PALUBA
March 28, 2024, 07:54:28 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Ovde možete pogledati te poručiti knjigu "Ešalon" jedan od autora je srpski podoficir i naš global moderator Kubovac
"Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije"
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 [4] 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722005 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #45 on: April 16, 2014, 04:12:19 pm »

За обнародовање Фермана, одређенo је место на равној пољани изван града, покрај реке Дунава, названо Пашин чаир, на коме је, за дочек високих гостију,  разапето више чадора.
У понедељак 22. у 7 и по сати пре подне, најпре је на пољану стигла регуларна Српска војска с бандом, потом рег. Турска војска и заузеле место: Српска с десне а Турска војска с леве стране чадора.
Око 8 и по сати огласила је банда долазак Књаза Михајла, Г. Митрополита, Г.Г. Епископа, Совјетника, Попечитеља и других високих личности Србије.  Нешто касније приспео је Ч. Мусса Ефендија са заповедником Београдске тврђаве Хузреф-Пашом и осталим турским чиновницима а за њима и Руски Генерални Конзул Г. Герасим Ваштенко.
Међу народним депутатима и високим званицама  Српским које су дошле да чују читање Фермана били су такође и противници Књаза: Лаза Теодоровић, Матија Ненадовић, Стефан Стефановић, Јефрем Ненадовић, Лазо Зубан, Јова Вељковић, али не и Вучић, Петронијевић и Стојан Симић, који су по савету Хузреф-Паше остали у горњем граду.
По узајамном поздрављању Ч. Мусса Ефендије с Књазом Михајлом, и по кратком бављењу под чадором, изашли су обојица на само место за обнародовање Фермана а потом је Капу-Ћехаја Г. Јован Антић, прочитао Ферман, најпре на Турском, а после на Српском језику.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #46 on: April 16, 2014, 04:27:19 pm »

Превод Султановог Фермана издатог 15. Ребјул-Ахира 1256. (2. јун 1840.)

Великаши народа Христијанскога, који се међу народом славили, и ти Кнеже народа Србског, Михаиле обреновићу, који си от истога Христијанскога народа, достоинство твоје да буде постојано! Ви Членови Совјета и остали, отмени народа Србскога Старешине, верност ваша да се умложава!

Кад овај Ферман, који је на верху Мојим Царским знаком и подписом украшен, к Вама приспео, познато Вама нека буде, да сам Держави мојој, верном народу Србском, за спокојно живљење и безбедност, а тако исто и за точно отправљање Земаљских дела и добро народом управљање један постојани Устав даровао, и поредак установио; при том, да се не би у народу Србском, живећем под Мојом Царском сени, никакав посао изван реченог Устава и поредка радио, потребно је било, да Членови Совјета нежеством својим, лепим међусобним договором и согласјем о томе раде и дејствују. Достоинство пак Књажества Србског Теби је, Михаиле, за твоју верност от Моје Царске стране дато, да Ти, по дужности твојега звања и по благоразумју Твојему, непрестано старање имаш, како ћеш, по даним, напоменутом народу нарочитим правима и преимуштествама, сваку правицу наблјудовати, и тако благоугодно обхождавајући се, на свагда у Сербији мир, тишину и спокојство одержати, као што је Моја Царска воља, да тако буде.

Сад се је догодило да у неким Окружјима те Земље, неколико безумни зломишљеника узнемирили тај народ, и у њему људе својим непристојним речима једне на друге ополчили, и, совокупивши по својој вољи неко число људи, усудили су се безпутно противу Устава и Земаљског поредка поћи; који поступак тако је доведен до Мога Царскога знања, да више није от потребе никакво друго изјашњење.

Моја је Царска воља, да се вообште по свим странама Моје Державе међу подданицима мојим мир и спокојство обдержава, и већ сам, Божјом помоћу, у свом пространству мог Царства нове уредбе и Уставе започео уводити, као што сам пређе и Вама, Вашега ради спокојства, Законоустав дао. Ви, који сте Мојему Царству верни народ, да се међу Вама такова неваљалста појаве, никако ми није повољно. При том нека је свакому добро познато, да се от Законостава, које је Вама за Ваше спокојство подарен, ни једна черта неће нарушити.

Да би се пак учинило точно извиђење и изнашло, који су проузроковатељи тога безпокојства, а по тому да се међу онаковима следовавше рђаве речи уклоне, одредио сам на тај конац за Коммиссара от Високе Моје Порте Мусса Саффети Ефендију, једнога от велики Царства Мојега Риџала, Члена Господарственог Совјета, бившег Мог Девтердара, којега је достоинство год Мене уважено, који је врло разуман и остроум човек, којему  Ја пуно верујем, и који обмане не милује, којега сам Ја, по гласу Мојим надписом украшеног овог Фермана, послао к Теби, Членовима Совјета и прочим отменим Старешинама, да нуждне Моје Царске налоге изјави.
Овај дакле славноименовани Коммиссар како с Тобом, како и с осталим, који к тому потребни буду, имаће о овом предмету преговоре, и почем он прво основаније тога посла уразуме, постараће се,  да се по свему те догодивше се смутње уклоне, као што му је у том смотренију особито настављеније у руке дато.

По основању горепоменутог узаконенија, које Ја по целом пространству Моје Державе заводим, и које се на обшту ползу и благополучије клони, дао сам напоменутом Коммиссару из Моје Царске хазне на потребни му трошак више, него је потребно било, да не би само за цело његово тамношње пребивање, принуђен био от когагод једне паре узети. Са истим Коммиссаром, који одавде на пароплову Морем и Дунавом у Београд иде, послан је и овде код Блистателне Моје Порте пребивајући Србски Капу-Ћехаја, Кнез Антић, с тим налогом, да се с вишереченим Коммиссаром врати.

Славни овај Коммиссар, кад у Београд дође, видеће се с Тобом, и приступићеш к делу и радити на онај начин, на који Ти он каже; све причине, које су реченим безпокојствима повод дале, постараћеш се, у согласију с опоменутим Коммиссаром, и садањим Београдским Мухафизом Хузреф-Пашом, и с Поглаварима народним, изнаћи и натребити, и сотим народу ону безбедност и спокојство повратити, које је он пре тога догађаја уживао. Напоследак да се постараш решеније овог дела у дејство привести, како би по том Серби, живећи под благоутробном Царству Мога сени, сваку заштиту и спокојство имали.

Царска моја заповест остаје непромењена. Да се пак Закони Земаљски по Царском Мом Уставу, никад не покваре, и да се овој заповести против непоступи, Ти ћеш се о том са свим Твојим силама постарати, које от Тебе Моја Царска воља зактева и очекује, благоволеније Моје да чуваш, у верности и привржености останеш, и праведно у свему поступаш, заповедам Ти.
Кад разумеш содржаније и заповест овога Високог Фермана, који сам Ти послао по више казаном Коммиссару, по верности Твојој да се постараш, и на то труде Твоје употребиш, да се све оно изврши, што се заповеда. И Ви, који сте у народу поглавари, који содржаније ове Моје Царске заповести точно разумете, заповедам, да се по привержености Вашој неотложно постарате, у согласију с Високим Коммиссаром и Ч. Пашом Београдским, све оно, што се горе заповеда, у подобатељни поредак привести, и што год вишеречени Ефендија буде Вами говорио, послушате и примите, јербо је све оно, што Вам он буде казивао, от Моје Царске стране, и Моје су речи; томе да верујете.

Вама и Вашем народу даривана слобода, Устав и правица никада се неће нарушити, а Ви у привржениости Вашој пребивајући, да испуњавате све ово, што се Вами заповеда, избегавајући сваког противузаконитога поступка, и тако о овој заповести извештени, овом Високом Мом Ферману веровање да имате и по њему да се владате.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #47 on: April 17, 2014, 09:57:39 am »

По читању  Фермана Ч. Мусса Ефендија предложио је 4 вопроса посредством Г. Митрополита народној Скупштини, захтевајући да сваки од себе да писмени одговор, и на оно што искаже, да се заклети мора.  Уследио је одговор народних депутираца: Да су они сви на Уставу благодарни, да се народ није бунио, него да су они бунтовници, који се од своје власти одмећу и у граду код Ч. Паше Београдског заштиту траже, захтевајући даље, да се Књаз Милош, који је неправедно изгнан, у своје отечество врати. Но, Ч. Ефендија не уважи одговор, и на концу одреши кожну кесу  из које извади артију и око 200 зарезаних пера, како би Депутати одговор одмах написали, и да се не би чиме изговарати могли.

После  много препирања,  посредством надлежних окр. Налелника,  они тј. народни Депутати поручише  Ч. Ефендији  да никаквог одговора одмах не могу дати, будући да поводом ових питања много већу представку Царској Комисији имају предложити, изјаснивши се овако: што сте ви за два три месеца писали, ми нисмо у стању одмах одговорити, тим више, што ни Ферман нисмо могли на једанпут упамтити, и што нам се чини, да смо овде дошли да Ферман слушамо, а не на њега одмах и на пречац одговарамо, недавши нам време ни размислити ни честито договорити се. Осим тога (кажу), да је Скупштина дала Комесару представку, против тога, што се Висока Порта меша у она унутрашња дела Српске управе, која по Уставу  припадају полицијској власти и Српским  судовима.

Пошто је Ч. Мусса- Ефендији ово изјашњење депутата поднешено и протолковано, и пошто је (зар?) увидео, да су примедбе упутне, одустао је од свог захтева. Договорено је да 26. јула, Скупштина посредством свога  Књаза  представи одговоре на преднаведена 4 питања.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #48 on: April 22, 2014, 02:27:26 pm »

/На вука (Вучића)  вика, а лисица (Љубица) вуче…/

Честитоме Мусса Сафетти-Ефендији
Коммиссару Високе Оттоманске
Нам Владетелстујуће Порте

Покорно представленје обште-народне Србске Скупштине

Двадесет  и пет већ година има, како је Сербија жертвовавши неизмерну крв и ненадокнадиво имање својих синова, отресла тешки јарам непослушника свога Ч. Цара и својих злумћара, и почела под благодателним заштитом Високе Порте уживати унутрашње спокојство, опорављајући се од рана, које су јој столећа нанела, кад јој је Премилостивим Царем њеним лане Устав дарован, до те точке,  да најсрећнија од свију Провинција буде. Но паклена себичност и тежња за самовлашћем наших неколико  соотечественика учини, те се сав толикогодишњи мир наруши, и народ, за не изгубити своје и својих потомака спокојство, узколеба.

