ради. Стара Преса вели да су упуства из Египта дошла, усљед којих се генерали саветују. Но ово саветовање позван је и генерал Родић и губернатор Лавовски. По војеним новинама замениће грофа Ауерсперга на бојноме пољу генерал Родић; њему ће се оставити да сам бира личности за свој генерални штаб.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 178



« Reply #978 on: June 06, 2018, 08:17:19 am »

Србске Новине, у Београду, Субота 22. Новембра 1869. Број 144.
Незванични део. Политични преглед.
Из Рисна од 9. ов. м. дописник 'Вандерер-а' пише: Јуче је главни стан у пратњи са два баталиона регимента Маројчића отишао у Котор. Овај корак јако осуђују официри, који станују у Црквици, Леденици и Драгујеву селу. Генерал Ауерсперг с целим генералним штабом, који је у Котор без пртљага дошао, са своје несмотрености у операцијама противу Кривошија жртвовао је врло много војника. Ова несрећа јако је обезснажила сву војску. Официри, који су том несрећом изгубили многе садругове, мишљења су да се онде, где се сад налази царска војска, саграде стражаре, али не од дрвета, јер из оваквих не би се могли бранити противу устаника; исто тако мисле да до пролећа не би требало ништа предузимати, па и онда би без потпуних 12 регимената узалудна експедиција била. Ја сам се потпуно известио о провијатном губитку. Мене је један очевидац, који је био у провијантној колони, уверавао да су устаници отели на 70 мазги с провијантом и муницијом, и то на равњу Драгаљском. Отели су и неколико коња од генералног штаба. У изгубљеном пртљагу налазе се и униформе, генералска, пуковничке и осталих официра, а у сандуку су се налазили и ордени. Штабна карта и писмена, што су устаници запљенили, нађени су касније од стрелаца. И мртвог мајора Фрича, који је на прсима имао ордене и декорације, и још три официра од регименте ерцхерцега Албрехта нашли су без аљина. Сви мртваци леже несарањени, па отуд се може и болештина изродити. Војници, који од толико дана под ведрим небом станују, пропашће од ладноће и мраза. Војска је са свим изнемогла и глађу изнурена, а због рђавог пута обућа јој је сва поцепана. Због оскудице у води нису војници по 15 дана чисте преобуке имали. Официри кажу, да је овако још 14 дана потрајало, не би се ни десети део повратио без болести и ушију. Морали су марширати дању и ноћу, стражу чувати, и то све без воде. У боју код Хана заробили су устаници и пуковника од регименте ерцхерцога  Албрехта. Данас на вече дошло је овамо пет кумпанија од јадне регименте ерцхерцега Албрехта. Од три кумпаније остао је само један потпоручник и 160 људи, а пало је до 200.
У Жупи код Мајне и Брајића устаници су потукли регименту грофа Вимпфена и 27. стрељачки баталион. Два официра су мртва и један рањен, а од простих војника које мртвих, рањених и несталих има преко стотину.
Званични телеграм из Котора од 11. ов. м. јавља: Код Котора је све на миру. На ово примећује 'Вандерер' да то толико значи да устаници за сад не узнемирују уморену војску. Али се овај мир непротеже и у Жупу, где је прекјуче бригада Шенфелдова издржала жестоку ватру.
Из Далмације има 'Дн. Преса' извештаје, да народна странка под вођом својим Војновићем спрема молбеницу за царевинско веће тражећи да се намесник далматински генерал Вагнер, срески старешина Франц и бивши војени заповедник у Боки Которској пуковник Еглер ставе под суд. Противници пак италијанисими спремају се да бране речене личности. Говори се и то да ће из Беча доћи некаква комисија у Боку Которску, да испита узроке томе устанку.
Неки бечки листови веле да ће генерал Родић без сваке сумње бити главни командант у Боки Которској. 'Фатерланд' на против вели да то није истина, јер генерал Родић пре би дао оставку него што би отишао у Боку Которску за команданта.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 178



« Reply #979 on: June 06, 2018, 08:20:46 am »