Целом пак овоме злу глава је Вучић, а остало тело његови једномисленици и то као доглавници: Петронијевић, Симић, Стефановић, Прота Ненадовић, Лаза Теодоровић, и Гарашанин, са осталим помоћницима, који ће списак Светли наш Књаз при себи имати. Вучић, Петронијевић и Симић, постављени су били на највиша у Сербији звања, тако, да даље нису могли пењати се, мањ да постану Књазеви Србски; а да су на то тежили, осведочава  рад Уставотолкователне Комисије, да не буде Књаз Србски, Господар Михаил Обреновић, подбадајући Народ, да иште себи за Књаза Кара-Ђорђевог сина.

Но да и овај није био у плану њином за Књаза Србског, то се лако погодити може: јербо су они знали, да Блистателна Порта, сина свога душманина Ђорђа Црнога, неће никад, за Књаза у својим Провинцијама потврдити; и тако су хтели именом Карађорђевића код Народа издејствовати, да одбаци само Обреновиће, а за Карађорђевића су рачунали, да га Блистателна Порта неће примити, и тако су закључили, да ће Народ морати једног између њих за Књаза изабрати.

Но дал би Покровитељица Русија и Блистателна нам Порта допустила, да Народ самопроизвољно, имајући по гласу Устава точки првој наследственије своје Књазеве у фамилији Књаза Милоша, себи Књаза избира? О томе нису рачунали, већ су мислили, да ће као што они своју на Устав положену заклетву сваки час нарушавају, и Цареви своја условија, јавним актом дарована, прегазити.
У другим државама се и нижим од владајућих људи за много мање, него што је Књаз Милош за Сербију има заслуге, јошт за живота споменици подижу; а неверни Сербије синови свога законитог Књаза, за награду  толиких  трудова његових протераше из Отечества, и то да би с ким, већ с неколико подкупљених кметова, бацивши вечиту љагу на име Србско, извикивањем, да га је Народ протерао.

Ови кажу и одупиру се с лисичјим дволичјем својим, пред лицем Вашим Честити Посланиче нашег Премилостивог Цара, да Устав бране, и зато да су се од Књаза свога и Народа одвојили, што ови, веле, желе оборити Устав, као да су уредбу Земље једне кадри седам – осам људи одржати, него цела маса Народа са својим Књазем. А јесу ли ли они по Уставу поступили, протестирали Књаза Милоша? У точки 66. пише: Никакав Сербин вообште и без изјатија не може бити гоњен ни узнемираван, ни тајно, ни јавно, пре него што буде позван и осуђен пред Судовима.

Они пак без свакога суда протераше свог Владатеља и Књаза. Дакле Владатељ Сербски по њиховом правдоумљу, нема права, ни колико најмањи Сербин. – Он зар сам, осим својих Серба, не стоји под заштитом Устава? Они прикривају ово своје богомрско дело тим, што веле, да се Књаз одреко сам Књажевског свог Достоинства у Сербији. Но зове ли се то својевољно одрећи се, кад се неколико подкупљеника под пенџере Књажевске доведу, те вичу, да га камењем убију, и кад му Совјетници његови: Прота Ненадовић и Гарашанин под видом пријатељства дођу, и саветују му, да се Књажевства свига одрече, јер ће га Народ, ако то не учини, камењем утући. Таково дакле отреченије називају они својевољно, а не насилно и прогнатељно.

Они се једнако опиру да бране Устав, који је веле Књаз Милош оборити хтео; а како су Књаза отерали, одмах су настојали, да протерају и Г. Јефрема Обреновића и Књегињу Љубицу; јербо су мислили, да им јошт њи треба отклонити, па да циљ свој достигну. Да су они пак као бранитељи Устава, и многе друге чиновнике невине гонили, а нарочито Члана Совјета Илију Поповића; садашњег Преседатеља Апелације Јанићија Ђурића; Попечитеља Правосуђа Радичевића, Начелника Одељења Полицијско-Економског Јована Николића и Секретара Књажеског Шилића само зато, што су били код Књаза Милоша у милости, и подболи Народ, који од њих последњу тројицу ни познавао није, да се са звања збаце, о томе има званична акта код Његовог Превасходитељства Императорско-Руског Посланика у Цариграду Г. Бутепева, који им је на исти одговорио, да се ти људи само судом казнити и збацити могу по доказаној кривици; а да им нису могли ни показати ни судити им, види се од туда, што су исти људи при својим звањима остали.

Међу тим све је ово било и прошло, нити би им когод што тражио, да није Уставотолкователна, из самих  једномисленика  њихових састојавши се Комисија, подпалила Народ, да не прими Књаза Михаила себи за Књаза, већ да иште Кара-Ђорђевића, јербо је Народ и тако довољно совестигрижанија имао, што је на њему пред светом та љага остала, да је он првог Књаза и избавитеља свог прогнао; и кад је осетио, да и другог Књаза оће да упропасте, који је тим више поверовао, што је видео, да се Начелници Окружни и други Чиновници, за које су знали, да су приврженици Династије Обреновић на Суд вуку и апсе, није могао више сносити, да не  букне и противу обезчеститеља ових имена народног не устане; к чему је највише повод дало, наименовање Вучића и Петронијевића за врховне Совјетнике Књажеске, особито кад су чули, да је то без поискавања Књажеског и без согласја Совјета, тајном интригом њином учињено; и био би јошт онда Народ противу њих и њихових једномисленика скочио, да није се уздржао поступком Књаза, који је само за чест свога Комисара Ч. Недим Ефендије за Совјетнике своје примио их.

Које тај поступак, које пак разне грдње и пашквиле, које су речени одпадници Књаза и Народа, противу Књаза, његове фамилије и целога осталог Књазу приврженог Правленија у Новинама Загребачким и Пештанским разсејавали, навело је Народу подозревати, да је Књаз у опасности и у замки њиховој, тим више, што Му је од достоверних лица доказано, да Вучић и Гарашанин раде, да Књаза живота лише; по чему искочи, да Књаз од њих ослободи, и руке Му к слободном владању отреши.

Они пак, који им је совршено обезбеђење обећавао, прибегну под заштиту Ч. Паше Београдског, и оданде, туже Га Блистателној Порти, да је Он бунт у Народу подигао, као да Књаз Србски није имао власт, ако је што имао противу њих Суду предати их; него је морао бунт противу њих подићи.

Ми сви добро знамо да Блистателна Владетељствујућа нам Порта, не би дала Сербији права, ни послањем Комисије, ни произведењем оне двојице за Совјетнике Књажеске, по чем се по гласу Хатишерифа и Устава, нико у унутрашње Правленије мешати нема, нарушила, да нису Блистателну Порту они преваром навели, да их најпре за Совјетнике Књазу потврди, а потом да Комисију пошаље, да Србима суди, које право само Књазу Србскоме пристоји. И ми држећи се овога права захтевамо, да се осим оних седам Совјетника, као Вучића, Петронијевића, Симића, Стефановића, Проте Ненадовића, Х. Гарашанина и Лазе Теодоровића, који су се сами својих звања отрекли, и који би због напред наведеним преступима њиховим по гласу Устава, точки 17. и самој Блистателном Портом са својих звања сбачени били, сви други њихови помоћници и једномисленици у руке Књаза и Њиме у руке  Судова Србских предаду, а речена седморица за на век из Сербије прогнаду; нити ћемо се пре разилазити одавде, докле се ово не изврши; макар нас и живота стало; јер ми знамо дотле мира и поредка у Отечеству нашем бити неће, докле год један од оних у Сербији дише и помоћници се њихови примерно не казне; будући су ови разним писмима њиховим, која су поватана и која ће им се показати кад се стану судити; а нарочито калаузи Гарашански и при самом бављењу овде Ч. Комисије Царске, привлачећи Народ на своју страну и подбадајући, да против Књаза пред Ч. Комисију виче, хтели такову ватру међу Народом разпирити, да би се једва с највећим крвопролитијем погасити могла, само да није Народ једнодушно за својим Књазем тежио.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #49 on: April 23, 2014, 12:05:04 pm »

Прву: Јесмо ли сви вообште прочитани Ферман разумели и с њим задовољни? Одговарамо ми, да смо ми с истим Височајшим Ферманом утолико задовољни, у колико се он с нашим правима слаже; но будући да у истом Височајшем Ферману где што има, које је правима нашима сасвим противно, и које нам Владатељствујућа Порта јамачно изјаснила не би, да није зломисленицима нашим обманута; то се ми усуђујемо сверху Фермана следујућа примечанија учинити:

1.   Да нама није никако повољно, што се у истом Височајшем Ферману, наш Светли Књаз и Господар именује Баш Кнезом а не Књазем, као у Уставу и Хатишерифу Сербији дариваном; јербо ми знамо, да Баш Кнез, није миропомазана и Государствениа глава, већ глава само једног Окружја, као што су код нас Окружни Начелници. Исто тако види нам се противу права наших бити, што у високочајшем овом Ферману Царском Антић Кнезом назива, по том, што је овај титл у Сербији сасвим престао, и само у фамилији владетељствујућој Обреновића остао; нити ми оћемо, да у нашој Држави има више Књазева него један.

2.   Видимо ми, да је реченим Височајшим Ферманом и у томе наше народно право и Књаза нашег преимуштество потврђено, што у њему стоји, да се Антић по совршенију дела, има с Вама Ч. Комисару у Цариград вратити; јер овде се мимоилази и Књаз и Правитељство Србско, од кога Антић непосредствено као Чиновник Србски зависи; који није без дозволе свога Књаза ни поћи на своје место оставити смео, а камо ли, да без согласија Књажеског, на пређашње своје опредељење врати; јер онда Књаз Србски није сходно Уставу и Хатишерифу Владатељ Земље, нити је внутерње владање Сербије независно, као што јој то Хатишериф дао.