Србске Новине, у Београду, Вторник 25. Новембра 1869. Број 145.
Незванични део. Политични преглед. (нечитко)
Србске Новине, у Београду, Четвртак 27. Новембра 1869. Број 146.
Незванични део. Политични преглед.
На бојноме пољу у Боки Которској за сад се све стишало; царска је војска у приморју, а устаници у својим врлетима. Црна Гора кост је у грлу немачким листовима, али се они опет још у напред свете, како ће на пролеће царска војска ту малену суседну државу да сможди. Да видимо како о садањем положају Црне Горе суди смотрена и разумна Шузелкина 'Реформа'. Ево њеног разлагања:
'И опет ова мала земља стоји на првом месту у дневној историји, она је у поредо с највећим државама предмет свакидашњег разговора и дискусије. А узрок је томе што је тај повод по Аустрију врло замућен и веома опасан, па с тога и Аустрија суди да има узроке што је с тим малим суседом незадовољна.
Нема сумње да Бокељи добијају сваковрсну помоћ од Црногораца; опет је требало још с почетка увидети да ће тако бити. Требало је разлику правити између Црне Горе и Црногораца. Црна Гора као држава могла је на сваки начин обећати да ће се држати строге неутралности; од Црногораца пак као од народа не може се очекивати таква строга неутралност, и то из природних узрока.
Кнез црногорски могао је са свим искрено о мислити изјави те неутралности, но тај кнез и да није Србин, шта више да је већма одан Аустрији него своме сопственом народу, опет не би имао те силе да становништво своје натера на неутралност. Та у овакав положај долазе велике силе и са свим уређене државе, којима на услугу стоји моћна полиција. Сама Аустрија у последњој побуни обећала је руској влади строгу неутралност, па опет не беше у стању да препречи пут устаницима да им помоћ из Галиције недолази, да многобријни аустријски Пољаци не притичу браћи својој у помоћ. Кнезу Николи доиста ће тешко бити да на пут стане Црногорцима да гомилама не прелазе преко границе и да се боре противу Аустрије; кад би он и према појединима силу своју употребио, могао би тај поступак лако метеж произвести у Црној Гори, па најпосле и сама личност кнежева могла би доћи у опасност. Може ли се дакле зактевати да се кнез црногорски као јагње жртвује за љубав мира аустријског, па најпосле ово жртвовање не би од користи било већ од грдне штете, јер тада би Аустрија приморана била да ратује и с Бокељима и с Црногорцима.
Учествовање Црногораца на бојноме пољу у Боки на сваки начин противно је међународном праву, али овај од природе спреман народ влада се по нагону природе, и та определења природног закона моћнија су него све обвезности написаних права, она су тако моћна, да би и изображени народи у таквом положају, у ком су сад Црногорци исто тако и радили и радиће. Небројаних историчних примера има, како су у оваквим приликама немоћна постала сва дипломатска определења и сви трактати према природном чувству, дужности и праву народности, вере, крвног сродства и човечије природе. Догађа се у бедном стању да се у борбу ступа противу овог природног права, у крајњој пак нужди да се ово поништи, али се ипак мора признати да је ово природно и да се несме изсмевати и наружити, ако не желимо одрећи и одбранити човечију природу. У овом веома жалосном догађају увиђа се да су државници нашег најновијег доба о својим политичким комбинацијама градили рачун без механџије, т.ј. без народа, да определења дипломатске мудрости држе да су виша него вековечни закон природе, него заповести, које је сам бог усадио у срца људи и народа, да гледају народ као стадо, које ни очем неразмишља, па с тога и држе да је све учињено, кад су се с пастирима споразумели.
Сви ови обзири далеко од себе потискују оне официозне писце, који иза вруће пећи показују своје патриотство и јунаштво тиме, што подбадају борбу против Црногораца, говорећи да 'ту ништавност треба казнити и поништити то разбојничко гњиздо'. До какве политичке лођике дођоше пером својим ови јуначки синови! Очевидна је немогућност покорити и саме Бокељце, и наша војска покрај таквог усиљавања и јуначне издржљивости не беше кадра да што учини, нити може себи ласкати да ће за кратко време устанак угушити. У опште се жеља изјављује да се прекину крваве борбе, јер ове би и кад би срећно за руком испале само опустошиле тај предел и испуниле га развалинама и лешинама и довеле би тај народ до тога да за навек омрзне на Аустрију; с тога ваља крај томе учинити мирним путем, и то час пре, докле се та ватра и даље не распали, докле нема мешовине других сила, јер треба помишљати да ова локална ватра може поджећи грдан рат, који по садањем и унутрашњем и спољашњем положају Аустрије може од велике опасности бити. У опште и у земљи и изван ње мишљења су да се ова побуна мирним начином поравна, и да непретрпи нити важност закона, нити част аустријске царевине.
Али на језику јунаци вичу: 'Што Бокељи нису потучени, томе су криви Црногорци, јер они устаницима дају рану и муницију, они их ободравају и обећавају им помоћ, а међу мртвим устаницима налазе се и рођени Црногорци. Велика Аустрија не може такво што поднети од мајушног непријатеља, она мора том човечуљку главу разлупати.' Дакле рат с Црногорцима!  – Па добро, посмотримо ми само ту Црну Гору, остављајући на страну спољашње околности.
Цела је истина да су се устаници, како су царској војсци много штете нанели, повукли у своје врлетне лавиринте, у којима се никога не плаше. И то је истина да се са аустријског земљишта само преко тих лавиринта може прећи у Црну Гору. Јунаци на језику, који су кадри да пождеру Црну Гору, никако незактевају да наша војске пређе преко врлета иза којих устаници вребају, већ они желе да се оно оствари, на шта је султан пристао, а то је да устанике оставе на миру у својим кршевима, али да их с турског земљишта и с десна и лева нападну с црногорског терена. На овај би начин царска војска стојала између кланаца поседнутих од устаника и Црногораца. Упуштати се у овакву опасну маневру, требало би најпре имати још четир пута толико војске, колико је сад имамо, и тим би начином одпочели велику војну. За срећан успех не би били осигурани, па да предпоставимо, да ћемо само посла имати с Бокељима и Црногорцима.
Црна Гора до душе је мала земља, има само 80 квадратних миља и на 196.000 душа, али ова земљица исто је тако врлетна као и Бока Которска, ако није у томе још и даље утекла; па у овој малој Црној Гори извежбан је у оружју и јуначан средовечан и старац и дечак, а у нужди лаћају се и жене оружја, а притом врло су добро извежбане да непријатељима камењем главе размрскају. Па у овом народу гори љубав за слободу и нема тога који не би жртвовао свој живот за независност своје земље. Оваквим пожртвовањем одржао је овај народ за толико векова своју слободу, докле су други народи у наоколо робовали; Црна Гора у небројеним биткама побеђивала је Турке, и то у оно време кад су Турци били на врху славе и моћности, кад су највеће државе од њих стрепиле, кад је сам владалац аустријски њима данак плаћао. Црногорци су и дан данас тако храбри, тако слободљубиви, као за времена, кад су Турци освојили сав полуострв балкански и кад је полумесец владао у Угарској 150 година. Ову славну историју Црне Горе морамо признати, па била најпосле и нама противна. Никако није племенито оружје, кад се непријатељ грдњом напада. Црногорци нису до душе европски и бечки цивилизовани, нити црпе ону просвету из 'Нов Сл. Пресе' и 'Нов. Фремденблата'. Њихова ватрена љубав за слободу рађа пламтећу мрзост према непријатељу; па зар не показују и они ту мрзост, који овај народ тако руже? Храброст Црногораца по некад је веле варварска и претерана, а зар се може у војни храброст узети да је човечна, и зар су изображени народи слободни од варварства, кад их обузме ратна фурија?
Црногорци какви су такви су, али управ због тога је неразсудно зановетање, кад неки јунаци на језику мере Црногорце по квадратним миљама и главама и мисле да треба само руке опружити, па су Црногорци већ у њиховим џеповима. Ако аустријска војска на Црну Гору нападне, сав ће се народ на оружје подићи и борити на живот и смрт, а Бокељи неће скрштеним рукама гледати. Двострука ова борба, кад би и помесна остала, стала би нас много новаца и потоком крви, па и сама потпуна победа не би нам користила, нити би нам на част служила. Са свим би узалудна претпоставка била, кад би Аустрија у рату са Црном Гором рачунала на европску симпатију. Та и сама борба противу Бокељаца нема те симпатије. Пребацивали ми Црној Гори што му драго, опет на њу Европа наклоно баца погледе. Диви се јуначкој историји овога народа, диви се оданости, која га тако ватрено приљубљује за сиромашне стене, диви се правом шпартанском карактеру, којим је одржао своју слободу и трпљиво сноси сиротињу, јер га на ову гони непрестана борба с Турцима. Црна Гора у свима опасностима свакад је потпомагана европском симпатијом, она је увек налазила пријатеља и заштитника, па и сама јој Аустрија често указивала своје пријатељство, и то све с тога Црна Гора је непорушими град хришћанске слободе има интересантног и великог значаја. Кад би сад Аустрија на радост Турцима смерала да поруши ту слободу Црне Горе, за цело би тим поступком много изгубила од свог изображеног света.
Али Аустрија неби само у томе губитак претрпела. Није мислити да би та борба изолисана остала. Нападај Аустрије на Црну Гору озлоједио би сво српство, па би се на тај начин лако могло изродити, чега се сви плаше – хришћански општи устанак у турској царевини. Та борба не би смерала само противу Турске него и противу Аустрије, која је по несрећи код овиха народа омрзнута због савеза с мухамеданством. Не треба доказивати да би борба са Србима и Румунима на балканском полуострву двоструко опасна била по Аустрију, јер ови народи милионима имају своје браће на аустријском земљишту. Свеза с Турцима мало би помогла Аустрији, на против много би шкодила. Само та околност, што је Аустрија некада заштитница хришћана у Турској сад савезница с њом противу хришћанства, довољно доноси пораз аустријској политици, а осим тога турска држава, коју ми желимо одржати, стоји над вулканом, који сваки час прети да прсне. Турска нема довољно војске да у мирно доба поседне своје опасне провинције, нити има новца да може војску издржавати. Велика би дрскост била, кад би порта помишљала на какву борбу с хришћанским народима; јер порта треба да је приправна да би том приликом и Грци устали, а најпосле било би побуне у Сирији и Багдаду. Перзијанци и Егишћани употребили би ту прилику да остваре њихову давнашњу жељу.
Најпосле 'Реформа' завршујући свој чланак вели да ни једна европска сила не би наклоњена била тој борби; с тога је од преке потребе да се устанак бокељски стиша мирним путем и то час пре.