3.   Не можемо ми прећутати, да с прискорбним срцем не дотакнемо се оног израженија, којим се у Височајшем Ферману каже; да је Блистателна Порта називајући нас бунтовницима о нашем узнемирењу тако извештена, да већ никаквог даљег изјашњења не требује.
Ми смо се свакад Богу молили, да нам он по преблагом промислу свом Владетељствујућу нам, Блистателну Порту у оним чувствованијама обдржи, у којима је до сад према верном Њој народу и Књазу Србском била; но сад са ужасом видимо, да је благодетељна бивша нам Владетељица Порта,  взор свој од Књаза и Народа Србског отвратила, и благонаклоност, своју појединим Народа и Књаза Србског непријатељима обратила; почем Народ Србски, који се није против Цара и противу Књаза дигао, него противу зли Чиновника, који су нагли да Књаза и народ овај упропасте, бунтовницима назива, и каже, да је тако о тому уверена, да већ никакова више изјашњења не потребује, и даје власт Вама Ч. Комисару, да Ви по своме благоразсужденију употребите мере, за отклонити немир у Отечеству нашем.

Дакле Књаз, Совјет и Народ Србски никаквог уважења код Блистателне Владетељнице наше Порте немају, кад се Комисија без свакога припита њина овамо шаље, и то с таковим Ферманом, који вели, да је Висока Порта тако савршено о стању Сербије извештена, да већ никаквога изјашњења више не требује. Ми би смо заиста ради знати, ко је Комисију позвао и Блистателну Порту о бунтовном стању уверио, кад то ни од Књаза и Његовог Совјета, ни од народа Србског, ког сте Ви представнике у гомили јуче пред собом видели, није учинио.
Ви сте Ч. Комисару јуче видели, да је цео народ Србски, са својим Књазем, Совјетом и осталим Правителством у једном согласију и духу. Дакле можете ли и помислити, да цео народ са својим Књазем  и Правителством у сојузу може бунован бити, зато, што је ради између себе неколико људи, који за самовољствијем на погубу Отечества свог теже, да изагна? – Уколико је пак њино злоковарство жиле своје разспрострло било, доказано је напред; а јошт боље ће се доказати њиним собственим актама, кад се стану судити, и делима, која су у приложеном овде под (*) акту пространије начислена; јер ми нисмо ради, да се они без пута правице осуде и казне, као што су они лане чинили, и силом натеривали људе, да се на прогон Књаза Милоша, и других у Отечеству нашем заслужних лица, подписују; нити ћемо и једну длаку у судопроизводству овом противу Устава премакарити, ако се и фале они, да Устав они бране, које је, као што је доказано, само језиком; а делом сасвим противно.

Ми смо не само из тог, што је Комисија овамо без поискања Књаза и народа Србског позвана;  што су пре тога совјетници, који у Уставу никако означени нису, наметнути; што у Ферману без тужбе Књаза и народа одслате стоји: да је Висока Порта о стању Сербије тако извештена, да већ никаквог другог изјашњења не потребује, видели, да се на оборење независимости внутренег Правленија Сербије тежи, као што смо то и из самих истражења Ваших Ч. Комисару Царски, почем сте, као што смо дознали, имали вољу изразити се, да они, који су снабдевени с орденима Високе Отоманске  Порте, не подлеже Суду Србском, видели.
Дакле кад би Висока Отоманска Порта свима Србима ордене даривати за добро нашла; онда ни један Србин не би био своме Књазу и Правителству подложан, већ непосредствено Блистателној Порти. И тако дакле будући би Порта ово лако удејствовати могла, по основоположењу Вашем Ч. Комисару, Књаз и Правителство Србско јошт сад ништа нису; које се тим већма осведочава, што не само противници Књаза и народа Србског, с орденима снабдевени, но и сами зликовци, који  од Суда  Србског беже, заштиту налазе у граду код Ч. Узреф-Паше.

На втору точку, дал смо ми на Уставу благодарни, имамо с највећим прискорбијем ми приметити, да нам није фајде, ни што га се слепо, као највеће драгоцености придржавамо, ни што смо на њему из дубине срца благородни; јер ми се с Књазем и Правителством нашим називамо бунтовницима; а они који су Књаза нашег Милоша без суда протерали, тако да му ни толики ордени, ако је ово по мнењу Вашем Ч. Комисару нека за њега заштита, нису могли помоћи; - називају Уставохранитељима, и Висока Порта није за добро нашла послати Комисију за извидити кривицу Књаза Србског, а могла је послушати неколико људи, и послати Комисију, да суди цео народ Србски, његовог Књаза и Правителство, по ћефу речених злоковарника.

Из свега дакле овога видимо ми долеподписани, како стоји с независношћу внутрениег Правленија Сербије, и каква нас судба очекује, ако јој се у наручје немарно бацимо. Али будите уверени Ч. Комисару, да ћемо ми трудити се, да докажемо Високој Порти, да не заслужујемо такови поступак с нама, а и сва вазможна употребити, да нам се унапредак од дарваних нам права ни једна черта неошкрби.
К закључењу овог представљења, у смотрењу треће и четврте точке питања предложеног нам, зашто смо се узнемирили, зашто неке Чиновнике у звањима њиховим нећемо, и какве су кривице њихове, мислимо, да смо у течењу представленија овог, а нарочито у приложеном под (*) шпецијалном акту, довољно доказа навели, и само јошт то додати имамо, да ћемо се ми свакад као највернији Отоманске Порте поданици показивати, ако Она дарована нам права буде не само ненарушавала, него и крепко штитила, прихватајући у исто време и ту молбу, да нам се Књаз Милош у Отечество врати, и да своје дане међу нама мирно проведе, и да нам се осим оних седам назначених Совјетника, који се имају одмах из Отечества прогнати, сви други у руке Судова наших предаду; јер се ми заиста одавде макар нас шта стало, разилазити нећемо, докле се речени прогон оне седморице, и предаја оних других, не учини.

23. јула 1840.  у Топчидеру.

/Следи 187 потписа Скупштинских депутата а затим свих председника окр. судова и начелника округа који и печатима  потврђују да су потписи изабраних и опуномоћених народних депутата  истинити и оригинални./
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #50 on: April 24, 2014, 05:58:46 pm »

(*) Прилог

I.   Вучић је виновник:

1.   Зато, што је је лане, пошто је солдате приволео предаји, ове свући дао, и тако противу уговора њиховог о предаји обезчестио их, и што је врх свега тога својевласно, Капелмајстора банде Шлезингера, онде пред фронтом без икаквог узрока у блато повалити, и на мртво име истући дао, не гледајући дал је за бој или није; што је тако исто и сабљара Јерменина Х. Јоанеса тући дао, и друга многа безчинија урадио. Он је дакле против Устава слободу личности повредио, избивши човека ни крива ни дужна; јер ако је он бој заслужио, то је ваљало све солдате тући, ако ли је са солдатима уговорено, да се предаду, пак да се кућама својим слободни врате, то није било право тући Шлезингера, који је такође у реду свију оних солдата, који су том приликом под уговором, да се својим кућама мирно распусте се оружје положили. Он је дакле овим својим поступком нарушио уговор и Устав повредио, тим више, што се је доцније из судског поступка, над Шлезингером чињеног, доказало, да он није крив, као што га је Вучић за крива држао, кад га је са осталим, којима се је он осветити хтео, дао везати, и у апс ставити.

2.   Зато, што је он коловођа оних, који су се заклели, да Династију Обреновићеву, не само права на Достоинство Књажеско лише, него да је сасвим искорене. Ово се доказује многим писмима, које је он Старешинама народним, за време док је Чланом Наместничества Књажеског Достоинства био, писао, и тиме, што је један од оних Старешина, који су лане Комисију по Народу изаслати потрудили се, под изговором као да Устав Народу толкује, а овамо да на то иде, како ће право садашњега Књаза на Достоинство Књажеско променити и пренети на друго лице. Ово је поступак такав, због кога се сваки онај, који се више или мање у такве уплете, по свима законима просвештених Држава назвати мора бунтовником, и због чега су свуда највеће казне одређене.

3.   Зато, што је он барјак буне јошт при зимушњој Скупштини, кад нам је Светли Књаз из Цариграда у Отечество дошао, развити желио, као што се то из речи његови говорени ноћу у кући његовој у присуству више њиме на договор сазваних Старешина видети може.

4.   Зато, што је он тајно, у договору са његовим  једномисленицима, дејствовао, да постане Совјетником  Књажеским; преступивши тим Устав, који изриком налаже, да се звања у Сербији Књазем дају, а законодавном Влашћу установљавају. Законодавна је Власт у нас Књаз у договору са Совјетом; требало је дакле да Књаз са Совјетом најпре реши, да ли су Совјетници Књазу нужни, пак кад би се ова нужда доказала и места овим редом установила, онда би представљало, да Књаз сам себи Совјетнике изабере, Указом обнародује их а не да их Порта без ничијег знања поставила, и до тога доводи, да оваки Чиновници Књазу уз нос иду, и на страну издиру викајући, ово је Царска Земља, пак ваља да се сви њему, Вучићу, повинујемо, а не своме Књазу, као што је то он викао, и непрестано виче; једном речи постављањем његовим за Совјетника Књазу нашем, нарушено је право народно; по коме Књаз Србски Чиновнике поставља, а не Висока Порта; и будући да Ова то није без наговора Вучићевог и његових једномисленика учинила: то је он и у овом смотрењу као нарушитељ Устава крив.