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 178



« Reply #980 on: June 07, 2018, 09:10:50 am »

Србске Новине, у Београду, Субота 29. Новембра 1869. Број 147.
Незванични део. Политични преглед.
Цар аустријски вратио се са свога источног пута у Беч, још се није добро ни одморио, а одма пуче глас, да је на прагу криза министарска. Бечки листови веле, да је предсeдник министарства гроф Тафе још у Трсту молио цара да њега и своје колеге Потоцког и Бергера одпусти из кабинета. А кад је цар у Беч дошао веле да је министра Гискру одвећ ладно примио, а на против с министром Хаснером врло се љубазно разговарао, па с тога мисле да је и Гискра оставку поднео. 'Вандерер' још и даље терa; он вели да се проносе гласови да ће и сам гроф Бајс одступити. Ако би се ови гласови обистинили, онда је за цело у ствари, да су у Боки Которској учињене јаке погрешке. Неки опет не верују тим вестима и мисле да пре царевинског већа неће бити никакве измене у министарству.
Са бојног поља из Боке Которске нема никаквих новости. Бечки листови добијају накнадне извештаје о последњим биткама, који само исправљају и надокнађују оно што смо ми већ саопштили. Тако дописник 'Вандерера' пише да је пуковник Шенфелд у Жупи у познатој битки рђаво прошао. Бој је трајао дванаест сахата, устаници су са свим узбили царску војску и скоро растерали, јер нису имали кад да однесу са бојишта погинуле. У том боју погинуло је 42 војника, међу њима капетан Вимпфен и један поручник, а рањених је било преко 50. Као што сам од самих официра слушао – вели дописник – устаници тукли су се с невероватном храбрости,  и то понајвише јатаганом. Многи од војника љуто су осакаћени камењем. На лојдској лађи видео сам 18 тешко рањних војника, који ми казаше да су поред боја страдали и од глади и других невоља. Скоро једногласно веле да без 40.000 војника нема ни помисла да се овај устанак угуши; али уједно примећују да се устанак може угушити и мирним путем. Устаници ишту потпуну амнестију, накнаду за сву претрпљену штету од царске војске, да се одма удаљи стојаћа војска и да се учини радикална измена у политичкој администрацији; и тек се онда подвргавају закону о народној војсци.
На истој лађи беху и тринајесторо заробљених жупљана, а међу њима свештеник Тановић; руке су им наопачке свезане биле. С њима је заједно био џелат, државни тужилац и познати срезки старешина Франц. На истој лађи беху и шесторица тешко рањених од 27. стрељачког баталиона, која се нису могла с места покренути. Јака киша и бура није дала лађи да се примакне обали, него су се ови јадници морали исвести у Будву на чамцима, а тај је превоз трајао два сата. Сва се војска повлачи из станова код Црквице,  Кнезлаца и Леденице к Рисну, а одавде на лађама иду у Ново и Котор. Ови јадници становали су десет дана на стенама, где их је непрестано киша тукла. Сав губитак царске војске жртвован је једино због тога, да се фортице Црквица и Драгаљ раном снабде, ово је постигнуто, али колико је крви стало и колико ће одсад стати? Кад су бригаде генерала Дормуса и пуковника Симића снабделе раном за три месеца фортице Црквицу и Драгаљ, осми стрељачки баталион издржа жестоку битку; устаници искали су да се баталион преда, да се не би крв узалудно проливала; но царска војска нехтевши тој срамоти подлећи упусти се у бој, али овај испаде злокобно по аустријску војску. Устаници су стрељачку кару распрснули, те тако стрелци стану бежати куд који. У овој забуни јатаганима посеку устаници 14 војника, тешко рањени остадоше седморица, а 35 нестаде, који се могу узети да су погинули. Царска војска није имала кад да мртве сарани а рањенике је донела. Обе бригаде и генерала Дормуса и пуковника Савића вратиле су се у Котор. Друм од Котора до Будве није осигуран, с тога мора прилична војска да прати провијантну колону. Фортица Стањевић још се налази у рукама устаничким. Ухваћени жупљанин Јово Тановић стоји пред судом; државни тужилац иште да се на смрт осуди; т.ј. да се веша, но бранилац учини својом ватреном одбраном те га суд ослободи од преког суда и предаде редовном суду. Исти дописник вели, да она села која су се предала много су пострадала, јер војници су им сво дрвље повадили и баште упропастили… најпосле морали су војницима и своју постељу уступити, а они су јадни и чемерни морали преноћивати на пољу, где их је тукао непрестано пљусак.
Дописник 'Пресе' из Котора пише како је генерал Ауерсперг када се из Кривошија враћао издао заповест војсци да нека оделења на своја места остану дотле, докле се десетак стражара неподигне, па оставивши у свакој стражари потребан број војника да се повуку у приморје. Сад се вели одустаје од тога плана, јер би веома тешко било те стражаре снабдевати раном, водом, дрвима и муницијом, с друге опет стране војска би непрестано морала да прати тај провијант, па би у томе губила многе људе. Решено је дакле да се само две стражаре саграде, једна код свете Петке између горње и долње Леденице, а друга више Рисна идући Црквици; осим тога намеравају код места светога Николе да утврде једну батерију са два топа, која ће заштићавати пут до Рисна к Црквици. Како ће та батерија изгледати незна да каже дописник, али је стражаре видио, оне су праве дасчаре; једну је ово дана ветар оборио и умал што непоклопи бедне војнике. Пре него што је се војска хтела повући из Кривошија, изменила је у Драгаљу посаду, али је уместо 100 људи оставила само 40, јер на овај начин имаће та посада ране на три месеца. Осми стрељачки баталион у повратку своме најжешће је страдао; како је ноћу марширао по јакој помрчини на једанпут спази да је од устаника скоро опкољен, у овој забуни разбегну се сви куд које, многи незнајући пута падну устаницима у руке. Тек сутра у јутру дође тај баталион у Рисан у врло жалосном стању. Кад их је командант поименице прозвао, није било на броју 210 људи, и тек после два дана по неки су се враћали у Рисан. Дописник даље овако вели: У место да Кривошије на нашем земљишту обезоружамо или их преко границе протерамо, изгубисмо ми толико мртвих и рањених, изгубисмо сву рану, и умал што неоста на месту и сам главни стан; устаници докопаше се наших красних пушака, муниције, одеће, ране итд. па ће нам унапредак с нашим оружјем на отпор стати. Званично нас теше да устаници немају доста муниције за те пушке, али се заборавља на то да су они у Стањевићу нашли 22.000 обичних фишека и 8.000 фишека за острагуше. Па шта ће се сад чинити, кад је и по четврти пут драгаљска експедиција пропала, у којој смо изгубили 20 официра и 300 мртвих и рањених а преко 1.000 оболелих – да се неспомиње о томе шта је наша инфантерија избацила на милион метака, а артиљерија на 1000 метака, а сваки од ових метака стаје 6-8 форинти. Врховна је комана мишљења да се чека до пролећа и да се заузме сво приморје, како би устаницима пресечен пут био да пљачкањем себи рану задобију. Ове су илузије – вели 'Преса' – подобне оним званичним билетинима, који изјављују како је Жупа заједно с Брајићем, Мајном и Поборјем покорена, и како ће се преговорима умирити и планинска места више Новога, а све ово касније на видик изађе да није истина.
Генерал Ауерсперг доставио је војном министру свој извештај о последњим бојевима у Боки. У том извештају каже се: Кад је нови командант у Котор дошао, војно се министарство већ било известило да је Жупа покорена и да су фортице Црквица и Драгаљ раном снабдевене. Жупа је у толико покорена била што се није одупирала; јер наоружани повукли су се на границу црногорску, а старци, жене и деца прешли су у Црну Гору. Али фортице Драгаљ и Црквица нису најбоље стојале с провијантом; да се ове не би због глади предале устаницима, требало је се час пре побринути; с тога је генерал Ауерсперг издао заповест да се војска спреми за Драгаљ. У извештају овоме не каже се по именице где су битке биле, како су испале и колико је изгинуло, но више се говори о томе, да се оправда тај пораз.