5.   Зато, што је неколико дана пред долазак Књаза Михаила из Цариграда, почем су солдати из Београда потајном интригом предпостављеног им Помоћника Начелника војног Хранисављевића побунивши се кућама разишли се, као Наместник рано ујутру у касарну дошавши, и све солдате у ред поставити давши, овима почео говорити овако: Браћо! Фала вам од мене и од целог Совјета, што нисте сами прекјуче с овим солдатима отишли, ако ћете причекати Књаза а ви причекајте, он ће до 3 или 4 дана доћи, ако ли пак нећете, ми вас не можемо натерати, сад да кажете оћете ли причекати Књаза или не, а кад је на ово већа част солдата повикала оћемо, а мања нећемо, опет је рекао: Ако нећете, ми вас не можемо натерати, и ово питање неколико пута поновивши, придодао им је: Кад нећете Књаза да причекате, ми вас не можемо ни натерати, ви ћете сад  добити вашу плату пак идите вашим кућама, а кад се позовете онда опет дођите. При том пред солдатима изговори и ове речи: Ја се не бојим никога, ја се не бојим ни Књаза, ни Совјета, ни Попечитеља, ни Митрополита, који је Глава закона и Цркве, и нико никога не треба да се боји, ми смо сви једнаки, што је Књаз то је и свињар, што је свињар то је и Совјетник, што је Совјетник то је и терзија, а што је терзија, то је и Судија, а што је Судија, то сам и ја, сви смо једнаки, не треба да се само један на сунцу грије, а ми сви у ладу да стојимо и један само главу горе да дигне, а ми сви у земљу да гледамо, и да се сви на сунцу гријемо, ја се не бојим никога, ја се само Устава бојим, пак ћу и Књазу Михаилу казати, као што сам и његовом оцу казао, да ћете сви чути, што ћу ја сад њему казати у очи, кад он дође, пак ако он неће по Уставу, ја ћу и њега као оца протерати, али нека нико не мисли, да сам ја Књаза Милоша мојом влашћу протерао, не! Него је њега Устав протерао. Ја имам ево у мом џепу Царске Фермане и ви ћете видети, шта ћу ја радити с Књазем Михаилом, само ако он неузхте људски. Ми једнога морамо имати Књаза, па био то Књаз Михаило или који други, то је нама све једно, нек нико не мисли, да Књаз у Земљи радити може, шта он оће, он мора слушати народ и оно радити што народ оће, и што Устав заповеда. Из ког толковања слободе и једнакости пред простим војницима, јасно се видило, да је Вучић пре доласка Књаза Михаила народ на буну против Књаа подизати трудио се, судећи, да ће солдати како својим кућама дођу, речи његове својим рођацима и осталом народу казивати и народ против Књаза осмелити.

6.   Зато, што је сад о Ђурђеву дне, почем је разумео, да се народ противу њега због његових рђавих поступака диже, оставку Књазу предавши, Књаза неправо обвињавао, изразивши се у овој као да је движеније у народу  Књаз подпалио, које нигда у стању бити неће доказати, јер народ види и зна, шта су Вучић и његови једномисленици чинили, докле су Сербију упропастили и докле је мисле јошт упропастити, како се они утркују, ко ће од њих више Турцима на штету права народних, која су за толико времена  једва прибављена, услужливости учинити, само да своје користољубље засите, племе Књажеско да сатру и тиме политическо битије Сербије да уничтоже.

7.   Зато, што је Турцима у наручје бацио, и народ потворио, као да је овај пошао да њега ухвати, и без суда убије, назовивши и описавши га посредством Агента, који је с њима у једном колу, да је бунтован.
Народ није никаквог убио, неби заиста ни Вучића, него би га предао својој власти, да му суди, као што је то с Протом Ненадовићем и Лазаром Теодоровићем учинио, који не би везани били да се нису покусили на народ викати, који је у Топчидер , да тегобе своје противу Вучића, Петронијевића и Симића Књазу представи, пошао био.
Устав нам одређује Судове који право имају сваком Србину за сваку кривицу и за сваку правицу судити. Ако је дакле Вучић прав, зашто је бегао међ Турке, те није мирно и смело пред народ изишао, и подврго се Сербском Суду. И колико га сами одмет од своје браће, Срба, недостојним чини назвати се више Србином, толико је више крив, што по свету глас разноси посредством Новина Пештанских, као да је зато међ Турке утекао, да живот свој спасе?

Могуће да га савест његова на смрт осуђује, па зато да се тако јако за живот свој и боји. Но што се народа, који је свога собственога безбедија ради устао, тиче, он никога не уби нити коме каква зла учини, већ ако да се је ко од оних, што су народ на Вучићеву страну обратили, нашао, те су га притезали и власти својој приводили. Неразумно је је дакле како је он – Вучић – могао за живот свој бојати се! Ништа друго ово није него то, да ствар што већма увелича, како ће нам Висока Порта Чиновника свога послати, да нам у внутренја наша дела умеша, премда право народно према Блистателној Порти тако стоји, да се народни односи у његовој целости посредством у Цариграду обитавати имајућег Капу-Ћехаје нашег код Порте одправљају, а не да нам се она у распре наше с појединим лицима меша, за које су Уставом Судови постављени. Вучић је дакле виновник доласка Ч. Муса-Ефендије, Вучић је виновник, што су Турци толике остале злочинце наше од Судова наших заштитавали, Вучић је виновник, што је Блистателна Порта противу народних права умешала се у дела, која нашим Судовима припадају, и тиме погрешила у оном делу, о ком би требало, да нас од другога брани, да нам у том какве повреде не нанесе.

8.   Зато, што је за време док се у граду под изговором као да не има изван града за њега безбедност бавио излазећи шетић ради, пред млогим лицима Књаза и фамилију Књажеску на Калемејдану грдио и псовао, и што је то исто разписом неким вишим Чиновницима народном чинио.

9.   Што је о неким партијама сањајући, писмима својим немир међу Старешине народне разсејавао, као што разпис његов од 16. децембра 1839. године Мићићу гласи.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #51 on: April 25, 2014, 07:01:49 pm »

II.  Петронијевић је винован:

1.   За све оно, што је кривицама Вучићевим под бр. 2. 4. 6. и 7. наведено, особито пак зато, што је он тајну коресподенцију с Цариградом водио, и понајвеће учешће имао у томе, што је Блистателна Порта Чиновнике Књазу придодала, о којима у Уставу ни спомена нема.
2.   Зато, што се је уплетао у дела Судска, теглећи страну једном на штету другога, као што то његово писмо Председнику Суда Округа Јагодинског, Мити Тирићу, од 10. децембра 1839. гласи, и што је по истоме писму званичну тајну у смотренију издати се имајућег Закона о шефиству нарушио.
3.   Што је у присуству осталих Чланова Совјета, у Наместничеству, Народу претио, да ће учинити, да му опет по окружјима Сербије Турске Војводе и Субаше заповедају.

III.  Лаза Теодоровић је винован:

1.   Зато, што је он учесник у оном колу, које је наумило Династију Обреновића права на Књажество Србско лишити, и право ово на друго лице пренети
2.   Што је изишавши лане међ Народ да Устав и уредбе толкује му, хвалећи подвиге покојнога Карађорђа, на то ишао, да народ предуготови, да Карађорђевића на пропаст Обреновића, и његовог, Уставом потврђеног права на Књажество Србско попну, и што је с тиме не само наставленије своје преступио него и у онаково злочинство загазио, које је под кривицом Вучићевом под бр. 2. обстојателније описано.


IV. Илија Гарашанин је виновник:

1.   Због учешћа у преднаведеној Уставотолкователној Комисији, и содејствија у свему, што се премештаја права на Књажеско Достоинство с Михаила Обреновића, на друго лице тиче.
2.   Због тог, што је одма за Вучићем и Петронијевићем у град отишао, како је чуо, да народ о поступку њином рачун тражи,  и што је као шеф војске ову оставивши Кљаза и Отечество своје изневерио.
3.   Зато, што је залуд, кад је каса војена поарана, два невина солдата, који су шиљбоку код касе ону ноћ били, био без сваког претходног испита, и то на празник Св. три Јерарха у време службе Божије, а други пут на Сретење Господње безчовечно тукао давши првом у ова два маа 800 које розги које штапова, а другом тако исто око 400 розги и штапова ударити, и мучио их недавши им пет дана и пет ноћи заспати, а притом бацивши на многе при Штабу бивше Чиновнике подозрење крађе, ове без сваког претходног испита заклињати дао, само да би тим своје у дужности крајње небрижје, што се о чувању касе војене бринуо није, пред светом загладио.

V. Макса Ранковић је винован:

1.   Због тога, што је и он Члан Комисије био, која је поради толковања Устава лане по народу ишла, те је тајно људе врбовала, да Карађорђевића за Књаза ишту.
2.   Због тога, што је јавно оне, што би му на Суд дошли говорио, које би познавао да се Вучићеве системе не држе, као што је тако са Опујићем из Трста поступио.
3.   Зато, што је мита примао.

VI. Стојан Симић је винован:

1.   Зато, што је једномисленик Вучићев, и што је и он брату своме Алекси Симићу у Царигрсд писао, да за наименовање Совјетника Књазу код Високе Порте дејствује.
2.   Зато, што је у договору с Вучићем Уставотолкователној Комисији тајни налог дао, да народ врбује, да сина Карађорђевога за Књаза иште а да Обреновића фамилију грди.
3.   Зато, што је он представљења Попечителства Внутени Дела, које је одма дознало шта Комисија лањска по народу мути, и које је како Наместничеству тако и Совјету то јавило, у Совјету то забашуривао тим, што је свагда послата му о том акта без икаквог примечанија враћао и налагао, да се од исти никакво употребљење не чини.