Најновије. У Бечу је 25. ов. м. била министарска седница под председништвом царевим; саветовало се о устанку у Боки Которској.  – Генерал Вагнер по телеграфу је овамо позван. – Гласови о кризи министарској побијају се официозно.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 178



« Reply #981 on: June 07, 2018, 09:19:06 am »


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 178



« Reply #982 on: June 07, 2018, 09:24:52 am »

Србске Новине, у Београду, Вторник 2. Декембра 1869. Број 148.
Незванични део. Политични преглед.
У Цислајтанији као да се министарство јако љуља; полузванични листови истина побијају гласове да је наступила криза министарска, али независни листови уверавају да тој кризи нема лека, јер неслога између министара већ постоји због Боке Которске. Тако 'Реформа' вели да министар Гискра криви војног министра што није пре побуне довољно војске послао у Боку, а саопштено му је како тамо ствари стоје; овај се опет брани тиме што је у Боки довољно војске било да тренутни устанак угуши, јер се тада није могло ни помислити да ће се излећи право бојно поље. С друге опет стране бечка штампа замршује још већма конце што се тиче Турске и Црне Горе. 'Преса' јавља да је гроф Бајст већ ступио у преговоре са страним силама да Црну Гору поседне. Полузванични листови опет веле да то није истина. Нама дакле остаје чекати пролеће, и тек ћемо онда видети шта ће у ствари бити. Народима на истоку на сваки начин ваља на опрезу бити.

Најновије. Из Беча јављају да ће генерал Родић за цело наименован бити за намесника у Далмацији. 
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 178



« Reply #983 on: June 08, 2018, 10:31:57 am »

Србске Новине, у Београду, Четвртак 4. Декембра 1869. Број 149.
Незванични део. Политични преглед.
У Боки Которској нема за сад никаквих новости; бечки листови или се повраћају на пређашње битке или описују и данас непрактичност тамношњих аустријских чиновника. 'Вандерер' од 29. пр. м. вели да се у Боки све већма глас распрострањава, да ће генерал Родић доћи на место генерала Вагнера. Да само ова промена не би ништа у ствари помогла, то се по себи разуме, јер и ако на Вагнера пада неки део кривице, опет су у многоме кривљи бирократски органи, који су пренебрегли да споразуму народ с владом. Једини је лек тај кад би се сви досадањи чиновници уклонили, јер како сад ствари стоје и најбољи намесник не би у стању био да што учини, кад су му руке свезане. Судећи по извештајима нашег дописника и по припремама, које се чине од стране царске војске, војна ће се у Боки јако одуговлачити. Овде за сада нема никаквих новости, али може се одавде јављати о старом злу (…) о бирократским начелима. Овакви дописници одвећ су опасни, па с тога се морају уклонити, јер јавно мишљење нема овде никаквог права, до год му сама власт потписом то не потврди. Иде ли се овим поступком на то да се пониште оне тужбе, које су подигнуте на административну власт? Исти лист има ове дописе из Боке Которске.

          Котор, 21. Новембра.
Данас је ратна лађа 'Хенци' донела из Рисна пет болесника од тифуса; усљед тога је велика плашња да се не угњезди овде ова зараза. Данас пре подне ишао сам у Сутвару да очима видим ту стражару, а одатле сам ишао у грофовство Лазаревића и у општину Жупску. У стражари могу  да се сместе једва дванаест људи, како су се ови могли одбранити од устаника то не разумем, али држим да ову стражару може оборити и јака олуја. Разговарао сам се с неким жупљанима, који су се борили против царске војске, али су се касније предали и сад живе у својим кућама. Они и сад кажу да не могу служити у народној војсци, јер они не разуму немачку команду; али што се тиче одбране противу спољашњег  непријатеља, то ће се борити до последње капи крви. Они су цару верни; на свом земљишту биће и остаће свагда војници, али дотле неће задовољни бити, догод им се њихово оружје неповрати. Они се туже да ноћу на њих нападају устаници из Мајне, Побора и Брајића, али се они не могу бранити, јер им је оружје одузето. Ја их упитах, да ли се кају што је толико невине крви проливено и да ли жале погинуле сроднике? На то ми они одговоре да је сваки онај светац који јуначки погине. Жупа је врло плодна, тамо расту лимунови, помаранџе, а нарочито јужно воће. Сељаци су врло окретни и разборити, али незнају читати; међу њима има и имућних људи. Жене се туже да им је војска све разграбила, шта више повадила је из корена све воћке и маслинке. Даље нисам смео ићи, јер је друм идући Будви са свим несигуран. Кад се одавде провијант понесе за Будву мора га пратити најмање једна колона од две кумпаније, а пошта није сигурна.
После подне дошла је из Рисна ратна лађа 'Река' са два баталиона војника, који су око стражара становали. Ноћу је једна стражара више Рисна идући Драгаљу од олује строваљена, сад је на ново подижу. Јадни војници били су до голе коже мокри, јер их је непогода непрестано пратила. Кад су се овде извезли примили су само на два дана ране, па су одма отишли на зимиште у Скаљаре.
Официри кажу да ће болештина половину војске сатрти, ако овако устраје. Једва се одпочело на томе радити да се пет кумпанија сместе по становима, али је и ово одвећ несигурно због непогоде и буре.
После подне у 3 сата вратио се из Новога Ауерсперг, где је читав дан и две ноћи морао на једном месту стојати на ратној лађи 'Луцији' између фортице Мамула и Порто Розе, узалуд изчекивајући флоту на којој се цар налазио.

          Котор, 22. Новембра.
Јуче на вече донела је ратна лађа 'Таурус' много болесника. На истој лађи је и један ухваћени рисњанин Бјеладиновић. Свештеник Филип Тановић ослобођен је од преког суда и већ је послат редовном суду у Задру. Тринаест осталих устаника налазе се још у тавници. Срезки старешина Франц, који је код намесника Вагнера израдио да му се пошљу четир комисара са неколико дијурниста и 200 жандара налази се непрестано овде и у свакидашњем је додиру с врховним командантом грофом Ауерспергом. Многи отмени грађани из Будве, Новога и осталих места понудили би се с поштовањем генералу Ауерспергу за посредовање, али се плаше, да не прођу као капетан Ђурковић.
Генерал Ауерсперг није додуше срећан био у војеним операцијама, али је својим човечним поступцима задобио код грађанства поштовање, и он би заиста могао пресећи проливање крви, но министарство би требало да измени персонал како код њега тако и код самог намесништва.
Сада се у пристаништу налазе седам ратних лађа, које у свако доба могу војску превозити. Војници се за сад не могу тужити на рану, но пре би се могли тужити официри, који се по скупе новце зарањују по гостионицама.
Као што чујем војене операција одма ће започети, чим се из Беча врати мајор Кодолић и чим дође ново поткрепљење.

          Котор, 23. Новембра.
Овде се прочуло да ће намесника Вагнера заменити генерал Родић, а уједно да ће измене бити и у осталим чиновништву, а нарочито да ће уместо срезког старешине Франца доћи друга личност, која боље познаје ово становништво.
Сваки дан долазе овамо провијантни чиновници, а употребљују се за ову службу и овде налазећи се пензионирани официри. Сви ови знаци показују да ће устанак за дуго потрајати.
Лојдска лађа 'Јунона' избацила је у Новоме 500 војника, а 200 самих регрута и на одпусту налазећих се.
Данас смо први пут чули војничку банду у парку, а тако исто и у осталим местима, где се војска налази. Тифус предузима мах. Један артиљериста умро је за три сата. У болницама има неколико стотина од ове болести и свака лојдска лађа доноси из Дубровника по 200.
До данас 2.000 људи или је на бојном пољу изгинуло или рањено или се поразболевало. Време је за сад лепо.Кише су престале. Планине су снегом покривене. Ратна лађа 'Штрајтер' донела је материјал за стражаре и шаторе. Све регименте и стрељачки баталиони на опрезу су и чувају стражу да не би устаници у приморје упали, па опет сваке ноћи око Новога и у Жупи бивају пљачке.

          Котор, 24. Новембра.
Данас ме је позвао врховни командант гроф Ауерсперг. Кад сам у 9 сахата пре подне тамо дошао, затекао сам генерала Дормуса и пуковника Шредера при саветовању; с тога сам морао почекати једно четврт сата. За тим ме пријави капетан и после неких питања рече ми генерал да сам као дописник 'Вандерер-а' зазоран срезком старешини Францу и да се морам уклонити. Да се не би опасности изложио опростим се с неким официрима и одем у Дубровник. Но ако прилика допусти опет ћу се вратити.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 178



« Reply #984 on: June 08, 2018, 10:45:56 am »

Србске Новине, у Београду, Петак 5. Декембра 1869. Број 150.
Незванични део. Политични преглед.
Цар аустријски по уобичајеној свечаности отворио је 1. ов. м. престолном беседом царевинско веће. Многе бечке листове незадовољава ова беседа, јер прво је, кажу, са свим млитава, а друго, прећутала је оно што не би никако требало прећутати. О устанку бокељском цар у својој беседи вели:
'Извршење закона о народној војсци наишло је у једном крају царства на оружани отпор. Ово је учинило те су се изузетне мере предузеле, о којима ће вам моја влада поднети предлоге сходне уставности. Ја из свег срца сажаљевам ту заблуду, која је томе повода дала, и надајући се да ће се томе скоро крај учинити изложио сам мојој влади, да ове жалосне посљедице, чим се законо стање поврати, по могућству ублажи.' Што се тиче оне странке, која садању уставност непризнаје рече цар: 'Ви ћете се осим тога старати да уставности прибавите оно признање, које се на моју велику жалост с неке стране одриче.' На завршетку беседе изјављује цар како је на своме источном путу срдачно дочекиван, и како ће се отуд већма развити полет трговински.
О престолној беседи цара аустријског вели 'Преса' да нема у себи никакве целине, јер очигледно се опажа да посљедујућа реченица скучава предидућу, а то све из плашње да се не искаже оно, што би управ требало исказати. На сваки начин беседа је некако скљештена а управо је на то ишла, да ни једну партају очигледно не превлачи у круг министарски. Једно је само у беседи јасно, а то је да су садање седнице управ уставне а не законодавне, имају се дакле занимати да уставни поредак тамо заведу где га до данас нема. Овако говоре о престолној беседи и остали бечки листови, па и сама полузванична 'Нов. Сл. Преса.'
'Преса' јавља да ће генерал Родић наименован бити за команданта у Далмацији, а за намесника у пензији налазећи се дворски саветник Флук. Са бојног поља јављају да се у Мајни и Брајићу преговори чине због предаје. Кривошије покушавали су да продру у приморје, но узбијени су од царске војске.
Исти лист јавља као се у Бечу глас пронео, да је државни војни министар барон Кун поднео оставку. Али се сумња да ће иста уважена бити. Генерал Кун није тај корак учинио због устанка бокељског, већ због тога што увиђа велику тешкоћу у реорганизацији војске.
О дворском саветнику Флуку вели 'Преса' да је од старе школе и затуцани чиновник Бахов. Но ми – вели 'Преса' – не упуштамо се даље говорити о г. Флуку; он може бити да је за садашње околности најбоља личност, која ће се знати наћи и с Талијанима и са Словенима у Далмацији. Генералу Родићу дата су пространа пуномоћства, он ће моћи у преговоре ступати с устаницима и радити чисто по своме разсуђењу. Главни узрок и јесте томе наименовању помирљиви покушај, а ово ће само ако је могућно најлакше моћи извршити речени генерал. За генерала Ауерсперга ништа се не чује шта ће с њиме бити, многи мисле да ће он и даље остати командант у Боки Которској, али ће зависити од генерала Родића, који ће у Задру седети. – Црногорски сенатор Пламенац, који се сад у Трсту налази, протестовао је аустријску владу, што је ова неке куповине за Црну Гору узаптила; још се незна шта му је не то одговорено.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 178



« Reply #985 on: June 09, 2018, 09:50:50 am »