VII.  Стефан Стефановић је винован:

1.   Зато, што је он Вучићевац и као остали једномисленици Вучићеви, непријатељ садашњег законитог поредка, који се од туд види, што је и он у Београду с Вучићем остао, давши Књазу изјашњење да неима Правителства, а да он зато неће у Крагујевац са Књазем.
2.   Што се у споразуму са Петронијевићем, као Попечитељ Правосуђа уплетао у судска парнична дела, налагајући да се тужбе и одговори на ове њему  предају, и да цела треба преко њега да иде, пак пошто он то прибере, онда је тек ствар Суду предавао, да о том пресуду изриче. Оваквим поступком његовим преступио је он границу круга своје делатности, за које је безприкословно винован, јер је дужност његова, да се он на Суд мотри, да пресуде брзо изричу и парнице не протежу, а не да правило даје, како ће Судови овим или оним судити.
3.   Зато, што је Председницима Судова тајно писао, да се и они у дела јавног мира и безбедности мешају, мотрећи шта ко говори и визитирајући које чије куће, као што је у Шабцу чинио, пак да се њему рапортирају; и тако је он начинио од Суда своје шпијуне, и уплео се у онај посао, који је по Устројенију Централног Правленија Попечитељству Внутрени Дела предписан, и због кога су поступка неспоразуми између неких Судова и Началничества породила се.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #52 on: April 28, 2014, 07:49:00 am »

VIII. Јован Вељковић, Јефрем Ненадовић и Лазар Зубан виновни су:

1.   Зато, што су и они једномисленици Вучићеви, као што се то из њинога изјашњења од 2. јула о. г.  види, у ком су узроке навели, зашто у Крагујевац за Књазем нећеју.
2.   Зато, што је из дружине ове Владо Зубан лане по одласку Књаза Милоша из Сербије о народној Скупштини подстрекавао депутате, да они противу невиних лица вичу, како би се ова прогнала из Сербије, сочинивши им у тај конац и акт тужбе, који ми сада као незаконити и лажни желимо да се порекне и уничтожи.
3.   Зато, што је исти Лазо Зубан, перо своје на послугу противника садашњег Правленија употребио, састављајући све оне грдње, које је Стојан Симић, у Пештанске Новине упечатити давао, и стављајући тужбе њихових једномисленика противу Књаза, Његовог данашњег Правленија, и целог народа Србског, описујући да је народ бунтован.


IX. Мата Ненадовић је винован:

1.   Зато, што је и он као Вучићевац у Београду остао очекујући Комисију Порте, да се с Правителством нашим равно осталим једномисленицима Вучићевим суди, не сматрајући на то, што нам Устав Судове означује, који ће нам судити.
2.   Зато, што је он један од оних, који за овим Кара-Ђорђевим суштествовашим поредком теже, и који желе, да се право владања на фамилију Кара-Ђорђеву пренесе и тиме Устав наруши.
3.   Зато, што је као и сви остали, који за Књазем у Крагујевац нису хтели, службу своју оставио, коју због тог изгубити мора.


X. Началник Смедеревски, Стефан Петровић винован је:

1.   Зато, што је поуздан возпоследоватељ свега оног што дозна, да Вучић жели, и што је планове овога и делом и словом у дејство приводити трудио се.
2.   Зато, што је и он као и остали једномисленици Вучићеви звање своје оставио, од Србских Судова одтргавши се, и најпре у Смедеревски, а потом у Београдски град утекавши јавно издајство као и остали противници учинио, тражећи Суда у Турака, а несматрајући да су Уставом Судови одређени, који ће свима Србима судити.


XI. Помоћник Началничества Окружја Шабачког, Ђука Стојичевић винован је:

1.   Зато, што је и он као један од најревноснијих приврженика Вучићевих, лане Комисију, која је људе за фамилију Карађорђевића врбовала, подпоручително подпомагао, и предпостављеном свом Началнику, боље Устав разумевајућем, уз нос непрестано ишао, грдећи како њега тако и Чланове Фамилије Књажеске.
2.   Зато, што је пролетос, кад је народ у Топчидер пошао да се Књазу на злоупотребленија Вучића жали, овоме на супрот стати покушавао, и пошто му намера за руком није изићи могла, у Шабачки град Турцима отишао, а по кратком времену Вучићу у Београд, оставиши својевласно звање своје.


XII. Помоћник Началничества Окружја Крагујевачког, Ранко Матејић винован је:

1.   Зато, што је он главни орган и оруђе био, посредствим кога је у Крагујевцу Комисија људе примамљивала, и наговарала да Карађорђевића за Књаза ишту у онај пар, у који је Књаз Михаил већ био за Књаза наименован.
Примечаније. Противу овога поступка је Попечитељство Внутрени дела, Наместничеству ондашњем протестирало, и људе притегнути дало, који су то говорили, но оно је поводом решења, и Совјета и Наместничества доцније од даљег истраживања ове ствари до доласка Књаза у Отечество одустати морало, и тако да је ствар на томе остала, будући је Књаз онима, који су до то доба као политички преступници били окривљени и у процесу општи опроштај дао.
2.     Зато, што је обилазећи предпостављену му Власт, сам тајне коресподенције с Стефаном Стефановићем и осталим Вучићевцима водио, на штету Књаза и садашњег законитог поредка.
3.     Зато, што је он пролетос, кад је народ устао, да се Књазу противу Старешина, који су у одсуству Књаза Сербијом управљали, за разна злоупотребленија њихова жали зато, што су и на њега били повикали, звање своје самовласно оставио, и у град к Вучићу отишао, и тако у ред одметника отечества нашег ступио.


XIII. Чланови Суда Шабачког виновни су:

1.  Што су своју званичну дужност преступили тиме, што су визитације по Шабцу држали и Књаза Милоша по кућама тражили, не опомињући се, да је њихова дужност само судити, а не полицајне визитације чинити.
2.   Што су народу, који је у Топчидер пошао био да Књазу своју приврженост покаже, и да се на злоупотребленија Вучићева и његових једномисленика жали, противни показавши се, мрзост овога навукли, да у Шабцу ни пошто више остати не могу.
3.   Што су народ наговарали да се на Началничество жали, што је ово неке зломисленике дало похватати, толкујући народу ову точку Устава, где стоји, да не може нико ни тајно ни јавно гоњен бити, без надлежног Суда, а незнајући да је надлежни Суд онда кадар дејствовати, почем му полицајна Власт злохотника ухвати, и да за хватање злохотника не треба најпре пресуда дал да се хвата, него је дужност полицајне власи то одмах по сили свога звања и по имајућим печатним о том Уредбама чинити, не чекајући ничијег на то налог, већ одма јуриш на злохотника, како се о рђавој намери његовој увери. Ово из вида изпустивши подкрепили су на жалбу противу Гератовића дошавше му сељане проузроковали су то, да се тај дан у здању Начелничества буна била дигла, и док је Начелничество имало не малог труда, док је Народ утишало и кућама разпустило.
Они су дакле виновници немира 2. јула у Шабцу догодившег се.
4.    Што су они једномисленици Вучићеви, и што су у тајној преписци с Лазаром Теодоровићем, за цело време, одкако су Вучићевци од Књаза јавно одвојили се, били; као што то ухваћена писма Лазе Теодоровића преко Диздара Шабачког истим Судијама писана, а нашом полицијом ухваћена, сведоче.
5.   Што је људе, које би им Начелничество као кривце предало, слободне одпуштали, и то оне само, за које су знали да су Вучићеви једномисленици.


XIV. Сима Милутиновић Сарајлија винован је:

1.   Зато, што је у овај пар, кад га је полиција због његових противу лица Књажеског и Чланова Књажеске фамилије по сокаци просипани бунтовни речи хтела Суду предати, у Београдски град к Вучићу и његовим једномисленицима одбегао, и као  јавни противник Књаза и његовог данашњег Правленија показао се одбегвши под заштиту Турску, а не сматрајући да је Устав Србски право дао, да Србски Судови свима у Сербији Христијанима и Јеврејима суде.
2.   Што је од оно доба, одкако се у граду налази, писмено Књаза и Његову фамилију и Његово Правленије посредством Загребачки Новина грдио, и Вучићевој страни перетом помагао.


XV. Милутин и Лука Гарашанин виновни су:

1.   Зато, што су и ови Вучићевци и заклети непријатељи Књаза и фамилије Његове подпомагајући намеренија Вучићева у свему.
2.   Зато, што је Лука Гарашанин одмах у град Вучићу одбегао, Турској се Власти под заштиту предао, а од Србски Судова одрекао.
3.   Зато, што је Милутин Гарашанин људе тражио и подплаћивао, да тајна писма Веџи-Паши у Босну носе, и да младоме Књазу нашем главе дођу.
4.   Зато, што се и они оба, као и сви противници Књаза и његовог Правленија сада у Београду, под оружјем држе, тражећи помоћ од Турског Суда, и преступајући тиме Устав, који изриком одређује, да ће Србски Судови за све кривице и парнице свима Србима судити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #53 on: April 28, 2014, 10:24:43 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Toма Вучић, Аврам Петронијевић, Стефан Стефановић, Сима Милутиновић, Матија Ненадовић, Јеврем Ненадовић, Лазо Зубан, Илија Гарашанин, Лаза Теодоровић и Стојан Симић.


* уставобранитељи .jpg (62.86 KB, 988x154 - viewed 73 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #54 on: May 10, 2014, 07:54:17 am »

XVI.  Капу-Ћехаја Јован Антић је крив:

1.   Што је пренебрегао дужност своју јавити Књазу  благовремено о доласку Царског Комесара у Сербију, и што није предложио Порти, да он с Турским Комесаром овамо не иде, док од Књаза и народа, од кога плату прима и за кога ползу ваља да се стара, дозволу не добије.

2.   Зато, што је доказано, да је он у Цариграду на то ишао, да у Сербију Царски Комесар дође, да Књаза и садашње Правленије опадне, а народ Србски у подозрење доведе, како је бунтован, имавши с Вучићем и његовим једномисленицима непрестану тајну преписку.

3.   Зато, што је овде по доласку с Комесаром тиме, што је изоставио своме Књазу доћи и његовим налозима следовати, јавно неповиновеније своје показао и недостојним се учинио бити више Србским чиновником.

4.   Зато, што се је дознало, да је он овде Књажеским противницима одлазећи хвалио се, овим речима: Ја учиних за вас добро а за мене како Бог да, - и тиме доказао да је он Вучићевих једномисленика и злохотника друг, који на то иду, да Сербију опет у оно стање доведу, у коме је била пре 25 година, говорећи: Ово је Земља Царска, ми смо дужни његове заповести слушати, итд., пак док ову паклену намеру докуче, да се народ изјасни, да ће драговољно Цара слушати, онда да се мало по мало под именом дужности и обећаног послушања Сербија опет под оно иги Дахија и зулумћара подјарми, под којим је она толико стотина година стењала. А Вучић, Антић и остали њини другови да подвргну народ подасе, и угњетавајући га уживају награде, које Сербији добра не желе обећане или којима се они можда само ласкаво надају.