Србске Новине, у Београду, Вторник 9. Декембра 1869. Број 151.
Незванични део. Политични преглед.
У Далмацији је дакле учињена измена; генерал Вагнер уклоњен је са дојакошњег званијa, а да управља намесништвом далматинским постављен је дворски саветник у пензији Флук. 'Вандерер' се тужи што су његовог допиника испратили из Котора. Срезком старешини Францу није се свидило да се извештач једног независног листа налази близу његовог рада, па с тога се потрудио да га опадне. Исти дописник вели да у Боки самовољство влада у место уставне слободе, јер овде се иде на то да се овдашња публика завара званичним телеграмима о догађајима. И официрски је кор разгњевљен, што постоји једна политичко-војена комисија, која писма контролише. Фортице Драгаљ и Црквица раном су снабдевене, али не за три месеца, као што се званично јавља, већ једва за месец  дана. Устаници су у својим селима, али њихове предстраже стоје и с лева и десна више Рисна, где царска влада намишља стражаре подизати. У Дубровнику се налази од неколико дана генерал Дормус, који је дошао да разгледа болнице. Све су болнице пуне рањеника и болесника; број немоћних износи на 1.500. С лојдском лађом 'Аустралијом' дошло је амо до 15 турских официра из стана суторинског. Имао сам прилику да се српски разговарам с овим турским штабним официрима, па сам увидео да много више разуме наш сељак од ових штабних официра. Овде је сваки тога мишљења да се устаници могу стишати само преговорима.
Исти дописник вели да би народ црногорски, кад би кнез и дозволио да аустријска војска пређе преко његовог земљишта, устао листом на оружје. Само какво глупо створење могло би нас саветовати да упаднемо у Црну Гору. Господа дописници полузваничних новина бијаху у Котору једно петнаест дана, и гледаху како је ратна лађа 'Луција' бомбардовала стене, мисле да ће тако ићи и у самој Црној Гори, а овамо немају ни појима о црногорском војевању. При боци вина у Рисну лако је предиковати опустошења, али је тешко и са две стране напретка учинити на црногорском земљишту, па макар то било и са 100.000 војске. Ко познаје Жупљане и Кривошије тај је уверен да се они оружјем не могу покорити, па макар им спалили и опустошили све што имају. Наши генерали мисле да чине војени парад; планинске маневре нису они ни видели, а најмање стојали према овако ратоборном и отврдлом непријатељу. Маршови у колонама ништа не помажу противу Кривошија и Леденичана, а још мање дуж пута драгаљског стражаре, које мисле подизати. Крв, новац и време троши се тек узалуд, а војници су тиме духом клонули. Генерал Ауерсперг имао би материјала да задобије популаритета код Которана, али није смео да слуша намесника и срезког старешину Франца. Министарство унутрашњих послова требало би све ове личности да уклони из Далмације и да не држи Словене као робље бирократске клике. Садањи полицајски рад у Далмацији шкоди само држави. Ми живимо овде горе него под апсолутном владом Метерниховом и Баховом, јер у пркос декембарском уставу несме нико овде да изрече своје мишлење. Изузевши полицијске чиновнике нема човека који се не тужи што се противу закона писма отварају, листови се шаљу на овдашњу цензуру. Овакви поступци да богме да не могу наћи никаквог одзива.
На царевинском већу у Бечу влада је поднела своје правдање о изузетном стању у Боки Которској. За тим је у подужем чланку објаснила узроке устанка, па како су ове ствари већ старе, то не налазимо за нужно да их овде споменемо. Но навешћемо овде нешто из 'Таг. Пресе' како она критикује тај предлог. У истом се извештају вели да је општина которска још у другој половини Августа своје незадовољство изразила противу народне војске. А кад су одпочели радити да се тај закон удејствује још веће се противљење показало. Још 4. Септембра изјавио је кмет бокељски среском старешини Францу, да ће пре спаљена бити њихова села и да ће сви до последњег изгинути, него што ће они пристати на тај закон, какав се сад налази. Из овога се може видети, како је незадовољство брзо расло и како је од преке потребе било измирити се и тиме пресећи оружани отпор. Намесништво далматинско, уместо да је обећало да ће Бокељи задржати своје народно одело, да неће из земље никуд одлазити, доставља министарству како су поуке код Бокељаца остале узалудне, но оно се нада да ће се Бокељи умирити, само ваља импоновати! А да се импонује држао је Вагнер да је довољно, ако од шачице војске, која се тада у Боки налазила, не пусти ни једног војника на одпусту. Шта се после догодило, зна се. Владини органи учинили су с тим њиховим импоновањем те је устанак часком букнуо и устаници остадоше победиоци. Ваља признати да овакво незнање и непознавање околности, оваква несмотреност и радња без икаквог плана, може се догодити само у срећној Аустрији. Намесништво далматинско права је слика Аустрије, где се у свему ради без обзира на околности и где ствари онако теку како су од вајкада пошле. Бокељи су очито исказали старешини Францу што они мисле радити, али намесништво није увиђало да се ваља на то обазрети, намесништво нехтеде се упуштати у преговоре ни са Жупљанима, који су се понудили и који би кадри били да примире и Кривошије. Намесништво држало се једнако свога импоновања, па с тога није искало ни поткрепљења, неосврћући се ни мало на то да су само два сретства, којима се устанак може стишати, а та су: или ступити у преговоре, или имати јаку силу, којом би се могао устанак оружјем стишати. Овако би људи радили, који су дорасли за своју мисију; али полутанство, које код нас непрестано постоји, свакад квари. Несрећа која је Далмацију и сву државу постигла није мала. Владини органи морају се на одговор позвати, и то као да је одпочето, јер генерал Вагнер уклоњен је с намесништва а није му дато никакво друго определење, а ово је он заслужио  потпуном смислу.

Најновије. Из Задра јављају да су се становници у Брајићу предали, но у Поборима и Мајни још стоје под оружјем. Код Горовића спазило се 1. ов. м. до 180 устаника; тамо је послата једна кумпанија. До 200 Кривошијана нагрну у приморје, но буду одбијени које од регуларне војске које од становника из Убља и Мориња, који под платом стоје.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 178



« Reply #986 on: June 09, 2018, 09:55:14 am »

Србске Новине, у Београду, Четвртак 11. Декембра 1869. Број 152.
Незванични део. Политични преглед.
Из Котора јављају да је на лојдској лађи 'Јунони' дошао мајор Кодолић. Он је донео пет гвоздених стражара и провијант. На истој лађи било је и војника, који ће попунити баталионе. Устаници у Мајни и Брајићу изјавили су да ће се предати. С њима уговарају Шенфелд и Љубиша. Кажу да су до 6. ов. м. имали оружје предати.
Бечки дописник лондонског листа 'Каст. Буџета' у једном писму уверава да Аустрија никад није намеравала да због бокељског устанка пређе с војском у Црну Гору. У самом почетку тога писма вели се: 'Моск. Вед.' полузваничним тоном разлажу, како је од преке потреба савез руско-француски, који би осигурао мир светски и стао на пут нападним тежњама аустријским и пруским. Као доказ томе наводе неку изјаву лорда Кларендона на једном дипломатском митингу; а то је изјава да је Аустрија закључила с Турском војничку конвенцију, усљед које моћиће Аустрија с војском ући у Црну Гору. Али ову конвенцију морале су обе државе натраг тргнути, јер су се Русија и Француска заједнички ради тога обратиле реченим дворовима. Дописник вели на то да Аустрија никако смерала није на какав савез с Турском, но ишла је и радила на томе да своју војску у Суторину пребаци, ако би то војене операције захтевале.


* Суторина.jpg (239.83 KB. 800x600 - viewed 10 times.)

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 178



« Reply #987 on: June 10, 2018, 08:45:14 am »

Србске Новине, у Београду, Субота 13. Декембра 1869. Број 153.
Незванични део. Политични преглед.
У Прагу су ово дана нађени револуционарни плакати растурени по улицама, који подстичу да се садања влада обори и да се подупире устанак далматински.
Из Котора званични телеграми неки дан јавише како се устаници у Мајни и Брајићу понудише на предају, но ево се до данас ти гласови никако непотврђују, јер да је што у ствари часком би телеграм долетео. 'Вандерер-у' из Новога пишу да се Конављани деле на две партије, становници из Здравца, Дуба, Дунавца, Мрчина, Дрвељике и планинских предела хоће да се сједине с Кривошијама; они пак који су у равницама остају верни влади. Генерал Дормус вратио се из Дубровника у Котор. Овде станују два баталиона од регименте Ернста и бедан осми стрељачки баталион под командом пуковника Фишера; сва ова војска на опрезу је да не би устаници на варош напали. Но поред свег тога устаници опет ноћу нападају и ране пљачкају. Сваки дан прелазе овамо турски официри из стана суторинског. Овдашње је становништво одвећ лојално и много се на то жале, што њихов кмет Ђорђе Војиновић није послушан, јер је прилике било да се на пут стане крвопролићу. Имућније породице одселиле су се одавде у Дубровник или у друге далматинске вароши. Овде је последња експедиција све поразила. Болнице су пуне болесника.
Исти дописник из Рисна од 28. пр. м. пише: Јуче сам са ратном лађом 'Реком' из Новога овамо дошао да видим како намештају стражаре. Пет кумпанија под ведрим небом, које заштичавају тај рад, јако страдају од ладноће. У горњој и долњој Леденици нема живе душе, јер војници морали су дрвене стражаре исећи и на ватру метнути, да би се огрејали, почем је сва гора тако рећи искорењена. До сад су наместили три стражаре, а још две тек сад намештају. Но и поред ових стражара опет устаници долазе до морске обале. Тако је данас сва варош узбуњена пуцњавом из топова и војска се упутила к Морињу. Не више од двадесет устаника дођоше у Штеарје и узеше из оближњих кућа што нађоше од ране. Ратна лађа 'Река', која непрестано плови између Мориња и Рисна, бомбардовала је и давала знак ракетлама. Устаници постигнувши оно за чим су тежили повуку се у брда, а два баталиона од регименте Франц Карла врате се натраг. Данас пред вече опале устаници неколико пушака на предстражу код Леденице и повуку се натраг. Стражаре су добро наоружане, али опет не могу на пут да стану устаницима да не дођу у приморје, јер им је отворен пут кроз Мориња и Ораховца. Јуче су устаници напали на Убље и однели 20 волова и неколико стотина оваца. Све се ово извршило без једне пушке. И код Будве узели су устаници из Брајића, Мајне и Поборја до 300 оваца. Јуче је бригада Шенфелдова предузела експедицију с јужне стране од Котора, да за два месеца раном снабде фортицу Козмац и да посаду измени.
Из Котора од 9. ов. м. јављају да се генерал Родић очекује са особеним пуномоћствима, а уједно да доноси са собом 200.000 фор. да исплати штету, што је војинство починило у Жупи истребивши маслинке и винограде и спаливши куће по селима. У народним круговима мисле да је могућно да се до измирења дође, ако генерал Родић устаницима учини велике концесије.