Подобни овим преступницима има јошт млого међу њима, а нарочито у Вучићевој кући одпадника народа и Књаза Србскога, као што је бивши Секретар Књажески Алекса Јанковић, Управитељ Вароши Београдске, Илија Чарапић, Архивар Суда Окр. Београдског Јаков Лекић, Привремени Помоћник Началничества Окружја Београдског, Јанко Михајловић, Писар истог Началничества, Марко Јокић, Експедитор Татар-Агин, Љубомир Јовановић, разног еснафа варошани и сељаци, између којих  је најгори Срећко из Трнаве, Окружја Крагујевачког, и калаузи Гарашански, који су пред сами полазак Књаза из Крагујевца, народ од Књаза и Правителства одметали, и у одметању том и једнога најглавнијег кмета у Срезу Јасеничком, Окружја Крагујевачког, убили, о којима би кривицама млого било писати, него ће им се исте кривице на Суду Србском у очи ставити и по њима судити.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #55 on: May 25, 2014, 09:11:01 am »

26. јула, на позната четири питања Царског Комесара, предали су своје одговоре Ч. Муса Ефендији:  Архијереји и Протопрезвитери, тако исто и Чланови Совјета и Апелационог Суда.

Одговор ГГ. Архијереја
Ч. Царском Комесару Мусса Сафети Ефендији

На питања, Вашим Превосходителствoм народној Скупштини 22. т.м. јула с тим додатком предложена, да и ми Архијереји Србски на та одговор дамо, имамо част покориејше подписани следујуће објашњење дати.
На 1. питање: Јесмо ли са Ферманом Царским горепоменута дана Скупштини прочитаним задовољни, одговарамо, - Да смо са Ферманом Царским, као и са сваком милошћу Царском и законом отечество наше усрећити и успокојити могућом вољом Пресветлејшег Султана, сoвршено задовољни.
На 2. питање: Јесмо ли на Уставу Народу Србском подареним благодарни, одговарамо, - Да смо на Уставу из милости Царске благоутробно дарованом, као основу напредка сваке Земље, благодарни и признателни, и да желимо,  да се исти точно испуњава среће и обштег ради народног благостања.
На 3. питање: Зашто су се неки од народа подигли и у гомиле скупљали, изјашњавамо се, - Да смо од истих подигши се људи прилику имали чути, да су они на то подигли се, да старог Господара Књаза Милоша у отечество поврате, да у њему живи, а друго и нарочито зато, да неке између најзнаменитијих Чиновника од садашњег Књаза Његове Светлости Господара Михаила удаље и прогнаду.
На 4. питање: Зашто они те Чиновнике неће у служби да трпе, и која је кривица истих, изјашњавамо се, - Да смо  чули, где су најпре они подигшисе а после и остали између народа говорили, да је народ на те Чиновнике зато оплочио се, што вели, да су исти старог Књаза из Сербије кренули, па се боје, да и садањему Књазу какво зло не учине.
На 3. и 4. точку овог нашег објашњења примећујемо, да ми по томе, што у овом народном војевању никакво учешће нисмо имали, не знамо праве побуде истог, као и  узроке  удаљења поменутих Чиновника.


У Београду 26. јула 1840. год.

Митрополит Сербски, Петар.
Ужички Епископ, Никифор.
Тимочки Епископ, Доситеј.
Шабачки Епископ. Максим.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #56 on: May 26, 2014, 02:49:49 pm »

Одговор изабраног Свештенства
Ч. Царском Комесару Мусса Сафети Ефендији

Ми долуподписати Духовнога реда народни Депутати, соответствујући Високој вољи и заповести Ч. Царског Комесара, премда нисмо као Свештена страна у догодившем се народном узнемирењу участвовали, по тому ни собственаго сведенија немамо, ничим мањ, колико смо с народом живећи од истога дознати могли, одговарамо следујуће:
1.   Сабрана Депутација народа Србског са прочитаним Високим Царски Ферманом у свему је задовољна, предпостављајући да се он као и сви остали Царски Фермани, у разна времена премилостиво нама даровани, на срећу и благостање Србскога народа относи.
2.   Тако исто и са благотворним Уставом народ је у свему задовољан, благодаран, и жели, да се он свагда обдржава и по њему да се поступа.
3.   Што се пак узбуђења народног тиче, то се догодило из овог узрока, што је народ зажелио, да би се стари Књаз повратио, да у Отачеству живи; друго што је народ дознао, да неки од најзнатнијих Чиновника противу права народнега иду, Књаза непочитују, не слушају Га, самовољности и неповиненију теже, отуда убојао се народ, да ови Чиновници не би и садашњему Књазу нашему опасни били, и као старом шкодили Му.
4.   Народ обштепознате Чиновнике од службе удаљити жели, из тога узрока, што су они старог Књаза кренули и из Отечества удаљили, па незадовољивши се тим, одма су почели преко својих једномисленика  и на сву Књажеску Фамилију роптати, против сваке правде у омразу доводити, а сверх тога што су исти Чиновници, кад је Књаз у согласју са Совјетом по жељи народа Централно Правленије у Крагујевац, као у средину Земље преместио, опредељењу Књаза и Совјета узпротивили се, и себе од Совјета одцепили и удаљили се.


У Београду 26. јула 1840.

Савва Петровић, Архимандрит Манастира Романа.
Х. Михаил Нешковић, Игуман М. Вољвче.
Јосиф Милошевић, Игуман М. Вујна.
Стефан Михајловић, Игуман М. Горника.
Филип Гугуревић, Настојник М. Троноше.
Стојан Миличевић, Протопресвитер Темнићски у Окр. Јагодини.
Јоаин Павловић, Протопр. Шабачки.
Елисеј Марковић, Протопр. У Окр. Пожаревачком.
Теофан Станковић, Протопр. Окр. Смедерв.
Богосав Здравковић, Протопр. Окр. Ћупријског.
Јанко Михајловић, Протопр. Окр. Чачанског.
Савва Николајевић, Протопр. Окр. Рудничког.
Петар Саић, Протопр. Окр. Ваљевског.
Николај Остојић, Протопр. Дражански у Окр. Београдском.
Матеј Милићевић, Протопр. Окр. Алексиначког.
Филип Радуловић, Протопр. Окр. Ужичког.
Обрад Георгијевић, Протопр. Окр. Крагујевачког.
Милован Протић, Протопр. Окр. Крушевачког.
Петар Живуловић, Протопр. Окр. Гургусовачког.
Јован Станковић, Наместник Окр. Подринског.
Тома Ђорђевић, Наместник Окр. Крајинског.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #57 on: May 26, 2014, 02:54:18 pm »

Одговор Председника и Чланова Апелационог Суда
Ч. Царском Комесару Мусса Сафети Ефендији

На предложена Ч. Мусса-Ефендијом Царским за Сербију Коммиссаром народној Скупштини питања, состојећа се у томе: 1. Да л смо сви вообште прочитани Царски Ферман разумели и с њиме задовољни, 2. Да л смо на Уставу благодарни, 3. Зашто се народ узнемирио, и 4. Зашто неке Чиновнике у звањима њиховим нећемо да трпимо, и какве су њихове кривице; ми долеподписани, Президент и привремени Чланови Апелационог Суда, као такође част наведене Скупштине сочињавајући, имамо чест на на следујући начин одговорити:

На 1. питање. Ми смо Царски Ферман совршено разумели, но што се задовољства тиче са његовим содржанијем, ми смо са истим у толико задовољни, у колико овај Ферман народним правима и преимуштествама премилостивим Царем нашем Народу Србском дарованима, као и Земаљском Уставу, противан није, будући да мислимо да премилостиви Цар наш, издавши једном народу Србскоме за његову непоколебљиву верност и приврженост према Блистателној Порти надлежна права и преимуштества, противу ових, докле сиреч народ Србски у подданическој верности својој и покорности буде постојао, никакови налога и заповести не може издавати, а од обилне Његове према народу Србскоме изливене милости, а јошт више осведоченог Његовог правдољубља, поуздано се надамо, да Он таково што и неће чинити, или ако је по каквом народом Србским незаслуженом и случајно и учинио, да ће таково, пошто се утврди, да је то народним правима и преимућствима противно и да народ Србски подданическа отношенија своја према Блистателној Порти није нарушио, по природној својој благости порећи и уничтожити, уверен будући да се дарована једном права и преимућства, пошто су једном већ од даровавшег их Цара потврђена, са обећањем, да ће такова невредимо хранити и држати, и пошто ова за темељ свој подданическу верност и приврженост имају, без довољног узрока и кривице обдарени, по правди и правици немогу нарушити, који да не буде, и ми се премилостивом Цару нашему покориејше молимо.

На питање 2. тичуће се Земаљског Устава премилостивим Царем дарованог нам; - Ми смо совршено благодарни, нити што противу њега приметити имамо, тим мање, што се искуством не само остали доброуређеним Царства Држава, но и собственим својим, домаћим сиреч, подпуно и совршено уверили, да ни једна Земља без сходнога Устројенија њеног у суштествовању своме обстати не може, да се само тиме и на том основанима законима грађанским височајша она цељ, због које су првобитни људи, оставивши неограничено своје природно стање у свезу грађанску ступили, и која се у обезбеђењу чести, живота, личности и имања како поједног грађанина, тако и целога друштва грађанског састоји, може постићи.