Најновије. Из Далмације јављају да с Брајићанима још нису преговоре утврдили. Кривошије дали су изјаснење да ће именовати све своје вође. До данас се незна какав је резултат испао у заједничком договарању од 8. ов. м. 'Преса' опет вели да је први састанак имао бити између аустријске власти и Кривошија 10. ов. м. Кривошије несагласни су у томе, на ком би месту састанак најзгоднији био. 'Таг. Пресу' из Трста извештавају, да је Љубиша са својим пратиоцем једва умакао из Мајне у Горазду, јер су Мајњани хтели задржати га за таоца.


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 178



« Reply #988 on: June 10, 2018, 08:49:31 am »

Србске Новине, у Београду, Вторник 16. Декембра 1869. Број 154.
Незванични део. Политични преглед.
Из Боке Которске пише дописник 'Вандерер-а' да је генерал Ауерсперг у први мах послао добро познатог бокељца Марка Цјеловића са још два Риснана да уговарају са Кривошијама. Они ишту од царске владе ово: 1. општу амнестију; 2. накнаду штете; 3. да оружје задрже; 4. ако се ови услови приме, онда пристају да буду народни војници. Они су даље најавили да су се највише због тога светили, што је јужни крај од војске опустошен, што су им оскрвњене цркве, што су им поубијане многе жене, које су хтеле рањенике да спасу, што су неки од њихових људи на вешалима скончали. Кривошије најрадије уговарају са поручником Вуковићем и Цјеловићем, с оним првим због тога, што је он њих 1866. у оружју вежбао.
Из Задра јављају да је генерал Родић са заступником намесништва Флуком 11. ов. м. тамо дошао. Велико је незадовољство у кругу народњака, што Флук није још унапред уклонио старешину Франца.
О стању у Боки Которској 'Реформа' између осталог вели: ствари у Далмацији иду с дана у дан на боље; али томе ништа није допринео извештај министарски, који је од стране президента министарства грофа Тафа поднешен царевинском већу. Сав извештај у потпуноме смислу прави је бирократски, који се одмах може познати да је излетео из пера срезког начелника которског. Но опет се опажа да га је министарство у нечему ублажило, јер се није у истоме она жалба чула, коју је често наводио бивши намесник Вагнер, како су тај устанак подстакле агитације словено-српске, већ се каже да је тај устанак подстакнут злонамерним наговором. Овом изговору не може се замерити, јер је то израз полицајски, који се свуда трпа, кад се појави незадовољство у ком народу. Но у самом том министарском извештају не увиђа се нигде тај злонамерни наговор; он прича како су те ствари још у почетку текле. Ту се наводи, како се незадовољство у Боки показивало још онда, кад се на царевинском већу закон о народној војсци претресао, а то је било у пролеће прошле године. Па се још даље вели да то незадовољство није било само међу сељацима него и међу изображенијом класом, и да је општина которка сачинила изјаву против тога. Из извештаја пак види се да је министарству о томе јављено тек Септембра месеца 1869. Но најпосле министарство није требало ни да очекује извештај од  намесника далматинског, кад је исто у самом Бечу слушало противне гласе о народној војсци. Посланик царевинског већа и кмет у Будви, Љубиша, у седници се заузимао да се Бока изузме, али царевинско и министарско веће неће за то да знају, њихова је жеља да се закон изврши, а свет нека гине. Гроф Тафе прочитавши у седници тај извештај хтео је доказати, да је се власт которска трудила да уклони незгоде, али јој никако није могло то за руком испасти, не споменувши ни речице из изјаве Војиновића, која је наштампана у многим листовима, па и у самој 'Реформи'.  Но погрешка се сад исправити не може, с тога је добро дошло, што је цар примивши Војиновића предузео сам иницијативу у тој немилој ствари. Много је поможено што у Далмацију одлази генерал Родић, он ће ако је икако могуће моћи ту ствар најлакше измирити. А да се до измирења дође треба добро на уму имати да у Далмацији ваља правично поступати. И неотице овде се питање намеће, зашто грађанско министарство по најглавнијим провинцијама не намешта намеснике од грађанског рда, него поставља или војнике или лица која тек одправљају дужност намесничку. За једно парламентарно министарство то је одвећ сажаљења достојна аномалија.

Најновије. По најновијим вестима из Боке измирење није довршено ни у Мајни ни у Брајићу. Гроф Ауерсперг добио је заповест, да преговоре са устаницима чини од сада генерал Родић.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 178



« Reply #989 on: June 12, 2018, 08:32:13 am »