На 3. питање, зашто се је сиреч народ наш узнемирио? То нам управо није извесно, но о томе овде у толико по совести можемо навести, колико смо од подигавшег се народа разумети могли, да му је сиреч криво:

1.   Што га је Комисија поради толковања Устава пр. год. изаслата бивша подговарала, да за Књаза себи Карађорђева сина, који је у исто време из Влашке у Сербију прешао био, изиште, изкључивајући међутим са свим Обреновићеву Фамилију, која је за отечество наше заслужна, а и премилостивим Царем нашим за наследственог и законитог Књаза потврђена.
2.   Што му је при доласку Светлог Књаза нашег Михаила у Сербију од неких виших  Чиновника Земаљских забрањено било, пред овог изићи и добродошлицом Га поздравити, као што је код нас јошт од старина у обичају било.
3.   Што је од Депутираца народних, који су при обнародовању Берата Књажеског и увођења Књаза нашег у Достоинство Књажеско на Скупштини били, разумео, да су Светлом садањем Књазу и два Совјетника, сиреч ГГ. Петронијевић и Вучић, и то од Великог Везира додани, па да се у овом писму јошт и Кнезовима називају, по чему да је помислио, да он уместо једног законитог и наследног Књаза сада три такова има, какове никако неће да трпи.
4.   Што је од истих  Депутираца чуо, да су Г. Вучић и његови привржници противник били, што је Светли Књаз по ступању свом на Књажеско Достоинство неким политичким преступницима без њиховог согласија помиловање даровао, и да су они нашавши се тиме увређени, ноћу око два саата скупштину у кућу Г. Вучића собирали, гди показавши, да су они разумели, и да једна партија Г. Јефрема, а други Г. Вучића предлаже, и да једна партја пасти мора, да су из средине њихове три Президента из Окружних Судова и три Окружна Началника хтели изабрати с намером, да Књазу оду и то исто и Њему покажу, с додатком, да ће сутрадан сви они на Кале-мејдан изићи, и раздвојити се, а Књаз да може прећи на коју страну хоће, па пошто се народу изјави, на што која партија тежи, да јој се на вољу остави, којој ће се страни придружити, па коју партију народ узхте, да она и победу одржи, а друга да пасти мора, наводећи, да обе партије не могу обстати; по чему да он мисли, да је тај поступак Г. Вучића, и његових приверженика неупутан и беззакон једно зато, што помиловања права јединствено Књазу, а не Совјетницима и његовим Чиновницима принадлежи, друго зато, што партије, почем је већ једном законити Књаз у Земљи, никакова места имати не могу.
Што је дознао, да се Књазу нашем неке замке плету и о глави ради, па зато побојавши се, да неби или као отац Његов, бивши сиреч Књаз Милош, из отечества прогнан био, или пак каквим начином с овог света спремљен, стекао се у Топчидер и захтевао, да се Централно Правленије из Београда, где је сиреч мислио, да му већа опасност грози, у Крагујевац премести, држећи да Он (Књаз) тамо у сваком смотрењу безбеднији бити; напоследку
5. Што жели, да стари Књаз у отечество наше дође, и ту остале дане живота свога у миру и спокојству проводи.

На питање 4. Будући да Народ све те под бр. 1. 2. 3. 4. и 5. изложене кривице Г. Вучићу и његовим приверженицима приписује, зато их и у службама њиховим неће да трпи: но захтева, да се као кривци, а при том отечеству и Књазу нашем опасни људи звања својих лише и изван отечества удаље, и тако се тиме и на 4. питање одговара.

Но што се нас тиче касателно прогнанија Г. Вучића и привержени му Совјетника, сматрајући ми на звање и дужност нашу, на Земаљски Устав, по којем се нико без испита и Суда не може казнити, не би ваљало да у том смотрењу израженој народној жељи и захтевима снисходимо, по томе што би се лако осудити могли, да ми као Судије противу надлежне нам дужности и Устава радимо: но узимајући у призреније, да ми овде Скупштинаре а не уједно Судије представљамо; даље да се је немир овај народни јединствено због наведених лица у отечеству нашем породио, и да по томе мир и поредак Земаљски само од удаљења њиховог из отечества зависи, и узевши у разсужденије, да у догађају стекавшег се избегнута два зла, по разуму увек мање треба да изабере, нарочито при том обстојателству, где се пропасти клонећи се отечество другојачије спасти не може; напоследку узећи у смотреније, да смо и ми част народа, и да по томе и наша жеља и циљ једнака ваља да буде са народном, побуђени се налазимо вишеизложеној жељи и захтевамо народне и наше присајединити и најпокорније молити, да се преднаведена лица, ово из призренија наведених причина, ово пак и њиховог ради спасења, будући да ми при тако величаном огорчењу народа, не можемо за живот и безопасност њихову јемствовати, без свакога изјатија и примечанија изван отечества нашег, као обштем миру и поредку, и по овом и напредку народноме препаствија творећа уклоне и удаље, и тако један пут за свагда постојанији и законити поредак утемељити и утврдити.

Топчидер, 26. јула 1840.

Председатељ Апелационог Суда, Мајор и Каваљер
Јанићије Ђурић

Привремени Чланови
Милош Тајсић
Петар Вуличевић
Степан Катић
Димитрије Милојевић
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #58 on: June 04, 2014, 11:36:53 am »

Одговор Високославног Совјетa Књажества Србског
Ч. Царском Комесару Мусса Сафети Ефендији

На саопштење Совјету приликом обнародованог под 22. јула т. Милостивог Царског Фермана точке Совјет овим изјаснити се част има:

1.Будући да је препрочитовани височајши Ферман пред целом, по захтевању Ч. Мусса Ефендије и по наредби Његове Светлости, Књаза и Господара нашег стекшом се Скупштином јасно прочитан, и надлежно обнародован: то га је Совјет по целој својој обширности совршено саслушао, и точно разумео, и почем је Совјет из содржања истог Императорског Фермана као што се свагда од милости Царске и надао, с највећем радошћу разумео, да Његово Царско Величество срдачно жели, права себи возљубеном и верном народу нашем милостиво дарована, мир, спокојство, тишину, согласије, поредак, обшту и приватну безбедност и приликом садађњег послања Комесара Царског у садејству Милостивејшег Књаза нашег одржати и укрепити: то и неможе Совјет овај друго што, но најнежнију благодарност за у пуној мери отеческо о предреченом највећим драгоценостима народним, и народног благостања истинитим основама старање Царско чувствовати, и јасно и прерадосно изразити.

2. Како год што је народ наш, неимавши јошт Устава Земаљског, закона и правила, који би опредељавала и обезбеђивала сваког Србина, права лична и природна, свим срдцем подобни Устав желио: тако исто и после доношења од височајше Милостиве Царске благотворног Устава, по целом отечеству нашем свагда је приметити било совршено целог народа нашег о Уставу задовољство. Такође сва Земаљска Надлежателства наша нижа и виша Устав су као зеницу ока хранила. Совјет је свагда све Уредбе, које је по потреби и обстојателствама Земље и народа …

Прилози

6. Даље да се примотри Комисија и изнађе најзгоднија места за изградњу касарни у оним варошима Окружним, где таквих нема, и да народ најживљим доказима на то побуди, да нужну и потребну к грађењу касарни јапију сам одсече и на опредељено место место донесе, напоменувши га и уверивши колико је војска за одржавање доброга унутрашњег поредка неопходно нужна и јавивши му, да од њега само то изискује, да јавно одсече и снесе, а остале све трошкове  на иста здања да ће Правитељство само теглити. К овому општеполазном делу нека Комисија нарочито са тим побуди и приволети постара се, што су нека Окружја к тому већ прекрасним примером предходила, и све трошкове око грађена таквих здања драговољно привела. Зато да би по иста Окружја неправо било, кад би сада Правитељство другима све о свом трошку поградило.

7. У смотрењу садашњег стања Сербије и Правитељства нашег нека извести Комисија народ, да је ово добро и пожелателно, и да отечество наше све оне користи, које му је благотворни Устав Земаљски обећао, у пуној мери ужива. Што се пак Књаза Михаила тиче, противљењу доласка његовог ничему се другом, но јединствено неразсмотрености и упорству бившега Књаза и отца му Милоша приписати може, и да се скором доласку Његовом на полученим извештајима поуздано надати можемо, почем је по Њега Намесништво К. Достоинства и Совјетом, Попечитељ Финансија Г. Алекса Симић, већ послан, а ових је дана и Светла Књегиња у спроводу Чл. Совјета, Г. Анте Протића у Влашку отишла, да сина свога Михаила у отечество доведе. Међутим да се народ и о том увери, да ће за цело ово време, док се Блистателном Портом нови Књаз не потврди, изабрано и Намесништво Књажеског Достоинства у сагласју са Совјетом и народом тако управљати, да опште благо и срећа народна ни најмање уштерба трпети неће и да народ с те стране савршено спокојан може бити.

8. Како год што је у 4. точки наведено, да комисија сваки непоредак и недостатак примети, исто тако дужна ће она бити сваки добар ред и точност у одправљању званичних дела заметити, и о таковим с повратком свијим надлежни извештај учинити.

9. Да би се жељени циљ изображења и скопчаног са тим благостања народног постићи могао, нека се нарочито постара Комисија, да народ о ползи васпитанија детског и нужно к тому школских заведенија увери, и могућним начином на то побуди, да људи своју децу у школу дају, како би им се деца изобразила и на ползу своју и отечества, и тако би отечество наше скорим временом на њих све струке чинова Земаљски способне људе добивало, а не би непрестано принуђено бивало са стране људе звати.

10. Приликом овом народ својски посаветовати, и у срдце и душу му уселити љубав према благочестију и светој православној Цркви нашој, и на тај конац увештавати га, да у Цркви прилежно ходи, да обреде Црквене свето храни и почитује, да се од благословних речи и израженија , као год од богомраски и скаредни псовки уздржава, и уопште да се у призренију закона Христијанског тако влада, како ће се достојним показати праотаца својих, којима је Црква и благочестије највећа светиња била, и који су веру и закон свој и у најбурнијим временима непоколебимо сохранити и задржати умели.

11. Као год што је ове Комисије дужност и обавеза народ, сходним начином саветовати, да Устав Земаљски, као највеће сокровиште и адиђар, и све на њему основане од Правитељства изишавше Уредбе свето храни и обдржава: исто му тако доказати и побудити га треба, да и Власти надлежне, Членове Судова, Начелнике Окружне и Срезске, као извршитеље поменутих Уредби почитује, пристојно уважава и свако им повинованије указују.  Равним начином да и Свештеним лицима, као и душепопечитељним и духовним Пастирима и Наставницима, тако и Учитељима који к правој срећи руководе, такође свако уваженије и достојну почаст одају.