Србске Новине, у Београду, Четвртак 18. Декембра 1869. Број 155.
Незванични део. Политични преглед.
Стара бечка преса непрестано предикује и саветује владу, да се никако не упушта у преговоре с устаницима; њих ваља покорити – кликће јуначка 'Преса' – њих ваља силом оружја нагонити на поштовање закона. Она не пита колико новца, колико крви стаје да се покори један планински народ, који је одрастао под пушком, и отврднуо у свима патњама; она неће да зна што су и ове неколике битке напуниле рањеницима све у наоколо лежеће болнице; она је рада да се војници потуцају по кршевима, да падају пред јуначким непријатељем дотле, докле се овај не умори и оружје не положи, а она ће међу тим код вруће пећи безопасно пишући храбрити их ратоборним чланцима. У последњем броју своме 'Преса' вели: Као што смо у претпоследњем нашем листу рекли, да Кривошије и општине Поборска, Мајанска и Брајићска не мисле предати, то се сад обистињава. Ми смо тога мишљења да ће устаници развлачити с тим преговарањем, докле се још боље не опреме, како би поновљени нападај спремни и осугурани дочекати могли. А да њима није потребна Бог зна каква опрема, види се и отуда што су се по вестима трстанским изјаснили пред генералом Ауерспергом у Леденици, и то у очи, да они и не мисле на предају. Овако су одговорили и Брајићи и Поборчани. Ми питамо – вели 'Преса' – оће ли у оваквим околностима што помоћи ти преговори? Какви други услови могу бити него потпуна амнестија и да се одбаци закон  народној војсци? Тргне ли влада закон о народној војсци, тим би показала највећу слабост, учини ли потпуну амнестију, учиниће уједно, да ће се ти бунтовници скорим опет на оружје подићи, кад виде да их никаква казна не сналази. Овако 'Преса' и даље тера, она хоће строгост, вешала код сваке стене.
Из Боке Которске 'Вандерер' пише: По извештајима нашег дописника покушаји чине се због измирења, и види се да обе стране желе да се крај учини крвопролићу. Последњи договори чињени су по иницијативи устаника, и то мислимо да није недостојно чути шта они желе и шта захтевају. Никако се не може одрећи да је овоме устанку крива бирократска невештина и да би иоле смотрени чиновници могли избећи тај злосретни сукоб. Да се није ишло правим путем, то се и званично доказује, што је генерал Вагнер дигнут са свога звања.
Дописник 'Вандерер-а' из Котора од 1. ов. м. пише: Јуче на вече дође из Рисна бригадир Симић са поручником Вуковићем због депутације, која се има послати устаницима да чује од њих положене услове. Мене уверавају да је нешто сумњиво постало да ће Вуковић с депутацијом ићи, нарочито се у томе не слаже срезки старешина Франц. И доиста Вуковић није ишао јавивши да је болестан. Генерал Ауерсперг позове Марка Цјеловића и поручи му да са још два Риснана иде у Кнезлац. Кад су ови отишли у Кнезлац потрче пред њих до стотину устаника с голим јатаганима повикавши на Цјеловића: 'Ти си издајица. Зашто ниси собом повео и Вуковића, као што си нам јуче обећао. Сад мораш од нас погинути!' Они се куну Богом и свим свецима да је Вуковић болестан и да је генерал Ауерсперг њих послао да с њима уговарају. Устаници најпосле оставе их на миру, али се изразе да се скоро не могу поверити ни једном човеку. Међутим се овде прочуло да су устаници напали на села Мориње, Рујану, Баошић и узели из истих места што им је требало. Војска, која је је из Рисна тим местима у помоћ послата, не извршивши ништа вратила се назад.
Данас је цела регимента Маројчића изашла на парадно место, где су се медаље раздавале. И у осталим местима то се чинило. У четвртак пуковник Шенфелд с региментом Вимпфена и једним стрељачким баталионом пошао је преко Мајне, Побора и Брајића да Козмац раном снабде и гарнизон измени. Он срећно без сукоба дође у Козмац оставивши тамо 50 војника с два официра. Пуковника Шенфелда пратио је и Љубиша. Пред њих изађу два парламентара с белом заставом и писмом, којим изјављују да ће се предати, али под истим оним условима, које су и Кривошијама обећали. Војска се вратила у Будву опет без сукоба. Пре два дана покушавали су устаници да фортицу поткопају и запале. Ноћу приближе се фортици тако тихо, да их гарнизон није смотрио, дођу до првог моста и стану радити. Кад спазе то војници, зграбе ручне гранате и растерају те немиле госте. Устанци се непрестано налазе у горњој Жупи па с тога је пут одавде до Будве несигуран. Генерал Ауерсперг изгледао је врло суморан, има већ три дана како се не виђа. Често се разговара са срезким старешином.
Исти дописник из Будве од 2. ов. м. пише: Јуче сам с лојдском лађом дошао амо. На путу чујем код Новога да су Кривошије напали на села Ђуровић и Мушић и однели волова и ране. Турски стан непрестано се умножава војском. Из Новога у Котор и дању и ноћу броде две лађе, а пред Рисном стоје ратне лађе: 'Река, 'Крка', и 'Вулкан.' Послови око стражара напредују. Пет кумпанија, које стоје на предстражама у горњој и доњој Леденици, јако страдају од непогоде. Женијска кумпанија данас је из Рисна отишла да поправља пут и да подиже стражаре. Регимента Франц Карла, која у Рисну станује, сваки дан се алармира, јер Кривошије долазе до обале приморске да се раном снабду. Од Новога до Рисна дуж обале мало је војске, а требало би више да има, јер би могла заштићавати села од напада. Овде у Будви бригада Шенфелдова стоји вавек на опрезу, јер из Брајића, Мајне и Побора још неколико стотина устаника узнемиравају места и долазе близу Будве. Паштровићани патролишу у својим селима; они ишту да им се придружи редовна војска па да образују једну колону. Овдашњи кмет и посланик на царевинском већу Љубиша и још други отмени грађани труде се да наговоре Жупљане на предају и надежда је да ће успети. У Ново долазе сваки дан турски официри, и ова турска солдатеска сматра аустријско грађанство као робље. (Како сматрају онда рају.) Долазе у дућане и пазаре, али о плаћању и не мисле, с тога је на њих цео срез разгњевљен.
У Рисну, вели даље дописник, терају се људи да пренашају материјал за стражаре; с мирним грађанима ваљда не би требало тако поступати, јер иначе неће доста бити ни 40.000 војске, да стишају Кривошије. Војници, који на предстражама стоје, вратили су се амо до голе коже искиснути. Кривошије стоје по сахата од стражара, и војници се плаше да ће сваки час напасти.
Исти дописник од 3. ов. м. из Рисна пише: Јуче сам амо дошао. Овде је надежда да ћа се с устаницима из Побора успети путем преговора. Ово дана слаће се прва депутација да чује за њихове услове. Приповедају ми како су се грдно светили војници у Жупи под командом генерала Вагнера. Војници су све што им је до руке дошло поништавали, а ствари које су што вредиле однели. Једна баба нађена је са 40 убода бајонетских. Зејтин, који нису собом понети могли, бурадима просипали су по улици. У црквама поништавали су олтаре и од њих градили ражњеве да пеку свиње. Многе краве поубијане остале су лежећи по улицама. Опљачкане ствари продавали су војници у Будви, Новоме и Дубровнику. Од Будве на више сва су села преобраћена у развалине, виногради и њиве потамањене су тако, да треба 30 година да би дошле до оног степена у коме су биле. У Будви усљед тога многе фамилије дошле су до просјачког штапа, обрт раденичког живота изчезао је, околина преобраћена у пустош, варош је прави стан војени. Школе су затворене, а по пијаци виде се понајвише жандари. Болнице препуне су тешко рањенима, који се не могу пренашати. Гробље би најбоље могло казати колико је жртава стао овај устанак. У Новоме видиш само војнике и чиновнике, јер грађани су се са својим породицама одселили у Дубровник, Спљет и Трст.
Дописник 'Вандерер-а' из Сарајева пише: Наше паше чујући шта се у Боки Которској збива већма су се уплашили него гроф Ауерсперг. Тако их је велики страх обузео да се не пресели буна у Ерцеговину, да је генерални губернатор сву војску из Босне послао у Ерцеговину, а ова војска износи на 5.000. Сафет паша искао је и новаца, али хазнадар му рече да по несрећи нема у хазни тог племенитог метала. Нашавши се овако у невољи обрати се страним конзулима иштући од њих савета. С великим натезањем покупе до 2.000 дуката те пошљу валији у Мостар. Ето какво је финанцијско стање у Турској. Валија остаће преко целе зиме у Мостару, како би наблизу био код опсервационог кора. Па како ова варош слабо може кога а нарочито великаше да занима, то је Сафет паша поручио, да му се овамо харем пошље. Турска се према Аустрији доиста понаша као права савезница, јер ова је Аустрији послала и свога најбољег шпијуна. Ми смо срећни што у тој личности имамо једног Швајцарца на име дра Кецета; овога је Сафет паша послао у Боку да учини услуге далматинској администрацији. Његов је уједно задатак да испита по његовски колико људи из Ерцеговине учествује у томе устанку. - Из Цариграда јављају да је Аустрија с портом закључила конвенцију о гоњењу разбојничких и устаничких чета.



Logged
Pages:  1 ... 61 62 63 64 65 [66] 67 68 69 70 71 ... 119   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.068 seconds with 24 queries.