12. При толковању Устава Земаљског нека Комисија народу и то живо представи да ће се Полицијске и Судске Власти, сујетно трудити, скитнице, неваљалце, лопове и злочинце истраживати, ако народ такове прикривао и притајивао буде, нека дакле народ свемогућим начином и на то побуди, да поменуте зликовце, као вредовне и опасне чланове содружества човеческог сам и собственим својим побудама из своје средине, као кукољ из чисте пшенице истребљује, и Полицајној Власти уручава, која ће их по надлежности Правосудију у руке предавати.

13. Ова Комисија моћи ће напоследак и тужбе, које им се предавале буду од народа, примати, па такве по садржају предмета или к Судовима Окружнима ради надлежног с њима поступка упућивати, или ако су оне против злоупотребе и незаконитих поступака разних Чиновника управљене, исте при повратку своме Начелничеству на разматрање поднети, које ће подобателне употребленија мере с њима предузети

14. Комисије дужност биће, по одласку из сваког Окружја учинити Наместничеству извештај о свршеном у истом Окружју делу.


Напомена: Одговор Савета (са прилозима)  састојао се од 14 тачака. Нажалост, тачке 3, 4 и 5 су недоступне.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #59 on: June 09, 2014, 12:09:33 pm »

Ч. Муса Ефендија отпутовао је за Фетислам 16. октобра, одакле ће паробродом отпловити у Цариград, не завршивши посао због којег је дошао. Истог дана, срео се последњи пут са Књазом Михајлом, покушавајући да га приволи на помирење са Вучићем и осталим  Уставобранитељима, и да им додели пензију, што је Књаз одбио уз образложење да нема милости за одметнике од Правленија Србског.  Заједно са Ефендијом град су у турској лађи низ Дунав напустили Вучић и остали бивши чиновници, осим Стојана Симића који је остао у Београду да неке своје послове доведе у ред.


Што се тиче немира  у Пожаревачком и Смедеревском округу, иако се знало да су буну организовали Књегиња Љубица и Јован Мићић с циљем да поврате Књаза Милоша на власт, као главни коловођа означен је Мајор Петар Илић Пекета, начелник Моравског среза у окружју Пожаревачком. Стигавши на Топчидер, Пекета је успут остао без већег броја на брзу руку прикупљене војске, тако да му није остало ништа друго него  да се преда регуларној војсци Београдског гарнизона. Из испита се дознало да је Пекета народ на бунт и оружје подигао, што је чуо од секретара суда окр. Пожаревачког, Николе Стојановића, који се из Београда у Пожаревац вратио, да је Књаз Михајло у опасности од неких Совјетника, и да је хтео да Књазу буде од помоћи. Чрезвичајни Суд није уважио одбрану и по чињеном испиту над 23 оптужених да су у бунт умешани били, по мери кривице, 19. новембра 1840.  године, изрекао следеће пресуде:

1.   Петар Илић (Пекета) , Мајор и Начелник Среза Моравског Окр. Пожаревачког, због тога, што је он као први коловођа, народ у Окр. Пожаревачком и Смедеревском подигао и с њим у Топчидер пошао, да се пред сабраним народом поменутога Среза службе своје коначно лиши, да му се дипломе на звања дане одузму, да се у Лозницу под затвор оправи, да тамо 4 године у лакоме гвожђу буде и, почем ову казну издржи, да се слободан кући одпусти.

2.   Ђока Савић, трговац из Пожаревца, због тога, што је заједно с Пекетом главни коловођа био и своје слуге у Топчидер слао, да промотре шта се тамо ради, осуђен је, да од дана изрицања пресуде при Суду Рудничком у оковима  на робији пребуде и да три части, приликом ове побуне учињенога трошка одмах, како му се пресуда прочита, плати.

3.   Петар Ћирковић, Начелник Среза Млавског Окр. Пожаревачког, због тога, што је народ повереног му среза побунио, на оружје подигао и с Петром Илићем у Топчидер пошао, осуђен је,   да се пред сабраним народом свога Среза звања лиши, да му се све дипломе на звања одузму, да никада више службе добити не може, и да у лакоме гвожђу 1 и по годину дана у Ужицу на робији буде.

4.   Петар Стојковић, Начелник Среза Рамског Окр. Пожаревачког, због истих узрока, осуђен је да се звања лиши, да му се дипломе одузму, да никад више службе добити не може и да 2 године дана у заточењу у Чачку буде.

5.    Маријан Ђерковић, Начелник Среза Млавског Окр. Пожаревачког, због тога, што је и он у Пекетину буну умешан био, лишава се пресудом свога звања, одузимају му се дипломе и никада више у службу ступити не може.

6.   Никола Стојановић, секретар Суда Окр. Пожаревачког, због тога узрока као и предидући, осуђен је да се звања свога лиши, да му се дипломе одузму, да се одмах са описаном кривицом као Аустријски поданик ц. кр. Аустријском Конзулату преда, да га исти у Аустрију претури.

7.   Петар Милосављевић,  Нач. Среза Речко-Звиждског Окр. Пожаревачког, због тога, што је у Пекетину буну умешан био, осуђен је, да 2 године дана у лакоме гвожђу у Шабцу на робији пребуде, почем се најпре пред сабраним народом истога Среза звања свога коначно лиши и дипломе му се одузму.

8.    Сава Љотић, Чл. Суда Окр. Смедеревског, због тога узрока као и предидући, осуђен је, да се звања свога коначно лиши и да му се дипломе одузму.

9.   Настас Логофет, Цигански Арачлија из Пожаревца, због тога што је и он у Пекетину буну био умешан, осуђује се, да се звања свога лиши, и да му се декрет и друга звања одузму.

10.   10. Стојадин Рашић, из села Кравља Дола у Окр. Пожаревачком, због тога што се он преко заповести свога Окр. Начелника бунтовницима у Топчидер пошавшим присајединио, осуђен је, да 3 месеца дана при Суду Окр. Пожаревачког робује, и по издржавању ове казне, да се телесно са 30 штапа казни, па онда слободан кући одпусти.

11.   Јован Димитријевић, трговац и житељ Смедеревски, због тога, што је села уз Мораву побунио и на оружје подигао био, па после са истима у Топчидер пошао и у Коларима се са Пекетинцима састао, осуђен је, да се као човек трговац са 50 дана апса при суду Окр. Јагодинског казни, па после кући одпусти слободан; будући је он не својевољно, по заповести Саве Љотића села уз Мораву дизао.

12.    Макса Поповић, Свештеник из Пожаревца, због тога, што се је и он у бунт Пекетин умешао, осуђен је да 3 месеца дана под епитимиом у манастиру, који му духовна власт определи, пребуде, а после да се на своје старо опредеење одпусти.

13.   Павле Баба-Милић, из Пожаревца, због тога, што се с Пекетом удружио и што је без одобрења надлежне му власти наоружане људе из Окр. Пожаревачког и Смедеревског на Топчидер дигао и побунио, осуђен је да пола године дана у лакоме гвожђу у Пожаревцу с тим додатком робује, да се како у почетку тако и при свршетку робије са 25 штапа телесно казни, па после тога слободан одпусти.

14.    Стојан Спасић, из Смедерева, због подобнога у преднаведеној у 13. тачки узрока, осуђен је, да пола године дана робије у оковима при Суду Ћупријском издржи.

15.    Стојан Ђорић, из Смолница окр. Пожаревачког, због подобнога овима двама преднаведеним узрока, осуђен је, да пола године дана у Пожаревцу робује и да му се у почетку и при свршетку робије по 25 штапа удари.

16.    Вићентије Протић, Протопресвитер из Смољница у Окр. Пожаревачком, због тога, што се и он у Пекетину буну умешао, осуђен је, да 3 месеца дана у манастиру у затвору пребуде; а, што се лишавања чина и уживања парохијских благодети тиче, да се на решење Конзисторију однесе.

17.    Милија Станојевић, Из Друговца Окр. Смедеревског, осуђен је због тога, што је и он у побуни учесник био, да при Суду Окр. Смедеревског пола године дана у окову робује, па после да се слободан одпусти.

18.   Мија Адамовић, из Смедерева, због равног са предидућим узрока, осуђен је, да од дана изречене пресуде 3 месеца дана у окову при Суду Окр. Смедеревског робује и да четврту част учињеног приликом побуне трошка плати.

19.   Јанко Павловић, из Душманића Окр. Пожаревачког, због тога истог узрока као и предидући, осуђен је да се са 25 штапа телесно казни, а после слободан одпусти.

20.   Константин Михајловић, Лекар Окр. Смедеревског, због тога, што је о побуни реченој сазнања имао, а никоме јавити није хтео, одпушта се кући слободан, почем је казну апсом за време трајања испита заслужену издржао са тим додатком, да се као Чиновник од надлежне своје Власти укори.

21.   Стеван Недељковић, (Пироћанац) из Јагодине, због тога, што се својој надлежној Власти за пасош, кад је у Београд пошао, јавио није и што се у исту побуну умешао, одпушта се кући, што је издржањем апса за време чињеног испита кривицу своју изгладио.

22.    Коста Стојановић, из Пожаревца, одпушта се слободан кући, почем је, за свој преступ, одржаном за време трајајућег испита апсом, казну изгладио.

23.   Илица, момак Ђоке Савића из Пожаревца, одпушта се слободан; будући се није могло доказати, да је и он у побуну ту умешан био, него је само по заповести свога газде у Топчидер ићи морао.


Додатак: Србске Новине, 23.новембар 1840.

И тако овим начином жању они сада плодове својих злоковарних и убиточних за отечество умишљених планова, који ће, надамо се, свакога од неупутних и противузаконитих намера уздржавати се тим више, што одовуда сваки увидети може, да Правителство наше довољно снаге има зломисленицима пут и намеру препречити, и да исто добро зна,  уме  правосудијем непоколебимо руковати, о чему подпуно и поуздано надати се можемо, да овакови и овоме подобни бунтова немира у Земљи нашој више неће бивати с тим више, што је и закљученије 12. августа т. г. у Топчидеру у смотренију ненарушенија мира и законитог поредка изишло, по коме се сваки онај, који се у овакова дела упусти и самом смрћу кажњен бити.
« Last Edit: October 27, 2023, 10:23:12 am by JASON » Logged
Pages:  1 2 3 [4] 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.053 seconds with 23 queries.